DRUMSKA MOTORNA

VOZILA

SPECIJALNA TERETNA VOZILA

Specijalna teretna vozila se karakterišu konstrukcijom koja je
prilagođena posebnim vrstama tereta vrsti tereta. Ovu grupu
vozila čine:
• cistrene,
• furgoni,
• hladnjače,
• damperi,
• dostavna vozila za prevoz hleba i prehrambenih proizvoda,
• vozila za prevoz tereta većih gabaritnih dimenzija,
• vozila za prevoz stakla,
• vozila za prevoz stoke,
• vozila sa betonskom mešalicom,
• samoutovarivač,
• kamion sa dizalicom,
• kontejnerski kamioni...
 CISTERNE
Cistrene čine grupu specijalnih teretnih vozila koja su namenjena za
prevoz različitih vrsta tečnosti, kao na primer vode, mleka, nafte, gasa,
opasnih materijala
Osnovni sklop cisterne je rezervoar.
Poprečni preseci rezervoara mogu
biti različiti: kružni, eliptični i
pravougaoni sa zaobljenim
uglovima
 CISTERNE
U slučaju potrebe za rezervoarima većih dimenzija preporučuje se
primena eliptičnog poprečnog preseka jer on poseduje nabolje
karakteristike sa aspekta vozila od njegovog preturanja, a usled nižeg
položaja njegovog težišta. Nedostatak njegove primene je u povećanoj
ceni usled složenije izrade.
U cilju ostvarivanja utovara i istovara robe cisterne su opremljene
dodatni uređajima, među kojima su najčešći pumpe, cevovodi, merni
instrumenti, sistemi za cirkulaciju vode.
Utovar se najčešće ostvaruje preko otvora koji se nalaze na gornjem delu
rezervoara.
Pražnjenje rezervoara je uslovljeno njegovim poprečnim presekom, kao
i karakteristikama transportovane robe. Pražnjenje rezervoara sa
eliptičnim poprečnim presekom se ostvaruje pomoću pumpi ili na
principu samonaginjanja. Cisterne sa kružnim poprečnim presekom
rezervoara se prazne pod dejstvom vazduha pod pritiskom čime se utiče
na povećanje brzine istovara. Većina dodatnih uređaja koji se koriste za
pražnjenje rezervoara su hidrauličkog tipa.
 CISTERNE
Transport rasutih tereta se može ostvarivati i primenom kiper cisterni
(auto-silosi). Zapremina rezervoara je najčešće u granicama od 40 do 70
m3, a postoje i konstrukcije rezervoara čija je zapremina veća od 90 m3.
Istovar rasutog tereta kod kiper cisterni se ostvaruje klasičnim
kipovanjem tereta. Rezervoar se na isti način kao i tovarni sanduk podiže
pomoću teleskopskog hidrocilindra. Da bi se sprečilo prevrtanje kiper
cisterna mora biti opremljena stabilizatorima (kao i u slučaju auto-
dizalica, što je objašnjeno u prethodnom delu teksta).
 CISTERNE
Silosi su u većini slučajeva izađeni od aluminijumskih legura. Površina
rezervoara je glatka čime se sprečava lepljenje materijala za zidove
rezervoara. Ovaj podatak je od izuzetnog značaja za slučaj kada posle
transporta npr. cementa se pojavljuje potreba za transportom nekog
prehrambenog proizvoda (npr. šećera). U tom slučaju se primenjuje
ispiranje unutrašnjosti podignutog silosa, da bi se zatim ostvarilo njeno
sušenje primenom toplog vazduha pod pritiskom. Celokupan opisani
postupak pripreme silosa za transport novog tereta traje oko 15 minuta.
 CISTERNE
Vazduh pod pritiskom se dobija korišćenjem kompresora koji može biti
postavljen na samoj cisterni. U najvećem broju slučajeva pogon
kompresora se ostvaruje korišćenjem motora koji poseduje vozilo.
Specifičnosti konstrukcije cisterne su uslovljene vrstom transportovane
robe. Tako se mogu naći rezervoari sa termoizolacijom, specijalnom
zaštitom, grejačima, unutrašnjim pregradama za ublažavanje
hidrauličkih udara...
 CISTERNE
Rezervoar je najčešće paralelan sa horizontalnom površinom tla. Za
transport praškastih materijala se ostupa od paralelnosti, tj. ostvaruje se
određena vrednost ugla. Na donjem delu se nalazi taložnik, tj. sabirni
sud, čija je funkcija da preko cevovoda odvodi mehaničke elemente iz
rezervoara. Rifunzeri predstavljaju cisterne sa vertikalnim rezervoarima,
a namenjena su za prevoz rasutih materijala (koncetrovana stočna
hrana, žitarice, kukuruzno brašno...). Prednost njihovog korišćenja je u
isključenju troškova pakovanja robe u vreće. Takođe se njihovim
korišćenjem značajno smanjuje vreme utovara tj. istovara.
 CISTERNE
Transportovani teret bitno utiče na unutrašnju zaštitu rezervoara. U
zavisnosti od vrste tereta razlikuju se tri stepena unutrašnje zaštite
rezervoara. Građevinski materijali zahtevaju samo glatku unutrašnju
površinu rezervoara, dok prehrambeni proizvodi podrazumevaju
postojanje prevlake slične bezbojnom laku. U slučaju transporta
hemijskih proizvoda neophodno je da unutrašnjost rezervoara bude
obložena materijalom koji je otporan na dejstvo agresivnih materijala.

U slučaju prevoza brašna pojavljuje se problem njegovog lepljenja za

zidove rezervoara pa se u tom slučaju za istovar koriste vibratori. Kod
prevoza hemijskog granulata rezervoar je sa unutrašnje strane ispoliran,
a sve u cilju sprečavanja lepljenja i mešanja sa materijalom rezervoara. U
slučaju prevoza hrane za ljude potrebno je pridržavati se posebnih mera
zaštite koje se odnose na vrstu materijala od kojih su napravljeni svi
elementi koji su u dodiru sa robom. Tako gumeni ventili ne smeju da
sadrže crnu gumu koja može štetiti kvalitetu namernica.
 CISTERNE
Tokom transporta fluida, prvenstveno goriva, nastaju isparenja koja se
odvode pomoću sigurnosnih ventila. Ventil je konstruisan tako da u slučaju
prevrtanja cisterne se sprečava isticanje fluida. Takođe je sprečeno i
prodiranje plamena u unutrašnjost rezervoara.

U toku transporta tečnosti kao potencijalna opasnost od gubitka stabilnosti

se javlja slučaj kada cisterna nije sasvim puna ili sasvim prazna. U slučaju
kada je količina tečnosti manja od minimalno dozvoljene vrednosti usled
kretanja vozila dolazi do udaranja tečnosti o zidove cistrene. Da bi se
sprečile takve pojave unutrašnjost cisterne je podeljena na više manjih
komora.

Osim povećanja bezbednosti primenom ovakvog koncepta se omogućuje

maksimalno iskorišćenje korisne zapremine cisterne. Kako se tokom
pražnjenja cisterne prazni cela komora to ne postoji potreba za
postojanjem mernih uređaja. Na ovaj način se smanjuju troškovi nabavke
mernih uređaja, a takođe se gube troškovi usled boravka cisterne u
radionici
 CISTERNE
Problem nestabinosti cisterni je obrađen i ADR-om. Prema njemu
rezervoari ukupne zapremine preko 7500 l bez ugrađenih komora ili sa
komorama zapremine preko 7500 l treba da budu maksimalno
napunjene u rasponu od 80 do 90%. Ostatak (10 do 20% zapremine
rezervoara) je predviđen za širenje fluida usled njegovog zagrevanja.

Da bi se sprečila pojava nepravilne popunjenosti rezervoara i komora

mogu se koristiti senzori.

Zadatak senzora je da automatski zaustavi punjenje rezervoara u

slučaju kada je zapremina fluida veća od njene dozvoljene vrednosti.
 HLADNJAČE
Hladnjače predstavljaju specijalna transportna vozila, tipa furgona, koja
usled kvarljivosti robe koju transportuju moraju da obezbede potrebnu
vrednost temperature.
Tovarni prostor hladnjače se
može podeliti gredama na dve
polovine. Kada nisu u funkciji grede
su provučene ispod krova. Vreme
koje je potrebno za njihovo
postavljanje se kreće u rasponu od
3 do 7 minuta. Kvalitet vršenja
osnovne funkcije hladnjače se
opisuje preko k-vrednosti koja
predstavlja koeficijent propuštanja
toplote. Njegova potrebna
vrednost se nalazi u rasponu od
0,28 do 0,4.
 HLADNJAČE
Termograf je uredaj
Prilikom izbora za pracenje
hladnjače značajna
temperature prilikom transporta
je i vrednost potrebnog vremena
lako pokvarljive
hlađenja. Tako na robe, uredaj
primer za moze
pratit
hlađenjetemperature
sa plus 30 od na plus
minus8020doOC
minus 80, i da
je potrebno tu temperaturu
između 4 i 6 sati. belzi
na termolisticu
Maksimalna svakih 15
granična min u
propisana
roku od 40
vrednost dana.
iznosi 6 Uredaj
sati. poseduje
dve vrste štampanja

Termoking-
omogućava
postizanje određenih
temperatura
 HLADNJAČE
Sprečavanje kvarenja robe u velikoj meri zavisi od rešavanja problema
obezbeđivanja cirkulacije vazduha unutar tovarnog prostora hladnjače.
Usled toga je potrebno obezbediti opstrujavanje vazduha sa svih strana
tereta. To se obezbeđuje korišćenjem odgovarajućih paleta,
zadovoljenjem minimalne vrednosti međurastojanja između paleta sa
teretom, kao i minimalnog međurastojanja između tereta i površina
tovarnog sanduka
 VOZILO SA DIZALICOM
Kamioni sa dizalicom su namenjeni za utovar i istovar različitih vrsta
tereta, građe, cevi, otpadnog materijala. U najvećem broju slučajeva
ovaj tip čini klasičan kamion sa skraćenim sandukom i dizalicom.
Dizalica je postavljena između
kabine i tovarnog prostora koji je u
odnosu na standardne dimenzije
skraćen za 540 mm. Na bočnim
stranama ugrađena su dva
stabilizatora raspona 2,7 m koji
obezbedjuju bezbedniji utovar
tereta. Stabilizatori su uslovi
stabilnosti od prevrtanja kamiona
najčešće postavljeni u oblasti gde
je postavljena i dizalica (prednji
deo kamiona).
 VOZILA SA UREĐAJEM ZA SAMOISTOVAR
Sa aspekta korisnika takođe je značajan i podatak kako prilagoditi
konstrukciju transportnog sredstva u cilju lakog obavljanja procesa
utovara, odnosno istovara transportovane robe.
Jedna od mogućnosti je da stranice
tovarnog sanduka mogu biti pomerljive,
što pruža mogućnost istovara robe sa
pogodne strane.
Ova mogućnost je značajna prilikom
ručnog istovara, npr. paketa, jer je u tom
slučaju roba pristupačnija
Kod rasutog tereta, tipa peska i
šljunka, uvođenjem mogućnosti
kipovanja, tj. samoistovara se
značajno povećava brzina istovara.
 VOZILA SA UREĐAJEM ZA SAMOISTOVAR
U tom slučaju razlikujemo konstrukcije
kod kojih se istovar ostvaruje preko preko
zadnje ili bočnih strana.

Podizanje tovarnog sanduka se ostvaruje

pod dejstvom hidrocilindra.
 VOZILA SA UREĐAJEM ZA SAMOISTOVAR
Vozila sa betonskom mešalicom se
primenjuju za transport betona od
fabrike betona (pogona za
proizvodnju betona) do
građevinskog objekta. Specifičnost
njene eksploatacije je u zahtevu da
beton zadrži svoje karakteristike
tokom transporta. U tom cilju
potrebno je da se nadgradnja, tj.
betonska mešalica tokom
transporta okreće. Dato kretanje se
ostvaruje pogonom sa motora
vozila ili dodatnog pogona. Takođe
je neophodno i dodavanje aditiva
koji treba da spreče očvršćavanje
betona.
 VOZILA SA UREĐAJEM ZA SAMOISTOVAR
Veoma često se na gradilištima
koristi kombinacija vozila sa
betonskom mešalicom i vozila koje
je snabdeveno pumpom za
transport betona