СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Транспортни и складишно системи

Тема: Тракасти транспортери

Ментор: др Живковић Драган Студент: Живковић Александар

С6/2013
 Садржај:

1.Увод.....................................................................................................................................3

2.Историја тракастих ранспортера........................................................................................4

3.Намена.................................................................................................................................5

4.Функционални елементи транспортера............................................................................6

5.Елементи транспортера......................................................................................................7

5.1 Трака.....................................................................................................................7

5.2 Добоши тракастих транспортера........................................................................12

5.3 Носиава конструкција..........................................................................................14

5.4 Ваљци за усмеравање и системи за чишћење траке........................................15

5.5 Клизна површина као елемент за ношење траке..............................................16

5.6 Погонски механизам............................................................................................18

6. Утоварно истоварни уређаји...............................................................................................22

6.1 Утовар.....................................................................................................................22

6.2 Истовар...................................................................................................................23

7. Бацачи....................................................................................................................................24

8. Прорачун тракастог транспортера.......................................................................................25

8.1Одређивање снаге за погон.....................................................................................25

9. Одржавање.............................................................................................................................30

10. Закључак...............................................................................................................................31

2
 1.УВОД

У семинарском раду који следи, говориће се првенствено о транспортерима са траком .

Они су својевремено представљали огроман помак и успех у савладавању разних препрека које
су се наметале тада већ индустриализованом друштву . Међутим , они су наставили са својом
даљом модернизацијом , па и аутоматизацијом , јер то је био један помак овако динамичног
развоја претоварних средстава , између којих своје место налазе управо и тракасти
транспортери. Широка примена тракастих транспортера проистиче из њихове једноставне
конструкције и многих облика што им омогућава универзалност примене и поузданост рада .
Користе се за брз и непрекидан превоз терета , и то најчешће онда када је потребан равномеран
доток материјала на место искрцавања . Начин укрцаја и искрцаја транспортера може бити
веома једноставан и може се примењивати све до аутоматског укрцаја и искрцаја . Захваљујући
својим одликама - једноставна конструкција , велика производност , могуц́ност транспортовања
материјала хоризонтално и под углом , велике дужине транспорта те миран и нечујан рад -
увелико се примењују у разним гранама индустрије , у складиштима , на градилиштима , при
добијању и примарној преради минерала , у повезивању рудника угља са великим
термоенергетским објектима.

Тракасти транспортери чине највећу скупину уређаја за континуирани транспорт с обзиром на

потражњу и производњу . Масовност примене има и у последње доба све више за
континуирани транспорт сипке робе на удаљеностима већим од 100 км . Производност највећих
тракастих транспортера премашује 10000 тона у сату .
Ови транспортни уређаји нашли су примену у производњи руда , за транспорт у јамским
просторијама и на површини , при експлоатацији шљунка и песка , производњи камених
агрегата за бетон асвалт , затим у постројењима за прераду руда и концентрацију минерала -
сепарацијама и флотацијама . Т ранспортне траке су саставни део и многих постројења , као
багера у систему багер - транспортер - одлагач , комбајнима , финишерима и слично .
Постављају се и у просторијама где је интензивно кретање људи , као у аеродромским
просторијама и другим саобрац́ајницама , како за кретање људи тако и за пренос пртљага и сл
Први пут су примењени у рударству , где имају и најширу примену . Производе се
транспортери са траком разних конструкција и за различите намене.1

1
Семинарски рад: http://www.scribd.com/doc/185196799/trakasti-transporteri

3
 2.ИСТОРИЈА ТРАКАСТИХ ТРАНСПОРТЕРА

Историја тракастих транспортера почела је у другој половини 17. века и отада су они
неизбежни и саставни део транспорта материјала . Најранији тракасти транспортери били су
врло примитивни и састојали су се од кожне или платнене траке која је путовала преко равне
дрвене платформе или преко дрвених ваљака . Прва употреба тракастих транспортера у
Сједињеним Америчким Државама описана је у књизи " A Millers Guide " изумитеља Оливера
Еванса , а објављена је у Филаделфији 1795. године . Прва употреба ливених потпорних ваљака
забележена је 1891. године у Едисоновим производним погонима у Нев Јерсеију и
Пенсилванији .

У почетку тракасти су се транспортери користили само за превоз врећа жита на кратке

удаљености , али њихова се конструкција полако побољшавала . У 19. веку постајали су све
поузданији па се и њихова употреба проширила . Тракасти транспортери почели су да се
користе и за преношење тежих терета .Захваљујући развоју технологије уместо дрва почео се
користити метал , посебно челик , за употребу на вишим температурама и у сврху повећања
трајности . У фирми Сандвик 1901. године изумета је и почела се производити челична
транспортна трака. Отада се истражују нови , лакши и јефтинији материјали па су стога многи
делови данас израђени од пластике . Међутим употреба пластике није увек могућа , нпр. код
високих температура и код транспортера са тешким условима рада , па се и даље користи челик
.

Хенри Форд је 1913. године у свом погону Rouge у Деарборнеу у Мичигену увео монтажну
линију на основи транспортне траке , за монтажу свог врло популарног аутомобила Модел - Т ,
што је омогућило велико повећање производње. Време потребно за склапање шасије смањено је
са 12 сати и 30 минута на 2 сата и 40 минута , а од 1914. године на 1 сат и 30 минута . У идућих
десет година сви произвођачи аутомобила почели су користити монтажне транспортне траке .
Тако су оне постале популаран начин транспорта тешке и велике робе унутар фабрика.

У првој половини 20. века тракасти транспортери постали су уобичајена транспортна средства
и њихова је конструкција непрестано побољшавана . Тракасти транспортери велике дужине
користе се данас у рудницима и у лукама за транспорт угља и разних руда.

Једна од прекретница у историји развоја тракастих транспортера била је увођење синтетичких

транспортних трака . То је почело током Другог светског рата , понајвише због несташице
природних материјала попут памука , гуме и платна.2

2
Ловрен Дебелић, О повијести тракастих тракастих транспортера

4
 3.НАМЕНА

Транспортери са траком опште намене преносе материјал или комадну робу на хоризонталним
или мало нагнутим тракама које су уједно носиви и вучни делови транспортера.

Изводе се као стационарни, преносиви или превозни.

Тракасти транспортери имају широку и разноврсну примену у рудницима, металуршкој и

хемијској индустрији, на грађевним и земљаним градилиштима, у прехрамбеној индустр ији,
пољопривреди, складиштима и промету где долази у обз ир и преношење ком адне робе као што су вреће,
сандуци, пакети и слично.

У индустрији се употребљавају и као радна подлога

Тракасти транспортери служе за мале протоке маса и кратке удаљености, те за велике протоке (
40000 т/х ) и велике даљине преноса ( 100 км ).Дуги су до 500 м, ређе до 5 000 м и више.

Основни и најважнији део транспорттера са траком је бескрајна гумирана трака која служи као
носач терета и вучно средство. Трака се води преко најмање два ваљка, једног погонског и
другог затезног, који су постављени на крајеве носеће структуре. Њихово осно растојање
дефинише транспортну удаљеност. Радна оптерећења и повратна неоптерећења грана траке
ослањају се на одређени број, дуж траке правилно распоређених носећих ваљака.
Погонску станицу која се састоји од погонског мотора,редуктора, погонског ваљка добоша,
елемента за затезање и слогове носећих ваљака обједињују носећу структуру у облику
решеткасте металне конструкције. Та структура може бити стабилна непокретна,мобилна
покретна, или преносива. Осим тога у састав транспортера улазе утоварни уређај са пријемним
кошем, уређај за истовар, уређај за чишћење траке, уређај за центрирање траке и различити
сигурносни и помоћни уређаји који имају задатак да заштите траку од било каквог оштећења у
току рада.3

Слика број 1: Основни елементи транспортера

http://www.pomak.rs/transporteri-trakasti.html#!prettyPhoto/1/

3
Семинарски рад из транспортних система, Транспортни системи технички факултет Чачак,
студент Милан Николић

5
 4.ФУНКЦИОНАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ ТРАНСПОРТЕРА

Функционални елементи транспортера су елементи или склопови који се као конструктивна

или функционална целина могу препознати код одређеног типа транспортних машина. То су
елементи или склопови у облику траке која обавља основну вучно носећу функцију машине и
подслоп у облику добошакао део погнских и затезних станица који , обезбеђује њихово
нормално функционисање.

Овде се могу сврстати и подсклопови који обезбеђују и нормалан рад машине:

-слогови ослоначких и ваљака за вођење,

-пријемни кошеви за расуте материјале са додавачима и уређајима за одмеравање,

-уређај за истовар, односно скидање и чишћење материјала са носећег елемента,

-уређај за контролу кретања и заустављање носећег елемента и сл.

У случајевима када су у питању неке специфичности материјала који се транспортује или

одређене технолошке операције које се могу обавитии у току транспортовања, основној
конструкцији транспортера додају се одговарајући специјални уређаји и опрема као што су
уређаји за издвајање феромагнетних компоненти из носиве масе, уређај за калибрацију, уређај
за оријентацију, уређај за бројање, уређај за претварање траке и сви други уређаји који
омогућавају аутоматизацију процеса рада.

Код сличних типова могу се уочити различите концепције појединих функционалних склопова.
Избор концепције функционалних елемената зависи од експлоатационо техничких параметара
машине и карактеристика материјала.4

4
Семинарски рад из транспортних система, Транспортни системи технички факултет Чачак,
студент Милан Николић

6
 5.ЕЛЕМЕНТИ ТРАКАСТИХ ТРАНСПОРТЕРА

Трака је основни и најодговорнији елемент транспортера.

Трака треба да буде :

a) гипка

b) да има довољну јачину

c) да је отпорна на хабање и ударе.

Трака се састоји из носећих слојева међусобно спојених гумирањем, при чему се на горњој
радној страни траке поставља хабајућ и слој дебљине 2-6 мм зависно од намене траке, а са
доње стране ова дебљина је 1,5-2 мм

Трака је најважнији и најчешће најскупљи део тракастог транспортера.

Трака може бити од текстила, гуме или полимерних материјала с улошцима као вучним
елементима (транспортер с меком траком ), од жичаног плетива( транспортер са жичаном
траком ) или од челичног лима ( транспортер с челичном траком ).

Према облику носивих ваљака трака може бити равна или коритаста.

Траке су широке 0,2– 2 м ( највишедо 3,2 м ), а да би се достигле масе од 30 000 т/х, што је
потребно нпр. за преношење јаловине у рудницима угља, потребне су траке широке 3м с
брзинама већим од 5 м/с.

Рачунска вучна чврстоћа траке с улошцима наводи се у N/мм ширине траке тако да за гумене
траке с улошцима од памука износи 50 – 100 N/мм, од полиамидне свиле 160 – 630 N/мм, а с
улошком од челичне ужади 1 000 – 6 000 N/мм.

За транспортере с већим углом нагиба израђују се посебне врсте трака с носивом површином
различитих профила, с попречним ребрима или с набораним рубовима и преградама.
Угао нагиба транспортера с таквим тракама може износити до 70°C док је с глатким тракама
завистан од врсте транспортног материјала, а износи до 28°C

7
Две мекане траке обликују неку врсту затвореног жљеба којим се преноси материјал.Осим
ситног материјала, тракама се може преносити и комадна роба. Једна је од варијаната
транспортера с меканим тракама тракасти транспортер са вучним ужетом. Траку транспортера
носе два вучна челична ужета покретана независним погонским ужетницима.

Такви транспортери могу бити дуги 10 – 15 км ( с једном траком ).Ипак се такви транспортери
ретко употребљавају због гломазног погона, кратког века трајања вучних ужета ( 3 – 6 месеци )
и ограничене ширине траке ( до 1 200 мм ).

Најраспрострањеније су гумене траке. Вучни је елемент гумене траке уложак од памука или од
полимерних материјала. Уложак је прекривен гуменим плочама дебљине 1 – 6 мм .Гумене
траке за велике вучне силе имају уложак од челичне ужади.

Траке отпорне на високе температуре, какве се употребљавају у рудницима и металуршкој

индустрији,имају улошке омотане синтетичком гумом, поливинил – клоридом и сл.

Слика број 2: Тракасти транспортер с гуменом траком

http://www.eing.co.rs/ravni_trakasti_transporter.html

8
Посебни врсте тракастих транспортера јесу транспортери с челичном траком и са жичаном
траком.

Транспорте ри са челичном траком имају бесконачну ваљану челичну траку као носиви
и вучни део.Према конструкцији и деловању слични су транспортерима с гуменим тракама.
Челичне траке израђују се од угљичног челика или нерђајућег челика дебљине 0,4 – 1,6 мм.
Спајају се заваривањем до даљина преноса од 300 м и ширине до 4 м. Трака је ослоњена на
дрвену клизну плочу или равне носиве ваљке.С опружним носивим ваљцима може се постићи
благи коритаст облик траке. Недостатак им је тај што траже велике промене бубњева због
савијања( умор материјала и пуцање ).Да би се смањила напрезања на савијање, промери
бубњева су релативно велики : 1 000 пута дебљинатраке.

Челичне траке допуштају брзину до 1,6 м/с.Врло су осетљиве на ударце, а употребљавају се

на вишим температурама, за врло абразивне или лепљиве материјале и ако постоје посебни
хемијски или хигијенски захтеви нпр. у прехрамбеној индустрији.
Да би се удружила добра својства челика и гуме, производе се челичне траке с гуменим
вулканизираним слојем с обе стране. Такве су
траке погодне за велике даљине преноса, велике
висине и тешке погонске
услове.
Транспортери са жичаном траком имају траке
исплетене од челичне или металне жице округлог
или пљоснатогпресека ( слика 3. ).Траке се могу
тако израдити да омогућују хоризонталне завоје
транспортера.

Транспортери са жичаномтраком употребљавају

се за пренос врућих и усијаних комадних
материјала и крупног сипког материјала.

Због површинске пропусности жичане траке

служе и за одводњавање, сушење и хлађење
транспортираногматеријала.5

Слика број 3: Тракасти транспортер са челичном траком

http://www.trasing.co.rs/proizvodi-products/S8000/fleksibilnitransporterisarolnama.html

5
http://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri

9
 УЗАЈАМНО ДЕЈСТВО НАСИПНОГ МАТЕРИЈАЛА И ТРАКЕ

У току транспортовања насипни материјал је релативно непокретан у односу на траку

као носећи елемент транспортера. Међутим због њене еластичности у попречном и уздужном
правцу, облика попречног и уздужног пресека који дефинише слој носећих ваљка и њиховог
међусобног размака насипни материјал у континуалном току изложен је:

1. попречном ваљању

2. уздужном ваљању

3.удару комада о ваљке

4.удару комада о траку

У току рада транспортера долази до муњања (ваљања) материјала због промене облика
попречногпресека радног профила и угиба траке између два суседна слоја носећих ваљака.

На распону између суседних слогова носећих ваљака трака као еластично тело губи профил и
добија облик изломљене линије ‘а б ц д’.

Угао нагиба бока траке (α’) између два суседна слога мањи је од угла бочних ваљка(α) у слогу.

Приближавањем слогу ваљка угао (α’) расте. Трака приближавајући се радном профилу слога
врши пасивни бочни притисак на материјал и сабија га. Ово заједно са осцилацијама траке
доводи до покретања честица материјала, њиховог премештања и изласка на горњу спољњу
слободну површину. Цео процес познат је под називом бочно ваљање материјала, а
најинтензивније на носећем слогу где пресек профила има изломљен облик. После преласка
преко носећег слога, до средине растојања између два суседна, одвија се супротан процес, трака
се изравњава. Долази до смањења бочног притиска на материјал, чешће се расипају по
површини што је пропраћено мењањем материјала. Поред попречног, приликом преласка преко
носећег слога, дефинише се и уздужни профил материјала на траци.

Материјал се по уздужном профилу сабија ако је растојање слободне површине материјала

мањи од његовог подножја између суседних слогова. Енергија која се троши на деформацију
траке и материјала и на њихово међусобно трење решава се у виду топлоте и не може се тачно
одредити. Међутим удео отпора због деформације траке и ваљања-кретања материјала на њој у
току транспортовања у укупном отпору износи 40-70%.

Крупноћа појединих комада материјала такође утиче на укупан отпор кретања траке. Због
угиба траке између суседних слогова и њеног деформисања под комадом материјала при
наилску на слог ваљака настаје удар.

10
За мале брзине траке после првобитног удара настаје мирно преваљивање комада преко ваљка
међутим код великих брзина узајамно дејство комада и траке се мења: комад се не
преваљујепреко ваљка и не наставља мирно кретање.

Његов предњи део, одваја се од траке, а центар масе C помера се у правцу кретања. То изазива
момент тежине материјала који расте у току времена достигавши значајан интензитет тај
момент враћа комад на траку уз т појаву удара. Енергија удара крупних комада увећава отпор
кретања и до 25% у односу на отпор кретања због ваљања исте масе ситнокомадних
материјала.Интензивно трошење траке настаје на месту пријема-утовара материјала.

Ова појава се ублажава ако су брзине материјала и траке на месту контакта по правцу и
интензитету идентичне. Изједначавање брзина и усмеравање тока и материјала, односно
центрирање засипа траке, врши се помоћу бочних вођица-усмеривача.6

6
http://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri

11
 5.2 ДОБОШИ ТРАКАСТИХ ТРАНСПОРТЕРА

Разликујемо :

-Погонске
-превојне
-затезне
-отклонске добоше

Погонски бубањ

Слика број 4: Погонски бубањ тракастог транспортера

http://www.deltar.rs/Oprema%20za%20aerodrome_files/Trakasti%20transporteri.htm

Слика 5: Погонски бубањ

http://rudstroj.ba/sajt/bos/mas/tra_tra.htm

12
Погонски бубањ за транспортере веће дужине облаже се гумом и керамиком ради повећања
коефицијента трења између бубња и траке.

Коефицијент трења између бубнја и траке није константна величина, он опада са порастом
притиска између траке и бубња и мањи је у наилазној него у силазној тачки. Коефицијент трења
зависи од стања површине траке и бубња и од брзине траке. У току рада постројења долази до
глачања површина, тако да се трење смањује. Са порастом брзине трење такође опада, а вода и
подмазујуће материје брже се простиру са порастом брзине.

Када транспортер ради на отвореном, коефицијент се бира за влажне услове и средњи

притисак. Површина бубња се изводи са жлебовима, који спречавају лепљење материјала. У
влажним условима, као и при транспорту мокрог материјала на ниским температурама, на
бубњу почиње формирање ледених брегова који се морају одстранити, јер изазивају брзо
пропадање траке.

Место постављања затезног уређаја и начин затезања траке зависи пре свега од дужине
транспортера и расположивог простора за смештај елемената уређаја за затезање, а
најповољније је оно место где је најмања сила затезања у траци.

Најмања сила је обично у силазној тачки на погонском бубнју, код косих транспортере због
дејства силе гравитације, најмања сила може да буде на крају косог дела траке, што зависи од
конфигурације постројења.

Постављање затезног уређаја иза погонског бубња је целисходно код транспортера веће
дужине, јер се елиминишу последице које произилазе од истезања траке.

Проклизавање погонског бубња као последица самањења коефицијента трења између траке и
бубња због промене притиска између траке и бубња доводи до преоптерећења траке. Зато се
код великих постројења не препоручује примена примитивних решења за затезање траке, јер
она не обезбеђују оптималан рад у различитим стањима система. Уређаји са аутоматском
регулацијум обезбеђују најадекватнију заштиту траке, јер се правилном регулацијом силе
затезања елиминише заостајање траке.7

7
Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета: Механизација претовара,
Милорад Видовић

13
 5.3НОСИВА КОНСТРУКЦИЈА

Носиви ваљци, погонски и натезни бубњеви те ако постоје утоварни и истоварни

уређаји монтирају се на носиву конструкцију транспортера.Носива конструкција стационарних
транспортера причвршћена је на под или на мост за транспортере, а у рудницима је обично
обешена о ланце или челичну ужад. Носива конструкција се може израдити тако да се
транспортер може преносити или превозити.

Доњи, јалови део траке подупире се дугачким носивим ваљком.

Носиви ваљци су избалансирани и имају ваљне лежајеве с трајним подмазивањем.

На местима утовара, где се налазе уређаји за пуњење трака, најчешће се носиви ваљци
постављају врло густо и облажу са меканом гумом да би се ублажили ударци.

Већи преносни капацитет материјала се постиже ако се уместо једног носивог ваљка у слог
носивих ваљака сместе два до пет краћих носивих ваљака тако да трака добије коритаст облик с
кутовима нагиба бокова 15° – 36°C.

Уграђивањем окретног слога носивих ваљака с малим ваљцима са стране уграђеним на сваких
20 – 25m постиже се потпуно раван ход траке на равним дионицама и тачно вођење траке
завојима транспортера.

Површина попречног пресека материјала на траци мења се са ширином траке Б, с обликом

траке који одговара размештају носивих ваљака у слогу и насипним углом на траци у
покрету.Претпоставља се да је пресек материјала на равној траци трокут с базом

b = 0,9 B – 0,05 m, па је површина пресека:

A = b/2·b/2 tanβ1 = b²/4 tanβ1[ m²]

Насипни угао на траци у покрету β1 износи приближно 1 / 3 од насипног угла на мирној

подлози. Коритаста трака омогућује већу површину пресека материјала па тако и већу добаву
транспортера уз задану брзину и ширину траке. Будући да је површина пресека материјала
пропорционална квадрату ширине б, волуменски је проток материјала:

Iv = C ( 0,9 B – 0,05 m )² v

а проток масе:Im = C ( 0,9 B – 0,05 m )²vƍ

A = 0.99-0.5 (m)

где је ƍ насипна густоћа материјала, v брзина кретања материјала, а C фактор

завистан од обликапресека материјала на траци.8

8
http://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri

14
 5.4 ВАЉЦИ ЗА УСМЕРАВАЊЕ И СИСТЕМИ ЗА ЧИШЋЕЊЕ ТРАКЕ

Да би се обезбедило правилно кретање траке и нормалан рад транспортера, осе бубњева и

слогова ваљака морају да буду управно постављене на подужну осу траке.9

Слика 6: Елементи за усмеравање раке

Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета:

Механизација претовара, Милорад Видовић

Слика 7: Уредјај за чишћење траке.

http://www.cst-prom.ru/drobemetnie-ustanovki-neprerivnogo-deystviya/prochodnie-dlya-
kamnya-i-betonnich-izdeliy.html

9
Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета: Механизација претовара,
Милорад Видовић

15
 5.5 КЛИЗНА ПОВРШИНА КАО ЕЛЕМЕНТ ЗА НОШЕЊЕ ТРАКЕ

Клизна површина се такође користи као елемент за ношење траке. За разлику

од варијанте са ваљцима, овде се ради о клизној равни или коритастој површин
и, по којој клизи трака.Код ове варијанте појављују се и комбинације, тако се на одређеном
растојању умећу валјци, а некада је подржавање у неоптерећеној грани траке изведено са
ваљцима.

Област примене транспортера са клизном траком су процеси где се појављује лака комадна и
расута роба, која се транспортује на малим и средњим растојањима. Овде су већи отпори
кретања, јер је у питању отпор клизања, а не отпор котрљања, што условљава примену у
областима где су мала оптерећења радног органа.

У односу на системе са ваљцима, клизна трака има и одређене предности - нема “поскакивања”
терета и динамичких удара до којих долази због угиба траке. Клизна трака има ниже
инвестиционе трошкове и једноставније је одржавање система. Поред ових предности,
транспортери са клизном тракомсе граде и као спирални транспортери са широком при
меном у комплексним постројењима, а такодје се лако обезбедјује скретање у хоризонталној
равни.

Слика 8: Тракасти транспортер са клизном траком.

http://agron.hr/model-t-265v-istovarna-traka-za-vagone/

16
Област примене транспортера са клизном траком су процеси где се појављује лака комадна и
расута роба, на малим и средњим растојањима.

Предности - нема скакања терета и динамичких удара до којих долази због угиба траке.
Клизна трака има ниже инвестиционе трошкове и једноставније одржавање система

Недостатак - већи отпори кретања, јер је у питању отпор клизања.

Широка примена у прехрамбеној индустрији, преради папира, производњи конфекције и обуће
и у системима са проточном производњом.10

10
Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета: Механизација претовара,
Милорад Видовић

17
 5.6 ПОГОНСКИ МЕХАНИЗАМ

Погонски механизам тракастих транспортера састоји се од мотора, редуктора и погонског

бубња.

Као погонски мотори служе кавезни асинхрони мотори с редуктором и спојком за покретање
или колутни асинхрони мотори.

Мотор и редуктор везани су на погонски бубањ са стране или су уграђени у погонски бубањ те
се сила трењем преноси с погонског бубањ на траку.

За кратке траке најчешћи је погон с једним бубњем, који може бити смештен уз главу ( погон
на истоварном крају ) или на крају ( погон у близини утоварног места ).

Слика број 9: Ланчасти транспортер

1:Усипни кош; 2:Поклопац; 3:Транспортни ланац; 4:Погон моторедуктор; 5: Излаз

материјала

http://www.seting.co.rs/slike/lancasti1.jpg

18
Дугачки тракасти транспортери имају погон с више погонских бубњева да би се повећао
обухватни угао,а да би се повећао коефицијент трења између траке и бубња, бубањ се превлачи
облогом од гуме или керамиĉког материјала.

Промери бубња су 200 – 2 000 mm.

Помоћу ободне силе Fо, коефицијента трења ŋ између траке и погонског бубња те обухватног
угла α следећа два израза дају величину максималне( F1 ) и минималне ( F2 ) вучне силе у
траци те њихову разлику:

F1/F2≤exp (ŋα)

Fo = F1 – F2 [ N ]

Максимална вучна сила у траци F1 меродавна је за прорачун уложака траке, а одређује се

помоћу израза:

F1 = Fo[exp (ŋα)/exp (ŋα) – 1] [ N ]

За тачно одређивање погонске снаге потребно је транспортер поделити на равне делове, завоје,
места утовара и истовара итд..., па за сваки део помоћу посебних коефицијената трења
израчунати отпор кретања траке транспортера.

Зброј свих појединачних отпора даје укупни отпор трења.

Тај је начин незгодан јер се рачуна с много различитих вредности коефицијената трења, па се
зато најчешће отпор кретања израчуна само помоћу коефицијента трења fu , што је
једноставније и довољно тачно.

19
Отпором трења обухваћени су отпори кретања горњег и доњег дела траке
( трење у лежајевима носивих ваљака, отпор котрљања ваљака, трење због налегања материјала
на траку итд... ). Помоћу укупног коефицијента трења Fu одређује се приближно отпор трења
Fwt из израза:

Fwt = fu l ( ml g +l m g/v ) [ N ] где је

*l -хоризонтална пројекција даљине транспортера,

*ml -властита маса по јединици даљине( kg/m ) деловатранспортера који делују на силе трења,

*g- убрзање силе теже,

*lm- проток масе( kg/s ),

*v- брзина преноса.

Укупни коефицијент трења је:

Fu = fg fs [ N ]

где је фг коефицијент трења главних отпора

( fg≈0,015 ... 0.03 ), а фс коефицијент трења споредних отпоракао што су трења због закретања
траке, утовара и истовара материјала, чишћења бубњева и траке, а зависи од даљине транспорта
и износи од 9 за даљину 3 m до 1,05 за даљину 2000 m.

За даљине транспорта веће од 500 m могу се споредни отпори занемарити.

Ако се материјал преноси на висину х, постоји и отпор дизања, где је х висинска разлика
између места утовара и места истовара.

Fwh =l m g h/v [ N ]

Укупни отпор Fw, који за механичка преносила с вучним елементом одговара ободној сили Fо
у вучном елементу, добија се из отпора трења и отпора дизања.
Fw = Fo = ful ( ml g +l m g/v ) +l m g h/v [ N]

20
На десној страни израза предзнак ( + ) долази ако се терет диже, а ( – ) ако сеспушта. Траке са
великим нагибом потребно је осигурати да се не покрену уназад кад се заустави погонски
мотор.

Погонска снага за устаљени рад под пуним оптерећењем добија се из израза:

Pv = Fwv/ŋ[ KW ] где је

*v- брзина преноса,

*ŋ- укупна корисност.

Обично се снага погонског мотора може одабрати да буде једнако велика погонској снази
заустаљени рад под пуним оптерећењем, јер за избор снаге мотора удео за убрзавање најчешће
није меродаван, па се може занемарити.

Погонске јединице тракастих транспортера састављене су од погонског бубња, спојке и

кочнице те се граде до 1 500 кW снаге.

Уобичајени начин преноса снаге помоћу погонског бубња уз главу или на крају транспортера
ограничен је чврстоћом траке или њених спојева.Зато се новија постројења граде с међу
погонима, тако да се погонска снага доводи уздуж транспортера.

Једна је од могућности да се на размацима од више стотина метара испод радне траке

транспортера ставља додатна погонска трака, која силама трења покреће радну траку

Друга је могућност међупогон помоћу горњег средњег ваљка, тако да се потребна погонска
снага предаје траци уздуж читаве даљине транспортера.

Међупогон с линеарним електромотором има примарни намот линеарног индукцијског мотора

распоређеног уздуж траке транспортера.Секундарни део чини бакарно плетиво вулканизовано
у рубове траке транспортера, па се погонска сила једнако предаје на обе траке уздуж читаве
њене даљине.11

11
http://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri

21
 6. УТОВАРНО ИСТОВАРНИ УРЕДЈАЈИ

Основна функција утоварног уређаја код расуте робе је да обезбеди прихватање материјала и
да га равномерно распореди на траци пре него што достигнебрзину траке.
Отуда, утоварни уређај de facto реализује заштиту траке од интензивног хабања и
дестабилизације при кретању.

Наиме, на месту утовара материјала комади падају на траку и изазивају ударе, а настаје и
релативно кретање између траке и терета, што за последицу има интензивно хабање траке.
Конструкција утоварног уређаја зависи од задатка постројења у систему и од карактеристика
материјала. У регуларним условима рада хабање заштитног слоја траке није интензивно.

Утоварна станица може да буде и покретна. То се остварује преко колица која се крећу по
шинама на раму транспортера, при чему померање може да буде мануелно или са механичким
погоном .
Утовар код транспортера за комадне терете реализује се мануелно, или се роба допрема неким
другим системом (цикличним или континуалним)

Слика 10: Утоварна станица

http://www.milmark.rs/groups.php?izbor=canvas_conveyors&jezik=rs&glavni=products#!prett
yPhoto/1/

22
 6.2 ИСТОВАР

Истовар материјала код тракастог транспортера реализује се преко повратног бубња или
бочно, применом одговарајућих истоварних уређаја.

Истовар материјала бочно у било којој тачки реализује се преко избацивача са добошима или
штитног скретача.

Штитни скретач може да буде једнострани и двострани. Поставља се у односу на осу траке под
углом од 30о до 45о у смеру кретања. Површина штита која је у додиру са материјалом
пресвлачи се пластиком, да би материјал лакше клизио дуж штита, који мора да буде ослоњен
на траку да би се избегло заглављивање материјала између траке и штита.

Штитни скретач успешно се примењује и за истовар расутих терета, а на овом принципу

базирана решења користе се и као уредјаји за чишћење траке За истовар комадних терета са
траке користе се и другачија решења, мануелни истовар, бочни потискивач или батерија ваљака
постављених под углом у односу на смер кретања траке.12

Слика 11: Истовар робе

Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета:

Механизација претовара, Милорад Видовић

12
Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета: Механизација претовара,
Милорад Видовић

23
 7. БАЦАЧИ

Бацачи су кратки тракасти транспортери с великом брзином траке10 – 5 m/s

Материјал се непрестано доводи на траку и затим избацује на веће даљине.
Бацач се састоји од усипног левка, погонског бубња, натезног бубња, два
кола која се окрећу на заједничкој осовини и притиском на рубове гумене траке дају траци
конкавни облик. Из усипног левка материјал слободним падом долази тангенцијално на траку,
скреће у смеру добаве и убрзава се на брзину бацања. Због центрифугалне силе повећава се
отпор трења између материјала и траке.Даљина бацања достиже до 22 m, висина бацања до 10
m, ширина траке до 1 m, проток масе до 1000 t/h, а погонска снага до 15 кW.

Бацачи се употребљавају за зрнасти материјал који не ствара прашину и за грудваст материјал

40 – 80 mm. Употребљавају се на отвореном складиштима, за пуњење складишних просторија,
силоса, бродова , наткривених вагона и сл

Бацачу се материјал доводи кроз вертикалну телескопску падалицу, а уз ручно закретање

бацача и промену угла врши се бацање.13

13
http://www.scribd.com/doc/29669701/Seminarski-Rad-Trakasti-transporteri

24
 8. ПРОРАЧУН ТРАКАСТОГ ТРАНСПОРТЕРА

КАПАЦИТЕТ

За пренос комадне робе:

Z = 3,6 m v/a [ komh ] Qm = Z * mQ

Где а ознаĉава размак измеĊу комада, в ознаĉава брзину траке , а м, масу.

За пренос ситне робе:

Q = 3600 A vƍ[ t/h ]

Или

Q = 3600 A vƍcψ[ t/h ]

Где је ƍ густоћа материјала, А је попречни пресек, v брзина траке, c означава нагиб

транспортера, а Ψ коефицијент попуњености.

Са повременим деловањем:

Qt = m 3600/T [ t/h ]

Т означава временски период којег чини умножак утрошеног времена на припремне радње ( tp)
и времерада ( tr )

ОДРЕДЈИВАЊЕ СНАГЕ ЗА ПОГОН

За одређивање снаге за погон користе се три методе:

1. метода јединствених коефицијената отпора
2. метода појединачних отпора
3. метода специфичне енергије (користи се само за прелиминарну анализу и неће бити рањена)

25
Јединствени коефицијент отпора

Снага потребна за погон транспортера се састоји из следећих парцијалних компоненти:

1. Снага потребна за погон неоптерећеног транспортера

𝐶∙𝑓∙𝐿∙𝑣∙(𝑞𝑚1 +𝑞𝑚2 )∙cos 𝛿

𝑁𝐿 = [kW]
1000
при чему је:

C – корективни фактор који обухвата: отпоре инерције, отпор трења на утоварном

уреñају, отпор савијања траке на утоварном уреñају, отпор савијања траке на
бубњевима, отпор на укошеним бубњевима, отпор уреñаја за чишћење траке итд

f – коефицијент укупних отпора у носећим ваљцима и лежајевима бубњева и отпор

утискивања траке, при чему,у зависности од услова рада, може да има различите
вредности

f = 0,017 за добре услове рада

f = 0,025 за средње услове рада

f = 0,025÷0,1 за лоше услове рада

- L – дужина сегмента транспортера за који се рачуна снага

- v – брзина кретања траке транспортера

-qm1 – збирна тежина ротирајућих делова ваљака, qм1=qро+qрн

- qm2 – тежина траке у обе гране ,qm2=2q0

- δ – угао транспортера или његовог сегмента у односу на хоризонталу

2. Снага потребна за преношење терета

𝐶∙𝑓∙𝐿∙𝑄𝑡 ∙cos 𝛿
𝑁𝑄 = [kW]
3600
- Qt – tежински транспортни капацитет (у KN/h)

3. Снага потребна за подизање терета

𝑄𝑡 ∙𝐻
𝑁𝐻 = ± [kW]
3600
- H - висина на коју се диже терет

26
4. Снага потребна за савлаñивање додатних отпора

Nz [kW ]

Širina trake Nz
B≤500mm 0,75kW
B≤1000mm 1,5kW
B>1000mm 2÷3kW

Табела 1
Појединачни отпори

Метода се заснива на томе да обимна сила која треба да се пренесе на траку треба да буде већа
или једнака суми свих отпора, који се јављају дуж транспортера.

1. Отпор ротирања ваљака и утискивања у траку

Оптерећена грана
WGO = qt + qo + qro ⋅ wr⋅ L(n)⋅cos δ N
Неоптерећена грана
WGN = qo + qrn ⋅ wr⋅ L(n)⋅cos δ N
qt– подужна тежина матријала [N/m]
qo – тежина траке [N/m]
qro – редукована тежина ваљака у оптерећеној грани [N/m]
wr – коефицијент отпора
L(n) – дужина дела тренспортера са хомогеним отпорима
δ - угао нагиба транспортера на деоници са хомогеним отпорима [º]
УСЛОВИ РАДА РАВНА ТРАКА ПРОФИЛИСАНА
ТРАКА

Затворен сув простор без 0.018 0.02

прашине

Затворен загрејан простор са 0.022 0.025

нормалном влажношћу и
малим
количинама абразивне
прашине

Преносни транспортери са 0.03 0.03

добрим условима рада

Хладан затворен простор са 0.035 0.04

повећаном влажношћу и
отворен простор
са већом количином
абразивне површине

Табела 2

27
2. Отпор при подизању и спуштању

Оптерећена грана

𝑊𝐷𝑂 = ±(𝑞𝑡 + 𝑞𝑜 ) ∙ 𝐻 [𝑁]

Неоптерећена грана

𝑊𝐷𝑁 = ±𝑞𝑜 ∙ 𝐻 [𝑁]

H - Висина на коју се диже (са које се спушта) терет на деоници са хомогеним отпорима

3. Отпор преласка траке преко бубња и отпор на местима промене правца кретања траке

Скретање траке у конвексној кривини се реализује преко бубња

Ss=Sn·K

OBUHVATNI UGAO VREDNOST

α[º] KOEFICIJENTA
180 1.05-1.06
90 1.03-1.04
<90 1.02-1.03

Скретање траке у конвексној кривини се реализује преко батерије ваљака

𝑆𝑠 = 𝑆𝑛 ∙ 𝑒 𝑤𝑟∙𝛼1

α1 – обухватни угао батерије ваљака [rad]

4. Отпор на месту истовара штитним скретачем

WIS = Cu2⋅ qt⋅ B [N]

Cu2 – коефицијент отпора

Cu2=2.7-3.6

B – ширина траке [m]

28
5. Отпор на месту истовара помоћу избацивача са бубњевима

𝑆𝑠 = (𝑆𝑛 + 𝑞𝑡 ∙ ℎ2 ) ∙ 𝐾 2

h2 – висина на коју се диже метријал ради истовара избацивачем са бубњевима

6. Отпор на месту утовара

𝑞𝑡
𝑊𝑢 = 𝐶𝑢1 ∙ ∙ (𝑉 − 𝑉0 ) [𝑁]
3.6 ∙ 𝑔

7. Отпор на месту чишћења траке

𝑊𝐵𝑅 = 𝑃𝐵𝑅 ∙ 𝐴𝐵𝑅 ∙ 𝜇𝐵𝑅 [𝑁]14

14
Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, вежбе из предмета: Механизација претовара,
Милорад Видовић

29
 9. ОДРЖАВАЊЕ

Зависно од намене, дужине и основних техничких карактеристика транспортера са траком,

организује се контрола и одржавање трака.Тако имамо у систему неколико трака које
прихватају транспортовани материјал једна од друге, и услед недостатка контроле, кад би
дошло до прекида рада, рецимо, крајње траке у систему, и ако би предходна тарка и даље
радила, тада би дошло до засипања места где се врши пресипање, тј. истовар предходне на
наредну траку и до стварања беспотребног посла и низ оштећења траке. Зато су се раније
постављали дежурни радници на сваком пресипном месту и он је имао могућност да са места
насталог квара ручно искључи све предходне траке. Данас, кад је радна снага све скупља и
људски фактор не осигурава сигурност, контрола и управљање радом система транспортера су
потпуно аутоматизовани. Контрола се по потреби обавља укључивањем камера које снимају
стање на одређеном месту и слику преносе на монитор у управљачкој просрорији из које се
врши контрола процеса транспорта. Варови могу да настану на ролнама у случају њиховог
оштећења или квара лежаја што може изазвати клизање траке по ваљку и понекад паљење
гумене траке и изазивање пожара у просторијама гдје су траке инсталиране. Стога се морају
организовати свакодневне ревизије транспортера и сва оштећења отклонити. О томе треба
водити писану евиденцију. Оштећења гумене траке треба отклонити на тај начин што ће се
оштећени део поправити, најчешће вулканизацијом или на други прописани начин за поправку.
О раду и одржавању транспортера са траком произвођач даје упутства, држава доноси
техничке прописе, а технички руководилац на основу једних и других према локалним
приликама такође доноси писана упутства о раду, прегледу и одржавању транспортера са
траком.

Чишћење транспортних трака

Иако су врло Често у расутим материјалима које транспортујемо тракама, присутне и ситне
честице глине, каолина или неких других расутих материјала, то долази до лепљења ових
материјала и стварања тањег или дебљег слоја на гуменој траци, који изазива велике потешкоће
у транспорту траком. С друге стране често долази до потпадања крупнијих комада материјала
под део траке, који се са доње стране намотава на бубањ, и тако изазива оштећење гумене траке
на транспортеру. Зато, у циљу потпунијег и сигурнијег начина експлоатације транспортера,
уграђују се чистачи трака15

15
Семинарски рад из транспортних система, Транспортни системи технички факултет Чачак,
студент Милан Николић

30
 10. ZАКЉУЧАК

Тракасти транспортери саставни су део руковања материјалом већ више од 200 година због
своје поузданости , универзалности и великог распона капацитета.Они омогућавају брз и
ефикасан транспорт разних врста материјала , од фине прашине до камених громада , што их
чини веома популарна у руковању материјалом , у производњи , у тешкој индустрији , у
преради хране и у индустрији паковања производа . Тракасти транспортери користе се као
саставни делови у аутоматској дистрибуцији и складиштењу , у комбинацији са рачунарско
управљивим системима палета . Тракасти транспортери сматрају се системима који штеде
радну снагу јер омогућавају да се велике количине материјала брзо померају кроз процес , што
омогућава да компаније отпремају или добијају веће количине материјала уз мањи складишни
простор и ниже трошкове рада .
Будући развој тракастих транспортера иде ка повећању њихове трајности , ка нижој цени и
нивоу буке , смањеном одржавању те ка оптималној тежини и димензијама . Заштита околине
такође ће се све више узимати у обзир при конструкцији тракастих транспортера , посебно код
транспорта жита , угља и разних руда . Модуларни системи тракастих транспортера , као нови
концепт у руковању материјалом , постају неизбежни део аутоматске производње и
аутоматских монтажних линија у многим индустријским гранама .
Тракасти транспортери такође су објекат истраживања у нанотехнологији . У будућности ће
транспортне траке нановеличине моћи преносити честице величине атома ка микроскопским
радним местима .

Будуц́и развој тракастих транспортера сигурно ће водити ка смањењу цене и буке , смањеном
обиму одржавања и њиховој већој трајности . Такође , транспортне траке ће у будуц́ности бити
лакше и тање , боље чврсотће / тежина па ће се тиме допринети уштеди енергије .
Посебно ће се свратити пажња на високу чврстоћу и малу растегљивост , на Антистатичне
отпорност те отпорност на хабање и на штетни утицај уља , масти и других хемикалија .
Транспортне траке у будућности биће уздужно веома флексибилне , а попречно адекватно
круте . Радницима на монтажним тракама транспортним свакако ће се побољшати и
ергономскиуслови .
Модуларни систем тракастог транспортера нови је концепт у манипулацији материјалом.

Он се развија врло брзо захваљујуц́и својим предностима стандардизованим деловима и

димензијама , лакој монтажи и поправку те могућностима флексибилног размештаја и начина
употребе . Он постаје неизбежан део аутоматске производње и монтажних линија у многим
индустријским гранама.16

16
Ловрен Дебелић, О повијести тракастих тракастих транспортера

31
 ЛИТЕРАТУРА:

https://www.google.rs/?gws_rd=cr&ei=nxNXUrfoL4nHswam8YDgDQ

http://www.wikipedia.org/

https://www.google.rs/imghp?hl=en&tab=wi&ei=ZxvTUsCcN8jHswb8l4DAAw&ved=0CAQQqi4oA
g

http://www.scribd.com/doc/185196799/trakasti-transporteri

Саобраћајни факултет универѕитета у Београду, предавање из предмета: Механизација

претовара, Милорад Видовић

Семинарски рад: http://www.scribd.com/doc/185196799/trakasti-transporteri

Ловрен Дебелић, О повијести тракастих тракастих транспортера

32