Виљушкари

Виљушкари и класификација
виљушкара
 Виљушкари служе за пренос робе у хоризонталном и
вертикалном правцу на краћим растојањима и у њима
спојена функција дизања и спуштања и терета, као и
његовог преношења, стога не треба да чуди њихова
широка распрострањеност.
 Према истраживању Industrial truck association у САД је
у функцији 855.900 виљушкара.
 Економичан рад виљушкара подразумева ако диже терет
80% времена, а 20% времена проведе у кретању,
односно ако ради на одстојањима до 50 метара, а ретко
до 100 или 120 метара.
 Повећање економичности виљушкара постиже се
употребом специјалне опреме и уређаја који су
прилагођени врсти и облику терета, складишту и др.
Карактеристике виљушкара

 Брзина кретања,
 Носивост,
 Висина дизања терета,
 Брзина дизања и спуштања терета и
 Угао нагиба подизног уређаја.
Погон виљушкара

 Ручни
 Мотори СУС
 Електрични
Подела виљушкара
 У зависности од појединих
карактеристика, подела виљушкара
може се извршити према положају
виљушке, према положају возача, према
распореду и броју точкова, према врсти
погона, према уређајима за кретање,
према конструктивним
карактеристикама уређаја за подизање
терета.
Подела према положају виљушке
 1. Према положају виљушке
можемо их поделити на:
 Бочне,
 Чеоне и
 Четворосмерне виљушкаре.
Подела према положају
руковаоца

 2. Према положају возача

виљушкаре можемо поделити на:
 Виљушкаре код којих возач седи окренут у
правцу вожње и
 Виљушкаре код којих возач седи окренут
попречно на правац вожње.
Подела према распореду и броју
точкова виљушкара
 3. Према распореду и броју точкова
виљушкаре можемо поделити на:
 Виљушкаре са 4 точка и
 Виљушкаре са 3 точка.
Подела према преносу погона на
елементе кретања
 Према преносу моторног погона на
елементе кретања виљушкаре
можемо поделити на:
 Точкаше и
 Гусеничаре
Подела према конструктивним
карактеристикама
 Према конструктивним
карактеристикама уређаја за
подизање виљушкаре можемо
поделити на:
 Класични (конзолни),
 Са стубом који се увлачи и
 Специјални
Конструкција виљушкара
 Конвенционална конструкција виљушкара је
примарно прилагођена за рад са компактним
јединицама у облику палете или контејнера.
 Иако су по њој добили име, виљушка није
једини облик захватног уређаја који се користи
у виљушкарској техници, поред виљушке
користи се читав низ захватних направа које су
прилагођене различитим облицима терета и
задатака (транспорт цеви, ролни, буради и
др.).
Основни делови виљушкара
 Шасија (1),
 Седиште (2),
 Задња осовина (3),
 Предњи точкови (4),
 Хидраулични систем (5),
 Резервоар хидрауличног уља (6),
 Хидраулични цилиндри за нагињање (7),
 Хидраулични цилиндри за подизање (8),
 Погон пумпе (9),
 Погонски шалтер (10),
 Ручна кочница (11),
 Управљач (12),
 Ножна кочница (13),
 Телескоп (14),
 Електромотори (15),
 Контактори (16),
 Акумулаторска батерија (17),
 Пнеуматици (18),
 Виљушке (19).
Склопови виљушкара
 Шасија,
 Погонски уређај,
 Уређај за кочење,
 Урађај за управљање,
 Хидраулични систем и
 Систем за дизање.
Шасија виљушкара
 Шасија код виљушкара израђена је од јаког челичног
лима и њена улога је та да даје виљушкару облик,
повезује све делове и склопове у целину и штити их од
механичког оштећења, тј. од свих спољашњих утицаја.
 Чеони виљушкари као део шасије позади имају
противтег који му са осталим деловима обезбеђује
стабилност и равнотежу, како би се задовољио услов да
момент уравнотежења буде већи од момента претурања:

 где су:
 Mp – момент претурања,
 Mu – момент уравнотежења и
 φ – коефицијент стабилности, бездимензионална величина
Погонски уређај
 Погонски уређај обухвата мотор и све
оне делове који преносе енергију од
мотора на погонске точкове.
 Код виљушкара са моторима СУС погон
је на предњим точковима, а само неки
теренски виљушкари имају погон и на
предњим и на задњим точковима.
 Код електровиљушкара са 4 точка погон
је увек на предњим точковима, а код
конструкције са 3 точка може бити на
предњем или на задњем точку.
Делови погонског уређаја
 дизел,
 електромотор,
 спојница,
 систем за хлађење,
 електроопрема,
 мењач,
 диференцијал и
 точкови.
Уређаји за кочење
 Уређаји за кочење код виљушкара су
углавном на предњим точковима, а понекад на
задњим.
 Возна кочница је увек ножна, а паркирна
ручна.
 Ножна кочница је обично хидраулична, док је
ручна увек механичка. Код малих виљушкара
ножна кочница може бити механичка, док је
код већих она пнеуматска. Кочнице
сачињавају:
 кочиони добош,
 кочионе папучице,
 полуга и
 опруга.
Уређаји за управљање
 Виљушкаром се управља помоћу
волана.
 Механизам за управљање код
виљушкара са 4 точка сличан је као код
аутомобила с том разликом што се
виљушкаром управља задњим
точковима.
 Модернији и тежи виљушкари имају
уграђене хидрауличне или серво волане
за лакше управљање.
Хидраулични систем
 Хидрауличним системом називамо склоп свих
хидрауличних компоненти који су међусобно спојени
цевима у којима се налази уље које кружи за време рада
виљушкара. Овај систем се користи за хидрауличне
кочнице, а нарочито за радне операције дизања,
спуштања, нагињања и др. Хидраулични елементи код
виљушкара су:
 пумпа,
 разводни вентил,
 сервомотор за дизање,
 пригушни вентил,
 сервомотор за нагиб,
 цевни водови,
 резервоар и
 филтри.
Механизам за дизање
 Механизам за дизање састављен је од рама
и цилиндра.
 Рам се састоји из спољашњег и фиксног дела,
унутрашњи или помоћни део који се
телескопски извлачи и колица са виљушкама.
 Колица висе на једном или 2 ланца који морају
бити неоштећени и равномерно затегнути.
 Најобичнији механизми за дизање су са
једноструким извлачењем, а цилиндар им је
једноставан.
 Обично се виљушке подигну без
извлачења рама, а тај ход називамо
слободна висина дизања и износи код
обичник конструкција 150 – 300
милиметара.
 Сви механизми за дизање код чеоних
виљушкара уграђени су у виљушкар
тако да се могу нагнути нешто напред и
уназад како би било олакшано
привлачење и слагање терета.
Специјални захватни уређаји
 Уређаји који олакшавају и убрзавају руковање
палетизованих терета (продужеци за виљушке,
ротатори, потискивач)
 Уређаји који омогућавају руковање
непалетизованих терета (трн, конзола, кашика,
кљешта)
 Разни облици заштитних решетки које код
руковања кабастим теретом обезбеђују
заштиту возача виљушкара
 Уређаји који омогућавају реализацију
операција које нису у домену претоварног
задатка (радне корпе за монтажу или
репаратуру инсталација у халама и др.).
Специјални захватни уређаји
 Због широког спектра примене виљушкара и
њиховог присуства у скоро свим гранама
индустрије, па и привреде уопште, имамо
разне облике специјалних захватних уређаја за
виљушкаре:
 виљушкаре са зглобом за поставњање у вертикала
положај,
 захватна направа са трновима за транспорт цевастих
материјала и котурова,
 ротациона кљешта,
 заштитни рам за возача,
 контејнер са покретним дном за пражњење,
 контејнер за превртање, кашика за расут материјал,
 кашика за потискивање расутог материјала,
 ковачка кљешта,
 држач терета, потискивач,
Специјални захватни уређаји
 уређај за превртање палетних јединица,
 конзола,
 конзола са витлом,
 грабилица на конзоли,
 конзола са покретном куком,
 кљешта за сандуке,
 кљешта за бурад,
 кљешта за бале,
 кљешта за ролне папира
Класификација

 Носивост
 Положај тежишта терета у односу на
базу виљушкара
 Да ли су са седиштем или без
седишта
 Према врсти погонског агрегата и
др.
Носивост виљушкара

 Према носивости виљушкари се дела

на: 
 лаки до 12 [kN], 
 средњи преко 12 до 32 [kN], 
 средње тешки преко 32 до 80 [kN] и 
 тешки преко 80 до 500 [kN].
 Максимална носивост виљушкара износи
око 4 тоне, а интервал носивости се
протеже од 0,5 до 4 тоне. Носивост
виљушкара је зависна од положаја
терета. Да не би дошло до претурања
виљушкара мора бити задовољен услов:
 Из приказаног се може видети како
момент који ствара тежина виљушкара
(Gv) мора бити већи од момента који
ствара тежина терета (Gt), тј ти моменти
су функције удаљености од равнотежног
положаја точка.
 Према томе, може се графички
приказати носивост виљушкара у
зависности од тога где на виљушци
стоји терет који својом тежином из
тежишта ствара момент претурања.
Графички приказ зависности носивости виљушкара
и положаја терета
Положај тежишта терета у односу
на базу виљушкара
 Положај терета у односу на базу виљушкара
има битан утицај на носивост, а самим тим и на
целокупан процес транспорта и конструкцију
возила. Према овом критеријуму виљушкари се
класификују на оне виљушкаре који:
 Са тежиштем терета изван базе виљушкара –
чеони (фронтални)
 Са тежиштем у бази (виљушкари без
противтега) 
 Са померањем терета при захватању и одлагању
(хибридни)
 За рад у високорегалним складиштима.
Погон виљушкара
 Погон се изводи помоћу акумулатора или
мотора СУС.
 Са једноставним јарболом висина дизања
износи 1,5-2 m, а са телескопским јарболом до
7 m.
 Јарболи су обично нагибни (до 10 ° нигиба) а
носивост зависи од начина смештања терета,
односно од положаја центра тежишта.
 Према врсти погона деле се на: виљушкаре на
дизел, гасни или електро погон (електро –
виљушкар), при чему не треба заборавити ни
ручне виљушкаре.
 Свакако да не треба занемарити недостатак
СУС мотора, тј. емисију штетних гасова, где се
пре свега мисли на угљен – диоксид (СО2) и
угљен моноксид (СО), а пошто виљушкари
раде углавном у затвореном простору, емисија
представља значајан проблем.
 Ручни виљушкари поседују виљушку за
подизање терета. Терет се подиже на тај начин
што се задњи точкови заокрећу (када се
подвлаче испод терета – платформе). Висина
подизања терета је врло мала – око 120 mm.
Врсте виљушкара
 Виљушкари припадају подним транспортним средствима
са моторним погоном.
 Могу бити различите конструкције али сви имају
уграђен систем за дизање са захватним уређајем који је
најчешће виљушка, али у последње време се праве и
неки други уређаји за транспорт терета са одређеним
специфичностима.
 Главна особина виљушкара је њихова покретљивост,
велики капацитет, добра искоришћеност и могућност
хоризонталног и вертикалног транспорта.
 Узимање транспортних јединица се врши подвожењем
виљушке, при чему уређај за дизање може бити:
 без оптерећења (виљушка се ослања на подлогу) и
 под оптерећењем (виљушка се не ослања на подлогу).
 Виљушкари изводе радне операције премештања и
складиштења материјала и готових производа у унутрашњем
транспорту и као такви морају да испуне низ услова:
 да одговарају постојећим карактеристикама транспортних путева
(ширина, равна подлога и носивост подлоге),
 да дужина транспортних путева одговара економичној употреби
виљушкара,
 да носивост међуспратне конструкције одговара употребљеном
виљушкару у случају етажне примене,
 да одговара карактеристикама материјала који се транспортује,
 да може савладати евентуалне нагибе и успоне транспортног пута,
 да висина дизања буде усклађена са слагањем по нивоима или
регалима,
 да се познаје однос рада који се остварује операцијама транспорта
и неопходног дизања при складиштењу и
 да се познаје однос кретања напред и кретања уназад.
Виљушкари са тежиштем терета изван базе
виљушкара- чеони (фронтални) виљушкари
 Чеони виљушкар је најраспрострањенији
конструктивни облик виљушкара, нема
могућност увлачења виљушки али има велику
универзалност у примени унутрашњег
транспорта. Кретање се остварује само напред
– назад што представља препреку за употребу
ове врсте виљушкара у складиштима
ограничене површине. Његови основни делови
су: 
 рам са осовинама и погонском групом, 
 уређај за дизање и 
 систем за управљање 
 Погон је помоћу електромотора
(електровиљушкари) и са СУС-мотором.
 Електровиљушкари имају мању тежину
контратега, а функцију противтега код
електровиљушкара делимично су
преузеле батерије.
 Израђује се са три и четири точка.
Управљање се, због великог оптерећења
на предњим точковима, искључиво
изводи преко задњих точкова.
 Крути рам повезује све елементе виљушкара у
једну целину. Код чеоног виљушкара је са
предње стране рама зглобно повезан уређај са
дизање терета.
 Чеони виљушкар се класификује и као
виљушкар са слободно ношеним теретом, што
значи да је тежиште терета стално изван базе
виљушкара.
 Због велике тежине контратега код чеоног
виљушкара је неповољан однос носивости и
сопствене тежине - код лаке и средње класе
носивости тај однос је 1 : 2, двоструко је већа
сопствена тежина од носивости.
 Код већих носивости тај однос је
повољнији,због већег размака осовина.
 Стандардне конструкције ове класе
виљушкара обезбеђују носивости од 900
kg до 4500 kg, али се израђују и
специјализоване верзије знатно већих
носивости.
 Савладавање успона, зависно од конструкције,
за електро виљушкаре се креће до 230 без
терета и до 130 са теретом, уколико је у
питању сува и тврда подлога.
 При извођењу операција транспорта,
стабилност виљушкара је неопходна.
Стабилност је дефинисана односом момената
претурања и момената уравнотежења.
 Код виљушкара са 4 точка, стабилност
одређују предњи погонски точкови и тачка
вешања задњих осовина.
 Стабилност виљушкара у ширем смислу зависи
од тежине виљушкара, положаја тежишта
виљушкара, тежине терета, положаја тежишта
терета, растојања осовина и точкова на њима,
деформације пнеуматика,...
 Код ових виљушкара уређаја за дизање служи
за вертикално померање виљушке терета при
извођењу операције транспорта у циљу
узимања, одлагања или транспорта терета.
 Уређај се сатоји од стуба и хидростатичког
система који обезбеђује померање виљушке по
вођицама стуба, нагињања стубе и стављања
допунске опреме.
 При подвожењу виљушке ради узимања и
одлагања терета , стуб се нагиње напред за
угао величине 3 степена а у циљу спречавања
испадања терета за време транспорта стуб се
нагиње назад до величине угла од 10 степени.
 Зависно висине дизања, конструкција
уређаја за дизање може бити:
 са једноструким (simplex) дизањем када су у
питању висине дизања до 1,6m,
 са двоструким (duplex) дизањем када су у
питању висине дизања до 3,5m и
 са троструким (triplex) дизањем када су у
питању висине дизања до 4,5m.
 Стандардни фронтални виљушкари при
операцијама морају маневрисати
променом правца за 900, па у поређењу
са виљушкарима који имају могућност
увлачења виљушке или специјалним
регалним виљушкарима због габарита
захтевају већу ширину коридора.
Виљушкари са тежиштем терета у бази
виљушкара (виљушкари без противтега)
 Виљушкар са тежиштем терета изван базе због
свог основног недостатка који се огледа у
великој сопственој тежини или у великим
димензијама иницирао је развој концепта у
коме се тежиште налази унутар базе.
 У примени су два решења:
 Слободне виљушке и
 Виљушке у облику шкољкастог омотача
 Основно обележје виљушкара без контратега
је да европску палету може да подиже и слаже
само ако је захваћена са уже (чеоне) стране.
Бочно захваћену палету виљушкар може само
да одвоји од тла и транспортује, али не и да
слаже по висини.
Виљушкари са померањем терета при
захватању и одлагању (хибридни)
 Према начину померања терета при
захватању и долагању они се деле у три
следеће групе:
 Са померањем терета у правцу подужне осе
возила,
 Са померањем терета управно на осу возила
и
 Са ротацијом рама, односно тежишта терета.
 Што се тиче виљушкара код којих се
терет помера у правцу подужне осе
возила, они се граде превасходно за
руковање палетизованих терета,
носивости од 10 до 20 [kN] у више
варијанти и то са:
 Транслаторним померањем читавог рама и
 Транслаторним померањем самих виљушки.
 Транслаторно померање виљушки се
реализује на три начина:
 преко маказастог механизма,
 преко клизне виљушке која је шкољкастог
облика и клизи преко виљушке израђене од
пуног материјала и
 преко телескопског механизма
 Код свих варијанти са транслаторним
померањем виљушки појављују се велики
моменти савијања у раму због чега се чешће у
градњи овог конструктивног облика користи
концепција са покретним рамом, како би се
омогућио дужи радни век конструкције и
осигурао безбедан рад при транспорту.
 Виљушкари са клизном и телескопском
виљушком имају извесне технолошке
предности, јер могу релативно једноставно да
манипулишу палетема из другог реда у односу
на фронт претовара.
 Ова особина код утовара и истовара
возила обезбеђује знатно редуковање
оперативне површине и скраћење
времена реализације процеса, што
директно води повећаној економичности
и продуктивности, а код складишта
поправља коефицијент искоришћења
површине складишта, јер се из једног
радног пролаза виљушкар опслужује
четири реда палета у складишном пољу.
 Виљушкари са померањем терета при захватању и
одлагању управно на осу возила превасходно су
намењени за руковање са теретима велике дужине
(цеви, профили шипке,...).
 Њихова основна карактеристика је да рам за дизање
стоји попречно у односу на подужну осу возила и да се
сходно томе терет захвата бочно.
 При захватању и одлагању терета рам се потискује на
спољну страну, када је тежиште терета изван базе
виљушкара
 После захватања терета рам се увлачи на унутрашњу
страну, тако да је за време транспорта тежиште терета у
бази виљушкара
 Производе се у две варијанте:
 са два управљана точка- бочни виљушкар и
 са више управљаних точкова – четворострани виљушкар
Бочни виљушкари
 Код бочног виљушкара терет после захватања
при транспорту не лежи на захватном уређају
као код других виљушкара, већ на платформи
која је постављена изнад рама возила.
 Бочна стабилност виљушкара при захватању и
одлагању терета обезбеђује се преко ослонаца
који се активирају хидрауличним путем.
 Погонски агрегат код бочних виљушкара је
најчешће СУС-мотор и ретко се производе са
електробатеријским погоном.
 Носивост им варира у широком дијапазону - од
20 до 40 [kN].
 Точкови су релативно великог пречника,
обично су са пнеуматицима, а користи се и
супер-еластични точак.
 СУС-мотор и пнеуматски точак омогућавају
велике брзине кретања (и до 50 km/h), док су
брзине код електропогона до 20 km/h, што
повећава брзину извршења транспорта, али
може угрозити радника као и материјална
добра, те су опрезна вожња и искусан радник
неопходни.
 Виљушкари са померањем терета управно на подужну
осу возила и са више управљаних точкова битно се
разликују по конструкцији у односу на бочне
виљушкаре.
 Њихово основно обележје је да се крећу напред-назад и
бочно (лево-десно), а да им за то није потребан посебан
маневарски простор и због тога су ови виљушкари су и
добили име.
 Описани начин кретања постиже се тако што се два
точка на носачима на којима лежи терет, када се жели
промена правца кретања, на посебну команду возача
преко хидрауличног цилиндра заротирају за 900.
 Точком који је спрегнут са управљачем који је обично и
погонски врши се корекција путање и он има угао
ротације 360 степени, па то чини ову врсту виљушкара
значајано ефикаснијом у условима када је простор у
складишту ограничен.
Безбедност и заштита на раду при
руковању виљушкарима

 Поред примене механизације и сталне

модернизације транспорта, број повреда
у унутрашњем транспорту у односу на
укупан број повреда у индустрији
учествује са 25%. При раду са
виљушкарима може доћи до повреда на
раду, које могу бити лакше и теже , па
чак може бити и трајних инвалидитета и
у најгорем случају смртних случајева.
 Повреда на раду, која се још назива и
озледа или траума, представља насилно
оштећење организма изазвано бројним
негативним утицајима, као што су:
 Механичка сила,
 Електрична енергија,
 Висока температура,
 Бука,
 Електромагнетно зрачење,
 Вибрације,
 Изложеност хемијским утицајима итд.
 Због тога се прописују посебне мере
безбедности како би се смањила шанса за
стварање инцидентне ситуације и
превентирала иста при раду са виљушкарима.
 Најчешће незгоде при раду са виљушкарима
јесу превртања (22%) или различите врсте
судара, као што су судар пешака или
запослених са виљушкаром приликом
транспорта (20%) или међусобних судара
виљушкара и других возила (16%), итд...
Мере безбедности за безбедан рад
виљушкара
 За безбедан рад виљушкара непоходни су:
 Равна и тврда подлога без испупчења и удубљења,
 Да само возило буде исправно (притисак у гумама
исправан, исправне кочнице, волан без зазора,
исправна сирена, исправан механизам за дизање,..)
 Да седиште возача буде заштићено са стране и
одозго,
 Да се правилно рукује виљушкаром (да се подиже
дозвољен терет одређеног облика и димензија),
 Да јарбол при вожњи буде забачен уназад, а терет
што мање подигнут од подлоге (око 300mm),
 Избегавање наглог кочења,
 Да брзина виљушкара не буде већа од 6 m/s,
Упутства за безбедан рад
виљушкара
 Пре почетка рада са виљушкаром, руковалац
виљушкаром врши преглед и контролу комплетног
виљушкара и то:
 Ниво уља у мотору,
 Ниво уља у резервоару хидраулике,
 Ниво воде у хладњаку,
 Ниво уља у резервоару за кочнице,
 Ниво електролита у акумулатору,
 Инструменте на командној табли,
 Прикључне клеме на акумулатору,
 Звучну и светлосну сигнализацију,
 Пнеуматике,
 Виљушке,
 Осигураче за виљушке,
 Ланац телескопа,
 Хидрауичну инсталацију и
 Команде.
 По изврешеном прегледу извршити
проверу исправности виљушкара без
терета у циљу установљавања
исправности управљачког система,
кочница и хидраулике за подизање.
 Ситан материјал сипан у правилно
обликован сандук као и правилно
обликован и слаган материјал на
палетама углавном има тежиште С у
средини сандука или сложеног
материјала. Када је тежиште познато, а
терет је у дозвољеној носивости
виљушкара, виљушкаром се може
руковати безбедно.
 Терет у дозвољеним границама носивости виљушкара са
помереним тежиштем изазива издизање задњег моста
виљушкара.
 Погодним окретањем – правилним прихватањем истог
терета тежиште се може поставити у правилну зону и на
тај начин се терет преноси безбедно.
 Виљушкаром треба прићи терету под правим углом, а
дизалицу нагнути напред како би виљушке несметано
прошле под терет. Пре преузимања терета возач
виљушкара мора да се упозна са:
 Тежином терета,
 Тежиштем терета и
 Врстом и особинама терета.
 Виљушкаром прићи терету са
најповољније стране под правим углом
са одговарајућим распоном виљушки и
поставити тежиште терета у правцу
уздужне осе виљушкара.
 У циљу максималне стабилности терета,
самим тим и транспорта, виљушке се
нагнуте напред при вожњи под теретом.
 Приликом подвлачења виљушки возити напред све док
се чело не приљуби уз терет – палету. Сударање
виљушкара са теретом није дозвољено, стога се ова
радња обавља полако. Вожња престаје одмах уколико
чеона страна виљушки у додир са теретом.
 Кад се врши прихватање терета, дизалицу вратити у
вертикални положај и затим подићи терет од пода да
терет са сигурношћу легне на виљушке.
 Дизалицу нагнути у крајњи задњи положај а терет
прилагодити тако да висина од пута буде негде око 300
mm. Прилагодити брзину условима пута.
 У затвореном складишту, вагону, броду и сл. обратити
пажњу на пролаз испод греда и инсталација и по
потреби демонтирати заштитну кабину над возачем.
 Приликом транспорта високог терета треба
увек гледати у смеру вожње како би се
остварила боља прегледност над транспортним
путем. Ако је видик заклоњен високим теретом,
најбоље је у том случају транспорт обавити
вожњом уназад.
 Терет се сме возити попречно по косини од 3%
а виљушкар са теретом можемо возити уз
успон до 10%. Када пут има успон, виљушкар
са теретом возити уз успон, док при вожњи низ
успон треба возити уназад.
 Виљушкар са теретом, успореном вожњом,
примаћи месту за истовар и поставити га у
правцу као и код прихватања терета. Полако
терет навести изнад површине предвиђене за
истовар и дизалицу нагнути напред. Ако се
јави потреба, корекцијом вожње виљушкара он
се постави на жељено место.
 Истовар терета се врши тако што се активира
ручна (паркинг) кочница, исправи се дизалица
са теретом кога полако спуштамо на место
истовара, а након тога отпустити кочницу и
кренути уназад како би извукли виљушке.
Након тога спуштамо виљушке у транспортни
положај и виљушкар је спреман за вожњу.
 Просипање терета се јавља када је:
 Терет неправилно прихваћен,
 Терет високо уздигнут,
 Пут са бочним нагибом,
 Рупе на путу,
 Удар у зид и банкину,
 Брз налет на рампу и
 Брза вожња у кривини
 Ради безбедности околине неопходно је
користити звучну сигнализацију
приликом приближавања непрегледној
кривини или сл.
 При густом унутрашњем саобраћају
важе правила и прописи као и за свако
транспортно средство у јавном
саобраћају.
 Велики превој пута може да изазове
спадање терета као и превртање
виљушкара. Клизајући терет се може на
погодан начин причврстити и то се ради
када виљушкар вози попречно на нагиб
(максимано до 3%).
 Уколико се терет диже са дизалицом
нагнутом напред, може се десити
следеће:
 Спадање терета са виљушкара и
 Превртање виљушкара.
Забране возачу виљушкара
 Подизати и превозити терет тежи од номиналне носивости виљушкара,
 Подизати и превозити терет непознате тежине,
 Подизати и превозити људе на виљушкама и виљушкарима,
 Подизати и превозити опасне хемикалије, уколико нису спроведене посебне
мере заштите,
 Нагло скретање и заустављање,
 Подизати и спуштати терет у току вожње,
 Оставити да терет непотребно стоји на виљушкама,
 Подизати и спуштати терет ако виљушкар није закочен ручном кочницом,
 Вршити пренос терета ако телескоп није нагнут уназад,
 Превозити терет уколико виљушке нису осигуране од померања осигурачима
 Возити виљушкар брже од 5 km/h у затвореном простору, односно 10 km/h на
отвореном простору,
 Управљати виљушкаром ако предњи и задњи пнеуматици нису под истим
притиском,
 Вући и гурати друга возила и терет,
 Оптерећивати задњи део виљушкара ради повећања носивости,
 Радити више радњи истовремено,
 Управљати виљушкаром ако су неисправне кочнице и сирена и
 На виљушкару држати опасне материје
Правила за возача виљушкара
 1) Не користите виљушкар без одобрења.
 2) Пре почетка рада преконтролишите функционалност и ефикасност
виљушкара.
 3) Не скидајте и не дирајте заштитне и сигурносне уређаје.
 4) Не возите возило ако су вам руке или обућа замазане или мокре.
 5) Команде виљушкара се могу покренути само са возачког места.
 6) Уверите се у капацитет подне подлоге преко које требате прећи са
виљушкаром.
 7) Увек проверите да је пут слободан и прикладан.
 8) Поштујте ознаке које се налазе у радним подручјима, а у случају да
исте недостају,
проследите према саобраћајним прописима.
 9) Маневришите са теретом што је могуће ниже и са ротацијом уназад.
 10) Прилагодите брзину према условима пута и саме околине.
 11) У случају препрека на путу, исте треба уклонити и обавестити
надлежна лица.
 12) Одржавајте сигурносно растојање у односу на возила која су
испред вас.
 13) Укључите звучни сигнал у нивоу раскрсница, врата и у присуству
пешака.
 14) Пажљиво маневришите посебно са високим теретом.
 15) Брижљиво треба поштовати ограничења брзине.
 16) Не уперујте виљушкар према другима.
 17) На утоварним рампама возите са теретом усмереним према горе, а
када сте празни са
вилама усмереним према доле.
 18) Не ходајте попречно по утоварним рампама
 19) Не пењите се на камионе или вагоне који нису прикладно
имобилизирани.
 20) Пазите да не узрокујете судар противтегом и вилама приликом
скретања.
 21) Не вуците и не гурајте друга возила ако немате на располагању
прикладну опрему.
22) Забрањен је превоз лица.
 23) Када се виљушкар користи за радове и/или за одржавање на
висини, исти мора бити опремљен са прикладном и одобреном радном
платформом.
 24) Нико не сме пролазити или стајати испод подигнутих вила чак и
када су без терета.
 25) У вожњи је забрањено нагињање било којим делом тела
изван обличја виљушкара.
 26) Поштујте капацитет терета виљушкара и евентуалне
опреме. Ограничења су назначена на плочицама носивости.
 27) Забрањено је додавати противтег како би се повећала
носивост виљушкара.
 28) Пажљиво управљајте виљушкаром; нагли старт и
заокретање могу узроковати чеоно и/или бочно превртање
виљушкара.
 29) Не преносите нестабилан терет.
 30) Не подижите терет који је виши од заштитне решетке
држача терета јер би могао пасти на возачко место.
 31) Увек користите сигурносни појас или евентуалне
сигурносне уређаје.
 32) Раширите што је могуће више виле и проверите да ли су
механизми за учвршћивање
 на њиховом месту.
 33) Забрањено је паркирати виљушкар испред врата,
противпожарних уређаја или излаза у
 случају нужде.
 34) Забрањено је пушити или употребљавати отворен
пламен на месту за снабдевање или
 пуњење батерије.
 35) Када паркирате виљушкар, спустите виле на земљу,
брзину ставите у лер, ставите кочницу и извадите кључ
из виљушкара.
 36) Ако се на возилу види било каква хаварија или
сматрате да исто није сигурно,
 зауставите се, паркирајте и обавестите надлежна лица.
Безбедност и заштита здравља
запослених
 Нема задржавања радника у манипулативном простору,
 Терет се транспортује са подигнутим виљушкама на пола
метара од пода,
 Размак између виљушки подесити према врсти и облику
терета,
 При преношењу других терета, истовремено са два
виљушкара, мора се одредити лице које ће командовати и
усклађивати рад оба виљушкара,
 Хидрауличне инсталације са мерно – регулационим
арматурама морају бити исправне,
 Виљушкар обавезно зауставити и обавестуту непосредног
руковаоца уколико се примети нека неисправност у току рада,
 Уколико је виљушкар неисправан, на њему се обавезно
поставља табла са натписом „НЕИСПРАВАН“,
 Редовно вршити контроле и прегледе виљушкара и
 Руковаоц виљушкара мора бити оспособљен за безбедан ра и
здравствено способан за безбедан рад са виљушкаром.
Одржавање виљушкара
 Одржавање виљушкара се обавља у циљу
безбедности возача и радника присутних у
процесу транспорта, као и продужења радног
века саме машине. Одржавање се углавном
врши по упутству произвођача а уобичајени
термини прегледа су:
 Дневни,
 Недељни,
 Месечни и
 Годишњи
 Периодични
Дневни преглед
 Дневни преглед врши руковаоц који
мора поседовати одређена знања о томе
како машина функционише и како
препознати недостатке и неисправности
на истој.
 Он обухвата:
 Ниво уља у мотору,
 Ниво уља у резервоару хидраулике,
 Ниво воде у хладњаку,
 Ниво уља у резервоару за кочнице,
 Ниво електролита у акумулатору,
 Инструменте на командној табли,
 Прикључне клеме на акумулатору,
 Звучну и светлосну сигнализацију,
 Пнеуматике,
 Виљушке,
 Осигураче за виљушке,
 Ланац телескопа,
 Хидрауичну инсталацију и
 Команде.
Недељни преглед

 Недељни преглед обухвата визуелни

преглед комплетног виљушкара, пре
свега преглед обухваћен дневним
прегледом, као и преглед преносника
снаге, пречистача ваздуха и лежишта.
Месечни преглед

 Месечни преглед обухвата дневни и

недељни преглед, као и преглед
осовина и вратила и ниво уља у мотору.
Годишњи преглед

 Годишњи преглед обухвата генерални

преглед и контролу исправности
комплетног виљушкара.
 Делови виљушкара који су оштећени, истрошени или
дотрајали морају се заменити новим.
 Дневни преглед врши руковаоц виљушкара, док
недељни, месечни и годишњи преглед врши руковаоц
виљушкара заједно са лицима задуженим за одржавање
виљушкара.
 Ради утврђивања да ли коришћење виљушкара
представља одређени ризик за возача и радника
присутних у процесу транспорта и да ли су прописане
мере примењене, виљушкар подлеже прегледу и
испитивању од стране овлашћених предузећа за
заштиту на раду у временским роковима које утврђује
произвођач, а најкасније три године од претходног
испитивања.