7.

VERTIKALNA I PUTOKAZNA
SIGNALIZACIJA

SADRAJ
7.

VERTIKALNA I PUTOKAZNA SIGNALIZACIJA......................................... 1

7.1

Pojam vertikalne signalizacije ...............................................................................1

7.2

Podela vertikalne signalizacije ..............................................................................1

7.3

Osnovni principi i zahtevi vezani za saobraajnu signalizaciju .........................3

7.3.1

7.4
7.4.1
7.4.2
7.4.3
7.4.4

7.5

"ITANJE" saobraajnih znakova...................................................................................... 5

Reflektujui saobraajni znakovi .........................................................................8

Princip delovanja retroreflektujuih materijala ................................................................... 8
Osobine retroreflektujuih materijala ............................................................................... 10
Vrste retroreflektujuih materijala .................................................................................... 12
Osnovne karakteristike retroreflektujuih materijala........................................................ 13

Putokazna signalizacija........................................................................................16

7.5.1 Sistem voenja saobraaja.............................................................................................. 16

7.5.2 Voenje saobraaja ......................................................................................................... 19
7.5.2.1 Voenje saobraaja na putevima ................................................................................ 19
7.5.2.2 Voenje saobraaja na autoputevima ......................................................................... 22
7.5.3 Primena znakova putokazne signalizacije ....................................................................... 25
7.5.4 Boja osnove znakova putokazne signalizacije................................................................. 25
7.5.5 Odreivanje veliine slova ............................................................................................... 26
7.5.6 Razmak izmeu slova...................................................................................................... 28

7.6

Signalizacija na saobraajnim terminalima i u sportskim objektima...............30

7.7 Primer potovanje propisa i saobraajne signalizacije ..........................................34

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7. VERTIKALNA I PUTOKAZNA SIGNALIZACIJA 1

7.1

Pojam vertikalne signalizacije

Vertikalna signalizacije se moe definisati kao skup posebno kodiranih oznaka

namenjenih uesnicima u saobraaju, koje se, u odnosu na saobraajne povrine,
lociraju u vertikalnoj ravni. Tako formiran skup oznaka prezentiran je uesnicima u
saobraaju pomou razliitih saobraajnih znakova. Njihova osnovna namena
proistekla je iz potrebe da se upravlja kretanjem po mrei. Drugim reima,
saobraajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehnikih sredstava za regulisanje
i upravljanje saobraajnim tokovima. Posmatrano sa aspekta upravljakog sistema,
saobraajni znakovi predstavljaju tzv. spoljne elemente sistema, a posmatrano sa
aspekta korisnika saobraajnog sistema, vertikalna signalizacija moe da se tretira
kao sredstvo lokalnog regulisanja saobraaja za kretanje po saobraajnoj mrei.
S obzirom da je namena vertikalne signalizacije proistekla iz potrebe da se upravlja
kretanjem po saobraajnoj mrei, ona je, prema lokaciji, jedno od najvie
eksponiranih sredstava za regulisanje i upravljanje saobraajem. Posmatrano sa
aspekta regulisanja saobraaja, njen znaaj ogleda se u injenici da korisnicima
prenosi neophodne informacije o dozvoljenim brzinama, uslovima prioriteta i reimu
kretanja na saobraajnoj mrei. Drugim reima, ona omoguava da se kretanje
kanalie i usmerava prema unapred definisanom reimu saobraaja odnosno da se
dinamiki, peaki i stacionarni reimi saobraaja definiu i sprovedu i u praksi. S
druge strane, pojedine grupe saobraajnih znakova omoguavaju orijentisanje na
mrei, to je posebno znaajno u velikim gradovima i vangradskim deonicama
puteva.

7.2

Podela vertikalne signalizacije

Vertikalna signalizacija se moe razvrstati odnosno podeliti na vie naina, zavisno

od karakteristika koje posmatramo. Najee, vertikalnu signalizaciju 2 delimo prema
funkciji znakova, njihovom znaenju, stepenu standardizacije i nainu izrade, kao i
prema stalnosti informacija na znakovima.
a. Funkcionalna podela odreena je evropskom konvencijom o putnoj signalizaciji, a
slina podela prihvaena je i u jugoslovenskim standardima.
1 Knjiga Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u izdanju

Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god. je posluila kao osnov u pripremi ovog teksta. Naredni tekst je
nastao kao rezultat saimanja originalnog teksta i dopune pojedinih taaka sa novim saznanjima. Odreene
korekcije u pojedinim iskazima su izvrene da bi se broj strana sveo na predvienu meru a da se time sutina ne
izmeni.
2 Prva Konferencija evropskih ministara transporta ustanovila je protokol koji je potpisan u Briselu 17. oktobra
1953. Potpisalo ga je 18 zemalja (meu njima i Jugoslavija). Kasnije su odrane jo dve. U Beu 1968. i enevi
1973.

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Osnovu ove podele ine funkcionalne karakteristike pojedinih znakova odnosno

grupa znakova u okviru vertikalne signalizacije. Na taj nain dolazimo do sledee
podele znakova vertikalne signalizacije:
znakovi opasnosti,
znakovi za regulisanje prvenstva prolaza,
znakovi za obeleavanje prelaza saobraajnica i pruga u nivou,
znakovi zabrane (ogranienja),
znakovi obaveza,
znakovi obavetenja,
znakovi zaustavljanja i parkiranja, i
dopunske table.
b. Podela prema znaenju sigurno je najpoznatija i najrairenija, a esto se oznaava
i kao osnovna podela znakova vertikalne signalizacije. Ona je u naoj zemlji
definisana Zakonom o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima i Pravilnikom
o saobraajnim znakovima na putevima 3 i izgleda ovako:
znakovi opasnosti,
znakovi izriitih naredbi (zabrane, ogranienja, obaveza),
znakovi obavetenja, i
dopunske table.
Ve na prvi pogled moe se uoiti da izmeu funkcionalne podele i podele prema
znaenju nema bitnih razlika i da je funkcionalna podela detaljnija, jer izdvaja u
posebne celine znakove za regulisanje prvenstva prolaza, ukrtanje saobraajnica i
pruga u nivou i znakove za regulisanje zaustavljanja i parkiranja.
Podela znakova vertikalne signalizacije prema znaenju grupie sve znakove u etiri
grupe, povezujui znaenje i oblik znakova (znakovi opasnosti su trouglastog oblika,
izriitih naredbi krunog oblika, obavetenja krunog, kvadratnog i pravougaonog i
sl.). Iako te razlike formalno nisu uoljive iz same podele, one su veoma znaajne, jer
izmeu znaenja znakova i njihovog oblika postoji direktna veza odnosno, bolje
reeno, oblik pojedinih grupa znakova blie odreuje vrstu poruke koju prenose
korisnicima.
c. Podela prema stepenu standardizacije grupie znakove u tri celine, zavisno od
stepena standardizacije geometrijskog oblika znakova, njihove veliine, simbola,
natpisa i boje. Ta podela izgleda ovako:
znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom,
simbolima, natpisima i bojama (ova grupa znakova uvek ima tano utvren
grafiki sadraj),
znakovi sa delimino standardizovanim geometrijskim oblikom i bojom. Simboli
i natpisi se projektuju prema potrebi i mogu da budu standardizovani, ali se po
pravilu izrauju prema posebnim projektima i ne mogu se naruivati po
unapred pripremljenom katalogu. Tipian predstavnik ove grupe znakova su
znakovi putokazne signalizacije,
znakovi sa nestandardizovanim geometrijskim oblikom, veliinom, simbolima,
3 Slubeni list SFRJ broj 48, septembar 1981.

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

natpisima i bojom. Ova grupa znakova je karakteristina za tzv. peaku

signalizaciju i druge specifine oblike signalizacije.
d. Podela prema nainu izrade je podela koja u sebi sadri karakteristike materijala
od kojih su znakovi izraeni. Tako, na ovaj nain znakove moemo svrstati u tri
grupe:
Obini saobraajni znakovi nemaju nikakav izvor svetlosti i obino se koriste
samo za signalizaciju u zatvorenim prostorima (fabrike hale, dvorita i slino).
to se tie njihovih karakteristika (rade se iskljuivo bojenjem podloge), one su
vrlo skromne i, prema vaeim propisima, ne mogu da se primenjuju na
putevima i gradskim saobraajnicama, jer su nedovoljno uoljivi sa daljine,
posebno u nepovoljnim vremenskim uslovima i nou.
Osvetljeni saobraajni znakovi mogu da budu sa unutranjim ili spoljanjim
svetlosnim izvorom. Vrlo dobro su uoljivi i vidljivi, ali zahtevaju posebnu
tehnologiju izrade i posebne instalacije prilikom postavljanja, to znatno utie
na njihovu cenu odnosno cenu postavljanja i odravanja. Poseban problem je
njihova osetljivost na mehanika oteenja i neophodnost redovnog i detaljnog
odravanja.
Reflektujui saobraajni znakovi najee se koriste kako zbog izuzetne
uoljivosti i vidljivosti kao i efekata koje postiu na putu i lakog i jednostavnog
postavljanja, tako i zbog jednostavne tehnologije proizvodnje. Kod ovih
znakova lice znaka izrauje se od retroreflektujuih materijala ija
svetloodbojnost dostie takav nivo da se pribliava ak i osvetljenim
znakovima.
e. Podela prema stalnosti informacija je sledea:
vertikalna signalizacija sa stalnim sadrajem znakova, i
vertikalna signalizacija sa izmenjivim sadrajem znakova koja je danas
sastavni deo ITS sistema.
Vertikalnu signalizaciju sa stalnim sadrajem karakterie injenica da se na jednoj
signalnoj poziciji nalazi znak ije je znaenje konstantno od trenutka postavljanja do
uklanjanja. Moe se rei da je to najei sluaj primene elemenata saobraajne
signalizacije.
Kod vertikalne signalizacije sa izmenjivim sadrajem, na jednoj signalnoj poziciji
mogue je menjati znaenje znaka u zavisnosti od zahteva saobraaja i izabrane
strategije upravljanja saobraajem. Ova vrsta signalizacije tek stie svoje mesto u
primeni i ve se pokazuje potreba da se na pojedinim takama saobraajne mree,
gde je korisnicima potrebno u razliita vremena ponuditi razliite informacije,
postavljaju znakovi sa izmenjivim sadrajem.

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7.3

Osnovni principi i zahtevi vezani za saobraajnu signalizaciju

a. Osnovni principi
Signalizacija 4 treba pravovremeno i kontinuirano da savetuje, upozorava i usmerava
uesnike u saobraaju. Ona mora u svakom trenutku jasno i nedvosmisleno da ukae
korisnicima sistema kojim delom saobraajne mree mogu ili treba da se kreu kako
bi doli do eljenog cilja, koje manevre treba da izvre da bi njihovo kretanje bilo
efikasno i bezbedno, kako za njih same, tako i za ostale uesnike u saobraaju. Iz
toga sledi da se osnovna namena signalizacije ogleda u sledeem:

signalizacija omoguava da se ostvare zahtevi projektovane strategije

regulisanja i upravljanja saobraajem,
signalizacija ukazuje uesnicima u saobraaju na postupke i nain ponaanja u
cilju obavljanja bezbednog kretanja,
signalizacija treba da omogui laku i pravovremenu orijentaciju na mrei i svim
manevarskim povrinama, kao i lako utvrivanje poloaja u odnosu na eljeni
pravac kretanja,
signalizacija treba da doprinese stvaranju sigurnosti kretanja svih uesnika u
saobraaju i stvaranje poverenja u sistem regulisanja saobraaja.

Nuno je da signalizacija, najire posmatrano, bude to kvalitetnija pa, s toga, mora

biti realizovana prema sledeim principima i zahtevima:

PRINCIP VREDNOVANJA - proces kontakta korisnika i saobraajne

signalizacije je kratkotrajan i realizuje se u samo nekoliko sekundi. Iako je tako
kratkotrajan, to je, u sutini, vrlo sloen proces koji, pored ostalog, ukljuuje i
vrednovanje svrsishodnosti ponuenih informacija i naredbi. To nas obavezuje
da korisnike oslobodimo svih suvinih ili loe koncipiranih informacija.
PRINCIP KONCENTRACIJE - sve informacije koje nosi signalizacija moraju
biti funkcionalno razdvojene kako bi korisnik mogao da se koncentrie na
poruku koja je za njega relevantna. U sluaju istovremene potrebe za vie
informacija, signalizacija mora biti izvedena tako da se to postigne bez
izlaganja korisnika posebnim naporima.
PRINCIP SELEKCIJE - efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog
sistema saobraajne signalizacije, zavisi od selektivnosti. Selektivnost
ponuenih informacija znaajno utie na njihovo brzo, pravovremeno i pravilno
razumevanje. To se mora postii pravilnim projektovanjem, izvoenjem i
briljivim postavljanjem svakog elementa, nosioca informacije.

b. Osnovni zahtevi
Osnovni zahtevi koje vertikalna signalizacija treba da ispuni mogu se sagledati ako
4 Pojam kojim opisujemo sve vrste znakova i oznaka u drumskom saobraaju.

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

analiziramo proces kroz koji korisnik prolazi dok je u kontaktu sa porukama koje
signalizacija prenosi. Ukratko, korisnik koji prilazi nekom od znakova vertikalne
signalizacije trebalo bi, bez smanjenja brzine kretanja, da prepozna informaciju pre
no to bude u stanju da proita njenu poruku, da je zatim shvati i sa poverenjem
prihvati i, najzad, da ima dovoljno vremena da donese odgovarajuu odluku i
preduzme akciju pre no to stigne do mesta na koje se poruka odnosi. Vreme koje je
vozau potrebno za svaku od ovih faza zavisi od brojnih subjektivnih i spoljanjih
uticaja, kao na primer atmosferskih, saobraajnih ili uslova okruenja, ali i od
kvaliteta, naina postavljanja i sloenosti poruke svakog znaka posebno. Ovi zahtevi
mogu se definisati kao:

ZAHTEV ITLJIVOSTI - svi elementi vertikalne signalizacije moraju biti dobro i

lako itljivi, to se ostvaruje primenom adekvatnih projektantskih normativa,
ZAHTEV RAZUMLJIVOSTI - saobraajni znakovi treba da budu tako
koncipirani i prezentirani uesnicima u saobraaju da su podjednako razumljivi
svim kategorijama uesnika u saobraaju,
ZAHTEV JEDNOOBRAZNOSTI - signalizacija treba da bude jednobrazna,
bez obzira na kom delu saobraajne mree treba da funkcionie,
ZAHTEV UNIFORMNOSTI - sva mesta koja imaju slina obeleja i funkcije
moraju da budu na isti nain opremljena signalizacijom,
ZAHTEV JEDNOSTAVNOSTI - signalizacija treba da bude na onom nivou
detaljnosti koji obezbeuje njenu punu efikasnost. Treba izbegavati suptilne
projektantske finese, jer ih korisnici u veini sluajeva ne mogu ni uoiti niti
razumeti. Zadovoljenje zahteva jednostavnosti omoguie i vii kvalitet
realizacije u proizvodnji signalizacije,
ZAHTEV KONTINUITETA - podrazumeva da uesnik u saobraaju mora biti
kontinuirano informisan na svim delovima mree po kojoj se kree,
ZAHTEV UOLJIVOSTI - signalizacija mora da bude uoljiva ne samo u svim
vremenskim uslovima, ve i u uslovima svog neposrednog okruenja (drvee,
stubovi rasvete, razni objekti, druga signalizacija i sl.). Ispunjenje ovog
zahteva zavisi u velikoj meri i od naina odravanja signalizacije u periodu
njene eksploatacije.
ZAHTEV KONSTANTNOSTI - sigurno je da je najznaajniji zahtev koji se
postavlja pred saobraajnu signalizaciju da saobraajni znakovi moraju da
zadre potpuno isti izgled to se tie oblika, veliine i boje u dnevnim i nonim
uslovima. Drugim reima, svaki saobraajni znak mora potpuno identino da
se vidi u nonim i dnevnim uslovima.

Sloene zahteve koje upravljanje saobraajem postavlja pred saobraajnu

signalizaciju mogue je u velikoj meri zadovoljiti ako se obezbedi puna primena
naunih saznanja iz itavog niza disciplina da bi se ispunili osnovni estetski, ekoloki,
ekonomski i drugi zahtevi. Pored toga, nuni su i napori da se standardizuju postupci
projektovanja i izvoenja odnosno izrade signalizacije.
7.3.1 "ITANJE" saobraajnih znakova
U toku vonje, kada je jedan od osnovnih elemenata dinamiki aspekt doivljavanja
signalizacije, ispred vozaa je zatitno staklo na vozilu, koje je istovremeno i
5

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

ograniavajui elemenat percepcije saobraajne signalizacije. U ukupnom vremenu

vonje, koje se uglavnom sastoji u kontrolisanju putanje kretanja vozila, signalizacija
zauzima samo oko 10% ukupne aktivnosti vozaa. Zbog toga je vrlo vano da se
ostvari kvalitetan kontakt izmeu vozaa i poruka koje prenosi signalizacija.

Slika 7.1

Kontakt izmeu vozaa i vertikalne signalizacije, u toku vonje, realizuje se u

nekoliko sekundi. Ako posmatramo ponaanje vozaa na jednom delu saobraajne
mree, moe se konstatovati da se "slika" ispred njega menja svakog trenutka, a da
su u vidnom polju vozaa u svakom trenutku osnovni objekti panje pojedini elementi
saobraajnice i signalizacije. Izgled vidno polje vozaa prikazan je na Slika 7.1.
Vidno polje vozaa formira se na osnovu mree fiksacionih taaka i osnovna
karakteristika mu je da se sa poveanjem brzine suava, to znai da je sa veom
brzinom panja vozaa skoncentrisanija na ue polje (Slika 7.2).

Slika 7.2

Istraivanja polja panje pokazala su da se unutar polja panje mogu pojaviti zone sa
guim rasporedom fiksacionih taaka, emu je sigurno uzrok neki saobraajni znak
ili neki neuobiajeni elemenat puta.
Ako se analizira kontakt vozaa i elemenata vertikalne signalizacije, moe se uoiti
da je to proces koji se sastoji od tri faze (Slika 7.3):

UOAVANJE predstavlja otkrivanje i najmanje povrine koje ljudsko oko

moe da otkrije u kontaktu sa okolinom.
PREPOZNAVANJE predstavlja raspoznavanje znaka po boji i obliku, to
omoguava da se prepozna vrstu poruke na koju se nailazi. Ova faza je
6

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

direktna posledica oblika znaka, boje njegove osnove, kontrasti sa okruenjem

i osvetljenosti znaka.
ITANJE predstavlja najznaajniji deo itavog procesa, jer u tom periodu
saobraajni znak mora svojim azbuno-numerikim oznakama da vozau
prenese unapred pripremljenu poruku. Ova faza procesa traje samo neznatno
due od prve dve, ali je znatno komplikovanija od njih. U ovoj fazi do izraaja
dolaze oblik i veliina azbuno-numerikih oznaka, meusobni raspored i oblik
elemenata znaka, kao i kontrast izmeu osnove znaka i elemenata na njemu.

Slika 7.3

a. itljivost saobraajnog znaka

Na itljivost saobraajnih znakova, kao to se vidi, utie veliki broj faktora. Njih je lako
svrstati u nekoliko grupa, zavisno od uticaja na itljivost znaka. Naravno, njihov uticaj
je razliit i esto moe skoro potpuno da umanji efikasnost znaka, onemoguavajui
njegovu itljivost.
Pored optih faktora koji utiu na itljivost saobraajnog znaka, ostaje veliki broj
propratnih, svakodnevnih uticaja na vozaa, a koji mogu znatno da smanje kvalitet, a
time i efikasnost signalizacije kao to su: umor, stres pa i alkohol, zaprljano zatitno
staklo ili zaprljana svetla, poloaj i stanje znaka.
Efikasnost saobraajnog znaka moe da se posmatra kroz ispunjenje nekoliko
osnovnih zahteva. To su:

Odgovarajua veliina znaka i simbola u direktnoj su zavisnosti od znaaja

puta i brzine koje se ostvaruju na njemu.

Boja znaka je bitna, jer se i njome definie vrsta poruke koja se prenosi
korisnicima. Pored toga, vrlo je bitno da se koriste uvek iste, odgovarajuim
standardima, definisane boje.

Svetlosni kontrast direktno utie na itljivost znaka, pa je neophodno da se

uvek ostvaruje maksimalna kontrast izmeu boje podloge i boje elemenata na
njoj. Meutim, to nije dovoljno, pa je potrebno voditi rauna da se obezbedi i
kontrast izmeu boje osnove i boje okruenja, kako bi znak bio jasno uoljiv.

Visina slova i simbola i razmak izmeu njih imaju poseban uticaj na itljivost
znaka. Jasno je da se manja slova mogu tee itati od veih, ali ni veliina
slova ne moe da ide u nedogled, jer direktno utie na veliinu znaka. Zato je
ovaj element predmet prorauna na bazi brzine kretanja vozila i uslova
7

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

itljivosti. Pored toga, na itljivost znaka moe da utie i razmak izmeu slova
odnosno simbola.

Broj informacija posebno utie na itljivost znaka. Vozau nije mogue preneti
veliki broj informacija u kratkom periodu koliko traje itanje znaka. Znakovi sa
velikim brojem informacija postaju neitljivi, a time i nerazumljivi. Kao
optimalan broj obino se uzima 5 - 6 informacionih jedinica, s tim to se kod
putokaznih znakova strelica i, eventualno, rastojanje do odredita, uzimaju kao
informacione jedinice 5 .

Osvetljenost znaka direktno utie na vidljivost znaka, posebno u nonim

uslovima. Ostvaruje se ili ugradnjom svetla na znaku ili primenom
visokokvalitetnih reflektujuih materijala. Naravno, primena svetla ili drugih
materijala mora da bude paljivo odabrana kako ne bi dolazilo do
preosvetljenosti i potpune neitljivosti znaka.

Odravanje saobraajnog znaka mora da se vri redovno i kvalitetno i vrlo je

bitno iz dva razloga. Najpre, dobrim i redovnim odravanjem znakova
obezbeuje se uvek dobra vidljivost znaka. Pored toga, redovno odravanje
znaajno utie na vek trajanja saobraajnog znaka, to, sa ekonomske take
gledita, nikako ne moe da bude zanemareno.

7.4

Reflektujui saobraajni znakovi

Reflektujui saobraajni znakovi ine grupu znakova kod kojih je lice znaka izraeno
od posebnih, reflektujuih ili, da budemo precizniji, retroreflektujuih materijala.
7.4.1 Princip delovanja retroreflektujuih materijala
Nou se predmeti mogu videti ukoliko emituju ili reflektuju veu koliinu svetlosti i
boje u odnosu na okruenje. Za reflektujue materijale interesantniji je ovaj drugi
fenomen.
Refleksija je fizika pojava zasnovana na fenomenu da svetlost dolazi sa nekog
izvora na predmet, ne izazivajui nikakve hemijske ili fizike promene na njemu, i
odbija se od njega. Jaina svetlosti koja se odbija zavisie od jaine svetlosti koja
pada na predmet, ali i od vrste materijala od koga se odbija. Od sve tri vrste refleksije
koje poznajemo: ogledalska, difuzna i retrorefleksija (Slika 7.4), za saobraajnu
signalizaciju najinteresantniji je sluaj retrorefleksije. To je fenomen ija je osnovna
karakteristika da se odbijena svetlost vraa prema izvoru svetlosti, upadni i izlazni
uglovi su identini. Na taj nain se ostvaruje i osvetljenost znaka.
Da bi se ostvario efekat retrorefleksije, koriste se sferini (sitne staklene kuglice) ili
prizmatini reflektori. Inae, princip retrorefleksije vrlo je jednostavan. Posle
5 Informacionu jedinicu predstavlja svaka informacija koja se daje vozau (strelica, natpis, broj puta...)

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

dvostrukog prelamanja sa ogledalske povrine, zrak se vraa u istom smeru odakle

je doao tj. prema izvoru svetlosti.

b/!phmfebmtlb!sfgmfltjkb

c/!ejgv{ob!sfgmfltjkb

d/!sfuspsfgmfltjkb

Slika 7.4

a. Sferini reflektori
Sferini reflektori (Slika 7.5 a i b) su staklene kuglice vrlo malog prenika, koje imaju
svojstvo da usmeravaju zrake u istu taku, dok je poloaj ie odreen indeksom
prelamanja stakla. Ukoliko materijal ima indeks prelamanja dvostruko vei od indeksa
okruenja, dolazee svetlo bie fokusirano na povrinu kuglice.
Optiki centar odgovara centru kuglice. ina daljina zavisi od prenika kuglice i
odnosa prelamanja materijala od koga je kuglica izraena, u ovom sluaju stakla, i
izraunava se prema sledeem izrazu:

g=
gde je :

os
3)o 2*

f - ina daljina merena od centra kuglice,

n - indeks prelamanja materijala u odnosu na vazduh, i
r - poluprenik kuglice.

Na primer, sa indeksom prelamanja 1,5 za obino staklo, jednaina pokazuje da je

izraunato da f bude 1,5 puta r odnosno rastojanje jednako 0,5 r iza kuglice (Slika
7.5a). Ukoliko je indeks prelamanja 2.0, ia upadnog svetla nalazi se tano na
zadnjoj povrini kuglice. Da bi se dobila ogledalska refleksija, reflektujua povrina
morala bi da bude postavljena u iu (Slika 7.5b). Tada se svetlost odbija ponovo
kroz kuglicu i vraa se paralelno sa upadnim zrakom.
P

wb{evi

51!nn

21!nn

wb{evi

tublmp

tublmp

b/

sfgmfluvkv~b
qpws|job

sfgmfluvkv~b
qpws|job

c/

Slika 7.5
9

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Ako je indeks refleksije 2.0, upadni zrak svetlosti pada tano na zadnju ivicu kuglice,
kao to je prikazano na Slika 7.5b.
Sferini reflektori mogu biti svrstani u dve kategorije:

veliki sferini retroreflektori (maije oi), i

mikro retroreflektori (retroreflektujua folija).

Reflektujui elementi mogu biti rasporeeni jedan do drugog, formirajui na taj nain
veu reflektujuu povrinu. Inae, sferini reflektori su najstariji reflektori korieni za
izradu materijala za saobraajnu signalizaciju. U kasnijoj produkciji pojavljuju se
prizmatini reflektori, koji imaju vei koeficijent retrorefleksije.
b. Prizmatini reflektori
Princip rada prizmatinih reflektora prikazan je na slici 6. Oni se esto nazivaju i
kubini ili "ugao kocke".

Slika 7.6

Svetlosni zrak sukcesivno pada na tri povrine, postavljene jedna prema drugoj pod
o
uglom od 90 , i vraa se paralelno upadnom zraku. Pojedini prizmatini reflektori
naslanjaju se jedni na druge, formirajui na taj nain vee jedinice.
Sa optike take gledita, prizmatini reflektori su savreniji u odnosu na sferine i
poseduju vrlo veliki koeficijent retrorefleksije. Prizmatini reflektori se danas izrauju
od plastinih materijala (akril, polikarbonati, alhidi). Koriste se na kolima,
smerokazima, za "maije oi", visei elementi za zatitu peaka, na markerima, itd.
Za izradu materijala za saobraajne znakove koristi se i svetlosni sjaj koji kod
materijala sa ovim reflektorima daleko nadmauje materijale sa sferinim kuglicama i
pribliava se sa karakteristikama osvetljenim saobraajnim znakovima.
7.4.2 Osobine retroreflektujuih materijala
Retrorefleksiju karakteriu odreene karakteristike kojima se definie kvalitet
materijala za saobraajne znakove, a samim tim i kvalitet znakova. Osim toga, one
pomau da se razume i objasni delovanje retroreflektujueg materijala i da omogui
10

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

da se meusobno uporeuju.

UPADNI UGAO koji se formira izmeu upadnog zraka i ose upravne na ravan
na koju znak pada (Slika 7.7).
vqbeoj!{sbl

vqbeoj!vhbp

sbwbo!vqsbwob!ob!sfgmflukv~v!qpws|jov

sfgmfluvkv~j!nbufsjkbm

Slika 7.7

Ovaj elemenat je vrlo znaajan kada se govori o "uglovnosti" reflektujuih materijala.

Posebno je znaajan za sluajeve kada je znak postavljen visoko iznad kolovoza, na
desnoj bankini dalje od ivice kolovoza ili na levoj strani kolovoza kod vietranih
puteva.

UGAO OSMATRANJA je ugao koji nastaje izmeu upadnog i odbijenog zraka

do posmatraevog oka. Ovaj ugao naziva se jo i "divergentni ugao" (Slika
7.8).

Za ovaj ugao je znaajno da treba da bude to manji, jer dobar retroreflektujui

materijal mora da odbije zrake direktno prema izvoru svetlosti u obliku kupe.

vhbp!)ejwfshfodjkb*!qptnbusbokb

qptnbusb

twfumptoj
j{wps
sfgmfluvkv~j!nfusfjkbm

Slika 7.8

KUPA REFLEKTOVANE SVETLOSTI je praktino snop reflektovane svetlosti

koja dolazi do posmatraa (Slika 7.9). Ova kupa mora da ima vrlo mali ugao i
o
on se kree oko 3 .

11

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

LVQB

twfumptoj
j{wps

sfgmfluvkv~j!nbufsjkbm

Slika 7.9

JAINA RETROREFLEKSIJE (RETROREFLEKTIVNOST) oznaava koliinu

reflektovane svetlosti. Ova svetlost se meri kandelima (reflektovanim) po luksu
(upadnog svetla) na kvadratni metar (reflektujueg materijala) i oznaava se sa
cd/lux/m2.

Pored ovih fotometrijskih karakteristika, vano je da postoje i odgovarajue

kolorimetrijske karakteristike, odnosno da se koordinate boja na materijalu nalaze u
kolorimetrijskom opsegu za tu boju 6 .
7.4.3 Vrste retroreflektujuih materijala
Retroreflektujui materijali koji se koriste za izradu saobraajnih znakova u najveoj
meri izrauju se sa sferinim reflektorima (staklene kuglice).
Staklene kuglice su izuzetno malog prenika (od 0,01 do 0,1 mm) i ima ih oko 80
miliona na jednom kvadratnom metru materijala. Savreno prozirne staklene kuglice
zalivene su u postojan i transparentni materijal koji moe da bude bezbojan (srebrno
beo) ili obojen. Ovako dobijeni materijali imaju debljinu izmeu 0,14 i 0,22 mm i
proizvode se u svim bojama koje se koriste u saobraajnoj signalizaciji 7 .
U ovom trenutku u primeni se nalaze tri tipa retroreflektujuih materijala:

Materijal Klase I,
Materijal Klase II, i
Materijal Klase III.

Meunarodna komisija za osvetljenje (CIE) i Komitet 80 Meunarodne organizacije

za standardizaciju (ISO) sankcionisali su za sada samo dva tipa retroreflektujueg
6

JUS Z.S2. 330 - Boja za saobraajne znakove. Boje za saobraajne znakove su definisane posebno za sve
vrste znakova i to tako da su data polja (zone) odreene boje u kojoj mora da se nalazi boja na znaku. Svako
definisanje boje u taku (dve koordinate) nema smisla, jer je izuzetno teko pogoditi ba tu boju.
7 U praksi se ovakav materijal naziva folija.

12

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

materijala. Materijali klase III jo nisu klasifikovanu, ali je njihova klasifikacija u toku.
Ista nomenklatura materijala prihvaena je i u JU standardima 8 . Treba napomenuti
da se esto, u praksi, ovi isti materijali pojavljuju pod svojim komercijalnim nazivima.
Tako se esto, Materijal klase I naziva "Ininjering folija" (Engineering Grade),
Materijal klase II "Haj intenziti folija" (HI Intensity Grade), a Materijal klase III
"Dajamond folija" (Diamond Grade). 9

7.4.4 Osnovne karakteristike retroreflektujuih materijala

Retroreflektujui materijali se uporeuju uglavnom preko tri osnovne karakteristike.
To su:

Osvetljenost - retrorefleksija
Trajnost, i
Uglovnost

a. Osvetljenost - Retrorefleksija
Osvetljenost znaka predstavlja jainu odbijene svetlosti koja se vraa prema izvoru
svetlosti.
cd /lux/ m 2

2 50

70

Kla sa

K las a

II

Slika 7.10

Uporeujui materijal Klase I i Materijal Klase II (Materijal Klase III jo nije

klasifikovan) moe se videti da je osvetljenost Materijala Klase II skoro 3,5 puta vea
od osvetljenosti materijala Klase I (Slika 7.10). Sa starenjem, ta razlika postaje jo
vea.
8 JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove.
9 Detaljnije u knjizi Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u

izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god

13

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Ova karakteristika retroreflektujuih materijala vrlo esto se poistoveuje sa

koeficijentom retrorefleksije. Posebno zato to se iskazuju u istim jedinicama.
Koeficijent retrorefleksije R' predstavlja kolinik dobijen deljenjem svetlosne jaine (J)
retroreflektujueg materijala u smeru posmatranja, proizvodom ostvarene
osvetljenosti (E) na reflektujuu povrinu, a na ravni upravnoj na pravac upadne
svetlosti i njene povrine (A) 10 .
J
R'=
E A
2

Koeficijent retrorefleksije izraava se kao cd/lux/m (kandela po luksu po metru

kvadratnom).
Tabela 7.1 Vrednost koeficijenta retrorefleksije

Vrsta
Ugao
Upadn
materijala posmatranj
i
a
ugao

Klasa I

20'
0

Klasa II

Crvena

Naran

uta

Zelena

Plava

Bela

10

20

35

50

30

0,4

0,8

1,5

0,3

0,1

2,5

20'

25

65

122

21

14

180

Klasa III

Najmanja vrednost u cd/lux/m2 koeficijenta

retrorefleksije za materijale za saobraajne
znakove, a merene pri svetlosnom izvoru A

30

0,4

0,8

1,5

0,3

0,1

2,5

0,33

94

206

312

63

50

625

Koeficijent retrorefleksije predstavlja znaajnu karakteristiku svakog materijala koja

definie kvalitet materijala. U tabeli 1 prikazani su koeficijenti retrorefleksije materijala
Klase I, Klase II i Klase III, merene po evropskim standardima, to znai da je ugao
o
o
posmatranja 20' (0,33 ) i upadni ugao svetla 5 .
Kada pominjemo merenje retrorefleksije, treba rei da postoji vie naina merenja
refleksije i najpoznatija su dva: ameriki i evropski. Razlika izmeu njih je primena
razliitih uglova posmatranja i upadnog zraka svetlosti. Tako, merenje refleksije se
vri:
o
o
primenom ugla posmatranja 0,2 i upadnog ugla -4 (ameriki standard), i
o
o
primenom ugla posmatranja 0,33 i upadnog ugla 5 (evropski standard).
Rezultate dobijene primenom ova dva metoda, naalost, nije mogue direktno
uporeivati. Preporuka je da se sva merenja vre primenom istog metoda i da se
rezultati prikazuju samo u jedinicama izmerenim po vaeoj metodi merenja.

JU standard Z.S2 330 - Boje za saobraajne znakove.

14

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

b. Trajnost
Trajnost materijala igra znaajnu ulogu u odravanju poetnih parametara..
Istraivanja su pokazala da je Materijal Klase II, nakon deset godina eksploatacije,
skoro tri puta sjajniji od materijala sa ulivenim soivima. U trenutku kada Materijal
Klase I zadri 50% svoje osvetljenosti, Materijal Klase II zadrava svih 80% pri
jednakim uslovima eksploatacije (Slika 7.11).
41 1

de 0mv y 0n 3

Lmbt b! JJ

36 1

31 1

21 1
81

L m bt b! J

21
Hp ej of

Slika 7.11

Rezultati trajnosti su prikazani za Materijal Klase I u punom obliku, dok je za Materijal

Klase II trajnost data na osnovu laboratorijskih istraivanja, jer taj materijal i Materijal
Klase III nisu dovoljno dugo u upotrebi da bi se trajnost bila prikazana na osnovu
rezultata dobijenih na terenu.
c. Uglovnost
Uglovnost predstavlja karakteristiku koja esto opredeljuje primenu jednog ili drugog
materijala. Ova injenica je vrlo znaajna kada se radi o znakovima na levoj strani
puta ili ukoliko znakovi moraju da budu postavljeni daleko na desnoj bankini.
Istraivanja su pokazala da je ovde Materijal Klase II u dalekoj prednosti, jer pod istim
o
uglom posmatranja od 30 Materijal Klase II ima osvetljenost od 150 kandela (cd),
dok je osvetljenost Materijala Klase I samo 30 kandela (Slika 7.12).
de0mvy0n 3

150

100
70

Klasa

Klasa

II

Slika 7.12
15

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7.5

Putokazna signalizacija

Razvoj putokazne signalizacije bio je najbri tamo gde se automobilska industrija

najbre razvijala. 11
Nacionalna zakonodavstva definiu oblik, veliinu i sadraj znakova vertikalne
signalizacije.
Na Slika 7.13 prikazan je savremeni znak putokazne signalizacije, sa naih prostora,
izraen prema odredbama JU standarda.

Slika 7.13

Danas je u strunoj literaturi prisutna podela sistema za voenje saobraaja na tri

nivoa:
I nivo: Standardna putokazna signalizacija,
II nivo: Jednosmerni sistema za komunikaciju sa vozaem, i
III nivo: Dvosmerni sistemi za komuniciranje sa vozaima.
U ovom poglavlju bie detaljno prikazan prvi nivo koji je i najzastupljeniji u praksi.
Drugi i trei nivo prikazani su u delu ITS .(poglavlje 21)
7.5.1 Sistem voenja saobraaja
Voenje saobraaja mogue je ostvariti na vie naina, gledano sa stanovita
elemenata kojima se korisnicima prenose potrebne informacije. U najveem broju
sluajeva, a tako je definisano i naim standardima, primenjuju se dva sistema:

voenje saobraaja po nazivima odredita, i

voenje saobraaja po brojevima putnih pravaca.

11 Vrlo je teko precizno rei kada je zapoelo postavljanje putokaza ali dok se kretanje obavljalo jedino

peaenjem. Tada su to bile oznake na drveu, posebno rasporeeno kamenje ili neki drugi znakovi koji su
ukazivali na pravac kretanja. Sa porastom broja kretanja, poveava se potreba i za upuivanje korisnika do
odreenih odredita ili na ukazivanje korisnicima na mesta du puteva, ali i za usmeravanjem na neke od njih.
Pojavljuju se i prvi znakovi putokazne signalizacije. Iako je i davno pre toga bilo pojedinih oznaka za kretanja kola,
koija i drugih prevoznih sredstava, za najstariji putokaz za koji se zna, smatra se putokaz namenjen biciklistima
(slika 16). Udruenje holandskih biciklista postavilo je jo daleke 1894. godine nekoliko drvenih stubova du puta
Roterdam - Utreht, namenivi ih ljubiteljima biciklizma.

16

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

U primeni je, najee, kombinacija ova dva sistema koji, po karakteristikama,

praktino predstavljaju isti sistem, jer oba koriste nazive odredita, brojeve puta i
oznake putnih pravaca. Razlika nastaje samo u shvatanju ta je prioritetna
informacija.
Osnovna karakteristika sistema voenja po nazivima putnih pravaca su nazivi
znaajnih odredita i administrativnih centara na putevima odnosno pogranina
mesta, luke i slino, do kojih ovi putevi vode kao i popularni nazivi pojedinih puteva.
Brojevi putnih pravaca koji su vezani za vaeu kategorizaciju putne mree, ovde se
javljaju samo kao dopunske informacije.
Razdvajanje putnih pravaca vri se bojom osnove znaka, a osnovu ini kategorizacija
puteva.
Voenje saobraaja u naseljenim mestima ima svoje osobenosti. U principu, uz
korienje prethodna dva sistema, moe da se izvede na tri naina, zavisno od
veliine naseljenog mesta i poloaja saobraajne mree, odnosno ta e biti
prioritetna informacija koja e biti preneta korisniku. To su:

voenje po orijentirima, unutar naseljenih mesta (gradova)

voenje po izlaznim putnim pravcima, i
kombinovano voenje.

Voenje saobraaja po orijentirima unutar naseljenih mesta (gradova) primenjuje se,

po pravilu, u velikim gradovima i pretpostavlja:
postojanje veih izdvojenih gradskih celina ili vorita koja imaju opte poznate
obeleene nazive, i
postojanje obilaznih saobraajnica visokog ranga na kojima se vri distribucija
na gradsku i vangradsku saobraajnu mreu.
Unutar gradske teritorije, voenje saobraaja vri se prema gradskim orijentirima, za
potrebe orijentacije unutar grada, i prema obilaznim saobraajnicama, za izlazak iz
grada. Obino se to radi primenom naziva izlazne saobraajnice ili se koristi oznaka
"svi pravci", a dalje se saobraaj vodi jednim od usvojenih sistema. Da bi ovaj nain
voenja bio svima jasan i razumljiv, neophodno je da budu jasno definisani
unutargradski orijentiri.
Ovakav nain voenja saobraaja je najkompleksniji, ali zato i najsadrajniji u
pogledu koliine informacija.
Voenje saobraaja po izlaznim pravcima primenjuje se u manjim gradovima, sa
malim brojem izlaznih pravaca i pod uslovom da se njihovo povezivanje ostvaruje
direktno posredstvom gradskih saobraajnica. Naravno, i ovde postoji mogunost
oznaavanja pojedinih unutargradskih odredita.
Kombinovani sistem primenjuje se obino u gradovima srednje veliine u koje se
stie vie jasno formiranih ulazno-izlaznih pravaca, ali koji nemaju obilazne
saobraajnice. Nain kombinovanja zavisi od specifinih uslova koji vladaju u gradu
odnosno od karaktera saobraajne mree i postojanja ili nepostojanja gradskih celina
koje se mogu obuhvatiti posebnim pojmom.
17

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Uporeivanjem dva osnovna sistema voenja saobraaja, moemo da zakljuimo

sledee:

sistem voenja po nazivima putnih pravaca ima oigledne prednosti, jer se

voenje ostvaruje primenom opte poznatih pojmova-naziva i za razumevanje
informacija nije potrebno posebno poznavanje saobraajne mree,
izdvajanje puteva razliitih kategorija odgovarajuom bojom osnove
saobraajnog znaka predstavlja takoe znaajnu prednost, jer je relativno
jednostavan, jasan i razumljiv sistem oznaavanja. Osim toga, neposredno je
vezan za primenu boja sa znakova za voenje saobraaja, to predstavlja
sastavni deo poznavanja saobraajnih propisa.

Nepogodnosti ovog sistema javljaju se prilikom primene u naseljenim mestima i,

najee, to su:

oteano snalaenje za korisnike koji ne poznaju ulinu mreu odnosno

tranzitne putnike ije poznavanje geografije ireg podruja grada predstavlja
problem,
veliki broj informacija u gradovima gde se ukrta znatan broj putnih pravaca,
pa se javlja "preoptereenost" znakova informacijama, to moe da izazove
tekoe u snalaenju.
oznaavanje puteva nazivima, uz diferencijaciju bojama osnove znakova,
zahteva poveane dimenzije znakova, to bitno utie na cenu putokazne
signalizacije.

Sistem voenja saobraaja po brojevima i oznakama putnih pravaca je ekonominiji

to se tie veliine znakova, ali u sluajevima razgranate putne mree javljaju se
problemi razdvajanja putnih pravaca. Prednost ovog sistema lei u injenici da je
tesno povezan sa vaeim sistemom oznaavanja putnih pravaca.
Prenoenje informacija pomou saobraajnih znakova
Prenoenje informacija korisnicima, tanije izbor naina njihovog prenoenja,
predstavlja ujedno i prvi korak u definisanju sistema i naina kontaktiranja sa
korisnicima, ali istovremeno i definisanje oblika i izgleda saobraajnih znakova.
Prenoenje poruka korisnicima, kako je to definisano JU standardima, vri se
primenom sledeim elementima:

naziv odredita ili putnog pravca (natpis),

simbol (strelica, piktogram), i
boja osnove znaka.

Korienjem simbola i drugih elemenata koji se koriste i u drugim oblastima

komuniciranja sa korisnicima postie se vei stepen usaglaenosti u komuniciranju,
pa se tako stvara jedinstven sistem korienja elemenata za komuniciranje sa
korisnicima.

18

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7.5.2 Voenje saobraaja

U praksi, a to je prihvaeno i JU standardima, poznata su dva sistema voenja
saobraaja znakovima putokazne signalizacije:

voenje saobraaja po smeru kretanja, i

voenje saobraaja po saobraajnim trakama.

Prvim nainom oznaava se samo smer kretanja, ne vodei rauna o korienju

saobraajnih traka (na vietranim putevima). Naime, oznaava se samo nain
kretanja prema odreenom odreditu.
Drugim nainom, pored smera kretanja, oznaavaju se i saobraajne trake koje treba
koristiti za kretanje eljenim smerom. Naravno, ovaj nain voenja namenjen je
vietranim putevima. Njime se korisnicima ukazuje, na prilazima raskrsnici ili na
mestima gde se pojavljuje vei broj saobraajnih traka (ravanje), na saobraajne
trake koje treba koristiti za kretanje do odreenog odredita.
Meutim, uslovi koje namee nain regulisanja saobraaja, sluaj regulisanja
saobraaja svetlosnim signalima, posebno ukoliko se ovi postavljaju iznad kolovoza,
zahtevaju kombinovanje ova dva naina voenja saobraaja. Ipak, takve sluajeve
trebalo bi svesti iskljuivo na uslove kada su saobraajne trake meovite (dozvoljeno
kretanje pravo i skretanje iz iste saobraajne trake) i kada su saobraajni znakovi za
voenje saobraaja kombinovani sa svetlosnim signalima.
7.5.2.1 Voenje saobraaja na putevima
Voenje saobraaja na putevima, predvia etiri, odnosno tri stepena obavetenja.
To su:
prethodno obavetenje
I stepen
obavetenje o prestrojavanju
II stepen
obavetenje o skretanju
III stepen
potvrdno obavetenje
IV stepen

19

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

J!tufqfo
QSFUIPEOP!PCBWF\UFOKF

JJ!tufqfo
PCBWFF\UFOKF
P!QSFTUSPKBWBOKV

JJJ!tufqfo
PCBWF\UFOKF!P!TLSFUBOKV

JW!TUFQFO
QPUWSEOP!PCBWF\UFOKF

Slika 7.14

Svaki od stepena ima odreenu funkciju u sistemu koja je, uglavnom, sadrana u
njegovom nazivu, kao i odreene grupe znakova koji su nosioci informacije za svaku
od tih funkcija (Slika 7.14).
a. Prvi stepen obavetenja
U prvom stepenu obavetenja (Slika 7.15) koristi se znak "raskrsnica". Na znaku se
oznaava i udaljenost do saobraajnog vora odnosno raskrsnice. To se upisuje,
uvek u metrima, na dopunskoj tabli ili ispod prilaznog pravca, na samom znaku.

Zajear

Slika 7.15

20

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

b. Drugi stepen obavetenja

Drugim stepenom obavetenja (obavetenje o prestrojavanju) uesnici u saobraaju
dobijaju obavetenja na prilazu raskrsnici o nameni pojedinih saobraajnih traka
(Slika 7.16).
.

Slika 7.16

Nazivi naseljenih mesta ili simboli vozila kojima je saobraajna traka namenjena,
ispisuju se uvek iznad strelice, a mogu da budu zajedniki i za vie strelica, prema
nameni saobraajnih traka.
c. Trei stepen obavetenja
Treim stepenom obavetenja (obavetenje o skretanju) uesnicima u saobraaju
direktno se ukazuje na mesto skretanja i smer kojim treba da se kreu do eljenog
odredita. U ovom stepenu obavetenja primenjuju se strelasti putokazi i putokazne
table (Slika

Slika 7.17

21

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Slika 7.18

d. etvrti stepen obavetenja

. U ovom stepenu obavetenja koristi se znak "potvrda pravca". To je znak
pravougaonog oblika na koji se upisuje najvie etiri naziva odredita kao i
udaljenosti do njih, ali i broj puta. Ukoliko se upisuju nazivi odredita i na putnom
pravcu koji se odvaja od glavnog, nazivi tih odredita upisuju se uvek iza mesta od
koga se novi putni pravac odvaja (Slika 7.19).

Slika 7.19

7.5.2.2 Voenje saobraaja na autoputevima

Za projektovanje znakova koji se koriste na autoputevima i putevima sa raskrsnicama
u vie nivoa primenjuju se drugaiji elementi za projektovanje u odnosu na ostale
puteve. Razlog tome su elementi puta , dozvoljene maksimalne brzine i vrste poruka
koje ovi znakovi moraju da prenesu uesnicima u saobraaju.
22

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

J!tufqfo
QSFUIPEOP!PCBWF\UFOKF

JJ!tufqfo
PCBWF\UFOKF
P!QSFTUSPKBWBOKV

JJJ!tufqfo
PCBWF\UFOKF!P!TLSFUBOKV

JW!fufqfo
QPUWSEOP!
PCBWF\UFOKF

IZLAZ

2 1 1 1! n

Slika 7.20

Pored toga, putokazna signalizacija za voenje saobraaja na autoputevima sa

elementima za autoputsku signalizaciju, primenjuje se samo na trasi autoputa
odnosno putevima sa raskrsnicama u vie nivoa. Na svim prilazima autoputu (rampe,
nadvonjaci...) sa bonih pravaca, primenjuje se signalizacija sa elementima za
puteve sa raskrsnicama u nivou. Isti princip mogao bi da se primeni i na ostale
sluajeve gde na glavnim pravcima postoje raskrsnice u vie nivoa. Poto se ovde
radi o saobraajnicama visokih kategorija, sa elementima koji omoguavaju velike
brzine, u sistemu voenja saobraaja na autoputevima obavezno je da se pojave sva
etiri stepena a ponekad neki od njih i udvostrui 12 .

12 Detaljnije u knjizi Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u

izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god

23

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Slika 7.21 Primer voenja saobraaja na autoputu

Slika 7.22 Primer voenja saobraaja na putu I reda gde su raskrsnice u nivou
24

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7.5.3 Primena znakova putokazne signalizacije 13

U principu, autoputevi i putevi sa raskrsnicama u vie nivoa moraju uvek da imaju sva
etiri stepena obavetenja. Neto drugaija situacija je na putevima sa raskrsnicama i
vie nivoa koji nemaju pun autoputski profil. Tada, u treem stepenu obavetenja
moe da se postavi samo znak za oznaavanje izlivanja (desno skretanje) i to na
poluportalu. Na takvim mestima ostavljena je mogunost i da se znak postavi na
bankini.
Na putevima sa raskrsnicama u vie nivoa, ali samo sa jednom kolovoznom trakom,
koristi se takoe autoputska signalizacija, ali sa skromnijim elementima znakova
(visina slova). Na ovim putevima obavezno je da se postave I, II i IV stepena
obavetenja, dok u I stepenu moe da bude samo jedan znak.
Putevi rezervisani za saobraaj motornih vozila moraju da imaju uvek I, III i IV stepen
obavetenja, a II ukoliko ima vie saobraajnih traka.
to se tie raskrsnica u naseljenim mestima, na njima, u principu, mogu da se
postave sva etiri stepena obavetenja, ali zbog ogranienog prostora i same
geometrije raskrsnica i njihovog okruenja, to nije mogue. Meutim, obavezno je da
imaju III stepen. Pored toga, na njima se obavezno pojavljuje i drugi stepen ukoliko
na prilazu raskrsnici ima vie saobraajnih traka.
7.5.4 Boja osnove znakova putokazne signalizacije
Za saobraajnu signalizaciju koriste se, kao osnovne boje: zelena, plava, uta, braon
(smea) i bela. Crvena boja se koristi za oznaavanje opasnosti, a crna za
oznaavanje elemenata na znakovima gde su boje osnove svetle.
Posmatrajui sistem za voenje saobraaja koji je definisan standardima i primenjuje
se u nas, boja osnove znakova putokazne signalizacije odreuje se na sledei nain:

boja osnove znakova "strelasti putokaz", "putokazna tabla", "putokaz za izlaz",

"putokaz za prestrojavanje iznad kolovoza" i " predputokaz za izlaz", odreuju
se prema kategoriji puta na kome se odredite nalazi,
boja osnove znaka "raskrsnica", "prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih
mesta" i "potvrda pravca", prema kategoriji puta na kome se znakovi
postavljaju, i
boja osnove znaka "tabla za oznaavanje izlaza" uvek je plave boje.

Ukoliko se odredita, koja se oznaavaju, nalaze na putevima razliitih kategorija, a

moraju da se nau na istom polju putokazne table, koristi se umetnuta osnova (Slika
7.23) i to tako da e se nazivi odredita biti ispisani na osnovama koje odgovaraju
13 U principu signalizacija se postavlja u odnosu na rang puta ali se potuju I elementi puta( raskrsnice u nivou ili
ne, vie traka po smeru ). U principu kod svih puteva vieg ranga treba primenjivati etvorostepeni nain voenja.
Razlike su u veliini pisma I boji koja oznaava rang puta.

25

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

kategorijama puteva na kojima se ona nalaze. Za umetnutu osnovu uvek se koristi

boja koja odgovara putu nieg ranga.

Slika 7.23

7.5.5 Odreivanje veliine slova

Kao posebno znaajan elemenat itljivosti na znakovima putokazne signalizacije je
visina slova, koja istovremeno predstavlja i osnovni elemenat na osnovu koga se
odreuju ostali elementi znaka. Posebno ukoliko se posmatra, a to je jedino ispravan
put, dinamika komponenta odvijanja saobraaja.
Visina slova se proraunava ili se, opet na osnovu prorauna, propisuje za odreene
situacije odgovarajuim standardima. Ukoliko se pogleda kako je u drugim zemljama
Evrope uraeno, pronali bismo vrlo razliite vrednosti, mada se skoro svi sluajevi
baziraju na slinim polaznim elementima. Inae, postoji vie naina prorauna visine
slova koji, vie ili manje, koriste iste elemente i parametre za proraun.
U osnovi, proraun visine slova bazira na eksperimentalno dokazanoj injenici da se
slovo visine 1 cm vidi sa rastojanja od 6,2 m i na principu reagovanja ljudskog oka.

Slika 7.24

Na osnovu odnosa veliina iz Slika 7.24 moemo da formiramo sledei izraz:

BD
(1)
L
Drugi uslov dobijamo iz dinamike kretanja vozila pri nailasku na znak putokazne
signalizacije i injenice da se itanje poruke odvija u tri faze: uoavanje znaka,

H:1 = BD:L

odnosno H =

26

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

identifikacija i itanje.
itanje znaka, videli smo, predstavlja najznaajniji deo celog ciklusa i odvija se od
trenutka kada itanje postane mogue do trenutka kada znak (bilo da se nalazi na
portalu iznad kolovoza ili na bankini) nestane iz vozaevog vidnog polja. Nama je u
interesu da itanje bude to due, to se postie veom visinom slova, ali se ne sme
ii ni time u krajnost, jer visina slova direktno utie na veliinu znaka.
Na Slika 7.25 ematski je prikazan sluaj kada se znak putokazne signalizacije nalazi
iznad kolovoza (ispod je prikazan sluaj kada je znak na bankini).

Slika 7.25

Iz ovog odnosa dobijamo:

B = BC + CD

BD = t V + a ctg
Zamenom u obrascu (1), dobijamo:
H=

t V + ctg
L

gde je:
L
- rastojanje sa koga se vidi 1 cm visine slova,
V (m/s)- brzina vozila (obino se usvaja dozvoljena ili raunska brzina),
t
- vreme itanja (izraunava se prema posebnom obrascu),
a - rastojanje od visine vozaevog oka (1,10 m) do vrha putokazne table, (ako se
radi o znaku na bankini, ovo rastojanje se meri od poloaja vozaevog oka
do dalje ivice saobraajnog znaka.)
- ugao pod kojim putokazna tabla nestaje iz vidnog polja vozaa. Za znakove
o
o
iznad kolovoza iznosi oko 8 , a za znakove na bankini oko 10 .
27

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Kao to je reeno, vreme itanja znaka, drugim reima vreme koje voza provede
izmeu taaka A i B, izraunava se prema posebnom obrascu, razvijenom u Velikoj
Britaniji 14
t = 0,31N + 1,94
gde je N broj informacionih jedinica na saobraajnom znaku.
Pod informacionom jedinicom podrazumevaju se nazivi odredita, udaljenost do
odredita, strelice, broj puta, simboli... praktino sve oznake, nazivi i simboli koji se
koriste za prenoenje poruka korisnicima sistema.
Kada se prorauna visina slova, svi ostali elementi slova, prema jasno utvrenim
pravilima i odnosima, lako se definiu. Naime, ljudsko oko normalne otrine vidi sa
indeksom 1 i sposobno je da razlikuje predmete koji se vide pod uglom od 10.
Primera radi, slovo koje ima stub irine 1 cm odgovara visini slova od 5 cm i moe se
videti sa rastojanja od 30 m.
Ovde treba napomenuti da su slova i svi njihovi elementi, prema JU standardima,
raeni u odnosu na visinu 1/7 H, pa ukupna visina slova uvek iznosi 7/7H, a malih
(osnovne linije) 5/7H. Osnovni konstruktivni elementi slova definisani su u odnosu na
1/7H i 1/6H.
to se tie visine slova za pojedine znakove putokazne signalizacije u sistemu za
voenje saobraaja, JU standardima tano su definisane njihove vrednosti na osnovu
prethodno prikazanog prorauna. To je bilo potrebno da se uradi kako bi visina slova
bila unificirana za pojedine kategorije puteva, jer bi nastalo opte arenilo ako bi se
za svaku situaciju vrio proraun visine slova na bazi dozvoljene brzine.
7.5.6 Razmak izmeu slova

Razmak izmeu slova predstavlja vrlo znaajan faktor, od koga u velikoj meri zavisi
itljivost znakova putokazne signalizacije.
U okviru JU standarda za saobraajno pismo 13 detaljno su date vrednosti
proraunatih razmaka izmeu slova i to za sve standardizovane visine slova.
Razmak izmeu slova, kao to je reeno, posebno se proraunava tako to su slova
grupisana prema njihovom obliku leve i desne strane slova i uvek se posmatra odnos
dodirnih strana dva susedna slova. Prilikom prorauna vodi se rauna o najisturenijim
delovima slova.
a. Pismo

Za projektovanje znakova putokazne signalizacije koriste se etiri vrste pisma koja su

14 Road Research Laboratory, Crowthorn, London, V. Britanija
13
JUS U.S4 201, JUS U.S4 202, JUS U.S4 203 i JUS U. S4 204

28

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

detaljno definisana JU standardima. To su:

irilino pismo normalne irine (JUS U.S4 203), i

irilino usko pismo (JUS U.S4 204).
Latinino pismo normalne irine (JUS U.S4 201),
Latinino usko pismo (JUS U.S4 202),

U okviru pisma normalne irine standardizovano je sedam osnovnih grupa visina

slova (70, 140, 210, 280, 350, 420 i 490 mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm),
dok je za usko pismo standardizovano pet osnovnih grupa (70, 140, 210, 280 i 350
mm) i tri meuveliine (105, 175 i 245 mm). Slova koja se tretiraju kao meuveliine
imaju isti tretman u primeni na saobraajnim znakovima kao i ostala slova, a svrstana
su u posebnu grupu samo zato to se njihova visina ne zavrava deseticom.
Odmah treba uoiti da su sve visine slova deljive sa 7. Tako, ukupna visina slova
iznosi 7/7, a visina malih slova 5/7. Naravno, postoje izuzeci kao to su slova , , p,
g..., ali i tu je, sa izuzetkom velikih slova sa kvaicom, ukupna visina slova 7/7.
Standardima su definisane sve veliine neophodne za konstrukciju i izradu svakog
slova, ali i za proraune razmaka izmeu slova.
U tabeli 1 (u standardu za slova) definisane su irine svih slova i brojeva, a u tabeli 2
date su sve dimenzije za konstrukciju slova i brojeva. U tabelama 3, 4, 5 i 6 prikazani
su koeficijenti pomou kojih se izraunavaju razmaci izmeu slova odnosno brojeva i
to za razliite kombinacije: samo mala slova, levo slovo veliko desno malo i samo
velika slova. Ova poslednja kombinacija ne postoji kod uskog pisma, jer standardima
nije predviena mogunost ispisivanja natpisa samo velikim slovima uskog pisma. Na
kraju, u tabeli 7 (5 za uska slova) date su proraunate vrednosti koeficijenata iz
tabela 3, 4, 5 i 6 za sve visine slova, s tim to su za pojedine visine slova izraunati
razmaci izmeu slova za sluaj da se znak postavlja na autoputu. Sve vrednosti
prikazane su i proraunate u odnosu na visinu slova.
b. Strelice

Za sve strelice, a koristi se vie tipova, zajedniko je da se svi njihovi elementi

izraunavaju prema visini primenjenih slova.
Kod izbora i primene strelica za razliite vrste znakova putokazne signalizacije vrlo je
vano da njihova upotreba bude adekvatna tim znakovima, jer je to jedan od bitnih
elemenata opredeljenja da li znakovi pripadaju autoputskoj signalizaciji ili signalizaciji
na ostalim putevima. 15

15 Detaljnije u knjizi Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u

izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god

29

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

c. Ostali elementi 16

U ovu grupu elemenata za projektovanje znakova putokazne signalizacije ubrajaju

se:
irina ivice,
irina okvira,
radijus okvira,
umetnuta osnova,
piktogrami, i
irina ivice na mestu dodira osnova razliitih boja.

7.6

Signalizacija na saobraajnim terminalima i u sportskim

objektima

Signalizacija namenjena peacima moe uslovno da se podeli na signalizaciju na

otvorenim prostorima i na signalizaciju koja se koristi unutar objekata. U prvom
sluaju moe da se govori o parkovima, trgovima, poslovnim centrima otvorenog tipa
i slino, dok bi u drugu grupe bili svrstani najpre terminali, garani i parking prostori i
sportski objekti.
Pod saobraajnim terminalima podrazumevamo tzv. terminale daljinskog saobraaja
- aerodrome, eleznike stanice, autobuske stanice, putnike luke i slino.
Informisanje putnika i ostalih korisnika na terminalima (pa i u nekim drugim javnim
objektima) predstavlja znaajan problem u komuniciranju pruaoca usluga, s jedne
strane, i korisnika, sa druge strane. Neophodno je da se korisniku, od trenutka kada
ue na terminal ili doe u zonu terminala, ponudi poseban sistem voenja i
informisanja kako bi bio blagovremeno i dobro informisan. To znai da e biti siguran
i bezbedan, poteen svakog lutanja i frustracija na putu do eljene take u terminalu
ili u javnom objektu.
Sistem informisanja na terminalu sastoji se od nevizuelnog i vizuelnog komuniciranja
sa korisnicima. Nevizuelno komuniciranje obuhvata govorne informacije (razglas,
informacioni punktovi sa unapred snimljenim informacijama koje putnik sam aktivira,
informacioni telefoni) koje mogu da budu dopunjene pisanim informacijama
postavljenim na vidna mesta radi podseanja i smanjenja oseaja izgubljenosti koji
se u ovakvim prilikama javlja kod korisnika. Ovako pisane informacije predstavljaju
posebnu pomo hendikepiranima sluhom, strancima i drugim korisnicima koji su
hendikepirani u psiholokom i vizuelnom smislu.
Vizuelno informisanje korisnika, kako su ispitivanja pokazala, daleko je uspenije od
16 Detaljnije u knjizi Vertikalna signalizacija autora Zdravkovi P., Stani B., Vukanovi S., i Milosavljevi S., u
izdanju Saobraajnog fakulteta u Beogradu 2003.god

30

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

nevizuelnog, posebno govornog. Ova vrsta informisanja koristi fizike i arhitektonske

osobenosti objekta za orijentisanje korisnika i posetilaca.
Prilikom projektovanje vizuelnih informacija obavezno se vodi rauna o tri osnovna
parametra:

korisniku odnosno posetiocu, sa svim njegovim osobenostima, ukljuujuu

njegove psihofizike karakteristike i mentalne sposobnosti,
znaku, ili nekom drugom sredstvu vizuelnog komuniciranja, i
poloaju znaka, ukljuujui fizike karakteristike okruenja u kome se znak
nalazi.

Parametar: korisnik

Faktor nespokojstva kod korisnika od nepoznatog pojavljuje se kao znaajan inilac

u formiranju sistema komuniciranja, pa ga treba maksimalno eliminisati
uproavanjem naina komuniciranja izmeu pruaoca usluga i korisnika, ime se
poveava sigurnost korisnika i njihovo jednostavno upuivanje na organizovanu
mreu kretanja.
Parametar: znak

to se tie natpisa na znakovima, za dobru uoljivost i itljivost poruka posebno su

znaajna tri uslova: odgovarajua visina slova, razmak izmeu slova i tip slova.
Visina slova direktno utie na udaljenost sa koje se moe proitati poruka na znaku.
Obino se visina slova odreuje iz eksperimentalno dokazane injenice da se 1 cm
slova vidi sa udaljenosti od 6,2 m, ali se moe i proraunati.
Razmak izmeu slova nije uniforman i definie se za svako slovo posebno, a zavisi
od oblika susednih strana dva susedna slova. Neadekvatan razmak moe bitno
uticati na vizuelno smanjenje visine slova i, naravno, na itljivost natpisa.
Izbor vrste slova vrlo esto moe da bude presudan za itljivost informacije. Najee
se koriste slova tipa UNIVERSE i HELVETICA (grupa GROTESK pisma) koja
poseduju jednostavnost i dobru itljivost. Meutim, treba znati da je prilikom
istraivanja ustanovljeno da kod izvesnog broja slova i brojeva esto dolazi do
zamene i to obostrano ili u jednom smeru. To su:
Obostrano
O i Q
T i B
S i 5
I i L
X i K
I i 1*

Jednosmerno
C
za
G
Y
za
D
H
za
M ili N
J,T
za
I
K
za
R
B
za
R,S ili. B

Napomena: Slova oznaena zvezdicom ine 50 i vie procenata ukupnih greaka.

31

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Ukoliko se za ispisivanje natpisa koristi irilino pismo, broj zamena jednosmerno ili
obostrano je znatno manji.
Generalno, moe se rei da su blok slova itljivija u odnosu na druga slova, a najbolja
itljivost se postie kod bloka slova ija je irina oko 60% njihove visine.
To su uglavnom sledei sluajevi:
Obostrano
P
i
L
W i
Q
A
i
D

Jednostrano
za

Parametar: poloaj znaka

Poloaj ili raspored znakova takoe utie na njegovu uoljivost i itljivost. Jedan od
bitnih elemenata koji se mora uzeti u obzir jeste ovekovo doivljavanje prostora, to
je bitan uslov za pravovremeno uoavanje znakova.

Slika 7.26

Za izbor mesta postavljanja informacionih znakova znaajno je drati se odreenih

principa i pravila:
znaku se mora pronai takvo mesto da korisniku bude dobro uoljiv i lako
prepoznatljiv,
ukoliko se postavljaju po vertikali (Slika 7.26), bez obzira na znaaj informacije,
znak sa strelicom pravo (gore, polulevo-gore, polulevo-dole) mora da se nae
na vrhu, u sredini znak sa strelicom levo i na kraju znak sa strelicom desno
(poludesno-gore, poludesno-dole),
ukoliko se postavljaju po horizontali (Slika 7.26), levo e se nai znak sa
strelicom levo (polulevo-gore, polulevo-dole), u sredini je znak sa strelicom
pravo i desno znak sa strelicom desno (poludesno-gore, poludesno-dole).

32

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Slika 7.27 Peaka signalizacija - Subotica

Slika 7.28 Turistika informaciona tabla - Kopaonik

33

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

7.7 Primer potovanje propisa i saobraajne signalizacije 17

U praksi se pokazalo da nivo potovanja propisa od 15% ili znatno nie ukazuje da
postoji problem sa sistemom regulisanja saobraaja kao to su : jasnoa,
opravdanost, preglednost, vidljivost ili prinuda. Veina vozaa potuje opravdane
poruke koje su jasno i nedvosmisleno predstavljene znakovima, a dobro projektovan
rad ureaja za regulisanje saobraaja retko zahteva dodatnu prinudu.
Primenom statistike analize se odreuje minimalna veliina uzorka koji se posmatra
na terenu, kako bi zakljuci u vezi potovanja signalizacije, na osnovu uzorka, bili
merodavni. Obzirom na ogranieno trajanje snimanja na terenu, procene koje se
projektuju na sve vozae na posmatranoj lokaciji imaju normalne statistike greke.
Veliina uzorka
Veliina uzorka koja obezbeuje potrebnu tanost bi trebalo da je najmanje:
Pqk 2
,
N=
E2

gde je: P procenat vozila koja potuju sredstvo regulisanja saobraaja

q procenat vozila koja ne potuju sredstvo regulisanja saobraaja, q = 1-P
k statistika veliina na osnovu eljene sigurnosti rezultata,
k =1,96 za 95% sigurnosti
k =3,00 za 99,7% sigurnosti
E maksimalni procenat greke koji je prihvatljiv (odstupanje),
obino u granicama 1% - 10%, to je u formuli 0,01 0,10
Sigurnost rezultata je statistika veliina koja predstavlja procenat svih prorauna koji
bi dali rezultat iz postojeeg uzorka sa odstupanjem ne veim od E . Da bi se
proraunala potrebna veliina uzorka N, potrebno je poznavati oba parametra P i q,
koji su inae poznati tek nakon sprovoenja studije. Znajui da proizvod Pq uzima
najveu vrednost kada su oba parametra jednaka P = q = 0,5 , onda e to biti
inicijalne vrednosti za poetak prorauna, jer daju najveu veliinu potrebnog uzorka.
Primer 1:
Potrebno je da se odredi koliko vozai potuju znak obaveznog zaustavljanja tako da
odstupanje od rezultata bude najvie 5% i to sa sigurnou 99,7%.

Koristei prethodnu formulu dobija se:

0,5 0,5 3 2
N =
= 900 ,
0,05 2
to je veliki obim uzorka koji bi zahtevao mnogo sati posmatranja na terenu. Ako bi
nivo sigurnosti od 95% bio prihvatljiv, potrebna je manja veliina uzorka:
17 WMc Shane,R.Roess, Traffic Engineering, Prentice Hall, 1990, Prevod i prilagoavanje B Antonijevi 2008g.

34

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

N=

0,5 0,5 1,96 2

0,05 2

= 384 .

To znai da e snimanjem na terenu uzorka od 384 vozila koja prolaze pored znaka
obaveznog zaustavljanja, rezultat o potovanju signalizacije biti taan uz odstupanje
od 5% i to sa sigurnou od 95%.
Primer.2:
Rezultat posmatranja na terenu vezano za potovanje saobraajnog znaka STOP je
sledei:

Tabela 7.2 Snimljeni podaci

Vrsta ponaanja

Broj vozila

dobrovoljno potpuno zaustavljanje

potpuno zaustavljanje zbog ukrtanja sa vozilima
smanjenje brzine (praktino zaustavljanje)
prolazak bez reagovanja na znak

1000
30
40
10

a) Proraunati procenat potovanja saobraajnog znaka i ostale relevantne

statistike veliine.
b) Ako je u zoni generalno potovanje ovog znaka 75%, kakvi se zakljuci mogu
izvesti?

Tabela 7.3 Procenat potovanja saobraajnog znaka

Vrsta ponaanja

Broj vozila

Procenat

dobrovoljno potpuno zaustavljanje

potpuno zaustavljanje zbog ukrtanja sa vozilima
smanjenje brzine (praktino zaustavljanje)
prolazak bez reagovanja na znak

1000
30
40
10

92,59
2,78
3,70
0,93

Ukupno

1080

100,00

Dakle 95,37% vozaa potuje saobraajni znak.

q = 1 P = 0,0463 .

P = 0,9259 + 0,0278 = 0,9537 ,

Ako bi zahtevana tanost rezultata bila uz odstupanje od 2% i to sa sigurnou od

0,9537 0,0463 1,96 2
95%, potrebna veliina uzorka bi bila: N =
= 424 .
0,02 2
35

7. Vertikalna i putokazna signalizacija

Zakljuak je da ako veliki procenat vozaa potuje znak, tada je potrebna veliina
uzorka za taan proraun znatno manja od inicijalne, jer je za P q 0,5
Pq < 0,25 .
Obzirom da je generalno potovanje znakova u zoni 75%, moe se zakljuiti da je
znak opravdano postavljen i da je polje vidljivosti takvo da je veini vozaa
neophodno potpuno zaustavljanje iako nema ukrtanja sa vozilima. ako navedene
pretpostavke nisu tane, onda treba posumnjati na problem opravdanosti
postavljanja, jasnoe ili vidljivosti veine znakova u zoni, jer je znatno manje
potovanje u odnosu na posmatranu raskrsnicu.
Primer.3:
Potrebno je sprovesti istraivanje potovanja svetlosnog signala tako da tanost
dobijenog rezultata bude sa odstupanjem 8% i sa 95% sigurnosti. Kolika je
neophodna veliina uzorka? Kako se ona menja ako se zahteva 99,7% sigurnosti? A
kako za tanost sa odstupanjem od 2%?

E = 0,08 ;

Za sigurnost od 95% k = 1,96

N=

Za sigurnost od 99,7% k = 3,00

E = 0,02 ;

Za sigurnost od 95% k = 1,96

0,5 0,5 1,96 2

0,08 2
N=

N=

= 150

0,5 0,5 3 2
0,08 2

0,5 0,5 1,96 2

0,02 2

= 352

= 2401

Zakljuak je da poveanje sigurnosti kao i smanjenje zahtevanog odstupanja za

posledicu imaju poveanje veliine neophodnog uzorka. Pored toga vei uticaj na
veliinu uzorka ima promena odstupanja, nego promena sigurnosti. Za poveanje
sigurnosti od 5% potreban je 2,5 puta vei uzorak, a ako se zahteva 4 puta manje
odstupanje potrebna je 16 puta vei uzorak. To znai da ako se planira relativno
kratko snimanje na terenu potrebno je da zahtevano odstupanje bude vee, a
sigurnost manja. Mogue je poveati sigurnost uz vee odstupanje kako bi veliina
uzorka jo uvek bila prihvatljiva. Meutim ako se zahteva znatno manje odstupanje
snimanje na terenu postaje kompleksnije, jer je potrebna znatno vei uzorci.

36