MAKSIMALNO DOZVOLJENE KONCENTRACIJE ŠKOIDLJIVIH

GASOVA, PARA I AEROSOLA U ATMOSFERI RADNIH PROSTORIJA I

RADILIŠTA
(JUS Z.B.O. 001 - 1991. "Sl. list SFRJ, br. 54/91")

PREDGOVOR

Ovaj standard nastao je revizijom standarda JUS Z.B.O. 001 iz 1971. god.
Ovaj standard izradila je Komisija za reviziju standarda za maksimalno dozvoljene koncentracije škodljivih
gasova, para i aerosola u atmosferi radnih prostorija i radilišta, a nastao je korišćenjem sledećih dokumenata:
Granične vrednosti za hemijske supstance u radnoj sredini usvojene od konferencije američkih vladinih
industrijskih higijeničara (Threshold Limit Values for Chemical Substances in the NJork Environment
Adopted by ACGIH, Cincinati, Ohio, 1985); Granice za toksične supstancije u vazduhu pri profesionalnom
izlaganju - Tabelarni skup vrednosti iz izabranih zemalja (Occupational Exposure Limits for Airoborne Toxic
Substances - A Tabular kompilation of Values from Selected Countries, Internacional Labour Office, Geneva,
1980); Maksimalno dozvoljene koncentracije i ogledna bezbednost pri izlaganju nivoima štetnih supstancija
u životnoj sredini - Higijenski standardi zvanično odobreni u SSSR-u (Maximum Allonjable Concentracions
and TentativeSafeExsposure Lavels of Harmful Substances in the Environmental Media - Hygienic Standarda
Officially Approved in the USSR, Centre of international projects, GKMT, Mosconj 1984) i najnovijih
podataka iz stručne literature.

1. PREDMET STANDARDA

1.1. Ovim standardom utvr|uju se maksimalno dozvoljene koncentracije (u daljem tekstu: MDK) pojedinih
radilišta (u daljem tekstu:radna mesta) koja ne zahtevaju primenu mera higijensko - tehničke zaštite,
odnosno primenu odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava.
1.2. Ako se u vazduhu radnih mesta istovremeno na|u dve ili više vrsta gasova, para, magle, dimova ili
prašine, tada se u pogledu ocene opasnosti po zdravlje zaposlenih lica, odnosno potreba sprovo|enja
zaštitnih mera pri radu, mora zatražiti mišljenje nadležne ustanove.
1.3. MDK date u tabelama ne odnose se na atmosferu naselja.

2. OPŠTA OBJAŠNJENJA

2.1. Supstancije u koncentracijama navedenim u tabelama ovog standarda, prema dosadašnjim istraživanjima
i iskustvima, ne bi smele da izazovu oštećenja zdravlja normalnih, zdravih radnika, pri normalnim
uslovima rada i svakodnevnom osmočasovnom radu.
To ne znači da navedene koncentracije ne izazivaju nikakve promene u organizmu. Izvesne promene
mogu da postoje, ali su one, po pravilu, takve prirode da u svakom zdravom organizmu, posle redovnog
odmora (16 sati), nastaje potpun oporavak (restitutioadad integrum). To znači da se ne mogu utvrditi
nikakve promene u organizmu niti se mogu dokazati supstancije kojima je radnik bio izložen (ukoliko se
ne radi o supstancijama koje se normalno sreću u organizmu; naravno onda ne mogu biti samo u
fiziološki tolerantnim granicama). Zato i treba nastojati da u vazduhu radnih prostorija, radnih mesta i
radilišta bude što manje škodljivih supstancija, odnosno da njihova koncentracija bude što manja, a ispod
u ovom navedenom standardu navedenih vrednosti, što se u većini slučajeva može postići primenom
odgovarajućih higijensko-tehničkih zaštitnih mera.
Vrednosti MDK u tabelama ovog standardane mogu se smatrati kao isključiv osnov za donošenje
zaključaka o eventualnoj opasnosti po zdravlje zaposlenih lica koju mogu prouzrokovati koncentracije
 veće od MDK pri kraćem izlaganju njihovom dejstvu. Kratkotrajna prekoračenja MDK nekih škodljivih
supstancija mogu biti bezopasna, dok češća prekoračenja u toku osmočasovnog radnog vremena mogu
već dovesti do oštećenja zdravlja.
Ustanovljena koncentracija u radnoj atmosferine može se smatrati kao jedino merilo za ocenu opasnosti
za zdravlje zaposlenih lica, jer se moraju uzeti u obzir i drugi elementi koji mogu potencirati štetno
dejstvo pojedinih supstancija, kao što su: forsiran rad, povišena temperatura i vlažnost vazduha ili
povećani vazdušni pritisak. Ona se ne može smatrati ni kao jedino merilo za ocenu stvarnog ili
pretpostavljenog oštećenja zdravlja zaposlenog lica. Konačan zaključak o posledicama po zdravljlje
može se doneti samo na osnovu medicinskog nalaza.
MDK odre|ene ovim standardom ne odnose se na atmosferu naselja u okolini radnih prostorija i radilišta.
2.2. Vrednosti MDK škodljivih supstancija, navedene u ovom standardu, privremenog su karaktera. Na
osnovu iskustva i opažanja u toku njihove praktične primene i na osnovu rezultata naučnih istraživanja u
ovoj oblasti, one će se po potrebi menjati.

3. DEFINICIJA

Maksimalno dozvoljenom koncentracijom smatra se ona koncentracija škodljivih gasova, para i aerosola
(u daljem tekstu: škodljivih supstancija) u vazduhu radnih mesta koja ne prouzrokuje oštećenja zdravlja
pri svakodnevnom osmočasovnom radu (pri normalnim klimatskim uslovaima i neforsiranom disanju), a
izražava se:
- za gasove i pare: u molovima po kubnom metru vazduha ili u miligramima po kubnom metru ili u
kubnim centimetrima po kubnom metru vazduha (ppm)
- za otrovnu prašinu, maglu i dimove: u miligramima po kubnom metru vazduha,
- za mineralnu prašinu: u miligramima po kubnom metru vazduha i brojem čestica u kubnom
centimetru vazduha.

4. VREDNOSTI MAKSIMALNO DOZVOLJENE KONCENTRACIJE šKODLJIVIH

SUPSTANCIJA

4.1. MDK i drugi podaci o dejstvu pojedinih škodljivih supstancija dati su:
- za gasove, pare, dimove, prašinu i maglu azbučnim redom u tabeli 1,
- za mineralnu i organsku prašinu u tabeli 3,
- za mineralnu i organsku prašinu izraženu brojem čestica u tabeli 4.
Oznake uz pojedine supstancije u tabeli 1 imaju sledeće značenje;
A - supstancija nije toksična i za nju se ne utvr|uje MDK, ali njeno prisustvo u vazduhu u velikim
količinama može da izazove gušenje,
C - supstancija koja je kancerogena, odnosno kod koje je kancerogeno svojstvo dokazano samo na
životnjama ili se ispituje,
K - svojstvo supstancije da se resorbuje kroz kožu,
S - supstancija koja čoveka čini osetljivim i razdražljivim.
Tabela 1

VREDNOSTI MAKSIMALNO DOZVOLJENE KONCENTRACIJE ŠKODLJIVIH SUPSTANCIJA

Naziv supstancije Oznake Vrednosti MDK u

mg/m3 ppm
abat 10
acetaldehid 90 50
acetaldehidtetramer 0,2
acetilen A - -
acetilentetrabromid 15 1
acetilentetrahlorid K 7 1
acetilhlorid 3,3 1
acetilsalicilna kiselina 0,5 -
acetofenon K 90 50
aceton 590 244
acetonanil 1
acetonilaceton 350 78
acetoncijanhidrin K 0,9 0,25
acetonitril K 34 20
acetopropilacetat 5 0,8
acetopropilalkohol 10 2,3
adiponitril 20 6,1
akrilamid K 0,03
akrilna kiselina 30 10
akrilcihlorid 0,3
akrilonitril CK 0,5 0,2
akrofol 0,5
akrolein S 0,25 0,1
aldrin 0,25 0,15
alifatični ugljovodonici t.k. 120 do 200oC 500
(C1do C9), tačka ključanja
35oC do 140oC
alifatični ugljovodonici (C10do C11), tačka 300
ključanja 141oC do 200oC
alifatični ugljovodonici (C12do C21), tačka 100
ključanja 201oC do 360oC
alilalkohol K 5 2
alilamin K 0,5 0,2
alilcijanid K 0,3 0,1
alilglicidiletar KS 22 5
alilhlorid CK 3 1
alilpropildisulfid 12 2
alkoholi (nezasićeni) 2
amidofos 0,5
n-amilacetat 530 100
sek-amilacetat 665 125
amilalkohol 10
sek-amiletilketon 130 25
amilformijat K 10
alfa-aminoantrahinon 5
m-amninobenztrifluorid 0,5
amino-2,4-dihidrfenoksisirćetna kiselina
aminoenantna kiselina 8
7-aminoheptanska kiselina 8
5-amino-8-hidroksi-3,7-dibrom-1,4-naftahinomin 1
aminopelargonska kiselina 8
2-aminopiridin 2 0,5
aminopirimidin 1
aminoplasti 6
amonijak S 18 25
amonijum-hlorid 10
amonijumsulfamat 10
ampicilin 0,1
anabazinsulfat 0,1
anhidrid arsenaste kiseline 0,3
anhidrid arsenove kiseline 0,3
anhidrid buterne kiseline 1
anhidrid ftalne kiseline S 6
anhidrid maleinske kiseline 1
anhidrid metakrilne kiseline 1
anhidrid piromelitne kiseline 5
anhidrid sirćetne kiseline 20 5
anilin K 10 2
cip-anizidin K 0,5 0,1
antimon-fluorid 0,3
antimon-hlorid 0,3
antimon i njegova jedinjenja (kao Sb) 0,5
antimon (III)-oksid i antimon (III)-sulfid (kao Sb) 0,5
antimon (V)-oksid i antimon (V)-sulfid 2
antio 0,5
antrahinon 5
antrahinon disprzija plave boje K 5
antin K 0,05
arprokarb 0,5
arsen i njegova neorganska jedinjenja (kao As) C 0,2
arsenova kiselina 0,2
arsen-trioksid (kao As) pri proizvodnji CS 0,05
arsen-trioksid (kao As) pri rukovanju i upotrebi C 0,25
arsin 0,2 0,05
asfaltni dim 5
astrazin 5
azilat-1 2
azinfosmetil K 0,2
azot A - -
azot-dioksid 2 1
azot-monoksid 30 25
azotna kiselina 5 2
azot-trifluorid 30 10
azotni oksidi (kao dioksid) S 6 3
azot-suboksid A - -
bakar(dim) 0,1
bakar(dim, prašina i magla kao Cu) 1
bakar-hrom-barijumkatalizator (kao hrom- 0,2
trioksid)
bakar-oksihlorid 0,5
bakar-salicid(stopljen) 4
bakar-trihlorfenolat 0,1
barbon 0,5
barijum, rastvorljiva jedinjenja 0,5
barijum-(-titanat;-cirkonat;-tetrationat) 0,5
barijum-alumo-silikat 0,5
barijum-alumo-titanat 0,5
barijum-fluorid 0,1
barijum-hidrofosfat 0,5
barijum-titanat, kalcijum titanat 0,5
barijum-karbonat 0,5
benzaldehid C 5
benzalhlorid C 0,5
benzen C 3 1
benzilacetat 94 15
benzilcijanid K 0,8
benzilhlorid C 5 1
benzioilhlorid 5
benzilperoksid 5
p-benzohinon 0,4
2-(butiltio)benzotiazol 2 0,1
benzotrifluorid 100
benzotrihlorid C 0,1
benzipiren C 0,00015
berilijum i njegova jedinjenja (kao berilijum) C 0,002
bifenil 1,5 0,2
biljno ulje (osim biberovog, ricinusovog ili sličnih 10
iritirajućih ulja)
biovit (kao hlortetraciklin) 0,1
bis(dimetiltriokarbamil) 3
bis(2-etilheksil)fenilfosfat K 1
bis(2-etilheksil)ftalat 5
bis(2-hloretil)etar CK 30 5
1,1-bis(hidroksimetil)-3-cikloheksan 5
bisfenol A 3
bisfurgin 0,2
bis(hlormetil)benzen 1
5,6-bis(hlormetil)-heksahlorcikloheptan K 0,5
bis(hlormetil)etar C 0,005 0,001
bis(hlormetil)ksilen 1
bis(hlormetil)naftalin 0,5
bis(metakriloiloksietil)metilfosfonat 0,1
bizmut-telurid 10
bizmut-telurid (sa selenom) 5
borna kiselina 10
bor-nitrid 6
bor-oksid 1
bor-triboromid 10 1
bor-trifluorid 3 1
brom KS 0,7 0,1
bromacetopropilacetat 0,5
bromacil 10 1
brombenzen 3
bromhlormetan 1050 200
1-brom-3-hlorpropan 3
bromoform 5 0,5
bromovodonik 10 3
brom-pentafluorid 0,7 0,1
brom-trifluormetan 3000 500
1,3-butadien 22 10
butan 1900 800
1,4-butandiol 1
2-butanon (metil-etil-keton) 295 92
2-buten 100
buterna kiselina 10
butilacetat 710 150
sek-butilacetat 950 200
terc-butilacetat 950 200
butilakrilat 55 10
butilalkohol K 150 50
sec-butilalkohol 300 100
terc-butilalkohol 300 100
butilamin K 15 5
n-butilbenzensulfenamid 0,5
2,4-d butilestar 0,5
butiletar K 0,5
o-sec-butilfenol 30 5
butilglicidiletar 135 25
terc-butilhidroperoksid 5
butil-5-hlormetil 1-2-furankarboksilat 0,5
terc-butilhromat (kao hrom-trioksid) KS 0,1
butilizocijanat 1
butillaktat 25
o-sec-butilfenol 30 5
butilmerkaptan 1,5 0,5
butilmetakrilat 10 0,17
terc-butilperacetat 0,1
terc-butilperbenzoat 1
p-terc-butiltoluen 60 10
butilviniletar 20
1,4-butindiol 1
butiraldehid 5
butanat 2 5
C 8353 (dioksikarbon) 0,5
cezijum-hidroksid 2
cezin 2
cidial 0,15
cijan 20 10
cijanakrilacetatmetiletar 8 2
cijanamid (slobodni) K 2
cijanidi (prah, kao CN) K 0,5
cijanourea 0,5
cijanovodonik KS 10 4,5
cikloheksan 1050 300
cikloheksanol K 200 50
cikloheksen 1015 300
cikloheksanon 100
cikloheksilamin K 40 10
cikloheksilaminhromat K 2
cikloheksilaminkarbonat 2
1,3-ciklopentadien 200 75
ciklopentan 1720 600
ciklopropan 300
ciklotrimetilentrinitroamin 1,5 3
cineb 0,5
cink-hlorid (dim) 1
cink-hromat (kao Cr) 0,01
cink-oksid (prah) 10
cink-oksid (dim) 5
cink-stearat 20
cink-pentahlortiofenolat 2
cirkonijumova jedinjenja (kao cirkonijum) 4
2,4-dihlorfenoksirćetna kiselina 10
deuterm 7 1
DDT 0,5
DDVP K 0,25
n-decilalkohol 10
dekaboran K 0,3 0,05
dekalin 100 17
n-dekan i viši alkani 300
demeton K 0,1
demetrin 2
di-n-prpilamin 2
diacetilperoksid 80
diacetonalkohol 240 50
dialilamin K 1
diaminodifeniloksid 5
4,4-diaminodifenilsulfid 1
diaminodifenilsulfan 0,1
diazinon K 0,1
diazometan C 0,4 0,2
diboran K 0,1 0,1
dibromdifluormetan 860 100
1,2-dibrometan CK 145 20
1,1-dibrom-1-hlor-2,2,2-trifluoretan 50
1,2-dibrompropan 5 0,6
dibrommetan 0,4 0,1
2-dibutilaminoetanol K 14 2
dibutilfosfat 5 1
dibutilftalat S 5
dibutilketon K 20
dicikloheksilamin 1
dicikloheksilaminnitrat 5
dicikloheksilaminnitrit K 0,5
dicikloheksilamin ulje-rastvorljiva so K 0,09
diciklopentadien K 10 2,5
dieldrin CK 0,15
dietanolamin 15 3
dietilamin 30 10
dietilaminoetanol K 50 10
2-dietilaminoetilmerkaptan K 800
dietilaminoetilmetakrilat 10 2
dietilbenzen 10 2
dietilentriamin 4 1
dietilftalat 5
dietilhlortiofosfat 1
dietilkarbonat 77 20
dietilketon 705 200
dietilperfluoradipat 0,1
dietilperfluorgluterat 0,1
difenilamin CK 10
difluoroksid C 1
disfonat 0,1
disfonatdifurfuriliden-p-fenilendiamin 2
diglicidiletar C 0,5 0,1
2,4-dihidrofuran 0,1
1,3-dihloraceton 0,05
dihloracetilen C 0,4 0,1
dihloranilin K 0,5
2,3-dihlor-1,3-butadien K 1
o-dihlorbenzen 300 50
p-dihlorbenzen K 450 75
1,3-dihlor-2-buten 1 0,2
dihlordifluormetan 4950 1000
1,3-dihlor-5,5-dimetilhidantion 0,2
1,1-dihloretan KS 400 100
1,2- dihloretan CK 4 100
1,2-dihloretilen 790 200
dihloretiletar 30 5
3,4-dihlorfenilizocijanat 0,3
n-(3,4-dihlorfenil)-n-metilkarbamid - -
dihlorfeniltrihlorsilan 1 0,8
dihlor(fluorfenil)metilsilan 40 10
dihlorfluormetan 40 10
1,2-dihlorizobutan 20 4
beta-dihlorhidrin 0,5
1,3-dihlorizobutilen 1 0,2
3,3-dihlorizobutilen 0,5
dihlor(metil)(fenil)silan 1
dihlor(metil)(fluorfenil)silan 1
3,3-dihlormetiloksaciklobutan 0,5
dihlormonofluormetan 40 10
2,3-dihlor-1,4-naftohinon 0,5
3,4-dihlornitrobenzen K 1
1,1-dihlornitroetan 10 2
dohloroktafluorcikloheksan 1
1,3-dihlorpropilen 5 1
2,3-dihlorpropilen 3 1
2,2-dihlorpropisonska kiselina 4
dihlorsirćetna kiselina 4
dihlorstiren 50 7
1,2-dihlor-1,1,2,2-tetra fluoretan 7000 1000
alfa,alfa-dihlortoluen 0,5
diizibutilen 4600
diizobutilketon 150 25
diizopropilamin 20 5
diizopropilbenzen 50
dikobaltokarbinol (kao Co) 0,01
dikrotofos 0,25
dikumilmetan 5 0,5
dikvat 0,5
dim pri zavarivanju 5
dimetilacetamid 35 10
dimetilamin 18 10
2-dimetilaminoetanol 5 1,5
M,N-dimetilanilin 25 5
dimetilbenzilamin 5 0,9
4,4-dimetil-1,3-dioksan 3
4,4-dimetil-1,4-dioksan 10
dimetilatanolamin 2
dimetiletilamin 75 25
2,6-dimetilfenol 2
dimetilformamid 30 10
dimetilftalat 5
1,1-dimetilhidrazin CKS 1 0,5
1,2-dimetilhidrazin C 0,25 0,1
dimetilhlortiofosfat 0,5
dimetilsulfat CKS 0,5 0,1
dimetilsulfid K 50 20
dimetiltereftalat 0,1
dimetilviniletinilkarbinol 0,05
dimetilviniletinil-p-hidroksienilmetan 0,6
dimetoat K 0,5
dinitrobenzen K 1 0,15
2,4-dinitrofeniltiocijanat K 0,2
dinitrofenol K 0,05
dinitrofluorbutilfenol K 0,005
4,6-dinitro-o-krezol KS 0,2
3,5-dinitro-otoluamid 5
dinitro-sek-butilfenol K 0,05
dinitrotoluen K 1,5 0,2
dioksakarb 0,5
dioksan CK 10 3
diokation K 0,2
1,3-dioksolan K 50
dioktilsebakat 10
dipropilenglikolmetiletar K 600
diptal 1
disulfoton K 0,1
disulftiram 2
2.6-di-terc-butil-p-krezol 10
di-terc-butilperoksid 100
ditiometon K 0,1
ditolilmetan 0,12
ditrazincitrat 5
diuron 5
terc-dodecilmerkaptan 5
dodin 0,1
ekstralin K 3
endosulfan K 0,1
endrin K 0,1
enzimi(protolitički enzimi kao 100% čisti kristalni S 0,00006
enzimi)
epihlorhidrin CK 10
EPN K 0,5
etanolamin 8 3
etilacetat 1400 400
etilacetoacetat K 270 61
etilakrilat K 20 5
etialkohol 1900 1000
etilamin 18 10
etilbenzen 435 100
etilbenzoat 200
etilbromid 890 200
etilbutilketon 230 50
etilcijanakrilat 9 2
s-etildipropiltiokarbamat 2
etilencijanhidrin 10
etilendiamin 25 10
etilenglikol (aerosol) K 10
etilenglikol (para) 125 50
etilenglikoldiacetat 30 4,8
etilenglikoldinitrat K 0,3
etilenglikoldinitrat i nitroglicerin (1:1) K 2
etilenglikolmonobutiletar (butilglikol) K 240 50
etilenglikolmonoetiletar (etilglikol) K 20 5
etilenglikolmonoetiletaracetat K 30 5
etilenglikolmonometiletar K 17 5
etilenglikolmonometiletaracetat K 24 5
etilenhlorhidrin K 3 1
etilenimin CK 2 1
etilenoksid KS 2 1
etilensulfid K 0,1
etiletar 1200 400
etilformijat 300 100
2-etilheksanol 3
2-etilheksilalkohol 50 9
etilhlorid 2600 1000
etildennorbornen C 25 5
etilenizocijanat 2
etilmerkaptan 1 0,5
E-etilmorfolin K 23 5
etilnitrobenzen K 15
etilsilikat 0,1
etiltoluen 50
etilživa(II)fosfat K 0,005
etilživa(II)hlorid K 0,005
etion K 0,4
2-etokietanol 19
2-etokietilacetat (etilglikolacetat) 27 5
etoksietilmetakrilat 100
5-etoksifenil-1,2-tiazotionijumhlorid 0,2
3-etoksipropionitril 50
enfilin 0,5
fanamifos 0,1
finantren 0,8
p-fenetidin K 0,2
p-fenetidinhlorid 0,5
fenhlorfos 0,5
p-fenilendiamin KS 7 1
feniletar (pare) 7 1
fenilfosfin 0,25 0,05
fenilglisidiletar S 6 1
fenilhidrazin CKS 0,6 0,14
fenilmerkaptan 2 0,5
feniltrotion K 0,1
m-fenoksifenol K 1
fenol K 19
fenoplasti 6
fenotiazin K 5
fenilsulfotion 0,1
fentoat 0,1
forbam K 10
feri-soli, rastvorljiva (kao Fe) 1
ferocen 10
ferovanadijum (prašina) 1
feromicin 0,1
fluor 0,2 0,1
dluordihlormetan 6000
fluordinitrokrezol 5
fluoridi (kao fluor) S 2,5
fluoridi (kao fluorovodonična kiselina) 2,5
fluorocirkonat 1
fluormeturan 5
fluorovodonik CS 2,5 3,5
fonofos 0,1
forat K 0,05
fomaldehid CKS 1,5
formamid 15 10
fosdrin K 0,1 0,01
fosfamid K 0,1
fosfin 0,4 0,3
fosforna kiselina 1
fosfor (žuti) 0,1
fosfor-oksihlorid K 0,6
fosfor-pentahlorid K 1
fosfor-pentosulfid 1
fosfor-pentoksid 1
fosfor-trihlorid KS 1,5
fosmet 0,3
fozalan 0,5
fozgen 0,4
n-ftalodinitrit 5
ftalofos 0,3
furan 0,5
furfurilalkohol K 40 10
furfurol K 8
galantamin K 0,05
gardona 1
germanijum i germanijumovi oksidi 2
germanijum-tetrahidrid 0,6
germanijum-tetrahlorid 1
glicidol 75 25
gliftor (mešavina 1,3-difluor-2-propanol i 1-fluor- 0,05
3hlor-2-propanol)
glutaraldehid CKS 0,7
glutaraldehid (aktiviranalkalijama) 0,25
gvož|ediciklopentadienil 10
gvož|e(III)oksid 5
gvož|epentakarbonil 0,8
hafnijum i njegova jedinjenja 0,5
halotan 40 5
heksaetiltetrafosfat 0,5
heksafluoraceton 0,7
heksafluorbenzen 5
heksafluorpropilen 5
heksahloraceton 0,5
heksahlorbenzen K 0,9
heksahlorbutadien C 0,24 0,02
heksahlorcikloheksan (mešavina svih izomera) KS 0,05 0,1
heksahlorciklopentadien K 0,1 0,01
heksahloretan CK 10 1
heksahlornaftalin K 0,2
heksametilendiamin 1 0,2
heksametilendiizocijanat KS 0,035 0,005
heksametilenimin 0,5
heksametileniminnitrobenzoat 3
n-heksan 180 50
heksani (osim n-heksana) 1080 300
2-heksanon K 4 1
sek-heksilacetat K 300 50
n-heksilalkohol 10
heksilenglikol C 125 25
hekson K 205 50
heptahlor CK 0,5
n-heptan 1600 384
2-heptanon 235 50
3-heptanon 230 50
n-heptilalkohol 10
herbazin 2
hidrazin (i derivati) CKS 0,1 0,1
hidrazoična kiselina 1,8 1
hidroaerosol niklovih soli (kao nikl) CS 0,05
hidrogenisaniterfenili 5 0,5
hidrohinon 2
p-hidroksididifenilamin 0,5
2-hidroksietilmerkaptan K 1
hidroksipropilakrilat 3 0,5
higromicin B K 0,001
hlor S 3
hloracetaldehid 3 1
hloracetilhlorid 0,2 0,05
alfa-hloracetofenon 0,3 0,05
hloracetopropilacetat 2
m-hloranilin K 0,05 0,012
p-hloranilin K 0,05 0,012
hlorbenzen K 350 75
o-hlorbenzilidenmalononitril CK 0,4 0,05
hlorbiciklen K 0,5
hlorbifenili (42% hlora) CK 1 0,1
hlorbifenili (54% hlora0 CK 0,5 0,05
2-hlor-4,6-bis(dietilamino)-s-triazin 2
hlorcijan C 1 0,39
hlorcikloheksan 50
hlordan CK 0,5
hlordifeniloksid K 0,5
hlordifenihmetan 3500 1000
hlordinitrobenzen 1
hlor-dioksid K 0,3 0,1
2-hloretanosulfonihlorid K 0,3
m-hlorfenilizocijanat 0,5
p-hlorfenilizocijanat 0,5
p-hlorfenil-p-hlorbenzensulfonat 2
p-hlorfenol K 1
3-hlor-1-fluorpropanol-1,3-difluorpropanol 0,5
hlorid cijanurne kiseline 0,1
hlorisani kamfen K 0,5
hlorisani naftalini (sa manje od tri atoma hlora) 1
hlorisani naftalini (sa više od tri atoma hlora) K 0,5
2,4-d gama-hlorkrotilestar 1
hlormetilmetiletar C 1
hlorni trobenzen i hloridinitrobenzen K 1
p-hlorni trobenzen K 1
1-hlor-1-nitropropan 10 2
hloroform CK 10 2
hlorofos K 10
hloropren 35 10
hloroten (hlorisana biciklična jedinjenja) 0,2
hlorovodonik C 7 5
hlorovodonična kiselina 7 5
hlorpelegrinska kiselina 5
hlorpentafluorbenzen 2
hlorpikrin 0,7 0,1
hlorpirofos 0,2
2-hlorpropionska kiselina 5
hlorsilani (alkil i alil) 1
hlorsirćetna kiselina 1
o-hlorstiren 285
hlortetraciklin 0,1
hlortion 0,95
hlortrifluorid 0,4 0,1
hlortrifluormetan 4350 1000
hlortrifluorpropan K 1
2-hlor-6-(trihlormetil)piridin
hrom (rastvorljive soli, kao hrom) 0,05
hromati (nerastvorni oblik)_ CS 0,05
hrom-hlorid-heksahidrat (kao hrom (VI) oksid) 0,01
hrom i jedinjenja (sem hrom (VI)-oksida,hromata,
dihromata
hrom (III) oksid 0,5
hrom-amonijum-sulfat 0,02
hromin 5
hromna kiselina i hromati (kao hrom) CS 0,05
hrom-oksid C 0,01
inden 45 10
indijum i jedinjenja (kao indijum) - -
inhalin 200
ipazin 2
itrijum 1
izomilacetat 525 100
izomilalkohol 360 100
izomilmetilketon 475 100
izobutilacetat 700 150
izobutilalkohol 150 50
izobutilen 100
izobutilenhlorid 0,3
izobutilmetilkarbinol K 100 25
izobutilaldehid 5
izoforon C 25 5
izoforondiizicijanat KS 0,09 0,01
izofos 2 K - -
izooktan 500
izooktilalkohol 270 50
izopren 40
izopropilacetat 950 250
izopropilalkohol K 980 400
izopropilamin 12 5
izopropilaminodifenilamin 2
izopropilbenzen 245 50
izopropilbenzenhidroperoksid 1
2-izopropil-4,6-dinitrofenol K 0,05
izopropiletar 1050 250
izopropilglicidiletar 240 50
izopropilhlorkarbonat 0,1
izopropil-m-terfenil 5
izopropil-n-fenilkarbamat 2
izopropil-n-(3-hlorfenil) karbamat 2
izopropilnitrat 5
izopropilnitrit K 1
jalan 0,5
jod CS 1 0,1
jodmetan 28 5
jodoform 10
kadmijum-oksid (dim kao kadmijum) C 0,05
kadmijumova prašina i rastvorljive soli (kao C 0,05
kadmijum)
kadmijum-stearat kao Cd C 0,1
kafein (baza0 0,05
kafeinnatrijumbenzoat (kao kafein) 0,05
kalaj (neorganska jedinjenja, sem soli kalaja (IV) i 2
kalaj (II)-oksida
kalaj (organska jedinjenja) K 0,1
kalaj-oksid (dim) 5
kalaj-sulfid 0,05
kalcijum-arsenat (kao As) C 0,1
kalcijum-cijanamid 0,5
kalcijum-hidroksid 5
kalijum-karbonat 10
kalcijum-oksid 2
kalcijum-sulfat 10
kalcijum-titanat i lantan aluminat 6
kalijum-butilksantat 10
kalijum-fluorcirkonat 1
kalijum-hidroksid 2
kamfor sintetički 12
kaprolaktam (pare) 20
kaprolaktam (prah) 1
kapronska kiselina 5
kaptafol K 0,1
kaptan 5
karbaril K 5
karbofuran 0,1
2-karboksi-4-hlorbenzofenon 1
karbonilfluorid 5 2
katodoluminofor (kao Cd) 0,1
katodoluminofor B-3-7 (kao Cd) 0,1
katran iz uglja C 2
kaustična soda (kao NaOH) 0,5
kerozin tačke ključanja 150oC do 300oC 100
katen 0,9
klopidol 10
kobalt i kobalt-oksid CS 0,1
kobalt-hidrokarbonil i proizvodi raspadanja (kao 0,1
kobalt)
kobalt (metalni dim i prašina) CS 0,05
kobaltkarbonil (kao Co) 0,1
kalofonijum (dim) 0,1
kotoran 5
krag herbicid 10
krezol n-metilkarbamat 0,5
krezol (svi izomeri) K 22 5
krotonaldehid K 6 2
krotonalkohol 2
krotonska kiselina 10
krufomat 5
ksilen (svi izomeri) K 435 100
m-ksilen-alfa, alfa-diamin C 0,1
ksilidin (svi izomeri) CK 10 2
kumol K 245 50
kumolhidroperoksid 1
kuprocin (mešavina cinka i bakar etilen-bis 0,5
(ditikarbamat)
kvinol 2
ligroin (kao ugljenik) 300
lindan K 0,5
litijum-hidrid 0,025
M-81 K 0,1
magnezijum-oksid (dim) 6
malation K 10
maldison K 10
maneb 0,5
mangan i jedinjenja (kao mangan)
mangan-2-metilciklopentadieniltrikarbonil K 0,2
mangan-tetraoksid 1
mankozeb 0,4
melpreks 0,1
merkaptofos 0,1
merkuran (mešavina etilhlorida i lindana)(kao živa 0,005
u vazduhu)
metakrilna kiselina 70 20
metakrilohlorid 0,3
metalihlorid 0,3
metam natrijum K 0,1
metan
metilacetat K 610 200
metilacetilen 1650 1000
metilacetilen-propandien (mešavina) 1800 1000
metilacetofos K 1
metilakrilat K 35 10
metilakrilonitril K 3 1
metilal 3100 1000
metilalkohol K 260 200
metilamin 12 10
metianilin K 2 0,5
metilbromid KS 20 5
metilburitirat K 5
metilcijanakrilat 8 2
metilcikloheksan 1600 400
metilcikloheksanol 235 50
metilocikloheksanon K 230 50
metildemeton 0,5
metildihidropiran K 5
metilenbis (4-cikloheksiloizocijanat) C 0,11 0,11
metilenbis (fenilizocijanat) CS 0,055 0,005
4,4-metilenbis (2-hloranilin) CK 0,22 0,02
metilenbromid C 10
4,4-metilendianilin 0,8 0,1
metilenhlorid 175 50
metiletilketonperoksid C 1,5 0,2
metiletiltiofos 0,03
metiletilparation K 0,03
1-metil-5-etilpiridin K 2 0.4
4-metilfenilacetat metilformijat 250 100
5-metil-3-heptanon metilformijat 130 25
metilhidrazin CK 0,35 0,2
metilhloracetat 5
metilhlorakrilat 2 0,4
metilhlorid 105 50
metilizoamilketon 205 50
metilizobutilkarbinol 100 25
metilizobutilketon 205 50
metilizobutirat K 10
metilizocijanat KS 0,05 0,02
metilizopropilketon 700 200
metilizoticijanat K 0,1
metilizovalijarat K 5
metiljodid CK 10 2
metilkaproat K 1
metilmerkaptan 1 0,5
metilmerkaptofos K 0,1
metilmetakrilat 410 100
n-metilmorfolin 5
1(i 2)-metalnaftalin 20
metil-n-butilketon 20 5
metinitrofos K 0,1
metilparation K 0,2
metilpirolidon 100
metilpropionat K 10
metilsilikat 6
metilsistroks K 0,1 0,01
alfa-metilstiren 240 50
2(i 3)-metiltiofen 20 5
metil-p-toluat 10
metilvalerijat K 1
metilvinilketon K 0,1
2-metil-5-vinilpiridin K 2 0,4
6-metil-2-vinilpiridin K 0,5 0,1
2-metaoksietanol 16 5
metoksifenol 5
metoksihlor 10
metomil K 2,5
metribuzin 5
mezidin K 1
mezitiloksid K 60 15
mineralno terpentinsko ulje (aromati 10 do 30% 1400 400
V/V)
mineralno terpentinsko ulje (aromati više od 70% 800 200
V/V)
mineralno ulje (magla) 5
molibden (kondenzat aerosola) 2
molibden (nerastvorna jedinjenja) 10
molibden (rastvorna jedinjenja) 5
molinat 0,5
monokrotofos 0,25
morfolin K 70 20
mravlja kiselina K 9 5
mukohlorna kiselina 0,1
nafta (sirova) sa lakoisparljivim 300
ugljovodonicima
nafta (sirova) sa teško isparljivim 100
ugljovodonicima
nafta (V, M i P) 350
naftalin 50 10
1,5-naftalinindiizocijanat S 0,18
2-naftalinkarbonska kiselina 0,1
1,4,5,8-naftalintetrakarboksilna kiselina dianhidrid 0,5
alfa-naftiltiourea K 0,3
1,4-naftohinon 0,1 0,2
2-naftol K 0,1
naled K 3
natrijum-azid 0,3 0,1
natrijum 2,4-dihlorfenoksietilsulfat 10
natrijum-bisulfat 5
natrijum-fluoracetat K 0,05
natrijum-fluorsilikat 1,5
natrijum-hidroksid 2
natrijum-hlorid 1
natrijum-karbonat 2
natrijum-pentahlorfenat K 0,1
natrijum-rodonid 50
natrijum-tetraborat (anhidrovan) 1
natrijum-tetraborat (dehidrat) 5
natrijum-tetraborat 1
nikal C 1
nikal-karbonil CK 0,007 0,001
nikal (rastvorljiva jedinjenja) C 0,1
nikal (teško rastvorljiva jedinjenja) C 1
nikal-monoksid,-oksidi,-sulfid CS 1
nikotin K 0,5 0,07
nikotinsulfat 0,1
niobijum-hlorid 5
niobijum-karbid 5
niobijum-nitrid 10
m-nitroanilin K 0,1
o-nitroanilin K 0,5
p-nitroanilin K 3 0,5
p-nitroanizol K 3
nitrobenzen K 3 0,6
m-nitrobenzoltrifluorid 1
nitrobutan 1 0,2
nitrocikloheksan 1 0,2
nitroetan 310 100
nitrofen (67,5 do 72% akilfenola) 1
nitroform 0,5
nitroglicerin K 0,5 0,05
nitroglicerin-etilenglikoldinitrat (1:1) 2 0,2
o,m,p-nitrohlorbenzen 1
nitroksilen K 5
nitrometan 250 100
1-nitronaftalin 1
1-nitropropan 90 25
2-nitropropan C 35 10
(o,m,p)-nitrotoluen K 11 2
nonan 1050 200
n-nonilakrilat 1
n-nonilalkohol 10 2
norsulfazol 1
oksacilin 0,05
oksafluortoluen 5
oksalna kiselina 1
oksikarbamat 0,5
oksitetraciklin 0,1
oktafluoramilalkohol 20
oktafluorciklobutan 3000
oktafluordihlorcikloheksan 1 0,08
oktafluortoluen 5
okathlornaftalin K 0,1
oktametil K 0,02
oktan 1450 300
2-oktanon 200
n-oktilalkohol 200
oktil-2,4-dihlorfenoksiacetat 1
2,4-d-oktilestar 1
olovo-arsenat C 0,02
olovo-cirkonat-titanat 0,01
olovo-hromat C 0,05
olovo i njegova jedinjenja KS 0,05
olovo-salicilat 0,005
olovo-sulfid 0,5
olovotetraetil (kao olovo) K 0,075 0,006
olovotetrametil (kao olovo) K 0,075 0,006
osmijum-tetroksid 0,002
ozon 0,1 0,05
papaverhidrohlorid 0,5
parafinski vosak (dim) 2
parakvat (respirabilan) K 0,1
parakvatdihlorid 0,1
peraldehid 5
paration K 0,05
pebulat 1
penataboran 0,01 0,005
pentadecilamin 1
pentaaritritol 10
pentafluor anilin 0,5
pentafluorbenzen 5
pentafluorfenol 5
pentafluorpropionska kiselina 2 0,3
pentahloraceton 0,5 0,05
pentahlorbenzen 0,5
pentahloretan 40
pentahlorfenol K 0,1 0,009
pentahlornaftalin K 0,5
pentahlornitrobenzen 0,5
pentan 1800 600
2-pentanon 530 148
pepeoškriljaca 4
pentilacetat (svi izomeri) 525 100
perfluoracetondihidrat K 2
perfluordiponitril 0,1
perfluorizobutilen 0,1
perfluorpentan 0,5
perhloretilen 1045 50
perhlorfluorid 14 3
perhlormetilmerkaptan 0,8 0,1
petoleumetar 2000 500
pikloram 10
pikolini (smeša izomera) 5 1,5
pikrinska kiselina K 0,1
pindon 0,1
piperazinadipat 0,1
piperidin K 0,2 0,055
piperilen 40
piretrum KS 0,1 0,03
piridin 15 5
pirokatehol 20 5
pirolidin K 0,1
pirolitički produkti lepka (kao formaldehid) 0,1
platina (rastvorljive soli, kao Pt) CS 0,02
policiklični aromatični ugljovodonici (čestice) c 0,02
poliestar meleinske kiseline 5
poliesteer - lak PE-246 6
polietilen (niskog pritiska) 10
poliformaldehid 5
polihlorovani bifenili (sadržaj hlora 42%) K 1 0,1
polihlorpinen K 0,2
polimercin (mešavina cinka i mangan etilen-bis S 0,2
(ditiokarbamata) i etilentiuramidisulfat)
polimetilenpolifenilenizocijanat S 0,2
polipropilen (nestabilizovan) 10
politetrafluoretilen 10
politetrafluoretilen (produkti raspadanja) C 1
porofor NKhZ 0,05
prerada rude hromita (kao Cr) C 0,05
prometrin 5
propan 1800 1000
propanil 0,1
izopropanol 980
n-prppanol KS 500 200
propargilalkohol K 1 0,4
propazin 5
2-propenol 480 100
izopropenilbenzen 480 100
n-propilacetat 840 200
n-propilamin 5 2
propilenglikoldinitrat K 0,3 0,05
propilenglikolmonomeretiletar 360 100
propilenhlorid 350 75
propilenimin CK 5 2
pšropilen oksid K 50 20
propilakton C 1,5 0,1
n-propilnitrat 105 25
propilpropionat 70 15
propionaldehid 5 2,1
propionska kiselina 20 10
propoksur 0,5
ramrod 0,5
renacit II (mešavinatrihlortiofenola, njegovih 5
disulfida i parafina)
renacit IV 2
rezorcinol 45 10
rezorcinolmonomeretiletar K 0,5
rodijum, metal (dim) 0,1
rodijum (rastvorljive soli, kao Rh) 0,01
ronel 10
ronit (72% emulzija) 0,5 0,05
rotenon 5
santofleks 5
selen 0,2
selen (amorfan i oksid) 2
selen-dioksid 0,2
selen-heksafluorid 0,4 0,05
selen-hidrid 0,2 0,05
selen (jedinjenja, kao Se) 0,2
selenova kiselina 0,2
seson 10
silan 0,7 0,5
silicijum (amorfni) 10
silicijum-dioksid 2
silicijum-karbid 10
silicijum-nitrat 6
silicijum-tetrahidrid 0,7 0,5
silvan 1
sirćetna kiselina 25 1,5
skipidur 300
solan 1
soli cijanovodonične kiseline (kao K 11 10
cijanovodonična kiselina)
solvent nafta 100 25
srebro (metalno) 0,1
srebro (rastvorljiva jedinjenja) 0,01
stibin 0,5 0,1
stiren KS 215 50
metilstiren kopolimer 5 1,25
streptomicin 0,1
strihnin 0,15
stroncijum-nitrat 1
stroncijum hidroksid i oksid 1
subtalizini (proteolitički encimi kao 100% čisti S 0,00006
kristali)
sulfacil 1
sulfadimetoksin 0,1
sulfadimezin 1
sulfa(mono)metoksin 0,1
sulfamidni preparati 1
sulfapiridazin 0,1
sulfotep K 0,2
sulfurilfluorid 20 0,9
sulfurilhlorid 5
sulgin 1
sulprofos 1
sumpor-dihlorid 6 1
sumpor-dioksid S 5 2
sumpor-fluorid 20 5
sumpor-heksafluorid 6000 1000
sumpor-monohlorid 6 1
sumporna kiselina S 1
sumpor-pentafluorid 0,1 0,01
sumpor-tetrafluorid 0,4 0,1
sumpor-trioksid 1
talijum CK 0,1
talijum-bromid K 0,01
talijum-jodid K 0,01
talijum (rastvorljiva jedinjenja) KS 0,1
talk 2
tantal i tantal-dioksid 5
telur 0,1
telur-heksafluorid 0,2 0,02
temefos 10
teobromin 1
teofilin 0,5
tereftalna kiselina 0,1
terfenil 5 0,5
terfenili (63% orto, 19% meta, 15% difenila) 5
terpentinsko ulje KS 560 100
terpentinsko ulje (sintetičko) 1100 300
testosteron 0,005
tetrabrommetan 1
tetraciklin 0,1
tetraetilditiopirofosfat 0,2
tetraetilpirofosfat K 0,2
tetraetoksisilan 20
1,1,2,2-tetrafluor-1,2-dibrometan 1000
1,1,2,2-tetrafluor-1,2-dihloretan 5000
tetrafluorpropilalkohol K 0,005
tetrahidrobenzaldehid 0,5
tetrahidrobenzilcikloheksenkarboksilat 1
tetrahidrofuran 100 35
1,1,2,2-tetrahlor-1,2-difluoretan 1000 125
1,1,2,2-tetrahloretan 7 1
tetrahloretilen CK 170 25
tetrahlorheksatrien K 1 0,1
tetrahlorheptan 1 0,1
tetrahlornaftalin K 2
tetrahlornonan 1
tetrahlorpentan 1 0,11
tetrahlorpropan 1 0,13
tetrahlorpropen K 0,1
tetrahlorundekan 5
tetralin 100
tetrametilsukcinonitril K 3 0,54
tetranatrijumpirofosfat 5
tetranitroanilin 0,1 1
tetranitrometan 8
tetril K 1,5
4,4-tiobis (6-terc-butil-m-krezol) 10
tiofen 20
tiofurforhlorid 7
tio-(-metilmerkaptoetil)estar 0,5
tiglikolna kiselina K 4 1
tionilhlorid 5 1
tio(p-nitrofenil)estar 0,1
tiram 5
titan-tetrahlorid 1
toluen-2,4-diizocijanat S 0,04
toluen-2,6-diizocijanat S 0,05 0,007
toksafen 0,5
toluen K 375 100
toluendiamin K 2
o-toluidin CK 9
torijum 0,05
treflan 3
trialat 1
trialilamin K 1
tributilfosfat K 2,5 0,2
tributiltritiofosfat K 0,2
tricikloheksilkalaj-hidroksid K 0,5
trietilamin 40 10
trietoksisilan 1
trifenilamin 5
trifenilfosfat 3
trifluorbrometan 6100 1000
trifluorbrometan 7600 1000
trifluorbutilalkohol 20
trifluoretilalkohol 10
trifluoretilamin 100
m-trifluormetilfenilizocijanat 1
alfa, alfa, alfa-trifluor-m-nitrotoluen 1
trifluorpropilamin 5
trifluorsirćetna kiselina 2
trifluorstiren 5
trihloracetilhlorid K 0,1
1,1,3-trihloraceton 0,3
trihlorbenzen S 10 1,25
1,2,3-trihlor-3-buten K 0,1
1,1,1-trihloretan 1900 350
1,1,2-trihloretan CK 45 10
trihloretilen K 130 25
2,4,5-trihlorfenoksisirćetna kiselina K 10
trihlorfluormetan 5600 1000
trihlormetafos 3 K 0,3
trihlornaftalin KS 5
1,2,3-trihlorpropan 60 10
trihlorpropilen 3
2,2,3-trihlorpropionska kiselina 10
trihlorsilan 1
trihlorsirćetna kiselina 7 1
1,1,2-trihlor-1,2,2-trifluoretan 7600 1000
tri(izo)oktilfosfat 0,1
trikrezilfosfat (manje od 3% ortoizomera) K 0,5
trikrezilfosfat (više od 3% ortoizomera) KS 0,1
trikrezol 0,5
tri-3,5-triksilenfosfat K 5
trimetilamin 5
trimetilbenzen (svi izomeri) 125 25
trimrtilcikloheksanon 10 2
trimetilfosfat 10 2
trimetilpropan 50
trinitrometan 0,5
trinitrotoluen C 1
triortikrezolfosfat K 0,1
 tro-o-tolilfosfat 0,1
tripropilamin 2
tri-(butoksietil)fosfat K 1
tri-(2-etilheksil)fosfat 0,1
ugljen-dioksid A - -
ugljen-disulfid K 30 10
ugljeni (ča|) 4
ugljen-monoksid 58 50
ugljentetrabromid 1,4 0,1
ugljentetrahlorid C 30 5
ulje iz škriljaca 100
uran (nerastvorna jedinjenja) 0,2
uran (rastvorna jedinjenja) 0,015
utežnjen naftni gas 1800 1000
vajt-špirit 300
vajt-špirit (najviše 15% aromata, tačke ključanja 525
150oC do 200oC)
valerijanska kiselina 5
vanadijum-pentoksid (dim) 0,1
vanadijum-pentoksid (prašina) 0,5
vanadijum-trioksid 0,5
varfarin 0,1
vinilacetat 30 10
vinilacetilen 20
vinilbromid 20 5
vinilcikloheksen dioksid 60 10
vinilhlorid CK 5 2,5
vilidenhlorid C 20 5
2-vinilpiridin K 0,5
n-vinilpirolidon 1
viniltoluen K 240 50
vodonik A - -
vodonikperoksid 1,5 1
vodonik-sulfid 14
vodonik-sulfid (mešavina sa ugljovodonicima C1- 3
C-3)
volfram i jedinjenja (kao volfram) 5
živa Hg 0,05
živa(I)-dietil K 0,005
živa(I)-hlorid 0,1
živa (neorganska jedinjenja žive kao Hg) KS 0,1
živa (organska jedinjenja žive kao Hg) 0,01

Vrednosti MDK, izražene u miligramima po litru ili u miligramima po kubnom metru, mogu se preračunati u
ppm (1% = 10 000 ppm) ili obrnuto, prema sledećim obrascima:
M M
 mg/l = ppm -------- . 103 ; mg/m3 = ppm --------
24,5 24,5

24,5 24,5
mg/l = ppm -------- . 103 ; 3
mg/m = ppm --------
M M

gde je:

M - relativna molekulska masa tražene metarije.

U tabeli 3 date su maksimalno dozvoljene koncentracije ukupne i respirabilne mineralne i organske prašine,
izražene u procentima mase.
Pod respirabilnom prašinom podrazumeva se masa prašine koja prolazi kroz selektor (elutrijator, ciklon)
karakteristika datih u tabeli 2.

Tabela 2

Aerodinamički prečnik (prečnik čestice oblika Masa koja prolazi kroz selektor
kugle gustine) %

manje od 2 mikrometra 90
iznad 2 do 2,5 mikrometra 75
iznad 2,5 do3,5 mikrometra 50
iznad 3,5 do 5,0 mikrometra 25
iznad 5,0 do 10,0 mikrometra 0

Tabela 3

PRAŠ I NA Respirabila Ukupna

mg/m3 mg/m3
MDK za mineralnu prašinu izračunava se
  10 mg/m3 30 mg/m3
prema % SiO2 po formulama _________________ _____________
% resp. SiO2 + 2 % SiO2 + 2

Prašina granita 2 6
Prašina azbesta 1 3
Prašina staklene vune i mineralne vuna 4 12
Prašina uglja bez SiO2 3 10
Prašina silikata sa manje od 10% SiO2
(talk, olivin, liskun) 4 12
Prašina mineralna, sa manje od 1% SiO2
(glinica, korund, karborund, vapnenac,
portland -cement, barit, apatit, fosforit i sl.) 5 15
Prašina plastičnih materija (polivinilhlorida,
aminoplasta, fenoplasta) 3 10
Prašina pamuka, lana, svile, konoplje 1 5
Prašina biljnog i životinjskog porekla bez SiO2
i toksičnih materija 3 10

) SiO2 odnosi se na procenat slobodnog SiO 2 i pod tim se podrazumevaju tri kristalne modifikacije:kvarc,
kristobalit i trimidit.
) Formule za izračunavanje MDK po masi odnosi se samo na kvarc, dok za kristobalit i trimidit treba
dobijene vrednosti iz formule deliti sa 2.
U tabeli 4 date su maksimalno dozvoljene koncentracije mineralne i organske prašine po broju čestica u
kubnim centimetrima vazduha.
Ocena zaprašenosti vazduha na radnim mestima daje se na temelju odre|ivanja ukupne i respirabilne
koncentracije prašine. Me|utim,privremeno, ako ne postoje mogućnosti odre|ivanja respirabilne prašine,
ocena se može dati i samo na temelju ukupne koncentracije.
U slučaju različitih rezultata, dobijenih na temelju ukupne koncentracije i broja čestica prašine, merodavna je
ocena na temelju ukupne koncentracije.
Vrednosti koncentracije iz tabele 3 i broja čestica iz tabele 4 ne odnose se na prašine koje izazivaju specifične
toksične efekte. Vrednosti MDK tih prašina date su u tabeli 1.
Vrednosti MDK iz tabela 3 i 4 ne mogu se primeniti u slučaju vrlo kratkih ekspozicija velikim
koncentracijama prašine.

Tabela 4

PRAŠ I NA Broj čestica )

u cm3 )
1. Mineralna prašina sa 70 do 100% SiO2 ) 110
2. Mineralna prašina sa 50 do 70% SiO2 ) 135
3. Mineralna prašina sa 30 do 50% SiO2 ) 200
4. Mineralna prašina sa 15 do 30% SiO2 ) 300
5. Mineralna prašina sa 5 do 15% SiO2 ) 600
6. Mineralna prašina sa oko 5% SiO2 ) 880
7. Mineralna prašina sa manje od 1% SiO2 ) 1750
8. Prašina azbesta 2 )
9. Prašina talka, liskuna (muskovita) 700
10.Prašina grafita 330

)
SiO2 odnosi se na procenat slobodnog SiO2 i pod tim se podrazumevaju tri kristalne modifikacije: kvarc,
kristobalit i trimidit.
)
Broj čestica prašine odnosi se na prašinu veličine od 5 mikrometara. Taj broj odre|en je metodom
impindzera (impinger), a izračunava se po formuli

8800
--------------- čestica/cm3
% SiO2 + 2

Ako se merenja vrše konimetrom, vrednosti iz tabele povećavaju se za 105.

)
Brojevi čestica prašine sa SiO2 odnose se na kvarc i kristobalit.
)
Broj se odnosi na koncentraciju dva respirabilna vlakna azbesta, s tim da je respirabilno vlakno
definisano prečnikom manjim od 0,003 mm. odnosno dužinom većom od 0,005 mm i odnosom dužine i
prečnika jednakim ili većim od 3 : 1.

5. Ispitivanje
5.1. Radne organizacije odnosno poslodavci, dužni su da vode računa o osobinama škodljivih supstancija
koje se upotrebqavaju pri radu ili se mogu pojaviti na radnim mestima, o zadržavanju i kretanju
zaposlenih lica, kao i o stepenu opasnosti do kojeg su, ili mogu da budu, izložena ova lica. Oni su dužni
da obezbede periodično ili trajno ispitivanje zaga|enosti atmosfere radnih mesta pojedinim otrovnim
supstancijama. Preporučuje se kontinuirano ispitivanje vazduha svuda gde postoji opasnost od zaga|enja,
a savremena tehnika omogućuje automatsko odre|ivanje i registraciju koncentracije štetnih supstancija
(npr. SO2).
5.2. Ispitivanje koncentracija škodljivih supstancija u vazduhu radnih mesta mora da bude zasnovano na
detaljnom poznavanju tehnološkog procesa i s tim u vezi mogućnosti stvaranja pojedinih škodljivih
supstancija. Po potrebi, treba izvršiti kvalitativnu analizu vazduha radnih mesta, kao i analizu sirovina,
poluproizvoda, sporednih i gotovih proizvoda i pomoćnih sredstava, sa toksikološkog gledišta.
5.3. Ispitivanje koncentracije škodljivih supstancija u vazduhu radnih mesta vrši se na uzorcima uzetim u
neposrednoj blizini organa za disanje radnika, npr. 1,5 m od površine na kojoj se nalazi radnik, odnosno
na mestima i u vremenskim razmacima koji su karakteristični za pravilnu ocenu trenutne ili dnevne
izloženosti zaposlenih lica dejstvu odre|enih supstancija.
5.4. Pošto vrednosti dozvoljene koncentracije u tabelama 1 do 3 važe za temperaturu 20 oC i vazdušni
pritisak 1013 mbar to sve ispitivanjem na|ene vrednosti treba svesti na tu temperaturu i pritisak. Prilikom
ispitivanja treba voditi računa o eventualnim kolebanjima zaga|enosti vazduha u toku dana odnosno
drugih vremenskih perioda koja mogu biti posledica tehnološkog procesa. Timkolebanjima treba
prilagoditi broj i vereme ispitivanja.
Prilikom proveravanja koncentracije prašine (tabela 3) treba uzimati uzorke kroz duži vremenski period
po mogućnosti nekoliko sati, a proveravanje koncentracije prašine na bazi tabele 3 treba uzimati uzorke
u raznim fazama tehnološkog procesa.
5.5 Odre|ivanje zaga|enosti vazduha na uzetim uzorcima vrši se prema metodama propisanim posebnim
standardima ( u pripremi), odnosno po propisima drugih nadležnih institucija.