Predmet: Industrijski transport

Semestar: VII

Tema: Viseće prenosilice

Studenti: Nikola Filipović LO100231

Radovan Petrović LO100297

Profesor: Prof. dr Momčilo Miljuš, dipl. inž.

Asistent: Dr Svetlana Dabić, dipl. inž.
SADRŽAJ

1. Uvod................................................................................................................................................... 1
2. Viseće prenosilice......................................................................................................................... 2
2.1 Karakteristike i podele visećih prenosilica...............................................................3
2.2 Upotreba visećih prenosilica........................................................................................... 5
3. Primeri primene visećih prenosilica..................................................................................... 7
4. Zadatak i rešenje........................................................................................................................... 8
5. Karakteristike i obeležja tehnoloških zahteva...............................................................11
6. Zaključak........................................................................................................................................ 12
7. LITERATURA................................................................................................................................ 13
SPISAK SLIKA

Slika 1: Primer staze po kojoj se kreću viseće prenosilice

Slika 2: Primer korišćenja skretnice koja razdvaja više tokova visećih prenosilica
Slika 3: Izgled viseće prenosilice
Slika 4: Prikaz rada viseće prenosilice u automobilskoj industriji
Slika 5: Tehnološka karta

SPISAK TABELA

Tabela 1: Matrica TZ/TE

Tabela 2: Matrica OD/DO

1.
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

2. UVOD

Današnje doba sa uticajima globalizacije iziskuje stalni napredak u sferi tehničkih i

tehnoloških rešenja zarad prevazilaženja geografskih prepreka, prostornih razlika,
smanjenja vremena proizvodnje i isporuke proizvoda, i stremljenje ka stalnom
privrednom razvoju.
Razna tehnička i tehnološka rešenja pronalaze primenu unutar različitih
proizvodnih procesa, od kojih sve kreće, pa tako i transporta koji je prati. Ono što
karakteriše unutrašnji transport jeste njegova uska povezanost sa samim
procesom proizvodnje, a u zavisnosti od vrste proizvodnje i organizacije
tehnološkog procesa, ta povezanost može da bude veća ili manja. Krajnji stepen
povezanosti je njihovo spajanje u jedinstven proces. Sve ovo utiče na neophodnost
analiziranja celokupnog sistema proizvodnje i korišćene tehnologije zarad
uspostavljanja odgovarajućeg unutrašnjeg transporta.
Mnogobrojni su sistemi unutrašnjeg transporta, a jedan od njih predstavlja sistem
visećih prenosilica.
Predmet ovog rada jeste da se prikažu karakteristike visećih prenosilica, kao i
mogućnosti njihove primene u industrijskom transportu. Viseće prenosilice
spadaju u grupu sredstava sa cikličnim dejstvom i može se primeniti u raznim
industrijskim sistemima kao jedan vid tehnološkog rešenja.
U prvom delu rada biće reči uopšteno o visećim prenosilicama. Njihovoj
konstrukciji, karakteristikama, vrstama, prednostima i manama.
Drugi deo rada predstavlja osvrt na primenu visećih prenosilica u industriji.
Treći deo rada je posvećen analizi primera primene visećih prenosilica u
automobilskoj industriji. Po dobijanju traženih podataka i predstavljanja
posmatranog procesa grafikom stanja, za proces je urađena i tehnološka karta,
matrica TZ/TE i matrica OD/DO.
U poslednjem delu rada se nalaze završna razmatranja i prikaz mogućih primena
visećih prenosilica u budućnosti

1
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

3. VISEĆE PRENOSILICE

Transportno sredstvo koji bi se koristio u slučaju da je potrebno preneti određenu

količinu sirovina ili poluproizvoda, pa negde i gotovih proizvoda kada je u pitanju
masovna proizvodnja jeste viseća prenosilica.
Viseće prenosilice predstavljaju sredstvo sa cikličnim dejstvom. Sastoje se od
kolica koja se kreću duž horizontalne uzdignute šinske staze do mesta zahvatanja
ili mesta odlaganja materijala i radnog organa, koje na ovom transpotnom sredstvu
najčešće čini kuka, koja može da se podiže i/ili spušta u zavisnosti od potrebe.
Kuka kao i kolica mogu da se kreću manuelno ili na motorni pogon.
Sa aspekta bezbednosti, sistem je veoma dobar, jer je verovatnoća da se viseće
prenosilice sudare sa nekim drugim sredstvom gotovo nikakva, što je posledica
načina rada, tj. cirkulisanja isključivo na visini. Neravnine i prepreke koje se mogu
naći na terenu (stepenice, terenski pad, razni objekti, itd) ne ometaju prenosilice u
njihovom dejstvovanju. Problem može nastati prilikom primene više prenosilica na
jednoj stazi, što može prouzrokovati međusobno ometanje, naročito u slučajevima
kada je sistem staza (“saobraćajnica”) složen. S obzirom da su prenosilice
uglavnom manjih dimenzija, nije potrebno obezbediti krivine sa velikim
poluprečnicima na uzdignutim šinama po kojima se kreću.
Prostor kojim se kreću prenosilice je ograničen i definisan šinskom stazom i
gledano sa te strane, to predstavlja jednu od mana ovog transportnog sredstva jer
je neophodno da se transportni zahtev javi u zoni cirkulacije prenosilice. Takođe
treba napomenuti da su prenosilice obično postavljene na posebnim stubovima ili
nosećim elementim građevinskog objekta u kome se nalaze.
Kolosek je napravljen od dvostrukog T gvožđa ili se kranska šina postavlja po
gornjem pojasu profila dvostruko T. Točkovi na kolicima prenosilice se kreću ili po
gornjem ili po donjem pojasu profila. Ukoliko se točkovi kreću duž donjeg pojasa,
onda je profil učvršćen direktno za tavanicu, a ukoliko se kreću duž gornjeg pojasu,
onda se profil učvrsti pomoću tkz. vešalice. Neophodno je odrediti visinu
prenosilice kako njen rad ne bi smetao objektima i sredstvima na zemlji.
Viseće prenosilice je moguće uporediti sa visećim konvejerima ako se gleda sama
konstrukcija, dok sa aspekta njenog rada, tj. načina tranposrta tereta je slična
mosnoj dizalici. Najčešći materijal koji se transportuje preko prenosilica je
komadni teret u unutrašnjem transport i to kada je potrebno prebaciti određene
delove iz jedne fabričke hale u drugu prilikom proizvodnje. Najveću primenu imaju
u zatvorenim sistemima jer ih je lakše postaviti zbog nosećih elemenata
građevinskog objekta.
Pošto pojedinačna proizvodnja zahteva fleksibilnost, tako su prenosilice veoma
bitan deo u ovom sistemu, a takođe se može videti i u maloserijsko-radioničarskoj
proizvodnji.

2
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

4. Karakteristike i podele visećih prenosilica

Rešenje viseće prenosilice se utvrđuje na osnovu:
 Nosivosti
 Predmetima koji se tranportuju ili manipulišu
 Zahvatnom uređaju
 Načinu upravljanja
 Brzini i dužini kretanja
 Visini podizanja i spuštanja tereta
Sve to utiče na odabir određenog tipa viseće prenosilice kada je potrebno ispuniti
tehnološki zahtev.
Upravljanje je uglavnom manuelno. Radnik koji je kvalifikovan tj. poseduje dozvolu
za upravljanje visećom prenosilicom ima mogućnost da sa poda upravlja preko
komandne table koja se nalazi kod motornog pogona ili na drugi način preko
elementata za manuelno kretanje kolica i podizanje. Pogon koji služi za kretanje i
podizanje može biti manuelan, kombinovan i sa elektromotornim pogonom.
Analogno kao i na mosnim dizalicama, postoji šinska staza po kojoj se kreću kolica.
Kada se na jednoj stazi koristi veći broj prenosilica, postoji opasnost od sudara, kao
i problem međusobnog ometanja, jer sistem staza može biti prilicno složen. Takav
primer je prikazan na slici 1. Na slici su brojevima označeni relevantni delovi
sistema staza po kojima se kreće viseća prenosilica:
1 – Skretnica
2 – Krivina
3 – Š inska staza

3
INDUSTRIJSKI TRANSPORT

Slika 1: Primer staze po kojoj se kreću viseće prenosilice

4
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

Ukoliko je sistem staza složenijeg tipa i na njima cirkuliše veći broj prenosilica, na
ukrštanjima je postavljen poseban element tzv. skretnica koji služi za razdvajanje
tokova visećih prenosilica i koji se može videti na slici 2. Tu je takođe prikazana
šinska staza kao i element gde se račvaju dve putanje viseće prenosilice.

Slika 2: Primer korišćenja skretnice koja razdvaja više tokova visećih prenosilica

Viseće prenosilice se mogu podeliti po više kriterijuma, a ta podela je: prema broju
šina, prema vrsti pogona i prema načinu upravljanja
Prema broju šina:
 Sa jednom (više se primenjuju)
 Sa dve šine
Prema vrsti pogona:
 Ručni se ređe koristi i to za podizanje i premeštanje tereta do 2t na
razdaljini od 10 d0 100m. Brzina kretanja prenosilice je 0.5-1m/s
 Električni se koristi u slučaju intezivnijih procesa, a motor se može napajati
strujom preko kabla, vodova i trole. Rastojanja na kojima se mogu
premeštati materjali u ovom slučaju idu do 2000m, brzinom od 0.5-1m/s.
Nosivost ovakvih prenosilica je do 5t.
 Pneumatski koji se koristi za dizanje tereta, a retko za transportovanje
Prema načinu upravljanja:
 Sa poda
 Iz kabine koja se nalazi na samoj prenosilici

5
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

 Daljinsko
Kada je reč o prednostima i manama, u daljem toku teksta je i to razmatrano.
Prednosti (tehničke i ekonomske) primene visećih prenosilica, kao i elementi
pomoću kojih se one ostvaruju:
 Bolje iskotišćenje radnih površina pogona iz razloga što je putanja kojom se
kreće viseća prenosilica iznad zemlje
 Velika fleksibilnost, odnosno prilagođavanje samom procesu proizvodnje ili
promenama koje mogu nastati tokom procesa. Ova odlika proizilazi iz
činjenice da se staza kojom se kreću viseće prenosilice može lako postaviti
ili demontirati u zavisnosti od potreba. Prenosilice mogu lako pristupiti
svim radnim mestima zbog mogućnosti šina po kojima se kreću da se
uvijaju. Treba imati na umu da je minimalni radijus krivine 0.9m.
 Manja potrošnja energije za pogon
 Povoljan odnos nosivosti i sopstvene težine prenosilice (kreće se od 1:0.4
do 1:0.6)
 Niža cena u odnosu na neka druga rešenja, poput mosnih dizalica
 Mogućnost prenosa najrazličitijih materijala zahvaljujući velikom broju
različitih zahvatnih naprava, koje mogu da budu deo konstrukcije, kao što
su viseće korpe, vitla, grabilice, mačke sa strelom.
Nedostaci primene viseće prenosilice:
 Mogućnost opsluživanja samo uskog pojasa površine ispod putanje. Ovaj
nedostatak se može prevazići dopunskim konstrukcijama i većom gustinom
mreže puteva, ali se time utiče na cenu ovog rešenja.
 Ograničena (manja) nosivost, koja iznosi do dve tone
 Manja bezbednost, zbog čega se ova sredstva ne primenjuju u teškoj
industriji
 Skuplje rešenje kada se postavlja na otvorenom, jer je tada neophodna
posebna konstrukcija za putanju. Kada je reč o primeni u zatvorenom
prostoru, to nije slučaj, jer se putanja pričvršćuje za krovnu konstrukciju ili
zidove.

5. Upotreba visećih prenosilica

Jedan od najćešće korišćenih tipova konvejera, jeste viseća prenosilica, s obzirom
da viseće prenosilice funkcionišu na tri dimnzije to im daje prednost u odnosu na
gotovo svaki drugi tip konvejera koji rade samo na jednom nivou. Horizontalne i
nagnute staze, vertikalne krivine i horizontalne skretnice se mogu iskombinovati
na više načina kako bi se mogle savladati komplikovane rute.

6
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

Viseća prenosilica se može upotrebiti za prenošenje gotovo svake vrste materijala,

tereti mogu biti veoma veliki i teški, ali naravno mora se obratiti pažnja na
nosivost. Dobra stvar je to što se tereti različitih veličina i težin mogu
transportovati visećim prenosilicama istovremeno. Materijali kojima se rukuje
mogu biti topli i hladni i takođe mogu prolaziti kroz različite načine tretiranja.
Mogu biti vučni konvejeri, i konvejeri na guranje. Viseće prenosilice nemaju kraj i
cela njihova površina predstavlja radnu površinu. Neprekidna cirkulacija
materijala predstavlja odlučujuću prednost u proizvodnji.
Tipične viseće prenosilice se najčešće sastoje od neprekidnog kovanog lanaca koji
pridržavaju dva točka koji se kotrljaju po donjoj ivici “T” grede, slika 3. Teret se
drži uz pomoć dodataka koji su zašrafljeni za nosače. Teretom se rukuje uz pomoć
velikog izbora različitih nosača, kuka i platoa. Neke viseće prenosilice koriste
žičani kabli umesto lanca, ali to zavisi od proizvođača kao i od zahteva korisnika.
Staza prenosilica se sadrži od ravnih staza koje mogu biti horizontalne ili pod
nagibom. Ravne staze su spojene zajedno horizontalnim skretnicama i vertikalnim
krivinama kako bi se formirala beskonačna petlja.
Osnovni delovi visećih prenosilica su:
 Lanac
 Kolica
 Staze i podupirači
 Horizontalne skretnice
 Vertikalne krivine
 Putevi

Slika 3: Izgled viseće prenosilice

7
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

6. PRIMERI PRIMENE VISEĆIH PRENOSILICA

Viseće prenosilice su našle sebi posebno mesto u raznim granama industrije, ali se
takođe mogu sresti u gotovo svim granama privrede. Pored toga, iz razloga što se
stalno teži da se poveća, odnosno maksimalno iskoristi operativna površina, viseće
prenosilice su, zbog svojih karakteristika, danas prisutne i u skladištima i na
mestima gde manjak prostora ograničavajući faktor za neke druge sisteme.
Viseće prenosilice se tako mogu videti i na gradilištima gde je onemogućen,
nepotreban ili otežan pristup vozilima, pa se mešanje smeše, njeno sipanje u
kalupe radi putem posebnih mašina koje se postavljaju na viseće prenosilice.
U vojnoj industriji pri izradi ili transportu municije, oružja i oruđa, auto industriji i
industriji motora koriste se kao jedan od osnovnih načina transporta delova vozila
kroz proizvodni proces.
Prilagodljivost sistema različitim potrebama je omogućila visećim prenosilicama
da se nađu i u toplanama kao način transportovanja rude do mesta na kojem se
vrši njeno sagorevanje.
Iz gore navedenih primera, odabran za detaljniji opis prikaz problemskog zadatka i
njegovo rešenje, a to je primer transporta u automobilsoj industriji. U pitanju je
transport motora od mesta njegovog sklapanja do mesta ugradnje u vozilo, kao i
opis svih uspotnih procesa tokom tog puta.

8
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

7. ZADATAK I REŠENJE

Zadatak primene visećih prenosilica biće postavljen kroz proces transporta u

automobilskoj industriji. U pitanju je motor vozila koji potrebno transportovati od
mesta njegovog sklapanja do mesta ugradnje u vozilo. U toku tog transporta će se
vršti različite aktivnosti, kao što su poliranje, lakiranje, farbanje i kontrola. Na slici
4 prikazana su radna mesta u okviru jednog ciklusa rada viseće prenosilice.
Slika 4: Prikaz rada viseće prenosilice u automobilskoj industriji

m
Viseća prenosilica se kreće brzinom od v=0.6 transportujući motor od mesta
s
sklapanja do mesta ugradnje u vozilo. Rastojanje između ova dva mesta je S=36 m.
Proces započinje podizanjem sklopljenog motora, za šta je potrebno tz¿ 60 s, a
nastavlja se transportom do mesta na kome se nanosi zaštitna farba na blok
motora. Proces farbanja traje tf¿ 1200 s, posle čega se motor dalje transportuje do
mesta kontrole. Nakon izvršene kontrole u trajanju od tk1¿ 120 s, sledi transport do
mesta gde se vrši lakiranja. Posle završetka procesa lakiranja koji traje tl¿ 900 s,
sledi dalji transport do mesta poliranja u trajanju od tp¿ 600 s. Dalje sledi transport
do mesta gde se odvija ponovna kontrola motora. Posle završne kontrole u
vremenskom trajanju od tk2¿ 180 s, motor se transportuje do mesta ugradnje.
Ugradnja motora traje tu¿ 300 s. Rastojanja između aktivnosti su data na slici 4.
Izračunati vreme transporta između svakog procesa ttr, ukupno vreme transporta
od mesta sklapanja motora do mesta ugradnje tuktr, kao i ukupno vreme realizacije
procesa sa svim aktivnostima koje se obavljaju u toku transporta T.

m
v=0.6 tf¿ 1200 s ttr ¿ ?
s
S=36 m tk2¿ 180 s tuktr ¿ ?
tz¿ 60 s tu¿ 300 s T¿?
tp¿ 600 s
tl¿ 900 s
tk1¿ 120 s

9
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

Rešenje:
Vreme trajanja transporta između svake od 6 navedenih aktivnosti
li
t tri= t tr1=16.67 s t tr4=11.67 s
v
t tr2=10 s t tr5=3.33 s
t tr3=3.33 s t tr6=15 s

Ukupno vreme trajanja transporta

6
li
t uktr=∑ =60 s
i=1 v

Ukupno vreme realizacije procesa sa svim aktivnostima koje se obavljaju u toku

transporta
T =t uktr+t z+t p+t l+t k1+t f+t k2+t u =3420 s=57 min

Tehnološki zahtevi, kao i tehnološki elementi potrebni za realizaciju postojećih

zahteva, će biti predstavljeni matricom TZ/TE, tabela 1.

Tabela 1: Matrica TZ/TE

Spuštanje
TZ- Zahvatanje Transport Farbanje Kontrola Lakiranje Poliranje Kontrola i
TE ugradnja

Radna
snaga * * * * * * *
Viseća
prenosilica * *
Prskalice
sa bojom *
Kompresor
za prskanje *
Uređaj za
poliranje *

10
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

Kada je u pitanju matrica OD/DO, tu je prikazana povezanost procesa od početka,

tj. zahvatanja motora, pa sve do njegovog ugrađivanja u automobil, što se takođe
može videti i na tehnološkoj karti. Sve je to prikazano u tabeli 2 i na slici 5 ispod.

Tabela 2: Matrica OD/DO

DO- Mesto Mesto
Mesto Mesto Mesto Mesto Mesto
zahvatanj spuštanja i
farbanja kontrole lakiranja poliranja kontrole
a ugradnje
OD

Mesto
zahvatanja - *
Mesto
farbanja - *
Mesto
kontrole * - *
Mesto
lakiranja - *
Mesto
poliranja - *
Mesto
kontrole * - *
Mesto
spuštanja i -
ugradnje

Slika 5: Tehnološka karta

11
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

8. KARAKTERISTIKE I OBELEŽJA TEHNOLOŠKIH ZAHTEVA

Kada je reč o tehnološkim zahtevima, treba napomenuti da imaju određene

karakteristike koje ih detaljnije opisuju, a to su:
 Pojavni oblik tehnološkog zahteva
 Mesto nastanka tehnološkog zahteva
 Mesto završetka tehnološkog zahteva
 Vreme nastanka i završetka realizacije tehnološkog zahteva

Pored ovih karakteristika tehnološki zahtevi imaju i druga obeležja, kao što su:
 Determinističnost ili stohastičnost
 Kontinualnost ili diskontinualnost
 Homogenost ili nehomogenost
 Stacionarnost ili nestacionarnost

Osnovno obeležje ovog sredstva je nestacionarsnost. Za pojavni oblik visećih

prenosilica se može reći da je homogen u odnosu na vrstu robe koju transportuje.
Mesto nastaka je deterministično jer je tačno definisano mesto nastanka i
završetka procesa, a i zbog svoje ograničenosti, zahtev mora da se pojavi u zoni
cirkulisanja viseće prenosilice. Obeležje vremena nastanka i završetka procesa
tehnološkog zahteva jeste kontinulanost i nestohastičnost, jer se teretom
manipuliše bez pretovara. Kao što je već rečeno, viseće prenosilice spadaju u grupu
sredstava sa cikličnim dejstvom pa se iz tog razloga može izračunati vreme trajanja
jednog ciklusa rada ovog transportnog sredstva. Kada je reč o intervalu strpljivosti,
na njega utiču razni faktori, ali se može reći da je on stohastičan.

12
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

9. ZAKLJUČAK

Viseće prenosilice su sredstva koja se zahvaljujući svojoj konstrukciji mogu

primeniti na mnogobrojnim mestima gde je transport neophodan, a postoji
potreba da se on vrši na određenoj visini zbog manjka prostora ili nekih drugih
zahteva. Da bi se smanjila vremena trajanja procesa, teži se da se maksimalno
iskoriste radne površine i time omogući odvijanje više radnji u isto vreme, kako u
industrijskim pogonima, tako i u skladištima. Ovome u potpunosti doprinose
viseće prenosilice zbog njihovog neprekidnog rada kojim ne dolazi do ometanja
radne površine ostalih sredstava manipulacije (viljuškara, kolica, itd.). S obzirom
da industrijska proizvodnja traži veliki broj manipulacija, viseće prenosilice
izledaju kao veoma pogodno sredstvo u rešavanju tehnoloških zahteva. Gledano sa
aspekta tereta, viseće prenosilice mogu da realizuju manipulaciju homogenih i
nehomogenih vrsta tereta, jedino ograničenje u ovom trenutku predstavlja
maksimalna nosivost.
Pored transporta tereta, viseće prenosilice su počele da se koriste i kao sigurnosni
sistem pri radu ljudi na visini, sprečavajući pad osobe. Ovo samo pokazuje da će
razna nova rešenja u tehnologiji i mnogobrojne ideje koje će se pojavljivati u
budućnosti u nekom obliku zasigurno uključiti i viseće prenosilice.

13
 INDUSTRIJSKI TRANSPORT

10. LITERATURA

[1] Miljuš M., materijal sa predavanja iz predmeta “Industrijski transport”, Saobraćajni

fakultet u Beogradu, 2014.
[2] Milorad Vidović, Materijal sa predavanja iz predmeta „Mehanizacija pretovara “,
Beograd, 2014
[3] Dabić S., materijal sa vežbi iz premeta “Industrijski transport”, Saobraćajni fakultet u
Beogradu, 2014.
[4] http://www.mixersystems.com/pdf/TravelKRETE.pdf

14