Univerzitet u Novom Sadu

Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

TRAKASTI TRANSPORTERI

- Projektni rad -

Mentor: Prof. dr Slavica Prvulović Student: Tamara Šajnović

Broj indeksa: MMI 17/20
Smer: Mašinsko inženjerstvo

Zrenjanin, 2021.

Content

1
s
1. Uvod.....................................................................................................................3
2. Trakasti transporteri.............................................................................................4
2.1. Elementi trakastog transportera....................................................................5
2.2. Tipovi transportera........................................................................................6
3. Sastavni delovi trakastog transportera.................................................................7
3.1. Traka.............................................................................................................7
3.2. Valjci za nošenje trake..................................................................................8
3.3. Valjci za usmeravanje i sistemi za čišćenje trake.........................................8
3.4. Klizna površina.............................................................................................9
3.5. Pogonski, zatezni i otklonski bubanj..........................................................10
3.6. Utovarno istovarni uređaji..........................................................................11
4. Proračun trakastog transportera.........................................................................11
4.1. Presek materijala na traci............................................................................11
4.2. Odabir širine trake.......................................................................................12
4.3. Snaga za pogon transportera.......................................................................13
4.3.1. Odabir traka.........................................................................................13
4.3.2. Odabir valjaka......................................................................................14
4.3.3. Koeficijent ukupnih otpora..................................................................15
4.3.4. Proračun dodatne snage.......................................................................15
4.3.5. Proračun vučne sile..............................................................................16
4.3.6. Prečnik pogonskog bubnja...................................................................17
5. Zaključak...........................................................................................................18
6. Literatura............................................................................................................19

2
 1. Uvod

Pri prenošenju čvrste materije presudnu ulogu ima njen oblik. Vrsta transportera (prenosnika)
bira se prema obliku i veličini materije. Na izbor transportera značajno utiče količina koju treba
preneti, kao i pravac kretanja. U većini slučajeva transporter ne sme da menja (sitni) materijal
koji prenosi.
Da bi se neka materija prenela potrebno je da se obavi izvestan rad. Rad koji se upotrebi za
prenošenje troši se na savlađivanje inercije tela i na savlađivanje trenja (o ležišta i vazduh).
Ako se telo pri prenošenju diže, onda se rad troši i na dizanje. Pri horizontalnom i vertikalnom
prenosu rad se troši na savlađivanje inercije tela sve dok ono ne dobije istu brzinu koju ima i
transporter. Do trenja može da dođe i zbog toga što se kod nekih transportera materijal vuče, te
se tako tare o podlogu; do trenja dolazi uvek u ležištima samog transportera ili u drugim
njegovim delovima. Jasno je da je prvi slučaj trenja o podlogu zahteva veću snagu, tj. veći rad,
zbog čega je ovakvo transportovanje i skuplje. Zato se, gde god je to moguće i gde je ovo
ekonomično, trenje klizanja zamenjuje trenjem kotrljanja u mašinskim delovima, što uveliko
pojeftinjuje prenos. Zavisno od uslova rada i prirode materijala koji se prenosi, izrađuju se
razne vrste transportera. Prenosna sredstva mogu da se podele u sledeće grupe:

 Trakasti transporteri
 Lančasti transporteri
 Pužasti transporteri
 Pneumatički transporteri
 Hidraulički transporteri

3
 2. Trakasti transporteri

Trakasti transporteri se najčešće primenjuju od svih transportnih uređaja neprekidnog dejstva.

Nalaze primenu za prenošenje rasutih materijala, a ponekad i komadnih tereta, horizontalnom
ili kosom transportnom trakom, sa manjim uglom nagiba.
Razlog široke primene trakastih transportera leži u činjenici da je ovaj oblik neprekidnog
transporta praćen čitavim nizom prednosti, koje se ogledaju u:

 jednostavnosti konstrukcija;
 velikom kapacitetu;
 ostvarenju velikih dužina transporta materijala, a koje se kreću od 5 m, do nekoliko
stotina metara, a kod dnevnih kopova i do više kilometara;
 relativno mirnom i bešumnon radu;
 jednostavnom održavanju itd,

Trakastim transporterom se ne zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnološkog procesa

pretovara, već se u tom cilju moraju primeniti dodatni transportni uređaji, dodavači (pomoćni
transportni uređaji), za nasipanje, odnosno nabacivanje materijala na transportnu traku
transportera. Materijal se nasipa utovarnim olukom iz bunkera, a moze da se nabacuje "hrani"
bunkerskim samoutovarivačem (trakastim transporterom - dodavačem). Trakasti transporter -
dodavač može biti horizontalan ili kos, a razlikuje se od pretovarnog transportera po tome, što
je opterećena grana oslonjena na kliznu šinu ili veći broj oslonih valjaka, koji su mađusobno
razmaknuti na I = 0,25- 0,3 m, dok ispod neopterećene, povratne grane nema nikakvih
oslonaca. Dodavač ima bočne stranice te deluje kao transporter u oklopu. Brzine kretanja su
male, v = 0,1 ... 0,3 m/s, a veći kapacitet ostvaruje se nanošenjem debljeg sloja materijala.
Prosipanje materijala je malo jer se sprečava oklopom transportera- dodavača, odnosno
ugradnjom bočnih stranica. Dodavači se primenjuju za transport zrnastih materijala, a
eventualno i sitnokomadastih tereta. Regulacija dovođenja materijala na traku transportera-
dodavača ostvaruje se kliznim zatvaračem ili promenom brzine trake.
Trakasti transporteri se primenjuju i u unutrašnjem transportu ili za pretovar u mnogim
privrednim granana, na primer u: građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi, metalurgiji,
elektroprivredi, livnicama, fabrikama cementa, prehrambenoj industriji itd.

4
Slika 1: Trakasti transporter proizvodnje Oprema Vrbovec d.o.o.
2.1. Elementi trakastog transportera

Trakasti transporteri se sastoje od beskonačne trake i dva bubnja, oko kojih se ona obrće. Jedan
od bubnjeva pokreće motor. Traka je svojom dužinom mestimično poduprta malim valjcima
kako se ne bi istezala pod težinom tereta i sopstvenom težinom. Sa strane se najčešće nalaze
valjci, tako da oni daju traci olučast presek kako materijal sa nje ne bi padao.
Trakasti transporteri se primjenjuju za transport rasute i komadne robe u horizontalnom ili
kosom transportu s manjim nagibnim uglom od 10 do 30°. Vremenska tehnička norma
proizvodnosti trakastih transportera je vrlo velika i dostiže 10 000 t/h. Transporteri su u pravilu
dužine od 4 m pa do nekoliko stotina metara, a u retkim slučajevima može i više kilometara.
Kao najpovoljnija širina pokazala se u prosjeku širina od 650 do 800 mm. Najpovoljnija brzina
je 3 do 4 m/s i ako traka i nije pri toj brzini potpuno iskorišćena.
Traka je najčešće sačinjena od gumiranog platna, tekstila, kože, čeličnog lima itd. Ona se
tokom vremena, zbog vuče, isteže, a dužina joj se menja usled temperaturskih kolebanja, kao i
vlažnosti vazduha. Ako traka zbog ovih uslova olabavi, onda klizi preko pogonskog bubnja i ne
može da se kreće. Ako se pak suviše zategne, preti opasnost od prskanja. Zato je potrebno
ispravno zatezati, odnosno otpuštati traku.
Traka ne sme u svom radu da bude preopterećena i prepunjena jer bi u tom slučaju pri kretanju
materijal sa nje padao. Nije ekonomično ni kada ona prenosi manje materijala nego što je
proračunato. Zato treba voditi računa o tačnom normlanom punjenju trake. Ako se nanošenje na
traku vrši ručno, to radi obično sam radnik, a ako se vrši mehanički, tada moraju da postoje
naročiti uređaji- hranilice, koje će dodavati baš onoliko materijala koliko je i potrebno.
Materijal se istovara obično na kraju trake. Naime, zbog nagle promene pravca trake, materijal
se zbog inercije odvaja od nje i pada nedaleko od okretnog bubnja. Ako je potrebno da se
materijal istovari negde na sredini trake, postoji vise načina da se to uradi. Najprostiji je da se
neposredno iznad trake, ukoso postavi neka prepreka (nož), koja će sa nje skidati materijal.
Na slici 2 prikazani su elementi trakastog transportera

Slika 2: Elementi trakastog transportera

(1- Traka, 2-Valjci, 3-Pogonski bubanj, 4-Zatezni bubanj, 5-Utovarni uređaj)

Prednosti transportera s trakom su:

 kontinuiran transport materijala, neprekidno i ravnomerno snabdevanje materijalom,

 mogućnost savladavanja maksimalnih kapaciteta sve do 10 000 t/h,
 mogućnost savladavanja velikih uspona (10 do 30°),
5
  mogućnost brzog postavljanja postrojenja po neravninama terena i radnim površinama
kao i po izlomljenom terenu i prirodnim preprekama,
 jednostavna i brza montaža i demontaža, premeštanje, produživanje i skraćivanje trake,
brza zamena dotrajalih delova i jednostavan servis,
 mali broj zaposlenih, te jednostavna organizacija posla,
 transportne trake ne stvaraju mnogo buke i sigurne su pri radu,
 mogućnost potpune mehanizacije i automatizacije proizvodnog procesa i maksimalno
korištenje proizvodnih kapaciteta.

Nedostaci transportera s trakom su:

 brzo habanje trake pri transportu čvrste abrazivne materije i ograničena krupnoća,
 visoka nabavna cena i relativno kratak vek trake,
 zavisnost rada od klimatskih uslova (pri velikoj vlažnosti materijal se lepi),
 zaustavljanje cele linije radi kvara jednog segmenta,
 veliki broj pretovarnih mesta, pogonskih i nateznih stanica kod velike dužine
transportovanja.

2.2. Tipovi transportera

Razlikujemo nekoliko tipova transportera:

 Po obliku trake: Ravna i olučasta

 Po načinu sipanja materijala na transportnu traku: Sipanje materijala na krajnjem
bubnju ili na rasponu između dva bubnja
 Po tipu trake: Sa gumenom, metalnom, armiranom trakom, žičanom mrežom, metalnim
šipkama, drvenim letvama
 Prema vrsti pogona: Pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem i priteznim
valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom
 Prema načinu skidanja materijala sa transportne trake: Sa pužnim skidačima
materijala, sa specijalnim
kolicima za skidanje
materijala

Slika 3: Primer transportera sa

žičanom trakom
3. Sastavni delovi
trakastog
transportera

Kao što je već spomenuto osnovni

elementi trakastih transportera su:
traka, valjci, pogonski bubanj, zatezni
bubanj, utovarni uređaj. U ovom
delu ćemo nešto vise reći o ovim
6
elementima.

3.1. Traka

Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kod trakastih transportera. Traka ima
složenu strukturu i sastoji se od jezgra i gumenog omotača. Jezgro kod gumene trake čine
tekstilni ulošci ili čelična vlakna, odnosno užad. Jezgro trake prima sile naprezanja, a omotač
služi kao zaštita jezgra od atmosferskih uticaja i mehaničkih oštećenja.

Slika 4: Konstrukcija gumene trake

Gumena traka sastoji se iz nekoliko slojeva (2 do 12 slojeva), od kojih je gornji nosi materijal,
tj. noseći i donji deo koji klizi preko potpornih valjaka i bubnjeva, klizni. Broj slojeva zavisi od
širine trake, jer širina zavisi od kapaciteta transportera i od krupnosti komada.

Širina 300 400 500 650 800 1000 1200 1400 1600
trake B
(mm)
Broj 3-4 3-5 3-6 3-7 4-8 6-12 6-12 7-12 8-12
slojeva
n

Tabela 1: Odnos širina traka i broja slojeva

Sama širina trake zavisi od kapaciteta transportera, kao i od dimenzija komada tereta bilo
komadne ili rasute robe.
Gornji, noseći sloj na gumenoj traci može dobiti glatku ili hrapavu površinu raznog oblika, a
radi povećanja trenja mogu biti specijalno oblikovana klinasta rebra koja kod trouglasto
udubljene trake stvaraju pregrade čime transporter postaje sličan elevatoru i može vršiti
transport rasute robe pod vrlo velikim uglom.
Oblikovanje površina gornjeg nosećeg gumenog sloja trake:

a) glatka površina,
b) bobičasta površina,
c) prugasta površina,
d) rebrasta površina,
e) klinasta površina

7
Slika 5: Oblikovanje površina gornjeg nosećeg gumenog sloja trake

3.2. Valjci za nošenje trake

Primarna funkcija valjaka je nošenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom
određuju i profil trake. Valjci su raspoređeni duž trake na relativno malom rastojanju i zbog
njihovog velikog broja imaju značajan uticaj na investicione i tekuće troškove. Njihovo učešće
u investicionim troškovima je do 25%. Tehnički vek valjaka je 36 000 h, a vremenski zavisi od
uslova rada i kreće se od 4 do 6 godina.

Slika 6: Slog potpornih valjaka i trio slog valjaka

3.3. Valjci za usmeravanje i sistemi za čišćenje trake

Da bi se obezbedilo pravilno kretanje trake i normalan rad transportera, ose bubnjeva i slogova
valjaka moraju da budu upravno postavljene na podužnu osu trake.

Slika 7: Elementi za usmeravanje trake kod postrojenja male dužine i kapaciteta

8
Slika 8: Valjci i uređaji za čišćenje trake

3.4. Klizna površina

Klizna površina se takođe koristi kao element za nošenje trake. Za razliku od varijante sa
valjcima, ovde se radi o kliznoj ravni ili koritastoj površini, po kojoj klizi traka. Oblast primene
transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i rasuta roba, koja se
transportuje na malim i srednjim rastojanjima. Ovde su veći otpori kretanja, jer je u pitanju
otpor klizanja, a ne otpor kotrljanja, što uslovljava primenu u oblastima gde su mala
opterećenja radnog organa. U odnosu na sisteme sa valjcima, klizna traka ima i određene
prednosti - nema “poskakivanja” tereta i dinamičkih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake.
Klizna traka ima niže investicione troškove i jednostavnije je održavanje sistema. Pored ovih
prednosti, transporteri sa kliznom trakom se grade i kao spiralni transporteri sa širokom
primenom u kompleksnim postrojenjima, a takodje se lako obezbedjuje skretanje u
horizontalnoj ravni.

Slika 9: Transporteri sa kliznom trakom

9
Slika 10: Transportne linije trakastog transportera

3.5. Pogonski, zatezni i otklonski bubanj

Bubnjevi za trakaste transportere izrađuju se od livenog čelika ili kao varena konstrukcija
Dužina bubnja je kod gumenih, plastičnih i žičanih traka uvek veća od širine trake Ld = B +
(0,2 do 0,4) m. Ovo pravilo ne važi kod čelične trake, gde je bubanj uži od trake.

Slika 11: Pogonski bubanj

Slika 12: Zatezni bubnjevi i sistemi zatezanja trake

10
 3.6. Utovarno istovarni uređaji

Osnovna funkcija utovarnog uređaja kod rasute robe je da obezbedi prihvatanje materijala i da
ga ravnomerno rasporedi na traci pre nego što dostigne brzinu trake. Otuda, utovarni uređaj
realizuje zaštitu trake od intenzivnog habanja pri kretanju. Naime, na mestu utovara materijala
komadi padaju na traku i izazivaju udare, a nastaje i relativno kretanje između trake i tereta, što
za posledicu ima intenzivno habanje trake. Konstrukcija utovarnog uređaja zavisi od zadatka
postrojenja u sistemu i od karakteristika materijala. U regularnim uslovima rada habanje
zaštitnog sloja trake nije intenzivno.Utovarna stanica može da bude i pokretna. To se ostvaruje
preko kolica koja se kreću po šinama na ramu transportera, pri čemu pomeranje može da bude
manuelno ili sa mehaničkim pogonom. Utovar kod transportera za komadne terete realizuje se
manuelno, ili se roba doprema nekim drugim sistemom (cikličnim ili kontinualnim).

Slika 13: Utovarni uređaj

4. Proračun trakastog transportera

Primer:

Za potrebe transporta peska u skladištu potrebno je ugraditi u postojeću transportnu liniju

transporter prema sledećim karakteristikama:

 dužina transportera L=27,3 m

 kapacitet transportera Q=125t/h
 brzina trake v=1,0 m/s
 nagib transportera α=7°
 transportirani materijal kvarcni pijesak
 nasipna težina kvarcnog peska γ=1500 kg/m

4.1. Presek materijala na traci

Kapacitet:

Q= 3600×γ×v×k1×k2×A (t/h)

 k1=0,9 koeficijent smanjenja teoretskog kapaciteta zbog neravnomjernog nasipavanja

 k2=0,98 koeficijent smanjenja teoretskog kapaciteta zbog nagiba transportera
11
 Q 125
A= 3600× γ × v ×k 1 ×k 2 = 3600 ×1,5 ×1 ×0,9 ×0,98 =0,0263 m²

4.2. Odabir širine trake

Aktivna širina trake:

√
B1= A × 3600 [ m ]
f

Odabran koritasti oblik trake s bočnim nagibom valjka 25°.

f=505 faktor oblika trake za kut 25°.

√
B1= 0,0263× 3600 =0,44
505

Stvarna širina trake:

b+0,05 0,44+0,05
B= 0,09 = 0,9
=0,55 m

Odabrana je širina trake B=650mm.

12
Slika 14: Presek transportera
(2- gumena traka, 5- slog “TRIO”valjaka- proizvodnja Oprema Vrbovec d.o.o.

4.3. Snaga za pogon transportera Fbo×v

Snaga na osovini pogonskog bubnja:

F bo × v
Pbo= 1000 [ kW ]

F bo × v 1841,02 ×1,0
Pbo= 1000 = 1000
=1,84 kW

Vučna sila na obodu pogonskog bubnja:

Q Q×H
Fbo= (Gj+ 0,367 × v )×L×fu+ 0,367 × v [ N ]
125 125× 3,327
Fbo=(29,81+ 0,367 ×1,0 )×27,3×0,07+ 0,367 ×10 =
= 707,85+1133,17=1841,02 N

Visina dizanja:

H=sinα×L [ m ]
H=sin7°×27,3=3,327 m

4.3.1. Odabir traka

 Gj- masa pokretnih delova transportera (trake, valjaka) po jednom dužnom metro
(kg/m)
 fu- koeficijent sveukupnih otpora
 H- visina dizanja (m)

Gj=2×gt×gv1+gv2 [ kg /m ]
13
  gt- masa trake (kg/m)

Odabrana je gumena transportna traka EP 315/3 4+2

Traka sadrži tri uloška, njena težina iznosi Gt=10 kg/m², odnosno za širinu trake B=650 mm
iznosi qt= 6,5 kg/m.

Gj=2×6,5+12,86+3,95= 29,81 kg/m

4.3.2. Odabir valjaka

a) Nosivi valjci

Za nosivi valjak odabrani su standardni valjci za širinu trake B=650 mm- “TRIO” slog valjka-
Φ89×250 mm.

Slika 15: Nosivi valjci (“TRIO” slog) proizvodnje Oprema Vrbovec d.o.o.

Masa rotirajućih nosivih valjaka:

q ×n
gv1= L [ kg /m ]

 n=90 broj nosećih valjaka

 q= 3,9 kg/kom masa jednog nosivog valjka

3,9× 90
gv1= 27,3 =12,86 kg/m

b) Povratni valjci

Za povratni valjak odabran je standardni valjak sa gumenim prstenovima- Φ133/ Φ60,3×750

mm.

Slika 16: Povratni valjak proizvodnje Oprema Vrbovec d.o.o.

14
 Masa rotirajućih povratnih valjaka:

q ×n
gv2= L [ kg /m ]

 n=14 broj povratnih

 q= 7,7 kg/kom - masa jednog povratnog valjka

7,7 ×14
gv2= 27,3 =3,95 kg/m

4.3.3. Koeficijent ukupnih otpora

fu=c×f

c= 2,83 za L=27,3 m- konstantna visina o dužini transportera

f= 0,027- koeficijent sveukupnih otpora trenja

fu=2,83×0,027=0,07

4.3.4. Proračun dodatne snage

S obzirom da se na transporter prigrađuje četka za čišćenje trake i da je usipu usipni levak

potrebna je dodatna snaga.
Dodatna snaga za četku: Pč=1,5 kW
Dodatna snaga bočne vodilice: Pv=0,08×l1= 0,08×1,3= 0,104 kW
 l1= 1,3 m- dužina vodilice

Ukupna snaga na osovini pogonskog bubnja:

Pu=Pbo+Pč+Pv=1,84+1,5+0,104=3,44 kW

Snaga motora za pogon transportera:

P 3,44
Pm=k η =1,2 0,85 =4,86 kW

 η= 0,85 iskoristivost prenosa

 k= 1,2 faktor koji uzima u obzir dodatne otpore

15
 Slika 17: Presek transportera
(1-motorreduktor, 3- pogonski bubanj, 7-rotaciona četka pogonjena- proizvodnja Oprema
Vrbovec d.o.o.

4.3.5. Proračun vučne sile

Vučna sila u traci na bubnju:

P u 3440
Fb= v = 1,0 =3440 N

Ukupna vučna sila u traci:

1 1
Ft=Fb(1+ µα )=3440(1+ 0,4 × π )=3440(1+0,4)=4816 N
e −1 e −1

 µ= 0,4 koeficijent trenja između bubnja i trake sa gumom obložen bubanj

 α=180 °- obuhvatni kut trake oko bubnja
 e- baza prirodnog logaritma

Potrebni broj uložaka u traci:

9,8 × Ft 9,8 × 4816

z= b × σ +1= 0,65× 308921 +1=1,24<3

Odabrana traka zadovoljava:

 k- 9,8
 σ= 308921 N/m- zatezna čvrstoća po jednom metro širine trake

16
 4.3.6. Prečnik pogonskog bubnja

360 × F 360× 3440

D= p × π × α ×b = 29400× π × 180× 0,65 =0,115 m

 p= 29400 N/m- moć prenošenja sile s bubnja na traku

Kontrola prečnika prema broju uložaka u traci:

 D= 0,1×z (m)
 D= 0,1×3= 0,3 (m)

Zbog konstruktivnih razloga izabran je bubanj prečnika D0=340mm

Prečnik zadovoljava jer je: D0 > D (0,34>0,3m)

Slika 18: Pogonski bubanj (gumiran) proizvodnje Oprema Vrbovec d.o.o.

17
 5. Zaključak

Transporteri s gumenom trakom pojavljuju se kao osnovno sredstvo kontinuiranog transporta u

procesnoj i građevinskoj industriji, rudnicima, vanjskom kopnu itd. Savremeni razvoj
transportera s gumenom trakom zahteva povećanje njihove proizvodnosti, daljine i snage, što je
povezano s povećanjem protoka i daljine transportovanja. Trakasti transporteri se primjenjuju
za transport rasute i komadne robe u horizontalnom ili kosom transportu s manjim nagibnim
kutom od 10 do 30°. Vremenska tehnička norma proizvodnosti trakastih transportera je vrlo
velika i dostiže 10 000 t/h. Transporteri su u pravilu dužine od 4 m pa do nekoliko stotina
metara a u retkim slučajevima može i više kilometara. Transportirani teret dolazi na transporter
tako da se ručno nabacuje na njega ili se nasipa u usipni levak iz bunkera ili ponekad posebnim
uređajima.
Trakasti transporteri obavljaju transport materijala na beskonačnoj traci od gume, tekstila,
plastičnog materijala, čelične trake. Kod transportera s gumenom trakom, traka je najskuplji i
najosjetljiviji deo. Izbor trake zavisi od vrste transportovanog materijala, od temperature, od
uticaja ulja i masti, higijene i trošenja. Osobito se brzo smanjuje njena trajnost pri
transportovanju abrazivnih materijala. Utovarni profil elastične trake može biti ravan ili
koritasti. Zavisno od položaja potpornih valjaka koritasti profil može imati trouglasti, trapezni i
segmentni oblik.

18
6. Literatura

1. Dr Sava Dedijer (1978). Transportni uređaji 1. Mašinski fakultet, Univerzitet u

Beogradu, Beograd.
2. Dr Svetomir Cvijović i dr. (2000). Mašine, aparati i operacije. Zavod za udzbenike i
nastavna sredstva, Beograd.
3. Slobodan B. Tošić (1999). Transportni uređaji- mehanizacija transporta. Mašinski
fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
4. https://core.ac.uk/download/pdf/198169965.pdf
5. https://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/8450/mod_resource/content/0/
Predavanja_kontinualna_sredstva/TrakastiTransporter.pdf

19