BOSNA I HERCEGOVINA

FEDERACIJA BOSNA I HERCEGOVINA

J.U. MS RUDARSKO-GEODETSKA KOLA TUZLA

MATURSKI RAD

Tema: Trakasti transporteri

Mentor: Uenik:

Sadraj
UVOD..............................................................................................................................................3

Maj 2017
1. TRAKASTI TRANSPORTERI OSNOVE...............................................................................4
2. ELEMETNTI TRAKASTIH TRANSPORTERA..................................................................11
2.1. Traka................................................................................................................................11
3. UZAJAMNO DEJSTVO NASIPNOG MATERIJALA I TRAKE........................................16
3.1. Doboi trakastih transportera..........................................................................................17
4. NOSIVA KONSTRUKCIJA..................................................................................................19
4.1. Elementi za oslanjanje i centriranje trake.......................................................................20
5. POGONSKI MEHANIZAM..................................................................................................21
5.1. Otpori u trakastom transporteru......................................................................................22
ZAKLJUAK................................................................................................................................23
Literatura:......................................................................................................................................24

2
UVOD
U procesnoj industriji transport vrstog materijala se ostvaruje ureajima koji se prema nainu
rada dele u tri grupe:

- transportni ureaji neprekidnog transporta;

- transportni ureaji prekidnog transporta (dizalice);
- transporteri podnog i vazdunog transporta.
Za potrebe procesne industrije od velikog znaaja je prva grupa transportnih ureaja, jer se esto
javlja potreba za premetanjem velikih koliina sitnozrnastog i komadastog materijala u
neprekidnom toku. Operacija neprekidnog transporta je zastupljena u gotovo svim
industrijskim procesima: transport sirovina, otprema finalnog proizvoda itd.
Faktori koji utiu na vrstu transporta se klasifikuju kao: koliina materijala, veliina i oblik
materijala i naravno pravac prenosa materijala (horizontalan, vertikalan ili kos). Ukoliko je
materijal koji se transportuje sitniji, sam transport se lake ostvaruje, maine (ureaji) su
jednostavnije, a sam postupak jeftiniji.
Sam postupak izbora transportnog srestva pa i sam proraun i projektovanje instalacija za
transport materijala, jo uvek se bazira na steenim iskustvima projektanata u ovoj oblasti.
Podela ureaja za transport materijala prikazana je u sledeem pregledu.
Transportni ureaji neprekidnog transporta:
Ureaji sa vunim elementom:
- Trakasti transporteri,
- Redleri,
- Elevatori,
- Konvejeri.
Ureaji bez vunog elementa:
- Zavojni transporteri,
- Vibracioni i inercioni transporteri,
- Valjkasti transporteri,
- Pneumatski transporteri,
- Hidraulini transport,
- Gravitacioni transporteri.

Navedeni redosled, iskorien je u izlaganju pojedinih tipova transporta koji e biti obraen u
ovoj knjizi. Transporteri prekidnog transporta su izostavljeni, iz razloga to je ova tematika
vezana za poseban predmet prouavanja.

3
 1. TRAKASTI TRANSPORTERI OSNOVE

Trakasti transporteri su rasprostranjene maine neprekidnog transporta. Oni mogu transportovati

rasipne materijale i komadaste terete po horizontalnoj i po nagnutoj (kosoj) povrini.
Veoma velika primena trakastih transportera omoguena je nizom njihovih eksploatacionih
prednosti: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet, miran i beuman rad.
Jedan trakasti transporter ini dva bubnja (1) i (2), od kojih je jedan pogonski a jedan
zatezni, i jedna beskrajna traka (3), koja prelazi preko njih. Pogonski bubanj dobija kretanje od
elektromotora (7) preko reduktora (8). Traka nalee svojom duinom na male valjke (4) i (5),
ime se spreava ugib same trake (sl.1.1). Za poveanje ugla obuhvata trake oko pogonskog
bubnja slui valjak za upravljanje (6). Iz razloga to se traka istee u toku eksploatacije (uticaj
vlanosti, temperature i starenja u toku rada), a da bi se spreilo eventualno proklizavanje preko
pogonskog bubnja, vri se eono zatezanje trake. Za sipanje rasipnog materijala na nosei deo
trake slui levak 9. Greba (11) slui da se traka oisti od nalepljenog materijala.

Slika 1.1 ema trakastog transportera

Traka se zatee na taj nain, to se osovina bubnja posebnim zavrtnjima moe pomerati prema
potrebi ili je pak potrebno opteretiti tegovima odreene mase koji omoguavaju zatezanje.
U praksi postoje mnogi tipovi trakastih transportera, pa ih moemo klasifikovati na nekoliko
naina:
a) po obliku trake: ravna ili oluasta;
b) po tipu trake: sa gumiranom, metalnom i armiranom trakom (sa ianom mreom,
metalnim ipkama ili drvenim letvama);
c) po vrsti pogona: pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem i priteznim
valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom;
d) po nainu sipanja materijala na transportnu traku : sa sipanjem materijala na krajnjem
bubnju i na rasponu izmeu dva bubnja;
e) po nainu skidanja materijala sa transportne trake: sa plunim skidaima materijala, sa
specijalnim kolicima za skidanje materijala.

4
Na sl. 1.2 prikazani su ematski neki od karakteristinih tipova trakastih transportera. Slika
1.2a prikazuje konstruktivnu emu normalnog horizontalnog trakastog transportera. Na sl. 1.2b
prikazana je transportna traka podeljena na dva dela, jedan deo je horizontalan a drugi je kos,
dok je na sl. 1.2c prikazana ema specijalnog tipa trakastog transportera ugraenog na jednom
krutom ramu sa tokovima. Ovakav transporter se moe pomerati po inama na odreenom
putu. Traka na ovakvim transporterima se moe kretati u oba pravca, pri emu se materijal
moe istovarivati na jednom ili drugom kraju. Ovim se dobija mogunost rasporeivanja
materijala po celoj povrini ija je duina jednaka priblino dvema duinama transportera.

Slika 1.2 Karakteristini tipovi trakastih transportera

5
Za pravilan rad trakastog transportera bitna je ravnomerna optereenost transportne trake. Ugao
nagiba trake treba da bude za 10o manji od ugla klizanja materijala koji se transportuje po traci,
kada se ona ne kree: Ugao nagiba trake moe se usvojiti iz tabele 1.
Table 1.1 Ugao nagiba trake

Vrsta materijala Ugao nagiba u Vrsta materijala Ugao nagiba u

stepenima stepenima

Ugalj oraast, Vlana ljaka

antracit 17 kamenog uglja 22

Koks drobljeni i
prosejani 17 Suvi pesak 24
Ugalj sortirani,
drobljeni kamen, 18 Drobljena ruda 25
sortirani koks
Ruda u krupnim
komadima 18 Vlaan pesak 27
Zrno (penica,
kukuruz itd) 20 Ugljena praina 28
Cement 20 Komadni teret 20
Sitan sortirani 20-22 Briketi 12
ugalj

Pri ravnomernom napajanju trake sa materijalom ugao nagiba transportera moe biti blizu ugla
trenja materijala o traku. Poveanje ugla nagiba transportne trake povlai za sobom izradu
specijalne vrste traka sa poprenim rebrima. Ugao nagiba transportera sa ovakvim trakama se
penje i do 60o.
Kapaciteti trakastih transportera koji transportuju rasipne materijale dostiu vrednosti i nekoliko
stotina tona na as, a u specijalnim sluajevima i do 1000t/h. Treba imati u vidu da duina
transportera moe biti i vie od 500m, a sama duina transportera, obino se ograniava jainom
transportne trake.
Profil transportne trake zavisi od konstrukcije (profila) noseih valjaka. Da bi se spreilo
rasipanje sitnozrnastog materijala traka se obino izvodi kao oluasta. Ovo se postie na taj nain
to se valjci postave pod nagibom (koso).Bez obzira na sloenost konstrukcije, oluast profil
trake obezbeuje vei kapacitet transporta materijala i to pri jednakoj irini sa ravnom trakom.
Transportna traka treba da je dovoljno elastina i otporna na habanje i udare koji nastaju u
transportu. Kao takva se izrauje iz nekoliko slojeva tekstilnih vlakna sjedinjenih meusobno
vulkanizovanom gumom. Traka je, sa obe strane, pokrivena slojevima gume u svrhu zatite od
habanja i raznih mehanikih oteenja.

6
Broj slojeva trake je odreen optereenjem trake u procesu transporta, odnosno kapacitetom i
irinom trake, pa prema tome trake mogu biti jednoslojne ili vieslojne.
Doziranje materijala na transportnu traku i njegovo skidanje se moe obavljati runo i
automatski (sluaj sa sitnozrnastim materijalima).
Doziranje se obino izvodi pomou punih transportera, rotacionih dodavaa ili preko
oluka i levkova po kojima se sputaju komadasti ili sitnozrnasti materijali. Zadatak oluka je da se
usmerava materijal na traku i da uz to spreava udare. Pri tome se oluk postavlja po takvim
uglom da se brzina materijala koji klizi ka traci priblii brzini trake, u cilju smanjenja njenog
habanja.
Skidanje materijala sa trake vri se na nekoliko naina: pomou ploa- skidaa, pomou bonih
valjaka i pomou istovarnih kolica.
Da bi se trakasti transporter proraunao, potrebni su nam sledei parametri:

potreban kapacitet transporta, Q (t/h);

nasipna gustina materijala, m (t/m3);
najvee dimenzije komada, dmax (mm);
karakteristike samog transportera - rastojanje izmeu centara doboa, duine
horizontalnih delova trake, ugao nagiba itd.
Kapacitet trakastog transportera pri transportu rasipnih materijala dat je sledeom formulom:
Q=3600 A v [t / h]

gde su:
A - povrina poprenog preseka nasutog materijala u m2;
v - brzina kretanja trake u m/s.
Prilikom prorauna moe se aproksimirati, da se materijal na ravnoj traci kree u obliku trougla,
pri emu je irina sloja, radi spreavanja prosipanja materijala:
b=0.8 B [m]

gde je :
B - irina trake u (m).
Najvea visina materijala na traci se definie kao:
b
h= tan
2

7
gde je:
- ugao osnove trougla.

Povrina preseka materijala na traci je, za ovaj najjednostavniji sluaj:

bh
A= =0,16 B 2 tan [ m2 ]
2

Svaki naredni sloeniji profil preseka povrine treba razloiti na elementarne

geometrijske oblike, a zatim sve povrine pojedinano raunati i na kraju izraunati ukupnu
povrinu koja figurie u jednaini (1).
Table 1.2 Optereenja trake za rude

Vrsta Ugao Kapacitet ravne Kapacitet

materijala sopstvenog trake oluaste trake
pada pri (t/h) (t/h)
kretanju u
stepenima
2 2
Ugalj, koks i 30 Q=155 B v Q=310 B v
dr.
2 2
Ruda, ljunak i 35 Q=180 B v Q=338 B v
dr.
2 2
Zrno 25 Q=128 B v Q=284 B v

Problemi vezani za praksu upravo obrnuto zadaju problem, kapacitet je poznat, potrebno je
dimenzionisati transportnu traku. Kombinacijom jednaina (1, 2 i 3) dobija se potrebna irina
trake:

B=
Q
v tan 576
[m]

Iz obrasca se moe videti da poveanjem brzine trake moe se skratiti irina trake i broj njenih
slojeva; dalje dobija se i potrebni reduktor sa manjim prenosnim odnosom pa i laki i jeftiniji
pogon.
Pri dimenzionisanju trake treba voditi rauna da irina trake odgovara krupnoi materijala koji se
transportuje, odnosno irina trake treba da je 2-2.4 puta vea od gabarita najveeg granulata i da
je 4-5 puta vea od srednje dimenzije komada.
Za transport komadastog materijala, kapacitet se rauna po formuli:

8
 Q=3,6
Gv t
L h []
Gdje je:
G - masa pojedinanog komada koji se transportuje;
L - rastojanje izmeu dva uzastopna komada materijala.
U sluajevima poveanja ugla nagiba bonih valjaka - koji daju oluast profil traci - poveava se
kapacitet trake i do 25%, ali dolazi do pojave optereenja trake na mestima pregiba, pa se reenje
trai u ugraivanju elastinije trake.
Obino je brzina transportera izmeu 1-2 m/s, dok je kod nekih transportera brzina i 5m/s,
pri irini trake 1600-2000mm. Treba napomenuti da se brzina traka ispod 0.75m/s ne
preporuuju, izuzev u specijalnim sluajevima kada se transporterom prenose komadni
materijali.
Gornju granicu brzine trake ograniava nekoliko faktora:
- krtost materijala, to je vano pri sipanju i skidanju materijala sa trake;
- porast dinamikih optereenja na leajevima oslonaca noseih valjaka, kao i usled
statike neuravnoteenosti valjaka;
- poveanje habanja na mestima gde materijal pada na traku, kao i na mestima gde se traka
isti.
U tabeli 3, dati su podaci za uobiajene prosene i maksimalne brzine trake pri transportu raznih
vrsta materijala.
Table 1.3 maksimalne brzine trake pri transportu raznih vrsta materijala

Brzina trake (m/s) pri razliitoj irini trake

u mm
Vrsta materijala
400 500 650 800- 1200-
1000 1600
Nerasipni (ugalj) i
rasipni (pesak) 1.0/1.5 1.5/2.0 1.75/2.5 2.0/3.0 2.25/3.0
sitnozrnasti
materijal

Rasipni sitno i
srednje komadasti 1.0/1.25 1.25/1.5 1.5/2.0 1.75/2.5 2.0/2.5
materijal (ljunak,
pepeo)

9
 Rasipni
krupnokomadasti 1.0/1.5 1.25/1.75 1.15/1.75 1.5/1.75 1.5/1.75
materijal
(kamen, ruda)

Prainasti materijal 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0

Snaga utroena na prenoenje materijala data je sledeom relacijom:
Q L2
(
N=k c L1 v +0.00015 Q L1
367 )
[ kW ]

gde je:
k - koeficijent u funkciji duine transportera L, tabela 4;
c - koeficijent u funkciji irine trake; kod transportera kod kojih su valjci oslonjeni u kuglinim
leajevima c se uzima iz tabele 5;
Q - kapacitet transporta, t/h;
v - brzina transportera, m/s;
L1 - horizontalna duina transportera, m;
L2 - vertikalna duina transportera, m.
Table 1.4 koeficijent u funkciji duine transportera

L < 15m 16 - 30 - > 45m

30m 45m
k 1.25 1.10 1.05 1.00

Table 1.5 koeficijent u funkciji irine trake

irina trake, mm 500 650 800 1000 1200

Koeficijent c 0.018 0.023 0.028 0.038 0.04

8

10
 2. ELEMETNTI TRAKASTIH TRANSPORTERA
Funkcionalni elementi transportera su elementi ili sklopovi koji se kao konstruktivna ili
funkcionalna celina mogu prepoznati kod odreenog tipa transportnih maina. To su elementi ili
sklopovi u obliku trake koja obavlja osnovnu vuno-noseu funkciju maine i podslop u obliku
doboa kao deo pognskih i zateznih stanica koji , obezbeuje njihovo normalno funkcionisanje.
Ovde se mogu svrstati i podsklopovi koji obezbjeuju i normalan rad maine: slogovi oslonakih
i valjaka za voenje, prijemni koevi za rasute materijale sa dodavaima i ureajima za
odmeravanje, ureaj za istovar, odnosno skidanje i ienje materijala sa noseeg elementa,
ureaj za kontrolu kretanja i zaustavljanje noseeg elementa i sl.
U sluajima kada su u pitanju neke specifinosti materijala koji se transportuje ili odreene
tehnoloke operacije koje se mogu obavitii u toku transportovanj, osnovnoj konstrukciji
transportera ddaju se odgovarajui specijalni ureaji i oprema kao to su ureaji za izdvajanje
feromagnetnih komponenti iz nosive mase, ureaj za kalibraciju, ureaj za orijentaciju, ureaj za
brojanje, ureaj za pretvaranje trake i svi drugi ureaji koji omoguavaju automatizaciju procesa
rada.
Kod slinih tipova mogu se uoiti razliite koncepcije pojedinih funkcionalnih sklopova. Izbor
koncepcije funkcionalnih elemenata zavisi od eksploataciono-tehnikih parametara maine i
karakteristika materijala.
2.1. Traka
Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera . Traka treba da bude :
a) gipka
b) da ima dovoljnu jainu
c) da je otporna na habanje i udare
Traka se sastoji iz noseih slojeva (1) medjusobno spojenih gumiranjem, pri emu se na gornjoj
radnoj strani trake se postavlja habaju_i sloj (2) debljine 2 6 mm zavisno od namjene trake, a
sa donje strane ova debljina je 1,5-2 mm.

11
 Slika 2.3 Osnovne dimenzije trake

Traka je najvaniji i najee najskuplji deo trakastog transportera.

Traka moe biti od tekstila, gume ili polimernih materijala s ulocima kao vunim elementima
(transporter s mekom trakom ), od ianog pletiva ( transporter sa ianom trakom ) ili od
elinog lima ( transporter s elinom trakom ).
Prema obliku nosivih valjaka traka moe biti ravna ili koritasta.
Trake su iroke 0,2 2 m ( najvie do 3,2 m ), a da bi se dostigle mase od 30 000 t/h, to je
potrebno npr. za prenoenje jalovine u rudnicima uglja, potrebne su trake iroke 3 m s brzinama
veim od 5 m/s. Raunska vuna vrstoa trake s ulocima navodi se u N/mm irine trake tako
da za gumene trake s ulocima od pamuka iznosi 50 100 N/mm, od poliamidne svile 160 630
N/mm, a s ulokom od eline uadi 1 000 6 000 N/mm.
Za transportere s veim uglom nagiba izrauju se posebne vrste traka s nosivom povrinom
razliitih profila, s poprenim rebrima ili s naboranim rubovima i pregradama. Ugao
nagiba transportera s takvim trakama moe iznositi do 70C, dok je s glatkim trakama zavistan
od vrste transportnog materijala, a iznosi do 28C.
Dve mekane trake oblikuju neku vrstu zatvorenog ljeba kojim se prenosi materijal. Osim sitnog
materijala, trakama se moe prenositi i komadna roba.
Jedna je od varijanata transportera s mekanim trakama trakasti transporter sa vunim uetom.
Traku transportera nose dva vuna elina ueta pokretana nezavisnim pogonskim uetnicima.
Takvi transporteri mogu biti dugi 10 15 km ( s jednom trakom ).
Ipak se takvi transporteri retko upotrebljavaju zbog glomaznog pogona, kratkog veka trajanja
vunih ueta ( 3 6 mjeseci ) i ograniene irine trake ( do 1 200 mm ).

12
 Slika 2.4 Transporter sa dvije trake

Tekstilne trake od svile ili pamuka bez gumene prevlake retko se upotrebljavaju i to za vrlo lake
materijale, npr. u vabrikama cigareta.
Najrasprostranjenije su gumene trake. Vuni je element gumene trake uloak od pamuka
ili od polimernih materijala. Uloak je prekriven gumenim ploama debljine 1 6 mm .
Gumene trake za velike vune sile imaju uloak od eline uadi.
Trake otporne na visoke temperature, kakve se upotrebljavaju u rudnicima i metalurkoj
industriji, imaju uloke omotane sintetikom gumom, poli ( vinil kloridom ) i sl.
Posebni vrste trakastih transportera jesu transporteri s elinom trakom i sa ianom trakom.
Transporteri sa elinom trakom imaju beskonanu valjanu elinu traku kao nosivi i vuni deo.
Prema konstrukciji i delovanju slini su transporterima s gumenim trakama. eline trake
izrauju se od ugljinog elika ili nerajueg elika debljine 0,4 1,6 mm. Spajaju se
zavarivanjem do daljina prenosa od 300 m i irine do 4 m. Traka je oslonjena na drvenu kliznu
plou ili ravne nosive valjke.
S oprunim nosivim valjcima moe se postii blagi koritast oblik trake. Nedostatak im je taj to
trae velike promjene bubnjeva zbog savijanja ( umor materijala i pucanje ).

13
Da bi se smanjila naprezanja na savijanje, promeri bubnjeva su relativno veliki : 1 000 puta
debljina trake.
eline trake doputaju brzinu do 1,6 m/s. Vrlo su osetljive na udarce, a upotrebljavaju se na
viim temperaturama, za vrlo abrazivne ili lepljive materijale i ako postoje posebni hemijski ili
higijenski zahtevi npr. u prehrambenoj industriji.
Da bi se udruila dobra svojstva elika i gume, proizvode se eline trake s gumenim
vulkaniziranim slojem s obje strane. Takve su trake pogodne za velike daljine prenosa, velike
visine i teke pogonske uslove.
Transporteri sa ianom trakom imaju trake ispletene od eline ili metalne ice okruglog ili
pljosnatog preseka ( slika 3. ).
Trake se mogu tako izraditi da omoguuju horizontalne zavoje transportera.
Transporteri sa ianom trakom upotrebljavaju se za prenos vruih i usijanih komadnih
materijala i krupnog sipkog materijala.

Zbog povrinske propusnosti iane trake slue i za odvodnjavanje, suenje i hlaenje

transportiranog materijala.

14
 Slika 2.5 Transporter sa ianom trakom

Specijalne trake - se koriste u uslovima visokih temperatura. To je ravna elina traka od

ugljeninog i nehrdjajueg elika debljine 0,6 1,2 mm , irine 350 800 mm . Omoguava

15
transport pri temperaturama od 100 120 C . Dozvoljeni nagib trake 2 5 . Brzina 1 m/s .
nedostatak je veliki prenik doboa koji mora biti 800 1200 puta vei od debljine trake.

Slika 2.6 Specijalne trake

Slika 2.7 ice ianog transportera

16
 3. UZAJAMNO DEJSTVO NASIPNOG MATERIJALA I TRAKE
U toku transportovanja nasipni materijal je relativno nepokretan u odnosu na traku kao nosei
element transportera. Meutim zbog njene elastinosti u poprenom i uzdunom pravcu, oblika
poprenog i uzdunog preseka koji definie slog noseih valjka i njihovog meusobnog razmaka
nasipni materijal u kontinualnom toku izloen je:
1. poprenom valjanju
2. uzdunom valjanju
3. udaru komada o valjke
4. udaru komada o traku

U toku rada transportera dolazi do munjanja (valjanja) materijala zbog promene oblika
poprenog preseka radnog profila i ugiba trake izmeu dva susedna sloja noseih valjaka. Na
rasponu izmeu susednih slogova noseih valjaka traka kao elastino tijelo gubi profil i dobija
oblik izlomljene linije a b c d. Ugao nagiba boka trake () izmeu dva susedna sloga manji je
od ugla bonih valjka () u slogu.
Pribliavanjem slogu valjka ugao () raste. Traka pribliavajui se radnom profilu sloga vri
pasivni boni pritisak na materijal i sabija ga. Ovo zajedno sa oscilacijama trake dovodi do
pokretanja estica materijala, njihovog premetanja i izlaska na gornju spoljnju slobodnu
povrinu. Ceo proces poznat je pod nazivom bono valjanje materijala, a najintenzivnije na
noseem slogu gde presek profila ima izlomljen oblik. Posle prelaska preko noseeg sloga, do
sredine rastojanja izmeu dva susedna, odvija se suprotan proces, traka se izravnjava. Dolazi do
smanjenja bonog pritiska na materijal, ee se rasipaju po povrini to je propraeno
menjanjem materijala. Pored poprenog, prilikom prelaska preko noseeg sloga, definie se i
uzduni profil materijala na traci.
Materijal se po uzdunom profilu sabija ako je rastojanje slobodne povrine materijala manji od
njegovog podnoja izmeu susednih slogova.
Energija koja se troi na deformaciju trake i materijala i na njihovo meusobno trenje raejava se
u vidu toplote i ne moe se tano odrediti. Meutim udeo otpora zbog deformacije trake i
valjanja- kretanja materijala na njoj u toku transportovanja u ukupnom otporu iznosi 40-70%.
Krupnoa pojedinih komada materijala takoe utie na ukupan otpor kretanja trake. Zbog ugiba
trake izmeu susednih slogova i njenog deformisanja pod komadom materijala pri nailsku na
slog valjaka nastaje udar.
Za male brzine trake posle prvobitnog udara nastaje mirno prevaljivanje komada preko valjka,
meutim kod velikih brzina uzajamno dejstvo komada i trake se islonjava: komad se ne
prevaljuje preko valjka i ne nastavlja mirno kretanje. Njegov prednji deo, odvaja se od trake, a
centar mase C pomera se u pravcu kretanja. To izaziva moment teine materijala koji raste u toku
vremena dostigavi znaajan intenzitet taj moment vraa komad na traku uzt pojavu udara.

17
Energija udara krupnih komada uveava otpor kretanja i do 25% u odnosu na otpor kretanja zbog
valjanja iste mase sitnokomadnih materijala.
Intenzivno troenje trake nastaje na mestu prijema-utovara materijala. Ova pojava se ublaava
ako su brzine materijala i trake na mestu kontakta po pravcu i intenzitetu identine.
Izjednaavanje brzina i usmeravanje toka i materijala, odnosno centriranje zasipa trake, vri se
pomou bonih voica-usmerivaa.
3.1. Doboi trakastih transportera

Razlikujemo :
- pogonske
- prevojne
- zatezne
- otklonske doboe

Slika 3.8 Vrste doboa kod trakastog transportera

18
Funkcija doboa je da predaju obrtni momenat traci ili da izmjene pravac kretanja trake .

Slika 3.9 Razliiti sluajevi postavljanja doboa

Slika 3.10 Pogonska stanica trakastog transportera

19
 4. NOSIVA KONSTRUKCIJA
Nosivi valjci, pogonski i natezni bubnjevi te ako postoje utovarni i istovarni ureaji montiraju se
na nosivu konstrukciju transportera. Nosiva konstrukcija stacionarnih transportera privrena je
na pod ili na most za transportere, a u rudnicima je obino obeena o lance ili elinu uad.
Nosiva konstrukcija se moe izraditi tako da se transporter moe prenositi ili prevoziti. Donji,
jalovi deo trake podupire se dugakim nosivim valjkom. Nosivi valjci su izbalansirani i imaju
valjne leajeve s trajnim podmazivanjem.
Na mestima utovara, gde se nalaze ureaji za punjenje traka, najee se nosivi valjci postavljaju
vrlo gusto i oblau sa mekanom gumom da bi se ublaili udarci.
Vei prenosni kapacitet materijala se postie ako se umesto jednog nosivog valjka u slog nosivih
valjaka smeste dva do pet kraih nosivih valjaka tako da traka dobije koritast oblik s kutovima
nagiba bokova 15 36.
Ugraivanjem okretnog sloga nosivih valjaka s malim valjcima sa strane ugraenima svakih 20-
25 m postie se potpuno ravan hod trake na ravnim dionicama i tano voenje trake zavojima
transportera.
Promeri nosivih valjaka su 65 220 mm.

Slika 4.11 Prijenos materijala koji se prenosi na trakastom transporteru

Povrina poprenog preseka materijala na traci menja se sa irinom trake B, s oblikom trake koji
odgovara razmetaju nosivih valjaka u slogu ( slika 4. ) i nasipnim uglom na traci u pokretu.
Pretpostavlja se da je presek materijala na ravnoj traci trokut s bazom b = 0,9 B 0,05 m, pa je
povrina preseka:
A = b / 2 b / 2 tan 1 = b / 4 tan 1 [ m]

20
 4.1. Elementi za oslanjanje i centriranje trake
Valjci spreavaju ugib trake usled vlastite teine i teine tereta. Mogue je kretanje trake po
glatkoj ravnoj povrini na maloj duini. Broj valjaka na jednom oslonakom mestu iznosi 1 do 5,
to zavisi od irine trake i dubine oluka .

Slika 4.12 Oblici osnovnih povratnih valjaka

21
 5. POGONSKI MEHANIZAM

Slika 5.13 Pogonski mehanizmi trakastih transportera ema

Pogonski mehanizam trakastih transportera sastoji se od motora, reduktora i pogonskog bubnja.

Kao pogonski motori slue kavezni asinhroni motori s reduktorom i spojkom za pokretanje ili
kolutni asinhroni motori.
Motor i reduktor vezani su na pogonski bubanj sa strane ili su ugraeni u pogonski
bubanj (elektromotorni bubanj, slika 5.) te se sila trenjem prenosi s pogonskog bubanj na traku.
Za kratke trake najei je pogon s jednim bubnjem, koji moe biti smeten uz glavu ( pogon
naistovarnom kraju ) ili na kraju ( pogon u blizini utovarnog mesta ).

Slika 5.14 Elektro motorni bubanj 1) i 2) plat bubnja s prevarenom eonom stijenom, 3) nepomini dio motora, 4) reduktor, 5)
brtvilo za plat, 6) brtvilo za motorne osovine, 7) prikljunica dovodnog kabl

Dugaki trakasti transporteri imaju pogon s vie pogonskih bubnjeva da bi se poveao obuhvatni
ugao, a da bi se poveao koeficijent trenja izmeu trake i bubnja, bubanj se prevlai oblogom od
gume ili keramikog materijala. Promeri bubnja su 200 2 000 mm

22
 5.1. Otpori u trakastom transporteru
Snaga transportera se moe podjeliti na:
a) snagu za podizanje materijala na vidinu H;
b) snagu za premjetanje materijala po horizontalnoj duini L.
Otpori kretanja su dosta sloeni i za njihovo odredjivanje se primjenjuju tri postupka:
a) paualne formule DIN 22 101 ( naj_e_e )
b) empirijske formule proizvodja_a (npr. Goodier SAD , Eickhoff BRD )
c) proraun pomou pojedinanih otpora (instituti HANOVER prof. Vierling)

Slika 5.15 Otpori

Otpori se mogu podeliti na :

a) glavne otpore
- otpori okretanju valjka ,
- otpor valjanja: 1) usled savijanja trake i materijala pri prelasku preko valjka ,
2) usled utiskivanja valjka u traku .
b) Sporedni otpori
- otpor od savijanja trake oko bubnjeva
- otpor u leajevima bubnja
- otpor od inercije i trenja materijala na mestu utovara
c) Posebni otpori
- otpor usled podizanja materijala
- otpor usled prisustva istaa trake .
Svi ovi otpori se mogu svrstati u dve grupe i to:
a) linijski otpori b) lokalni otpori

23
ZAKLJUAK
Transporteri sa trakom opte namene vrlo su ekonomina transportna sredstva za velike
udaljenosti. Proizvodnja im se kree do 10 000 tona dnevno. Daljine su i do 400 km.
Otpornosti se kreu od 20 + 65C, a uz specijalne zahteve i do 100C (vatrostalni
materijali). Podela transportera sa trakom opte namene na pojedinane transportere potrebna je
zbog ograniene vrstoe trake i radi prilagoavanja terenskim uslovima.
to je manje predajnih stanica, transport pomou transportera sa trakom je ekonominiji jer su
manje investicije i manji trokovi odravanja.
Takav transport je u prednosti pred kamionskim transportom ( vea sigurnost i manje radnika ), a
i pred transportom pomou iara.

24
Literatura:
[1] Zrni, .: Projektovanje fabrika, Mainski fakultet, Beograd, 1993.
[2] Tolma, D.: Uvod u teoriju suenja sa primerima iz prakse, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2007.
[3] Zrni, ., Savi, D.: Simulacija procesa unutranjeg transporta, Mainski fakultet, 1990.
[4] Tolma, D.: Pneumatski transport, primena oprema i primeri, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 1991.
[5] Lambi, M., Tolma, D.: Tehnika termodinamika, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 1997.
[6] Lambi, M.: Termotehnika sa energetikom, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin,
1998.
[7] Milivoje uilovi Transportni sistemi prva knjiga, Tehniki fakultet aak
[8] Borovi R. Transport trakastim transporterima na povrinskim kopovima. Rudarsko geoloki
fakultet, Beograd 1997
[9] Borovi R. Transportne trake, Beograd 1978

25