Visoka tehnička škola strukovnih studija

Novi Beograd, 2011.

Seminarski rad
Održavanje liftova

Student: Profesor:

Marko Marković 01/03 dr. Spasoje Šćepanović

Sadržaj:

 Uvod..…………………………………………….……...…3
 Liftovi....................................................................................3
 Obavljanje tehničke dijagnostike pogonskog stanja lifta….6
 Održavanje lifta kao podsistem proizvodnog procesa….….7
 Metode održavanje liftovskog postrojenja…………………7
 Preventivno održavanje…………………………………….7
 Korektivno održavanje………..…………….......................10
 Investiciono održavanje……………………........................11
 Povremena tehnička kontrola lifta…………………………11
 Literatura…………………………………………………...13

2
Uvod

Odrzavanje liftova kao i drugih uredjaja spada u jedan od cetiri podsistema proizvodnog procesa
organizacije proizvodnje.U okviru ovog rada ćemo pokušati da objasnimo način održavanja
liftova.

Lift je pre svega uređaj za efikasno obavljanje vertikalnog transporta i kao takav se deli na dve
podgrupe.
U pitanju su električni (frikcioni) i hidraulični liftovi koji se razlikuju po tehnologiji pokretanja
kabine lifta.
Elektirčni (frikcioni) liftovi funkcionišu preko pogonskih užadi (sajli) i sistema kontratega,
dok hidraulični liftovi funkcionišu uz pomoć pumpe i hidrauličnog cilindra.

Liftovi u današnje vreme ne predstavljaju luksuz i stvar prestiža, već su neophodni u savremenim
građevinama koje konstantno pomeraju granice u građevinarstvu u pogledu visine modernih
objekata gde postaju nezaoblilazna stavka i nužno sredstvo za efikasan transport lica i tereta
među spratovima oblakodera.

Savremena društva su liftove uvrstili u zakonske odredbe zakona o građevinarstvu kako bi na

takav način zaštitili prava svih onih osoba koje se koriste kolicima i imaju teškoće u kretanju. Na
taj način se tim osobama omogućava nesmetano kretanje i šansa da se dokažu kao punopravni
članovi društva. Sve navedeno dolazi do izražaja kada su u pitanju savremeni tržni centri i
objekti od javnog značaja, kod kojih je postavljanje prilaznih rampi ili nepraktično ili fizički
nemoguće realizovati.

3
Liftovi

Pod električnim ili frikcionim liftom se podrazumeva kabina lifta koja je pogonjena (vučena) uz pomoć
čeličnih sajli ili traka koje se premotavaju preko pogonske rolne vučnog motora sa posebno profilisanim
žljebovima za vođenje sajli ili traka. Težina kabine se balansira uz pomoć kontra tega. Trenje do kojeg
dolazi prilikom kretanja kabine lifta zajedno sa sistemom kontra tega je osnovni razlog za naziv Frikcioni.

Električni (frikcioni) liftovi sa mašinskom prostorijom se odlikuju činjenicom da se na vrhu

voznog okna nalazi mašinska prostorija za smeštanje kontrolnog ormara i pogonskog agregata.
Ova vrsta liftova je neophodna u oblakoderima i svim visokim objektima u kojima se zahtevaju
velike visine dizanja. Također, velike brzine kretanja kabine lifta nije moguće ostvarite bez
mašinske prostorije koja je pogodna za smeštanje glomaznih agregata za pogon liftovskog
postrojenja.

Slika 1. Mašinska prostorija lifta

Svi liftovi, bili oni električni (frikcioni) ili hidraulični zahtevaju posebnu prostoriju u koju će se smestiti
komandni ormar i pogonski agregat. Takozvana mašinska prostorija je locirana, u slučaju električnih
liftova, u vrhu voznog okna dok je za hidraulične liftove obično locirana pored voznog okna u nivou
najnižeg dela voznog okna.

Liftovi bez mašinske prostorije su dizajnirani sa posebnom pažnjom vodeći računa o krajnjem
cilju a to je da se minimalizuju ili u potpunosti izbegnu mašinske prostorije. Posebno osmišljen
dizajn ove vrste liftova je omogućio da se kompletna oprema neophodna za funkcionisanje
liftovskog postrojenja smesti unutar voznog okna i unutar jednog metalnog ormara skromnih
dimenzija koji se obično smešta na poslednjem spratu odmah pored voznog okna.

4
U ovoj konfiguraciji, vučni agregat (frikcioni motor) uspeva da vuče više sajle po jedinici dužine
u poređenju sa pređenim putem kabine lifta,ali sve ovo se radi sa duplo manje snage zahvaljujući
multiplikativnim faktorima sistema rolni kojim su opremljeni liftovi bez mašinske prostorije.
Obično se koriste konfiguracije vučnih agregata sa bezreduktorskim načinom prenošenja
pogonske sile direktno sa motora na pogonsku osovinu. Postoje i liftovska postrojenja bez
mašinske prostorije koja koriste reduktorske pogonske agregate.

Koje su to prednosti liftova bez mašinske prostorije,kao i generalne činjenice vezane za ovu
vrstu liftova:

1. Stvara se veća korisna površina unutar samog objekta

2. Nema ulja (sem malih količina koje su neophodne za podmazivanje šina vođica i za
podmazivanje mehaničkih komponenti u skladu sa specifikacijom proizvođača)
3. Sve komponente liftovskog postrojenja su smeštene iznad nivoa zemlje (na ovaj način se
umanjuje rizik od istakanja ulja u tlo)
4. Niži troškovi ugradnje u odnosu na konvencionalna liftovska postrojenja
5. Koriste manje energije (70-80% manje energije u odnosu na hidraulične liftove)
6. Tiši rad kompletnog liftovskog postrojenja zahvaljujući bezreduktorskom načinu rada
pogonskog agregata
7. Veće brzine rada u odnosu na hidraulične liftove
8. Nivo buke od 50-55dBA, što je mnogo manje u odnosu ostale tipove liftovskih
postrojenja
9. Obično se koriste za manje i srednje visoke objekte
10. Mehanizam pogonskog agregata je u potpunosti unutar voznog okna

Standardna liftovska postorjenja koja se smeštaju na spoljne obode objekta, gde su stranice
kabine lifta napravljene od sigurnosnog stakla (bezbednost pre svega) i na taj način omogućavaju
panoramsko razgledanje neposredne blizine objekta (moguće je i mnogo više ukoliko je
predmetni objekat izuzetno visok) odakle je i cela podgrupa liftovskih postrojenja dobila ime.
Mogu biti električni (frikcioni) ili hidraulični u zavisnosti od visine dizanje i zahteva Klijenta.

Liftovi prilagođeni za život u zgradama sa velikim brojem uključaka. Mogu biti u obe varijante
bilo kao liftovi bez mašinske prostorije ili kao liftovi sa mašinskom prostorijom.

Liftovi čije su kabine posebno prilagođene svojim dizajnom za objekte poslovnog tipa.
Mogućnost dodavanja raznoraznih sigurnosnih sistema na liftovsko postrojenje, kao i
posedovanje posebnih protivpožarnih programa radi evakuacije osoblja zgrade u slučaju požara,
što je neophodno ukoliko je u pitanju objekat srednje ili veće visine.

Liftovi čije su kabine prilagođene automobilima kako po svojim ukupnim dimenzijama tako i po
ukupnoj nosivosti. Opremljeni su sistemima za pozicioniranje unutar kabine kako ne bi dolazilo
do oštećenja automobila prilikom ulaska i izlaska iz kabine lifta. Sistem se oglašava svetlosnim i
zvučnim signalima a sve u skladu sa ukupnim zahtevima Klijenta. Mogućnost dodavanja
daljinske komande radi dobijanja ukupnog utiska direktnog ulaska u garažu.

5
Nisu predviđeni za prevoz lica, već su isključivo predviđeni za prevoz tereta. Malotereti liftovi
su svoju primenu pronašli u restoranima, privatnim kućama i obično im je polazna stanica
kuhinja, vešernica, prostorija za distribuciju, itd. Većina maloteretnih liftova ima svoje vozno
okno, sopstvenu kabinu i nosivost koja varira od 10-300kg. Sem upotrebe u restoranima
maloteretni liftovi su pogodni za bolničke komplekse radi transporta medicinskog otpada iz viših
nivo da podzemnih prostorija za regulisanje medicinskog otpada, kao i za dopremanje sterilnih
instrumenata do operacione sale kada se kabina maloteretnog lifta dodatno oprema kako bi se
obezbedio sterilitet instrumenata.

Poznati su i po imenu kućni liftovi. U stvari, to su liftovi sa malim brzinama kretanja kabine lifta
što im omogućuje izuzetno malu potrošnju a samim tim se preporučuju za ugradnju u kuće ili
manje zgrade. Prevashodna ideja kojom su se vodili konstruktori ove vrste lifta jeste da se
omogući korišćenje lifta u objektima koji ne poseduju lift i koji nemaju mogućnost unutrašnje
ugradnje lifta. Konstruktori su se dosetili da konstruišu lift koji će istoveremno biti pogodan za
spoljne instalacije i komercijalno isplativ za male visine dizanja u odnosu na standardno
liftovsko postrojenje.
Tu je cenu platila brzina kretanja kabine. Naime zakonom je predviđeno da u zavisnosti od
brzine kretanja lifta zavise i dužine sigurnosnih puteva u dnu i vrhu voznog okna. Na ovaj način
su predmetne dimenzije minimalne i u skladu sa svim zakonom predviđenim preduslovima za
nesmetano i bezbedno korišćenje ovakve vrste lifta. U pitanju su liftovi bez mašinske prostorije
što implicira da je sva oprema smeštena unutar voznog okna. Konstruisani su u skladu sa
savremenim zahtevima za smanjenjem utrošene energije. Pogodni za instaliranje u standardnim
voznim oknima (betonskim) a i u samonosećim strukturama.

Hidraulični liftovi koriste tečnosti (ulja) pod visokim pritiskom i klipove uz čiju pomoć se vrši
pomeranje kabine lifta. Postoje hidraulični liftovi koji i pored hidrauličnih klipova koriste i
dodatni sistem rolni i sajli za pokretanje kabine. Specifičnost hidrauličnih liftova se ogleda pre
svega u činjenici da se pogone samo u jednom pravcu (u smeru na gore) dok se u drugom pravcu
koristi sila zemljine teže uz kontrolu ventila za kretanje u smeru na dole kojim se reguliše brzina
kretanja kabine lifta. Brigu o bezbednom funkcionisanju lifta u slučaju hidrauličnog lifta vodi
sistem sigurnosnih ventila koji će reagovati na svaku kritičnu situaciju i na taj način osigurati
bezbedno korišćenje lifta.

Kriterijumi za obavljanje tehničke dijagnostike pogonskog stanja lifta

Osnovni pristup u oceni stanja pogona lifta jeste priroda nastanka neispravnosti npr. aktivan
zastoj na uređaju kojim se prekida pogon .Veoma važan zadatak je ocena stanja uređaja koji su
odgovorni za siguran i redovan rad.Svakom uređaju se može utvrditi stanje sa granicom
upotrebljivosti na osnovu referntnih parametara (dozvoljeni nivo akumulisanih naprezanja,stepen
istrošenosti resursa,učestanost smetnji ili defekata,broj mehaničkih operacija itd).

Važnost uređaja u sistemu određuju prioritete u nivoima zahvata (defekt,poremećaj).Poremećaji i

defekti otklanjaju se servisnim popravkama.Aktivni zastoji koji su određeni nivoom kraja
tehničkog veka zahtevaju remont,servisiranjem ili zamenom uređaja.

6
Cilj ovih kriterijuma jeste formiranje takvih tehničkih specifikacija kojima će se obezbediti
tehnička ispravnost celine sistema uz određivanje simptoma neispravnosti stanja elemenata
sistema,pri čemu se zadržavaju oni elementi koji u novom tehničkom veku,mogu,uz rutinsko
ispitivanje I eventualnu revitalizaciju servisiranjem ili lokalnim popravkama,obezbediti
kvalitetnu funkciju.Takav pristup zahteva tehničke postupke provere merenjem I upoređivanjem
sa projektovanim parametrima uz asistenciju izvodjača odnosno servisera.

Održavanje lifta kao podsistem proizvodnog procesa

Održavanje se može definisati kao potreba preduzimanja tehničkih i drugih aktivnosti čiji je cilj
da se obezbedi ispravnost opreme u procesu proizvodnje,uz minimalne troškove održavanja
prouzrokovane zastojima zbog otklanjanja otkaza ili pak zbog troškova vezanih za održavanje,a
kojima zastoji nisu direktni uzročnik.

Aktivnosti održavanja imaju za svoj cilj:

 minimizirati troškove eksploatacije opreme nastale usled neplaniranog zastoja opreme,

 održavati opremu u njenoj kvantitativnoj i kvalitativnoj funkciji,
 ograničiti i usopriti zastarevanje opreme,njenom optimalnom modernizacijom,
 pratiti i usavršavati sigurnost i bezbednost opreme po njenu okolinu,
 pratiti rezultate eksploatacije i ponasanja opreme otklanjajući njena slaba mesta.

Metode održavanja liftovskog postrojenja

Sa porastom tehničke složenosti opreme lifta raste i značaj njenog održavanja.Danas u svetu
postoji više metoda i koncepata održavanja.Za liftove možemo izdvojiti tri metode održavanja:

 preventivno održavanje
 korektivno održavanje
 investiciono održavanje

Potrebno je naglasiti da kod održavanja i eksploatacije lifta kao sredstva kojim se prevoze putnici
i roba akcenat je stavljen na bezbednost kako putnika tako i zaposlenih koji vrše održavanje,a ne
na samu eksploataciju lifta.

Preventivno održavanje
Preventivno održavanje zasniva se na obavljanju niza planiranih zahvata na opremi ili tehničkim
sistemima pre nego što dođe do otkaza.Osnovna podela preventivnog održavanja se može izvesti
na preventivno održavanje po konstantnom vremenskom periodu ili po stanju elemenata.

Nedostaci ovakvog održavanja su povećani troškovi i dodatni napori da bi se stanje sistema

održalo i bilo u funkciji.

7
Mesečan redovan servis lifta spada u preventivno održavanje.Ova obaveza je propisana zakonom
i sprovodi se po dinamici i u skladu sa kompleksnošću liftovskog sistema.Servisiranje se vrši dva
puta mesečno ukoliko je brzina lifta veća od 1,2m/s.

U skladu sa zakonom u okviru mesečnog održavanja lifta obuhvaćene su sledeće radnje:

Mašinski prostor lifta

1. Kontrola prilaza mašinskom prostoru

2. Kontrola rasvete mašinskog prostora,svetla voznog okna,ventilatora mašinskog
prostora,dvopolne priključnice sa zaštitnim kontaktom
3. Kontrola osigurača na razvodnoj B tabli
4. Kontrola sklopki na razvodnoj B tabli
5. Kontrola funkcionisanja svih elemenata komandne A table
6. Kontrola zaštite pogonskog elektromotora,provera veze zamajca elektromotora sa
vratilom
7. Kontrola rada ventilatora pogonskog elektromotora
8. Kontrola rada pogonskog reduktora
9. Kontrola isključivanja krajnjih sklopki
10. Kontrola sigurnosnog puta kabine I kontra tega
11. Kontrola spoja pogonske užetnjače sa pognskim vratilom
12. Kontrola spojnice reduktora I pogonskog elektro motora.Reduktor I motor moraju biti
podešeni tako da njihov rad bude bez suvišnog zagrevanja I vibracija
13. Kontrola rada otkočnog magneta,pohabanosti kočionih papuča I podešavanje zazora
14. Kontrola pohabanosti,naleganja deformacija I napona vučnih užadi
15. Kontrola pohabanosti pogonske užetnjače,istrošenosti kanala
16. Kontrola rada I pohabanosti pomoćne užetnjače
17. Kontrola rada kopir uređaja
18. Sve mazalice napuniti mašću odgovarajućeg viskoziteta
19. Kontrola rada graničnika brzine.Kontrola pohabanosti užeta graničnika
brzine,podešavanje nepovratnog kontakta.Graničnik brzine mora biti plombiran
20. Kontrola uzemljenja I spoja sa gromobranskom instalacijom
21. Kontrola atestirane gumene prostirke

Kabina

1. Kontrola rada potpatosnog mehanizma I kontakata

2. Kontrola rada uljnog amortizera ispod kabine
3. Kontrola mehanizma I kontakata kabinskih vrata
4. Kontrola rada kutije servisne vožnje
5. Kontrola noseće glave na kabini
6. Kontrola hvatačkog uređaja
7. Kontrola nosećih vijaka i spoja sa užadima
8. Kontrola napona nosećih užadi I rada elektronske vage
9. Kontrola rada klizača kabine I pohabanosti uložaka
10. Kontrola rada kontakta kopir užeta na kabini

8
 11. Kontrola spoja kabine I rama
12. Kontrola rada upravljačke kutije I kutije signalizacije
13. Kontrola ograde na kabini
14. Kontrola magnetnih prekidača,zastavica…
15. Kontrola pohabanosti podolita u kabini,stakla i ogledala
16. Kontrola blende na strani zabrave
17. Kontrola I podešavanje tačnog pristajanja u svim stanicama
18. Kontrola rada I podešavanje uređaja za centralno zatvaranje

Slika 2. Kabina lifta

Vozno okno

1. Kontrola rada zatezača užeta graničnika brzine

2. Kontrola nasedača kabine i protiv tega
3. Kontrola zaprljanosti jame I voznog okna
4. Vožnjom sa kabine kontrola konzola I vođica kabine I protiv tega
5. Kontrola svetla voznog okna
6. Kontrola pohabanosti I deformacija pratećeg kabla
7. Kontrola rada krajnje sklopke
8. Kontrola istegnutosti nosećih užadi
9. Kontrola rada D table
10. Kontrola otvaranja vrata voznog okna prinudnim ključem u svim stanicama

9
Slika 3. Izgled voznog okna

Korektivno održavanje
Korektivno održavanje predstavlja održavanje zasnovano na otklanjanju oštećenja i otkaza na
komponentama,mašinama i tehničkim sistemima nakon što se oni pojave.Danas se primenjuju i
druge metode održavanja,ovaj vid održavanja je zadržao svoju aktuelnost obzirom da je
nemoguće izbeći na opremi,odnosno na tehničkim sistemima pojavu otkaza ili greške.Prednost
korektivnog održavanja se ogleda u dugotrajnijem iskorišćavanju radnih elemenata.Nedostaci
korektivnog održavanja su:vreme popravke dugo traje,veća količina rezervnih delova,zastoj
proizvodnog procesa usled otkaza opreme.

Na liftovima korektivno održavanje se primenjuje usled oštećenja ili otkaza nekog dela,opreme.

Recimo letva magneta centralnog zavaranja usled svog rada i sila koje deluju na nju može se
deformisati,pohabati ili pretrpeti neko oštećenje usled čega neće raditi pravilno ili neće raditi
uopšte.Pošto letva služi za otvaranje i zatvaranje prilaznih vrata lifta kada je kabina lifta u
stanici,ukoliko ne radi pravilno lift neće raditi dok se nepravilnosti ili otkaz na letvi ne otkloni.U
tom slučaju serviser utvrđuje problem i vrši zamenu ili cele letve ako nije moguća popravka ili
zamenu nekog njenog vitalnog dela (recimo čelične opruge).

10
Investiciono održavanje
Usled eksploatacije lifta kao sredstva za prevoz putnika i robe,vremenom dolazi do učestalih
zastoja,oštećenja i otkaza koje je teško otkloniti,dolazi do zamora materijala i jednostavno
potrebno je više sredstava uložiti da bi se eksploatacija nastavila.Iz tog razloga sam serviser ili
tehnička kontrola predlaže da se izvrši remont lifta ili nekog njegovog vitalnog dela postrojenja
da bi se lift vratio u funkciju.

Lice koje je zaduženo za nadzor lifta po tom predlogu,a u skladu sa svojim ovlašćenjem
organizuje komisiju koja vrši opis potrebnih radova na liftovskom postrojenju.Zatim se pristupa
proceni kolika bi ta investicija bila i sva ta dokumentacija se daje investitorima da to odobre ili
ne.Ukoliko investitor pristane na tu ponudu pristupa se remontu lifta ili nekog vitalnog dela,a u
slučaju da ne pristane lift ostaje van funkcije dok se ne nadje neko drugo resenje ili se ne izvrši
revizija ponude i obima radova.

Jedna od većih popravki koja spada u investiciono održavanje je zamena ili popravka dizalične
mašine.Svi delovi mašine su izuzetno skupi i u zavisnosti od oštećenja i otkaza pristupa se
zameni ili popravci mašine.Po okončanju popravke formira se komisija koja je zadužena za
proveru i puštanje u rad mašine odnosno lifta.Oni ocenjuju izvršene radove i odlučuju dali je sve
u skladu sa normativima i zakonskim regulativama.Ako je sve u redu primljeni radovi odnosno
mašina dobija sertifikat i lift se pušta u pogon.

Povremena tehnička kontrola lifta

Ova kontrola je obavezna propisana zakonom i vrši se jednom godišnje.Po izvršenoj kontroli
izdaje se Izveštaj o povremenoj mehaničkoj kontroli lifta.Kontrola obuhvata pregled
celokupnog postrojenja I dinamičko ispitivanje lifta kao prilikom tehničke kontrole pre puštanja
u pogon,jedino se ispravnost rada hvatačkog uredjaja I odbojnika ispituju praznom kabinom I
smanjenom brzinom.

Dinamičko ispitivanje obuhvata proveru vučne sposobnosti lifta I ispravnost rada hvatačkog
uredjaja,kočnice pogonske mašine, graničnika brzine I odbojnika za kabinu I protivteg.

Pregled celokupnog postrojenja lifta obuhvata proveru ispravnosti I bezbednosti rada lifta I
stepena istrošenosti njegovih delova.Pregled obuhvata I proveru

 zabrave vrata voznog okna

 rada svih sigurnosnih strujnih kola I sigurnosnih električnih uredjaja
 nosećih sredstava I njihove veye sa kabinom I protivtegom
 zazora izmedju puža I pužnog kola
 zaštite od previsokog napona dodira
 snage I brzine lifta I otpora izolacije svih strujnih kola

11
  vodjica kabine I protivtega
 zvučne izolacije I osvetljenosti mašinske prostorije,kabine I voznog okna
 pravilnog opterećenja kabine,okvira kabine I protivtega
 uredjaja za uzbunu,osvetljenje I signalizaciju
 priključaka na gromobransku instalaciju
 uredjaja za preopterećenje

Ispravnost rada hvatačkog uredjaja ispituje se ručnim uključenjem graničnika brzine u vožnji
nadole smanjenom brzinom.Ispitivanjem zabravljivanja vrata voznog okna proverava se da li
zabravljivač zahvata najmanje 7mm pre stupanja u dejstvo električnog uredjaja za kontrolu
zabravljivanja.Vučna sposobnost lifta ispituje se zaustavljanjima lifta sa najvećim
usporenjem,pri čemu užad u žlebovima pogonske užetnjače mogu klizati najviše 30 mm,,I to pri
polasku I zaustavljanju kabine.

12
Literura

-Priručnik za održavanje i servisiranje liftova,Branko Šelendić,Građevinska

knjiga,Beograd, 1970

-Elevator World,Elevator history,1997

-Uputstva proizvođača David Pajić

-Prospekti proizvođača

13