8.

SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI I

SVETLOSNE OZNAKE

SADRAJ
8.

SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNE OZNAKE ............ 1

8.1

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila .................................................1

8.2

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka ...............................................3

8.3

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja tramvaja ............................................4

8.4

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala ..............................................4

8.5

Svetlosni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza puta preko

eleznike pruge u nivou .......................................................................................5

8.6

Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa............................................................6

8.7

Svetlosni znakovi za oznaavanje radova i prepreka na putu............................7

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

8. SVETLOSNI SAOBRAAJNI ZNAKOVI I SVETLOSNE

OZNAKE 1

Svetlosni saobraajni znakovi su: svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila,

svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka, svetlosni znakovi za regulisanje
kretanja tramvaja, svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala, svetlosni
znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza puta preko eleznike pruge u
nivou, svetlosni znakovi za regulisanje pristupa, svetlosni znakovi za oznaavanje
radova i prepreka na putu koji predstavljaju opasnost za uesnike u saobraaju.
Svetlo upotrebljeno kao svetlosni saobraajni znak moe biti postojano (neprekidno)
ili trepue (prekidajue).

8.1

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila su: svetlosni znakovi za regulisanje

kretanja vozila na prilazu raskrsnici ili kraku raskrsnice, svetlosni znakovi za
regulisanje kretanja vozila po smerovima na prilazu raskrsnici ili kraku raskrsnice,
svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama koje
menjaju smer kretanja u odreenim vremenskim periodima (izmenljive saobraajne
trake), dopunski svetlosni znak za regulisanje kretanja vozila i svetlosni znakovi za
regulisanje kretanja vozila odreenom brzinom.
Za regulisanje kretanja vozila na prilazu raskrsnicu upotrebljavaju se ureaji kojima
se daju svetlosni saobraajni znakovi trobojnim svetlima crvene, ute i zelene boje.
Na ovim ureajima svetla se postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to:
crveno gore, uto u sredini, a zeleno dole (VI-1). Ako je ureaj za davanje svetlosnih
saobraajnih znakova postavljen i iznad saobraajne trake, svetla bogu biti
postavljena po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to: crveno levo, uto u sredini,
a zeleno desno (VI-1.1). Ta svetla su obliku kruga ako se koriste za regulisanje
kretanje vozila na jednom ili vie prilaza raskrsnici ili na jednom ili vie krakova
raskrsnice, a ako se koriste za regulisanje kretanja vozila iz jednog ili vie smerova
kretanja, crveno i uto svetlo su u obliku kruga sa simbolom crne boje u obliku jedne
ili vie strelica, dok je zeleno svetlo u obliku jedne ili vie strelica (od VI-2.1 do VI2.9).
Ovi ureaji mogu se upotrebljavati za regulisanje saobraaja na vie saobraajnih
traka istovremeno ili za svaku saobraajnu traku posebno. Ako se tim ureajima
regulie saobraaj na svakoj traci posebno, svetlosni znakovi su iznad saobraajne
trake na koju se odnose. U sluaju kada su svetlosni saobraajni znakovi upotrebljeni
1

Izvod (uz odreena prilagoavanja) iz Pravilnika o saobraajnim znakovima na putevima 2004g

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

za regulisanje saobraaja na vie saobraajnih traka i smerova kretanja istovremeno,

svetlosni saobraajni znakovi su sa desne strane kolovoza. Na putevima sa vie od
jedne saobraajne trake za svaki smer kretanja potrebno je ponoviti ureaje za
davanje svetlosnih saobraajnih znakova.

VI-1.1
VI-1

VI-2.1

VI-2.2

VI-2.3

VI-2.4

VI-2.5

VI-2.6

VI-2.7

VI-2.8

VI-2.9

Na ureajima za davanje svetlosnih znakova za regulisanje kretanja vozila po

saobraajnim trakama koje menjaju smer kretanja u odreenim vremenskim
periodima (izmenljive saobraajne trake), koji se postavljaju iznad saobraajne trake
za svaku saobraajnu traku ponaosob (VI-3 i VI-3.1) - crveno svetlo znai zabranu
saobraaja du saobraajne trake iznad koje je postavljeno, a zeleno svetlo slobodan prolaz du saobraajne trake iznad koje je postavljeno.

VI-3.1
VI-3

Crveno svetlo ima oblik ukrtenih linija smetenih u krug crne boje, a zeleno svetlo
oblik strelice sa vrhom okrenutim nadole smetene u krugu crne boje.
Ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova trobojnim svetlima moe da se
doda dopunski svetlosni znak za regulisanje kretanja vozila (od VI-4.1 do VI-4.5) u
obliku zelene svetlee strelice ili vie takvih znakova smetenih u krugu crne boje.
Dopunski svetlosni znakovi smetaju se sa odgovarajue strane svetlosnog
saobraajnog znaka, i to na visini na kojoj se nalazi zeleno svetlo.

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

VI-4.1

VI-4.3

VI-4.2

VI-4.4

VI-4.5

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odreenom brzinom (od VI-5.1 do VI5.3) preporuuju brzinu kojom vozila treba da se kreu da bi na narednom signalu
proli raskrsnicu, a koriste se u sistemu linijske koordinacije (zelenom talasu).
Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila odreenom brzinom mogu biti sa vie
svetala gde broj preporuene brzine svetli belom bojom ili bojom svetla i smeten je
u krugu crne boje.

VI-5.1
VI-5.2
VI-5.3

8.2

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja peaka

Za regulisanje kretanja peaka mogu da se upotrebljavaju i posebni ureaji za

davanje svetlosnih saobraajnih znakova dvobojnim svetlima crvene i zelene boje i
ureaj za davanje zvunih signala. Ta svetla moraju da budu postavljena po
vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole.
Svetla se sastoje od svetlee povrine crvene ili zelene boje na kojoj se nalazi tamna
silueta peaka ili od tamne povrine na kojoj se nalazi svetlea silueta peaka crvene
ili zelene boje (VI-6). Ta svetla ne smeju biti upaljena istovremeno. Zeleno svetlo
moe biti podeeno tako da se u odreenom vremenskom razmaku, pre nego to se
ugasi, pojavljuje i kao trepue zeleno svetlo.

VI-6

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

8.3

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja tramvaja 2

Za regulisanje kretanja tramvaja mogu da se upotrebljavaju i posebni ureaji za

davanje svetala bele boje (od VI-7.1 do VI-7.14). Svetla bele boje su u obliku
poloene, uspravne ili kose crte ili u obliku kombinacije crta smetenih u krugu crne
boje. Poloena crta znai zabranu prolaza, a uspravna ili kosa crta ili kombinacija
crta - slobodan prolaz u odgovarajuem smeru.

VI-7.2

VI-7.1

VI-7.3

VI-7.8

VI-7.10

8.4

VI-7.11

VI-7.4

VI-7.5

VI-7.6

VI-7.7

VI-7.9

VI-7.12

VI-7.13

VI-7.14

Svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala

Ako se kretanje bicikala vri zajedno sa kretanjem peaka koriste se isti signali ako
se biciklistika staza nalazi uz obeleeni peaki prelaz. Ako je biciklistika staza
izvan lokacije obeleenog peakog prelaza ili bicikli imaju drugaije elemente
svetlosnog signalisanja koriste se svetlosni znakovi za regulisanje kretanja bicikala.
2

Od znaaja samo za Beograd

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

Za regulisanje kretanja bicikala upotrebljavaju se ureaji kojima se daju svetlosni

saobraajni znakovi trobojnim svetlima crvene, ute i zelene boje, na kojima se
svetla postavljaju po vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno gore, uto u
sredini, a zeleno dole (VI-8). Crveno i uto svetlo su u obliku kruga sa simbolom
bicikla crne boje, dok je zeleno svetlo sa simbolom bicikla smetenog u krugu crne
boje.

VI-8

8.5

Svetlosni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje

prelaza puta preko eleznike pruge u nivou

Svetlosni saobraajni znakovi za regulisanje ukrtanja i oznaavanje prelaza puta

preko eleznike pruge u nivou mogu biti znakovi za oznaavanje branika i
polubranika i znakovi kojima se najavljuje pribliavanje voza, odnosno zatvaranje
prelaza branicima ili polubranicima.
Svetlosnim saobraajnim znakovima kojima se najavljuje pribliavanje voza mogu biti
pridodati svetlosni znakovi za regulisanje kretanja vozila s tim da njihov meusobni
rad mora biti usaglaen.
Branici kojima se na prelazima puta preko eleznike pruge u nivou zatvara
saobraaj itavom irinom puta moraju biti oznaeni sa najmanje tri crvena refleksna
stakla, od kojih je jedno smeteno na sredini branika, a druga dva blie krajevima
branika ili prevueni refleksnom materijom du celog branika.
Polubranici kojima se na prelazu puta preko eleznike pruge u nivou zatvara
saobraaj samo do polovine irine puta, moraju biti oznaeni sa najmanje tri crvena
refleksna stakla postavljena na odgovarajuim razmacima po itavoj duini
polubranika, od kojih je jedno smeteno na samom kraju polubranika.
Branici i polubranici moraju biti obeleeni crvenim refleksnim staklima, odnosno
crvenim refleksnim materijama i u sluaju kad su obeleeni posebnim postojanim ili
trepuim crvenim svetlima.Refleksna stakla moraju imati povrinu od najmanje 40
cm2, a moraju se postaviti tako da su vidljiva iz smera puta na kome se zatvara
saobraaj.Mere crvenih svetala na branicima i polubranicima, kao i izgled branika i
polubranika utvruje se jugoslovenskim standardima.

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

Ako se svetlosnim znakovima na prelazima puta preko eleznike pruge u nivou bez
branika ili polubranika najavljuje pribliavanje voza, odnosno sputanje branika ili
polubranika na prelazu puta preko eleznike pruge sa branikom ili polubranikom,
kao i ako se tim znakovima uesnici u saobraaju obavetavaju da se branik ili
polubranik nalazi u zatvorenom poloaju - ti svetlosni znakovi daju se naizmeninim
paljenjem dva okrugla crvena svetla, krunog oblika (VI-9).
Svetla moraju se nalaziti jedno pored drugog u horizontalnoj osi, na tabli koja ima
oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim navie, ije boje i mere odgovaraju
boji i merama znaka opasnosti.

VI-9

8.6

Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa

Svetlosni znakovi za regulisanje pristupa koriste se na mestima gde se uesnici u

saobraaju primaju pojedinano i gde ih je potrebno usmeriti ili informisati da li je
odreena funkcija ili kanal za opslugu otvoren ili zatvoren.
Za regulisanje pristupa upotrebljavaju se ureaji kojima se daju svetlosni znakovi
dvobojnim svetlima crvene i zelene boje (VI-10 i VI-10.1). Ta svetla se postavljaju po
vertikalnoj osi, jedno ispod drugog, i to: crveno svetlo gore, a zeleno svetlo dole (VI10). Ova svetla mogu biti postavljena i po horizontalnoj osi, jedno pored drugog, i to:
crveno levo, a zeleno desno (VI-10.1). Crveno i zeleno svetlo su u obliku kruga ili
kvadrata.

VI-10.1
VI-10

8. Svetlosni saobraajni znakovi i svetlosne oznake

8.7

Svetlosni znakovi za oznaavanje radova i prepreka na putu 3

Deo puta na kome se izvode radovi ili na kome su nastale prepreke koje se ne mogu
odmah otkloniti, a koji predstavljaju opasnost za uesnike u saobraaju, obeleavaju
se postavljanjem odgovarajuih saobraajnih znakova, a obezbeuju se
postavljanjem branika. Branici moraju biti obojeni naizmenino crvenom i belom
bojom, snabdeveni refleksnim staklima ili prevueni reflektujuim materijalima
odgovarajue boje. Nou, kao i danju u sluaju smanjene vidljivosti, iznad branika
mora biti postavljeno trepue svetlo u obliku kruga narandaste boje (od VI-11.1 do
VI-11.4). Ako oko dela puta na kome se izvode radovi ili na kome su nastale
prepreke koje se ne mogu odmah otkloniti, a koji predstavljaju opasnost za uesnike
saobraaju, prepreke ili oteenja puta ima vie trepuih svetala ona mogu da rade
nezavisno jedno u odnosu na drugo ili da se pale jedno za drugim u vremenskim
serijama.

VI-11.1

VI-11.2

VI-11.3

VI-11.4

Detaljno o radovima na putu i opremi koja se koristi u Poglavlju 15