Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu

Seminarski rad iz predmeta Pogonski i mobilni sistemi

Tema:
Maglev-vozovi sa magnetnom levitacijom

Studenti: Predmetni nastavnik:

Jovanović Ivan 22/2013 dr Lukić Jovanka, prof.

Šinik Filip 26/2013

Grujić Violeta 31/2013

Sadržaj
1.Uvod .................................................................................................................................................... 2
2.Magnetna levitacija ............................................................................................................................. 2
3.MAGLEV vozovi i glavne karakteristike MAGLEV sistema .................................................................... 3
4. Tehnologija i princip rada ................................................................................................................... 4
4.1. Sistem levitacije ............................................................................................................................... 5
4.2. Pogonski i kočioni sistem .............................................................................................................. 6
4.3 Trasa ............................................................................................................................................. 7
4.4 Napajanje....................................................................................................................................... 8
4.5 Kontrolna soba............................................................................................................................. 12
5. Zaključak ........................................................................................................................................... 13
6. Literatura .......................................................................................................................................... 14

1
 1.Uvod
Ako ste bili na aerodromu u poslednje vreme, verovatno ste primetili da vazdušni saobraćaj
postaje sve preopterećeniji. Uprkos čestim kašnjenjima, avioni i dalje obezbeđuju najbrži način
za putovanje stotinama ili hiljadama milja. Putnički vazdušni saobraćaj je revolucinirao u
transportnoj industriji u prošlom veku, omogućujući ljudima da pređu velike razdaljine u roku od
nekoliko sati umesto dana ili nedelja.Jedina alternativa aviona - automobili, autobusi, brodovi i
konvencionalni vozovi – prespori su za današnje društvo sa brzim tempom. Međutim, postoji
novi oblik prevoza koji bi mogao napraviti revoluciju prevoza 21. veka na način na koji su avioni
učinili u 20. veku.Nekoliko zemalja koriste moćne elektromagnete da razviju brzi voz, koji se
zove maglev voz..MAGLEV je skraćenica za magnetnu levitaciju, što znači da će ovi vozovi
lebdeti nad putnom trasom koristeći osnovne principe magneta koji zamenjuju stare čelične
točkove.

2.Magnetna levitacija
Predmet izučavanja u ovom delu je levitacija u magnetnom polju. Reč levitaci ja dolazi od
latinske reči levis, što znači lak. Brojne su primene magnetne levitacije (Sl. 1.).Tako je, na
primer, u magnetno levitirajućim vozovima brz i udoban transport zasnovanna silama privlačenja
i odbijanja u promenljivom magnetnom polju. Pored levitirajućih vozova, super provodnici
danas omogućavaju bez otporni prenos energije, dijagnostiku u medicini bez potrebe za hiruškim
zahvatima i slično. Nova je ideja da se princip magnetne levitacije koristi pri skladištenju
energije.Pomoću rotirajućeg prstena(zamajca)čuva se kinetička energija koja se po potrebi može
kasnije iskoristiti.

Maglev voz Globus koji levitira Levitirajuća šahovska tabla

Slika 1. Neke od primena magnetne levitacije

Bitna prednost sistema aktivnog vešanja u magnetnom polju je rad bez trenja i habanja. Otuda
ova tehnologija danas nalazi brojne primene u industriji, za potrebe brzog transporta, kod izrade
magnetnih ležajeva, oružja i slično..Magnetna levitacija je tehnologija bazirana na magnetiznu u
kojoj jedan objekat lebdi (levitira) nad drugim bez ikakve mehaničke potpore, već samo uz
pomoć magnetnog polja.U njemu se dejstvo gravitacione sile poništava dejstvom
elektromagnetne sile istog inteziteta i pravca,ali suprotnog smera čime se postiže lebdenje. Da bi
se ovakav sistem održao stabilnim neophodna je elektronska stabilizacija magnetne
levitacije.Jedan od praktičnih primera jesu MAGLEV vozovi (engl.Magnetic levitation trains).

2
 3.MAGLEV vozovi i glavne karakteristike MAGLEV sistema
MAGLEV (skraćeno od magnetska levitacija) vozovi predstavljaju posebnu vrstu brzih vozova
čiji je princip rada zasnovan na tzv. magnetskoj levitaciji. To u praksi značida sam voz
zahvaljujući dejstvu elektromagnetske sile lebdi (levitira) nad posebnom vrstom šina, što znači
da ne postoji sila trenja između voza i šina. Na taj način je voz u svom kretanju suočen samo sa
silom otpora vazduha koja je mnogo manja u odnosu na silu trenja između klasičnih vozova i
šina,čime se kod MAGLEV vozova postiže drastično veća brzina. Ovaj sistem je za sada i dalje
u fazi ispitivanja. Jedina za sada operativna MAGLEV železnica nalazi se u Šangaju (Slika 2) i
povezuje grad sa aerodromom Pudong u dužini od 30 km na kojoj je najveća zabeležena brzina
501 km/h. Pored toga širom sveta postoji nekoliko eksperimentalnih trasa na kojima je najveća
do sada zabeležena brzina 581 km/h, a naučnici pretpostavljaju da je teorijski moguće dostići
brzine od oko 900 km/h.

Slika 2. Maglev voz u Šangaju

MAGLEV sistem-sistem transporta za putnike i visoko vrednovani kargo saobraćaj, prvi je

fundamentalno inovacioni sistem železnice još od konstrukcije prve železničke pruge.
Tehnologija bez kontakta – korišćenje elektronike umesto mehaničkih komponenti po prvi put
prevazilazi kako tehničke tako i ekonomske granice ,,tehnologije na točkovima”.Posebnu
pažnjuje treba obratiti na stalne otpore pri kretanju (u ležajevima,usled kotrljanja pogonskog
točka i usled otpora vazduha) i na povremene otpore kretanja(otpore u krivini i otpore pri
usponu). Otpor vazduha je umanjen time što su vozila konstruisana tako da budu podesnih oblika
i malih koeficijenta trenja za vazduh. Ne postoji brže prevozno sredstvo u kopnenom saobraćaju
od MAGLEV voza.

3
Glavne karakteristike MAGLEV sistema i vozova su:

 lebdenje bez kontakta i bez trenja, tehnologija vođenja i pogona koja je nezavisna od
trenja;
 sinhroni uzdužni linearni motor integrisan u vođicu;
 visok nivo sigurnosti i komfora pri svim brzinama putovanja;
 visoka mogućnost ubrzanja i kočenja;
 fleksibilno podešavanje ruta vođice zahvaljujući malom prečniku zakrivljenosti i
visokom stepenu sposobnosti penjanja (10%);
 niski utrošci energije i mali operativni troškovi;
 manja flota na vozu zahteva manje osoblja za rad i održavanje kao i manje rezervnih
delova i materijala;
 da sa njegovim kompletnim automatskim radom, potreba za osobljem je takođe manja
kada se uopšteno poredi sa drugim transportnim sistemima;
 specifična potrošnja energije (po jednom sedištu) je manja u poređenju sa transportnim
sistemima ekvivalentne brzine;
 opterećenje vozila je jednako raspoređeno po vođicama (nema tačkastog opterećenja)
što kao rezultat daje manje statičko i dinamičko opterećenje preko celog opsega brzine,
a samim tim i manje napona na vođicama;
 nema buke od rolanja točkova i pogonskih motora zahvaljujući bezkontaktnoj
tehnologiji;
 nezavistan je od vrste primarne energije;
 nema emisije sagorelih gasova ili drugih zagađivača duž cele rute;
 mali utrošak potrebnog zemljišta za gradnju;
 kontinuirano korišćenje prostora ispod izdignutih vođica, na primer za poljoprivredu;
 potrebno je jako malo nasipa i useka što minimalno remeti prirodu.

4. Tehnologija i princip rada

Transrapidov Maglev voz (Slika 3) je tiši, ekonomičniji i troši manje energije od bilo kog drugog
železničkog sistema. Praktično, ne postoji mogućnost da voz ispadne iz šina, a udobnost je
vrhunska pri svim brzinama.Vođica puta Transrapid-a zahteva manje prostora od standardnih
pruga i može se fleksibilno podešavati kako bi se prilagodila postojećim prirodnim predelima i
terenu.Transrapid za pogon koristi linearni motor. Sinhroni uzdužni linearni motor služi i kao
sistem za vožnju i kao sistem za kočenje. Linearni motor radi na istom principu kao i motor sa
obrtnim rotorom.Linearni elektromotor je poseban oblik elektromotora bez rotirajućih delova,
odnosno rotora. Može se zamisliti da je klasični motor uzdužno prerezan sve do ose rotacije, te
su se onda rotor i stator razvili. Između tako dobijene statorske i rotorske površine, umesto
obrtnog momenta deluje linearna sila(po kojoj je nazvan),čijim dejstvom dolazi do linearnog
kretanja i vršenja mehaničkog rada. Stator je razvučen preko cele dužine pruge. Naizmenična
struja generiše magnetsko polje koje pokreće vozilo bez kontakta. Magneti koji se nalaze u
vozilu imaju ulogu rotora.Magnetno obrtno polje se prostire samo u jednom smeru.Tako se
praktično postiže nemogućnost sudara. Na jednoj sekciji nalazi se samo jedan voz koji se kreće u
datom smeru.Transrapid zahteva malo energije, svi sistemi se napajaju iz energije harmoničnih

4
oscilacija magnetskog polja statora linearnog motora koji se nalazi na pruzi. U slučaju prekida
napajanja vozovi su snabdeveni baterijama koji održavaju levitaciju određeno vreme. Voz se ne
oslanja na šine već preko visoko pouzdanog, elektronskog sistema kontrole lebdi na prosečnom
rastojanju od oko 10 mm od njegovih vođica. Rastojanje između vrha vođice i donje strane
vozila tokom lebdenja je 150 mm, što za posledicu ima tu prednost da Transrapid pređe i preko
nekih sitnijih objekata ili sloja snega.

Slika 3. Transrapidov Maglev voz

4.1. Sistem levitacije

Transrapid funkcioniše po principu elektromagnetnog lebdenja. Koriste se sile privlačenja
između individualnih, elektronski kontrolisanih elektromagneta u samom vozilu i feromagnetske
reakcije šina koje su instalirane na donjoj strani vođica.Magneti oslonci podižu vozilo na gore
sve do vođica, dok ga magneti za vođenje drže bočno na trakama (Slika 4). Magneti oslanjanja i
vođenja su postavljeni sa obe strane duž cele dužine vozila. Sistem levitacije je napajan
baterijama u vozilu koji je nezavisan od vučnog sistema. Vozilo može da lebdi do jednog časa
bez eksternog napajanja. U toku vožnje baterije za levitaciju se dopunjuju.

Slika 4. Položaj magneta

5
 4.2. Pogonski i kočioni sistem
Linearni motor maglev sistema se koristi kako za vuču tako i kočenje. Brzina može biti
konstantno regulisana menjanjem frekvencije struje.Ako je pravac kretanja obrnut, motor postaje
generator koji koči vozilo bez kontakta.Električna energija može biti rekuperirana.Na slici
5.prikazano je putujuće vučno polje.

Slika 5. Putujuće vučno polje

Linearni motor radi na istom principu kao i motor sa obrtnim rotorom (slika 6). Linearni
elektromotor je poseban oblik elektromotora bez rotirajućih delova, odnosno rotora. Može se
zamisliti da je klasični motor uzdužno prerezan sve do ose rotacije, te su se onda rotor i stator
razvili. Između tako dobijene statorske i rotorske površine, umesto obrtnog momenta deluje
linearna sila (po kojoj je nazvan),čijim dejstvom dolazi do linearnog kretanja i vršenja
mehaničkog rada. Stator je razvučen preko cele dužine pruge, ali se aktiviraju samo oni statori na
koje voz u tom trenutku nailazi. Nakon prolaska voza oni se isključuju do sledećeg kontakta sa
vozom i na taj način se čuva energija.

Slika 6. Linearni motor prikazan kao razvijen asinhroni motor

6
Naizmenična struja koja napaja statore stvara suprotne polove magneta na putnoj trasi po kojoj
voz prolazi. Polovi magneta variraju celom dužinom trase krećući se zajedno sa
vozom.Magnetna sila između statora i pomoćnih magneta može ili da pokrenu voz ili da izazovu
kočenje(slika 7).Da bi povećali koeficijent iskorišćenja energije, kinetička energija voza se
konvertuje u električnu energiju koja se dalje prenosi u stanice za napanje i ponove se moze
iskoristiti.

.
Slika7.Konfiguracija polova koji pokreću voz(levo) i konfiguracija koja dovodi dokočenja(desno)

4.3 Trasa
Pošto ovi vozovi lebde iznad zemlje, količina zemljanih radova koja je potrebna za temelje
vođica zavisi od lokalnih uslova zemljišta. Stubovi trase mogu biti montirani ili na zemlji, ili pak
na tankim čeličnim ili betonskim stubovima (Sl. 8). U svim slučajevima, temelji leže otprilike
30cm ispod površine.Sa svojim parametrima fleksibilnog postavljanja rute i putanje, ove vođice
mogu se prilagoditi izgledu okolne sredine i pejzažu. Zbog toga su tuneli potrebni,čak i na
brdovitim terenima.

7
 Slika 8. Dimenzije trase

4.4 Napajanje
Podstanice koje sadrže sve potrebne komponente za pogon, napajanje i operacioni sistem su
važan deo Maglev tehnologije. Maksimalna razdaljina izmedju dve podstanice na trasi je 50 km.
Stvarna razdaljina zavisi od izgleda i topologije trase.

-Visokonaponsko razvodno postrojenje sa visokonaponskim transformatorom

Ovakav pogon je preko svog glavnog transformatora povezan na visokonaponsku prenosnu

mrežu .Na slici 9.prikazano je povezivanje na VN prenosnu mrežu.

8
 Slika 9. Povezivanje na VN prenosnu mrežu

-Linijski ispravljači

Ispravljači kovertuju trofazni napon napajanja u jednosmerni napon (Sl.10).Oni su napravljeni

tako da mogu preko samokontrolisanih poluprovodničkih elemenata po potrebi vraćati energiju u
mrežu.

Slika 10. Linijski ispravljači

-Sistem za hladjenje pretvarača

Pretvarači su hlađeni vodom kako bi se ostvarilo što efikasnije hlađenje.Sistem za hlađenje

pretvarača (Slika 11) disipira toplotu izgubljenu u poluprovodnicima.

9
 Slika 11. Sistem za hladjenje pretvarača

-Motorni inverter

Inverter, koji je prikazan na slici 12, instaliran u podstanici za pretvaranje napona nalazi se u
postrojenju za transformaciju napona sa mreže u komercijalnu frekvenciju koju voz zahteva. Kao
takav dovodi se na trasu preko izlaznog transformatora.

Slika 12. Motorni inverter

-Izlazni transformator

Na slici 13 prikazan je izlazni transformator. On dovodi napon invertera na trasu. Transformator

je konstruisan da može da radi kako sa niskim, tako i sa visokim učestalostima.

10
 Slika 13. Izlazni transformator

-Sistem kontrole pogona (PRC)

Srce MAGLEV pogonskog sistema je tzv. Propulsion control system (Slika 14). Kao kontrolni
sistem odgovoran je za korektno funkcionisanje pogonskog sistema.Bazične funkcije su mu
kontrola vozila, kontrola napajanja preko transvektorskog principa i kontrola vođica.

Slika 14. Sistem kontrole pogona

-Linijski prekidači

20kV vakuumski kontaktori su integrisani u linijske prekidače (Slika 15).Oni su specijalno

razvijeni da zadovolje visoke zahteve u pogledu dielektrične čvrstoće, učestalosti prekidanja i
jačine struje.

Slika 15. Linijski prekidač

11
 4.5 Kontrolna soba
Kontrolna soba (Slika 16.) kontroliše rad i garantuje sigurnost Maglev sistema.Ona štiti kretanje
vozila, položaj prekidača i sve druge sigurnosne i operativne funkcije. Lokacija vozila na stazi se
postiže korišćenjem sistema koji detektuje digitalno kodiranu lokaciju zastave na trasi. Prenosni
radio sistem se koristi za komunikaciju između centrale kontrolnog centra i voza.

Slika 16. Operacioni sistem Maglev vozova

12
 5. Zaključak
Železnice koje će koristiti Maglev tehnologiju su na horizontu. One su se pokazale kao brže od
tradicionalnih železničkih sistema koji koriste metalne točkove i šine i usporeni su zbog
trenja.Koristeći magnete umesto fosilnih goriva, Maglev vozovi ne emituju štetne gasove u
atmosferu. Magnetna levitacija ima potencijal da postane tehnologija budućnosti , i vršiće se još
mnoga istraživanja o svojstvima magnetne levitacije koja će samo poboljšati postojeći Maglev
sistem. Svojim kretanjem bez trenja, smanjenom bukom, udobnijom vožnjom, povećanom
sigurnošću, nezavisnošću o vremenskim nepogodama, mogućnošću savladavanja većih uspona,
užim prugama postavljenim iznad zemlje koje ne prekidaju teren, Maglev vozila će predstavljati
ostvarenje onog što se danas naziva pokret zelenila.Razvoj novih tehnologija traje godinama i
zahteva velika ulaganja, ali je zato vek njihovog trajanja i vreme potrebno da postanu deo
svakodnevnog života u svim delovima sveta još mnogo duži. Ako se želi da maglev postane
realnost u budućnosti, potrebno je već sada ozbiljno razmišljati o njemu i ulagati u njegov razvoj.
Osnovni tehnološki problemi su rešeni, ali su početna ulaganja velika i za njih su potrebne
državne odluke.U osnovi i nije bitno koja je zemlja prva komercijalno razvila Maglev sistem, jer
nove tehnologije polako ali sigurno prelaze sve granice, i svako ima vremena da vidi rezultate
drugih, pre nego što donese odluku da li će razvijati vlastitu ili uvoziti tuđu tehnologiju.Ovo je
svakako tehnologija u koju treba investirati za bolje sutra.

13
 6. Literatura

1.ThyssenKrupp, stranica:
http://www.transrapid.de/cgi/en/basics.prg?session=b29507a15530217a_435853, pristupljeno
20.03.2015.

2.Kevin Bonsor, How Maglev Trains Work , stranica:

http://science.howstuffworks.com/transport/engines-equipment/maglev-train.htm ,pristupljeno
20.03.2015

3. Maglev2000, stranica:http://www.maglev2000.com/today/today-01.html ,pristupljeno

20.03.2015

4.Annonimus, Magnetic levitated (MagLev) train, stranica: http://www.hk-

phy.org/energy/transport/trans_phy/flash/maglev_train_e.html , pristupljeno 21.03.2015

5. The Research and Innovative Technology Administration (RITA), stranica:

http://ntl.bts.gov/DOCS/TNM.html , pristupljeno 22.03.2015

14