UPUTSTVO ZA UPOTREBU I BEZBEDAN RAD SA

VILJUŠKAROM
 OPŠTE O VILJUŠKARIMA

Viljuškar, kako se u industrijskoj praksi skraćeno nazivaju razni tipovi auto-utovarivača odnosno
autotransportera sa specijalnim zahvatnim sredstvom - viljuškom, prestavlja kombinaciju između
uređaja za dizanje, puštanje i nošenje tereta (dizalce) i transportnih sredstava unutrašnjeg saobraćaja
(motorna vozila). Zato kažemo da je viljuškar univerzalno trasportno srestvo koje poseduje višestruke
mogućnosti prihvatanja tereta, njegovog trasporta, ređanja na gonile, pištanja i niz drugih
manipolacionih i utovarno - istovarnih radnji. Njegova prednost nad raznim uređajima za dizanje
(dizalicama) i beskrajnim transporterima (trakama) je što nije vezan za šine ili sličnu vrstu ograničenih
konstruktivnih staza, već se kreće po unutrašnjim transportnim saobraćajnicama, zalazi u proizvodne
pogone i skladišta (magacine), a lako prilazi na utovarno - istovarne rampe i plate u krugu radnih
organizacja bilo da su takva mesta stalnog karaktera ili da je trenutno iskrsla potreba neke
transportne manipulacije.
Prema svojim tehničkim i radno - tehnološkim karakteristikama viljuškar spada u kategoriju
autodizalica kao radno motorno vozilo koje se koristi u unutrašnjem transportu i to za prevoz, prenos
i manipulaciju, te kao takav, sa stanovišta bezbednosti esploatacije podleže odredbama Pravilnika o
tehničkim normativima za dizalice (”Sl. list SFRJ“ br. 37/88 i 23/91) i odredbama Pravilnika o zaštiti na
radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila (“Sl. list SFRJ” br.
17/66).

Upotrebom specijalne opreme (razne hvataljke, rotirajuće viljuške itd.) područje za primenu
viljuškara znatno se proširuje i postižu se sledeće prednosti:
 smanjenje radnog vremena,
 smanjenje radne snage,
 veća produktivnost u radu,i
 bolje korišćenje skladišnog prostora .

Prenošenje robe pomoću viljuškara treba da se obavlja po unapred utvrđenom planu koji omogućava
postizanje najboljih rezultata. Pri tome treba posvetiti pažnju naročito na sledeće:
1) - o kakvoj se robi radi: roba na paletama, u kontejnerima, sanduci, rolne papira itd.;
2) - odakle robu treba istovariti : iz kamiona , prikolice ,vagona ili sa naslaga;
3) - koji put roba treba da pređe (pri čemu treba voditi računa da se smetnje svedu na
minimum ): krivine, raskršća, uske staze i slično;
4) - kojim metodom raspoređivati i slagati robu ;
5) - izbegavati, na svaki način, preopterećenja viljuškara ili naglu vožnju.

Prema prenosu motornog pogona na elemente za kretanje po saobraćajnicama i drugim stazama

(putevima), postoje 2 tipa viljuškara i to:
1. točkaši i
2. guseničari

Glavni delovi (uređaji) viljuškara su:

1. pogonski uređaj za sletanje viljuškara
2. uređaj za upravljanje
3. uređaj za kočenje
4. uređaj za podizanje i spuštanje tereta (dizalica, teleskop).

Dijagram nosivosti predstavlja dozvoljenu težinu tereta (ili nosivost viljuškara ) srazmerno raznim
udaljenostima težišta tereta od korena viljuške. Ovaj dijagram nosivosti se nalazi u kabini svakog
viljuškara.
Težištem tereta smatra se idealna tačka u kojoj je koncentrisan teret i koji se, zbog toga, nalazi u
centru istog.
Što se više povećava udaljenost težišta od korena viljuške, to se više smanjuje moguća
(dozvoljena) nosivost viljuškara.
Ekonomična upotreba viljuškara je tada, kada se prenosi teret težine u nazivnoj nosivosti viljuškara.
Dužina trasportnog puta treba da je što kraća i broj utovara-tovara što veći. Brzina trasportovanja
mora biti strogo prilagođena vrsti teleta koji se nosi, načinu prihvatanja tereta i vrsti puta a sve u cilju
očuvanja tereta i produženju veka viljuškaru.

Pogonski agregati u viljuškarima, koriste najčešće motore “SUS” (Dizel, OTO, na benzin ili tečni gas) i
elektromotore uz elektro akumulatore.
Elektroviljuškari ne zagađuju okolinu izduvnim gasovima, operativniji su, pa su iz tog razloga
najpovoljniji u zatvorenim prostorijama.
Hidraulički pogon se odlikuje time što i velike terete diže velkom brzinom, a pri tome radi mekano, tj.
bez udaraca, bezšumno i lako. Pogodan je za terete veće težine i prevoz na veća rastojanja.
Agregati za prenos pogonske energje na točkove koriste transmisije različitog sistema:
mehaničke, hidrodinamičke, hidrostatičke, električne i druge.
Vrstu pogona i način prenosa snage u viljuškaru najčešće određuje tehnologija primene viljuškara.
Radni agregati kao što su teleskop, priključni uređaji i sl. najčešće se upotrebljavaju pomoću
hidrostatičkih komponenata.
Upravljanje (manevrisanje) viljuškarom je najčešće na zadnjem mestu (osovini) a mehanizmi su
najčešće hidraulčni (servoupravljanje) a sve ređe mehanički. Kod specijalnih viljuškara izvodi se
upravljanje i na oba monta.
Od sistema za lečenje primenjuju se oni koji se koriste i na ostalim trasportnim vozilima (točkašima).
Kočioni mehanizmi moraju biti sigurni i pouzdani u svim radnim i meterološkim uslovima.
Svi mehanizmi za rukovanje i instrumenti za kontrolu rada pojedinih agregata u viljuškaru moraju biti
u radnom polju rukovaoca viljuškarom.
POSEBNA UPUTSTVA ZA BEZBEDNOST

1. Viljuškar smeju da voze samo ona lica koja su stručno osposobljena za

bezbedan rad, koja su zdravstveno sposobna i koja su navršila 18 godina.

2. Zabranjeno je da se radi sa tehnički neispravnim viljuškarom ili da se rad

nastavi i ako je došlo do neke smetnje ili kvara tokom rada.

3. Zabranjeno je viljuškar uvoziti u prostorije gde postoji opasnost od esplozije

ili ga koristiti u blizini i oko zapaljivih materijala.

4. Zabranjeno je uzimati teret kada:

 ispod tereta ne postoji dovoljno prostora za ulaz viljuški;
 težina tereta prelazi dozvoljenu nosivost viljuškara;
 su krakovi viljuške postavljeni nesimetrično prema vertikalnim kolicima;
 teret nije raspoređen prema dijagramu rasterećenja;
 teret nije izbalansiran i osiguran od pomeranja;
 se u blizini tereta ili ispod njega nalaze ljudi;
 nije povučena ručna kočnica.

5. Polazak vozila nije dozvoljen ako:

 teleskop nije nagnut sasvim nazad;
 vertikalna kolica stoje više ili niže od 300 mm iznad poda.

6. Nije dozvoljeno:
 naglo polaženje, naglo ločenje i iznenado menjanje smera vožnje;
 prekoračiti brzinu koja je dozvoljena pri radu sa viljuškarom (u zatvorenom prostoru
je 5 km/h, dok je u drugu i otvorenom prostoru 10 km/h);
 natovarenim viljuškarom ići napred nizbrdo;
 prilikom utovara drugih vozila prelaziti preko nesigurnih nosova ili staza;
 voziti ljude na vozilu ili teretu.

7. Vozač ne sme da napusti viljuškar ako:

 kolica nisu sasvim opuštena i viljuške nisu na zemlji;
 ručna kočica nije čvrsto zategnuta;
 motor nije ugušen;
 kontakt ključ nije izvučen.

8. Izbegavati vožnju pod nepovoljnim vremenskim uslovima (magla, poledica).

9. Pored do sada navedenih mera, od vozača se još zahteva sledeće:

 da pazi na pravila o bezbednosti saobraćaja (ako ide u kavni prevoz, i u krugu
preduzeća);
 da se pridržava upustva za bezbedan rad;
 da u utvrđenim rokovima vrši podkačivanja i preglede viljuškara;
 svaku uočenu neispravnost vozač je dužan što je moguće pre prijaviti svom
rukovodiocu.
 PREGLED VILJUŠKARA PRERADA
Pre svakog početka rada, vozač viljuškara je obavezan da vizuelno pregleda ispravnost
osnovnih delova viljuškara.

Elektroviljuškar
 Pre početka rada sa viljuškarom treba dati kontakt okretanjem ključa u kontaktnoj
bravi i proveriti napon i stanje baterija. Napon merimo dok je baterija opterećena
nazivnom petosatnom strujom. To postižemo kod podizanja praznih viljuški. Ako
napetost padne u crveno polje na voltmetru, sa viljuškarom ne smemo raditi.
 Kontrola pritiska u gumama i pregled stanja pneumatika.
 Kontrola pričvršćivanja točkova.
 Kontrola nivoa tečnosti za kočnice.
 Kontrola da li je viljuškar održavan i podmazivan prema uputstvima.
 Kontrola signalnog uređaja.
 Kontrola nivoa u rezervoaru za hidraulično ulje i zaptivanja hidrauličnog sistema.
 Kontrola rada mehanizma za podizanje i naginjanje.
 Kontrola ručne i nožne kočnice pri opterećenju.

Osnovni uslov za bezbedno rukovanje električnim viljuškarima je pravilno održavanje

električne instalacije. Svi kablovi, okidači, otpornici i ostali elementi su smešteni u unutrašnjosti
viljuškara, pa je red sa njima bezbedan. U slučaju kvarova, oštećenja izolacije ili nestručnih opravki,
dolazi do pojave napona između kućišta i zemlje. Viljuškar se ne sme upotreljavati dok se kvar ne
otkloni. Elektromotor treba redovno čistiti. Ležajeve podmazivati jednom godišnje. Ako otpornici
metle, prekida se vožnjom kako bi se oladili. Zamenu osigurača vršiti samo sa novim osiguračima
(ne dozvoljavaju se improvizacije).

Dizel viljuškar
 Staviti ključ u (kontakt) bravu-prekidač i zaokrenuti ga toliko da se dovede napon u
sve instrumenete i kontrolne sijalice. U ovom položaju ključa treba da sijaju sve
sijalice a pokazivač nivoa goriva da se aktivira, i na taj način se proverava i količina
goriva u rezervoaru.
 Pregledati da li ima dovoljno rashladne tečnosti u hladnjaku motora (voda, antifriz),
zategnutost kajiša ventilatora motora, čistoću daća hladnjaka, opštu čistoću motora,
spojenost vidljivih zglobenih veza (poluga, užadi isl.).
 Kontrolisati količinu ulja u koritu motora.
 Proveriti ispravnost komadnih poluga (ručice razvoznika, polugu menjača, polugu
ručne kočnice sa ukočivačem, pedelu nožne kočnice i pedalu gasa).
 Proveriti rukohvate na polugama, sedište, viljuške, lance, točkove itd.

Pre vožnje pregledati motor, zagrejati ga i nakon toga početi rad. Pri vožnji prvo
propustimo ručnu kočnicu, pritisnemo pedalu kvačila do kraja, ubacimo ručicu menjača u prvu
brzinu, polako popuštamo pedalu kvačila i po potrebi blago dodajemo gasa. Kretanje obaviti
polako, bez brzanja. Polaženje iz mesta u normalnim uslovima (ravnom terenu), vrši se u drugom
brzinom, a prva se koristi za vožnju na uzbrdici i kada se zahteva opreznija vožnja. Ulje menjača i
reduktora mora se vršiti zajedno sa zamenom ulja u prednjoj osovini, učešću kontrolu nivoa i
doleva se ako je potrebno.