Mere bezbednosti i zaštite pri

rukovanju hidrauličnom auto dizalicom

sa teleskopskom strelom
Uvod
 Značaj transporta i rukovanje proizvodima u
savremenoj svetskoj privredi je primaran, posebno
ako je u pitanju velikoserijska proizvodnja pa mu se
zbog toga mora obezbediti odgovarajući tretman.
 Transport robe, zbog svoje specifičnosti i složenosti
sistema predstavlja potencijalni rizik sa aspekta
bezbednosti svih onih koji u njemu aktivno učestvuju.
Iz tih razloga potrebno je posebno ukazati na značaj
zaštite na radu, odnosno bezbednog rada na svim
onim sredstvima koja se koriste pri trasportu robe.
 Ako se desi greška posledice mogu biti velike, kako
sa aspekta ljudskih života, tako i sa aspekta
materijalnih resursa.
Osnovni elementi za izbor
transportnih sredstava
 Materijal koji se transportuje (agregatno stanje materijala,
oblik materijala, ujednačenost ili neujednačenost oblika i
dimenzija, težina materijala, količina materijala i toplotno
stanje materijala).
 Objekti u kojima se vrši transport (veličina objekta, jačina
međuspratnih konstrukcija, stanje podova, raspored vrata i
otvora, širina puteva i raspored radnih mesta)
 Proizvodni modeli gde pojedinačna proizvodnja zahteva
radionički raspored mašina i transportna sredstva sa
prekidnim dejstvom, serijska proizvodnja zahteva
transportna sredstva neprekidnog dejstva, a masovna
proizvodnja zahteva najsavremenija transportna sredstva.
 Proizvodna sredstva (pogodnost za rad, kapacitet, potreban
prostor za operacije i fleksibilnost koja je veoma važna
karakteristika usled brzog menjanja tehnologije ).
Auto dizalice
 Proizvodnja dizalica doživljava intezivan
rast u svetu.
 Industrija iz oblasti transportnih sredstava,
u ovom slučaju autodizalica, u stopu prati
razvoj građevinarstva, saobraćaja i drugih
grana privrede, koji zahtevaju znatno veći
oblik montažnih i pretovarnih radova, veću
brzinu i efikasnost montažno-pretovarne
mehanizacije.
 Obzirom na svoje tehničko eksploatacione
osobine autodizalice su na ovim poslovima
potvrdile svoju superiornost u odnosu na
drugo transportno-pretovarna sredstva.
Podela autodizalica

 Putnim karakteristikama, tj. konstrukciji i

osobinama donjeg, voznog dela,
 Konstrukciji strele,
 Broju pogonskih motora,
 Broju kabina.
 Prema putnim (voznim) karakteristikama autodizalice mogu
biti :
◦ Za normalne putne uslove, urađene sa gumenim točkovima, sa
vozilom (donja noseća konstrukcija) koja zadovoljava propise o
bezbednosti saobraćaja na putu,
◦ Propisan gabarit 2,5х12х4 metra,
◦ Dozvoljeno osovinsko opterećenje 120 kN,
◦ Brzina kretanja iznad 40 km na čas
 Mobilne za sve terene tako da se mogu kretati po svim
terenima i gradilištima. Brzine kretanja su manje, specifični
pritisak po točku je manji, a nosivost je do 40 tona.
 Autodizalice sa gusenicama za loše terene, sa rešetkastom
strelom, za veće nosivosti.
 Prema konstrukciji strele mogu biti:
◦ Sa teleskopskom strelom, danas najmasovnija
konstrukcija- za manje, srednje i veće
nosivosti,
◦ Sa rešetkastom strelom, za nosivosti iznad 100
tona,
◦ Kombinacija rešetkaste i teleskopske strele.
 Prema broju pogonskim motora grade se:
◦ Sa jednom motorom. Jedan SUS motor
obezbeđuje sve funkcije vozila i dizaličnog dela.
Prenos snage i komandi se ostvaruje preko
hidrauličnih i pneumatskih sistema. Obzirom da
se dizalični deo okreće za 360 stepeni, to svi
hidraulični, elektro i pneumatski vodovi moraju da
pređu kroz specijalni obrtni priključak. Grade se
do 50 tona. Ovo je najsavremenije rešenje.
◦ Sa dva pogonska motora projektuje se za veće
nosivosti, pri čemu je jedan motor za kretanje za
vozilo, a drugi motor je za dizalični deo.
 Prema broju kabina razlikuju se dizalice:
◦ Sa jednom kabinom, obično kada je dizalica sa
jednim motorom. Imaju smanjenu preglednost,
◦ Sa dve kabine, dizalica je sa jednim ili dva
motora.
Uređaji i oprema dizaličnog dela
autodizalica

 Strela- dva članka, dužina promenljiva od 8,5 do 14,5

metra hidrauličnim putem.
 Cilindar za teleskopiranje je snabdeven kočionim
ventilom i ventilom za uravnoteženje.
 Uređaj za dizanje- tandem zupčastih hidromotora,
planetarni reduktor, kočnica sa oprugom, uže,
graničnici hoda kuke, ventil za uravnoteženje.
 Uređaj za dizanje strele- hidraulični cilindar
dvosmernog dejstva, snabdeven ventilom za
uravnoteženje.
 Uređaj za okretanje postolja dizalice- hidromotor,
zupčasti reduktor, automatska sigurnosna kočnica,
obrtni ležaj, mogućnost kontinualne rotacije 360 .
 Instrumenti u kabini- manometar za pritisak vazduha,
brzinomer, ampermetar, svetla upozorenja za upravljanje
zadnjim točkovima, za temperature vode u motoru, pritisak
ulja u motoru, za parkiranje i za pritisak vazduha.
 Vozilo četri točka, sva četri upravljivasa pneumaticima
pojedinačno razmešteni.
 Stabilizatori- četri teleskopska kraka sa vertikalnim
podupiračima. Stope stabilizatora se prilikom drumske vožnje
skidaju, izrađene su od aluminijuma.
 Hidraulični cilindri snabdeveni su kočionim ventilima.
Upravljanje se vrši iz kabine. Mogućnost pojedinačnog
upravljanja.
 Motor- prirodno usisavanje, vodeno hlađenje, oprema za
zimski start, prečistač vazduha, motorna kočnica, rezervoar sa
gorivom sa pokazivačem nivoa i magnetnim čepom za
ispuštanje.
Sigurnosna oprema

 Predviđeni su ventili sigurnosti koji su zapečaćeni u cilju

sprečavanja neovlašćenih intervencija.
 Hidraulični cilindri su snabdeveni kočionim ventilima koji
sprečavaju naglo propadanje, čak i kada se crevo ošteti.
 Zaštita od preopterećenja je obezbeđena preko automatskog
indikatora opterećenja koji kontinualno, u svakom trenutku
pokazuje dizaličaru sigurnost od preopterećenja za dati teret
u datim usloviima.
 Preopterećenost se saopštava vizuelnim zvučnim
upozorenjem.
 Osim toga u sistemu je ugrađen i elektromagnetski ventil koji
se aktivira preko indikatora opterećenja.
 Ako se opterećenje povećava i posle upozorenja,
elektromagnetski ventil se otvara i na taj način onemogućuje
dalje radnje dizalicom.
Stabilnost autodizalice
 Stabilnost autodizalice je vrlo značajna
kako sa aspekta sigurnosti u radu, tako i
sa aspekta učinka dizalice, jer se iz uslova
stabilnosti odrađuje nosivost dizalice za
određene uglove i dohvate strele.
 Provera stabilnosti se vrši na dva načina:
◦ Računska provera stabilnosti
◦ Provera stabilnosti putem probnog
opterećenja
 Računska provera stabilnosti se izvodi za
sledeće slučajeve opterećenja:
◦ Dizalica u pogonu u normalnim radnim
uslovima
◦ Dizalica sa preopterećenjem, statička
stabilnost
◦ Dizalica naglo rasterećena, pad tereta
◦ Dizalica van pogona izložena maksimalnom
vetru
Slučaj opterećenaj Sile i njihove veličine za proračun stabilnosti

Vertikalne sile Horizontalne sile Sile vetra

I 1,1 хQ 0,25xQ ili Fh 25xCxA

II 1,45xQ 0 0

III 0 0

IV 0,3xQ 0 25xCxA

Q- nazivno opterećenje dizalice

Fh- horizontalne sile usled okretanja i naginjanja strele
C- koeficijent oblika pri proračunu vetra
q- pritisak vetra određuje se propisima
A-površina dizalice izložena vetru
 Provera stabilnosti probnim opterećenjem
vrši se kao:
◦ Dinamička provera-provera stabilnosti u
pokretu. Uzima se teret 1,2xQ i izvode se
sukcesivno sva kretanja.
◦ Statička provera stabilnosti-provera dizalice
pri mirovanju kada se dizalica optereti sa
1,3xQ.

 Kapacitet dizanja, kada je teret
natočkovima, u kilogramima
Radius u metrima Preko prednje strane Pri potpunom okretanju

3.00 11000 5300

3.50 9000 4350
4.50 7500 3150
6.00 5600
7.50
9.00
10.50
2000
12.00
4125 1325
3025 900
2225 525
1750 300
 Kapacitet dizanja, sa potpuno raširenim
stabilizatorima pri potpunom okretanju
u kilogramima
Radius 8.50 m strela, 8.50 m- 10.50 m 10.50 m-12.50 m 12.50 m-14.45 m
u metrima potpuno uvučena Strela Strela Strela

3.00 20000 18100 16000 14000

3.50 18000 17250 15000 12750
4.50 14500 14500 13500 10650
6.00 9950 9950 9950 8550
8.50
9.00
10.50
6650 6650 6650
12.00
4850 4850
3625
2875
Strela autodizalice i radni
uslovi
 Strela spada u najodgovornije delove autodizalice.
 Brzo okretanje moze prouzrokovati da se teret
zaljulja i da poveća dohvat strele i pojavu
preopterećenosti. Indikator sigurnosti ne povećava
radijus zbog efekta ljuljanja.
 Tamo gde postoji opasnost po strelu ili bilo koji deo
krana koji se susreće sa drugim preprekama kao što
su mostovi,dizalične skele,zgrade ili zidovi,vozač
treba da radi samo po instrukcijama signalizera koji
je tako postavljen da jasno vidi kran i prepreku i u
mogućnosti je da proceni da li postoji adekvatni čisti
prostor.
 Kada se radi bizu električnih linija ili kablova,kran ne
sme biti postavljen bliže od ose najbližeg
kabla,udaljenost jednaka dužini strele plus 6 metara
mereno duž zemlje.
Postavljanje krana

 Utvrdjivanje maksimuma nosivosti terena i

oblika osnove ,strukture tla i pomoćnih
detalja treba da obavi inženjer
kompetentan za to.
 Uradnim uslovima,opterećenje krana koji
je na podupiračima,je obično kombinovano
uticajima:
◦ težine tereta i bilo kakvog dodatnog uredjaja u
dizanju,
◦ dinamičkih sila prouzrokovanih pokretima
krana i teretom za vreme rada,
◦ opterećenja od vetra koji duva u svakom
pravcu prema kranu i teretu.
Potporne površine

 Meka zemlja nije prikladna za

postavljanje krana ,ukoliko se posebni
koraci ne preduzmu da obezbede
zadovoljavajuće postolje za kran.
 Čelične ploče ,pragovi ili odgovarajuće
drvo mogu se koristiti da bi preneli
opterećenje na oslonjačke tačke i tako
obezbedili da jačina zemlje koja nosi
teret ne bude prekoračena.
Zemljište pod nagibom

 Treba izbegavati rad krana na kosini i

neravnoj zemlji.
 Takvi uslovi ce dovesti stabilnost krana u
opasnost.
 Tamo gde se rad na kosini ne može
izbeći,treba ili uravnotežiti
mašinu,koristeći stabilizatore ili kosina
treba biti popravljena ,tako da se napravi
ravna ,čvrsta i stabilna ravna
„platforma“.
 Indikator za sigurnost tereta neće raditi
ispravno na usponu,nagibu,on je baždaren
samo za ravno zemljište.
Postupak pri radu i mere predostrožnosti

 skloniti sve slobodne delove ,kablove da ne leže na kranu ili se vuku

po zemlji, na početku rada isprobati sve uređaje za upravljanje
kranom.
 proveriti dok motor radi,da li je ispravan pritisak u sistemu za
vazduh,
 prekontrolisati uže za dizanje u redovnim i kraćim intervalima,
 ne dozvoliti da ima ikog ispod okačenog tereta,
 vetar može biti opasan,naročito za velike terete,
 izbegavati da teret udara u stabilizatore dok se okreće,
 proveriti sigurnost svakog tereta pre nego što se podigne,
 ne koristiti teleskopsku strelu kao klip za potiskivanje tereta,
 kada se radi sa magnetom ne ostavljati ga ukljucen,duže nego što je
potrebno,vruć magnet je manje snažan nego hladan,
 za određenu dužinu strele,mora se raditi sa odgovarajućim
maksimalnim brojem krakova užeta i kukom odgovarajuće
nosivosti,ukoliko nije drugačije naročito naznačeno.
Upravljanje stabilizatorima
 Vertikalni i horizontalni cilindri stabilizatora su
deo hidrauličnog sistema autodizalice
 Dvosmerni hidraulični cilindar postavljen je na
svakom kraku stabilizatora.
 Vertikalni cilindri su snabdeveni blikadnim
ventilima koji onemogućavaju uvlačenje cilindra u
slučaju isticanja ulja iz sistema.Vertikalni cilindri se
mogu izvlačiti i bez izvučenih horizontalnih delova
stabilizatora prilikom zamene točkova i li pregleda
šasije.
 Za dizanje tereta strelom stabilizatori moraju biti
potpuno izvučeni.
Upotreba stabilizatora
 Kabina mora biti u položaju za rad krana.Tereti iz tabele
nosivosti važe samo ako su krakovi stabilizatora potpuno
izvučeni i ako je autodizalica uravnotežena na čvrstoj i ravnoj
podlozi.
 Uvlačenje i izvlačenje stabilizatora se obavlja sa postavljenom
dizalicom u položaj za rad sa motorom u radu i uključenim
pumpama.
 Sistem za osiguranje od opterećenja će raditi ispravno samo
pod uslovom da je kran pravilno uravnotežen.
 Vertikalni cilindri stabilizatora mogu da služe da podignu
autodizalicubez izvlačenja horizontalnih delova stabilizatora.
 Nije dozvoljeno okretanje superstrukture kada je
autodizalica podignuta radi servisiranja.
 Nije dozvoljen rad sa kranom kada je u ovom položaju.
ZAKLJUČAK
 Bezbedno rukovanje i upravljanje hidrauličnom auto
dizalicom sa teleskopskom strelom, pri montaži i održavanju,
biće zagarantovano samo ako se poštuju sve propisane mere
zaštite pri radu. Nepoštovanje ovih mera može da dovede do
povređivanja ljudi i do velike materijalne štete. Potrebno je
pri projektovanju i postavljanju hidraulične auto dizalice sa
teleskopskom strelom, pokloniti veliku pažnju povećanju
njihove bezbednosti i mora se sprovoditi kontrola pravilnog
korišćenja dizalice.
 Dizalicom se ne smeju podizati tereti čija je težina veća od
maksimalne nosivosti ili čija je težina nepoznata kao i tereti
koji nisu slobodni. Zabranjeno je koso podizanje tereta. Pri
podizanju tereta treba paziti da on bude uravnotežen. Kada
se podiže teret, krakovi užeta ili lanca trebaju biti jednako
opterećeni i svaki teret koji se podiže treba da bude pravilno
vezan.
 Prenošenje tereta hidrauličnom auto dizalicom sa teleskopskom
strelom može se vršiti samo onda ako je predhodno utvrđeno da
neće doći do udara ili zakačinjanja tereta koji se prenosi sa drugim
objektima ili predmetima. Kada dizaličar, pri manipulaciji teretom, ne
može da prati teret onda mora postojati još jedna osoba koja će
mu pomoći unapred utvrđenim znakovima i tako pomoći u
manipulaciju dizalicom.
 Rad dizaličara je veoma ozbiljan, delikatan i odgovoran posao. Tako
dizaličar svom radu mora da priđe veoma ozbiljno. Dizaličar da bi
radio na mosnoj dizalici mora da ispunjava određene zdravstvene i
stručne uslove koji su predviđeni za upravljanje dizalicom. Danas
poslu koji obavlja dizaličar ne pridaje se dovoljna pažnja koju on
zaslužuje.
 Moraju se vršiti periodični pregledi kako bi se proverila ispravnost
mosne dizalice i njenih delova i postojanje svih mera zaštite.