Professional Documents
Culture Documents
3. КОМПОНЕНТЕ САОБРАЋАЈНОГ
СИСТЕМА И САОБРАЋАЈНИ ПАРАМЕТРИ
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
1 2
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
У одомаћеној урбанистичкој пракси мрежа градских путева и улица се Мобилност Веома важна Важна
разврстава на: Контрола
Веома мала Задовољавајућа
приступа
• аутопут: (ако постоји као такав)
Најважније генераторе Примарне саобраћајнице
• градске магистрале: саобраћајнице које уводе у град регионалне и Повезује
саобраћаја, аутопутеве
магистралне путне правце и међусобно их повезују, повезују зоне
различитих градских садржаја, примарне у вођењу циљних теретних Доминантни Изворно циљни, транзитни Кретања између мањих не претерано
токова, примарне у вођењу линија ЈГП-а и осталих видова транспорта, токови токови, даљински локални токови удаљених зона
режимским и регулативним мерама у приоритету у односу на Критеријум Саоб.великих Приградска Ободна саоб. Саоб. градског
функционално ниже рангове; брзина саоб. центра
• улице I реда: да повезују веће стамбене зоне међусобно, са централним Густина
Веома мала Мала Средња Висока
подручјем града и осталим значајнијим градским активностима, да уводе у приступа
град локалне путне правце из подручја у окружењу града, да врше Физички
Више трака по Више трака по
неодвојене,
дистрибуцију циљног саобраћаја на функционално ниже рангове; смеру, Више трака по смеру, физички
Профил једносмерне,
физички смеру, физички одвојене или не,
• улице II реда: да непосредно опслужују садржаје зона становања, рада и саобраћајнице двосмерне са
одвојене или одвојене или не једносмерне са
центара, да се преко њих остварује снабдевање урбаних целина, да их не две траке
више трака по
режимске и регулативне мере стављају у подређен положај у односу на смеру
саобраћајнице вишег ранга. Значајно
Паркирање Не Не Понегде
присутно
Категоризација уличне мреже за потребе регулисања и управљања Посебне траке
саобраћајем на мрежи градских саобраћајница се ради на бази критеријума који Да Да Обично да Понекад
за лево
су дати у табели (Табела 3.1) односно по критеријумима датим у HCM-2000 Сигнала/1 km 0.3-1.2 0.6-3 2-6 4-8
(фактори - експлоатационе брзине, режим саобраћаја, начин управљања V (km/h)
70-90 55-70 50-55 <50
саобраћајем, меродавне структуре саобраћајног тока и меродавног ограничење
саобраћајног оптерећења, броја трака по смеру). У функционално смислу Утицај пешака Веома мали Мали Понегде Обично
целокупна мрежа се дели на примарне и секундарне саобраћајнице према Развијеност Ниска до
Ниска густина Средња до високе Висока густина
критеријумима који су дати у наредној табели. путне зоне средње густине
3 4
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
У табели (Табела 3.3) дате су класе брзина за различите нивое услуге. 3.3 Поступак утврђивања ранга саобраћајнице
Корак 2
Анализа саобраћајних, регулативно режимских, грађевинских показатеља
на основу података из постојећих база података и резултата истраживања
саобраћаја. Детаљан катастар саобраћајне инфраструктуре која укључује
режим саобраћаја, рад светлосних сигнала, положај стајалишта и сл. не постоји
у већини наших градова. Препорука је, да би се утврдили атрибути неопходни
за рангирање мреже, да се изврши и визуелни обилазак мреже.
Ови подаци служе поред осталог и за прилагођавање базних вредности
капацитета нашим локалним условима.
Корак 3
Дефинитивно утврђивање ранга саобраћајница на основу критеријума датих
3
Слика 3.1 - Основне врсте маневра на површинским раскрсницама у табели (Табела 3.1) и додавање атрибута, односно дефинисање класе
саобраћајнице.
3
Извор Малетин М., Анђус В., Катанић Ј. Техничкa упутства за пројектовање површинских 4
раскрсница, Београд 2007 год. Детаљније Прилози 1А и 1Б
5
Проток, методе мерења, одговарајући прорачуни дати су детаљно у прилогу 1А
5 6
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
На основу ових параметра, њихових меродавних величина утврђује се ниво дефинисању регулативно режимских мера, прорачуну рада сигнала,
услуге, димензионише систем регулисања и управљања саобраћајем, рад утврђивању нивоа услуге, потребним геометријским интервенцијама на
светлосних сигнала. раскрсницама и др.
Ови параметри се детаљније изучавају у другим дисциплинама а са аспекта Просторна неравномерност тока. Показује на однос величине саобраћаја по
регулисања и управљања саобраћајем значајно је познавати6: смеровима посматране деонице, раскрснице. Она се мења у току дана у
зависности од типа мреже, система регулисања и управљања, врсте активности
Дневне неравномерности протока. Оне показују промену величине
посматраног подручја. Неопходно је познавати при спровођењу регулативно
саобраћаја на посматраном делу мреже, раскрсници, прилазу по сатима у току
дана. Коефицијент неравномерности се утврђује као однос вредности протока у режимских мера и прорачун рада сигнала у координисаном начину рада.
просечном сату (укупан проток на 24 сата/24) и протока у сату који се посматра. Просечне вредности у нашим условима се крећу од 0,55-0,70 Q односно:
На основу дневних неравномерности утврђује се: као Qms (меродавно по смеру) =(0.55-0.7)*Q
• Потребан број сигналних планова на раскрсници у току дана. У случају познавања укупног дневног саобраћаја (ПДС) могуће је користити и
• Регулативно Режимске мере са или без временских ограничења, односно следећу релацију
са и без ослањања на ИТС
Qms=ПДС*Qvs*(0.55-0.70)
• Рад система ЈМПП-а
Познавање ових карактеристика омогућава и анализу увођења система
Дневне неравномерности се утврђују у просечном дану у просечном месецу. управљања саобраћајем са променљивим бројем трака по смеру (под условом
Како постоје и неравномерности у току године потребно је познавати и месечне да су испуњени и остали услови).
неравномерности као однос укупног саобраћаја у току године и саобраћаја у
месецу који се посматра. Овај податак је тешко утврдити у градским условима
па се препоручује коришћење искустава из сличних средина. У нашим условима 3.5 Брзина и време путовања7
Мај и Октобар се, на бази досадашњих истраживања, показују као месеци са
просечним оптерећењем.
Брзина је дата једноставном релацијом као однос пређеног пута и утрошеног
Вршни сат (QVC) је сат са највећим обимом саобраћаја у току радног дана. У времена. У регулисању и управљању саобраћајем поред брзине користи се
нашим условима вршни сат се креће у распону од 8-10% од укупног дневног време путовања као један од основних показатеља квалитета система и
саобраћаја и јавља се у јутарњим часовима, од 8 – 9h и у поподневним од 15 – измеритеља постигнутих ефеката.
16h. Време појаве вршног сата зависи и од структура активности посматраног
града и насеља. Две категорије времена путовања односно брзина се користе у регулисању и
управљању саобраћајем и то:
Вредности протока у вршном сату најчешће се користе у дефинисању система
управљања и регулисања саобраћајем, димензионисању и др. • Време путовања возила са застојима, (брзина возила са застојима)
• Време путовања возила без застоја, (брзина возила без застоја)
Фактор вршног сата (FVČ) добија се као однос укупног обима саобраћаја у
вршном сату на посматраном прилазу, деоници саобраћајнице и четвороструке Застоји на мрежи настају услед:
вредности максималне вредности протока у петнаестоминутном интервалу у • Рада сигнала (ред испред, наилазак возила на црвено, утицај пешака и др.)
том сату. Просечне вредности овог фактора крећу се између 0,88 до 0,92.
• Загушења као однос дебаланса протока и капацитета
Вредност овог фактора такође зависи од структуре активности посматраног
града или насеља. Овај фактор се користи при утврђивању меродавних • Неочекиваних загушења (незгода, квар возила, заустављено возило и др.)
вредности протока у димензионисању рада светлосних сигнала и то као Qm = • Утицаја пешака
Q/FVČ. • Утицаја аутобуских стајалишта, паркирања
Структура тока. Указује на учешће осталих категорија возила у току. Она се Величина и структура застоја указује и на квалитет система за регулисање и
разликује по сатима и по правилу је најмање учешће осталих возила у вршном управљање саобраћајем, постојећи режим саобраћаја, рад светлосних сигнала.
сату а већа у ванвршним сатима. Просечне вредности су учешће ПА 90 до 92% Време путовања се мери на мрежи једном од познатих метода где се у току
у току (Београд 2004, 2005) познавање структуре тока је неопходно при мерења прикупљају поред осталог и подаци о дужини трајања застоја и
6
У овоме поглављу основни параметри су анализирани са аспекта Регулисања и управљања
саобраћајним токовима 7
Детаљно у прилогу 1Б
7 8
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
структури истих. На основу измерених вредности могуће је прорачунати брзине Табела 3.3 - Ниво услуге исказан преко брзина у току на градској мрежи по HCM-у 2000 год
са и без застоја као и јединична времена путовања.
Класа саобраћајнице I II III IV
Поред наведених брзина које се користе у регулисању и управљању Распон брзина за ниво
саобраћајним токовима у литератури и у пракси су присутне и друге поделе и 70-90 55-70 50-55 <50
услуге А (km/h)
термини за брзине и то:
Типичне брзине(км/h) за
80 65 55 45
• Пројектна брзина ниво услуге А
• Рачунска брзина Ниво услуге
• Тренутна брзина А >72 >59 >50 >41
• Возна брзина Б >56-72 >46-59 >39-50 >32-41
• Експлоатациона брзина Ц >40-56 >33-46 >28-39 >23-32
Пројектна односно рачунска брзина је значајна код пројектовања саобраћајне Д >32-40 >26-33 >22-28 >18-23
сигнализације на путу; дефинисање почетка и краја деоница за претицање8;
Е >26-32 >21-26 >17-22 >14-18
деоница на којима услед елемента пута је потребно означити дозвољену
брзину и сл. Ф <26 <21 <17 <14
8
Детаљније – Нови правилник о саобраћајној сигнализацији, Србија, 2010. год.
9 10
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
9
Табела 3.5 - Просечна попуњеност возила – Београд 2005 год .
Прилози
Категорија возила Учешће путовања у Просечан Просечна
сврху приватно у % број путника искоришћеност У наредним прилозима дате су основне компоненте односно улазни параметри
по возилу возила у % неопходни за димензионисање површина за кретање корисника у саобраћају.
Путнички аутомобил 43.5 1.31
Pick – up trucks /4WD/Van 0 1.5 Улазни параметри за димензионисање саобраћајних површина
Бус 47
Зглобни Бус 47
ТВ са 2 осовине (< 3,5 t) 0 60
ТВ са 2 осовине (3,5 – 12t) 0 70
ТВ са 3 осовине, (>12t) 0 70
AV (Articulated Truck sa više
0 85
od 3 osovine)
Слика 3.3
9
Извор REBUS студија, Београд 2005 – 2006 год.
11 12
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
Слика 3.4
13 14
3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри 3. Компоненте саобраћајног система и саобраћајни параметри
ЛИТЕРАТУРА
Слика 3.8 - Минимална простор који је потребан за једног или два бициклиста
ДК……...димензије бицикла
МП……..простор за маневрисање
ВП…......безбедносни простор
15 16