Универзитет у Крагујевцу

Eкономски факултет

СЕМИНАРСКИ РАД
из наставног предмета Национална економија

Улога фискалне консолидације у

економском развоју Републике Србије

Ментор: Студенти:
Марко Савићевић Валентина Грујић 2018/226
Марија Лазовић 2018/230

Крагујевац, 2018.године
Садржај

1.Увод ............................................................................................................................................................... 1
2. Фискална политика и фискална консолидација ................................................................................. 2
3.Јавни приходи ............................................................................................................................................. 4
3.1 Порези .................................................................................................................................................... 5
3.2 Таксе....................................................................................................................................................... 7
3.3 Накнаде.................................................................................................................................................. 7
3.4 Доприноси ............................................................................................................................................. 8
3.5 Нефискални јавни приходи ............................................................................................................... 8
4.Јавни расходи .............................................................................................................................................. 9
5.Закључак .................................................................................................................................................... 11
6.Литература................................................................................................................................................. 12
1.Увод
Јавне финансије представљају финансијску делатност државе и других јавноправних лица,
којима су, на основу законске регулативе, поверене функције прикупљања и трошења
материјалних средстава ради остваривања опште корисних циљева.

Држава своју финансијску функцију обавља кроз систем јавних финансија у циљу
задовољавања одређених јавних потреба и обезбеђивању новчаних средстава да би се те
потребе могле финансирати. Систем јавних финансија се може поделити и на систем јавних
прихода и јавних расхода. Јавни приходи се деле на принудне (фискалне) и непринудне
(нефискалне), који представљају прикупљена финансијска средства, кроз систем пореза (на
имовину, доходак грађана, потрошњу, добит предузећа), царина, акциза, такси, накнада и
других облика. Расходима се финансирају јавне потребе, које могу бити административне,
безбедносне, социјалне, економске, културне и друге ванредне потребе.

Од система јавних прихода и расхода треба одвојити систем примања и издатака. Примања
представљају приливе од задуживања (кроз државне хартије од вредности и кредите) и продаје
имовине, док издаци представљају одливе, који настају по основу извршења обавеза по основу
дуга и за куповину имовине. Сви јавни приходи и расходи, односно примања и издаци се
приказују у буџету, као основној институцији јавних финансија.

Буџет Републике Србије представља годишњи план прихода и расхода, коjи се израђује и
усваја по законској процедури, обично на крају године, за наредну годину. Припрема га
Министарствo финансија (Сектор за буџет), Влада га усваја и предаје Народној скупштини на
јавну расправу, после којег буџет треба бити прихваћен од стране већине народних посланика.
Буџет се доноси као Закон.

Прикупљање прихода и финансирање расхода према буџетском плану се назива извршење

буџета, за шта је надлежна Управа за трезор. Уколико се током извршења буџета, не остварује
плански оквир, односно уколико се буџет пробија, иде се на ребаланс буџета, oдносно промену
Закона о буџету. Уколико се на крају године оствари мањак прихода у односу на расходе,
буџет је у дефициту, у супротном је у суфициту. Дефицит се може финансирати продајом
државне имовине, или задуживањем на домаћем и страном тржишту, што је у надлежности
Управе за јавни дуг.

Најприхватљивије је да буџет буде уравнотежен, односно да се током године прикупи онолико

колико је потребно да се финансирају годишњи јавни расходи, што значи да нема мањка у каси
који се понекад покрива на скуп начин, и нема вишка у каси, што значи да је из привреде и
становништва извучено више новца него што је потребно. 1

1
Министарство финансија, Управа за јавни дуг, http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=37&MenuItem=1
1
2. Фискална политика и фискална консолидација
Фискална политика представља један од најважнијих сегмената економске политике, а њена
релевантност се огледа кроз процес опорезивања и прикупљања јавних прихода ради
формирања средстава за финансирање јавних расхода. Управо зато, она означава употребу
фискалних прихода и расхода који морају бити усаглашени са циљевима и задацима
макроекономске политике. Држава обезбеђује средства путем опорезивања, која се сливају у
буџет и друге фондове, ради расподеле и трошења на различите јавне потребе тј. покривања
јавних расхода. На макро нивоу, фискална политика има значајну улогу у обезбеђивању
економске стабилности што је и предуслов за постизање и одржавање привредног раста, док с
друге стране кроз добро осмишљене порезе и политику потрошње осигурава адекватни ниво
инвестиција, продуктивности и запослености.

Фискални систем представља кључни фактор који утиче на ефикасност једне економије и уз
помоћ фискалне политике креира се одговарајуће окружење за рапидни економски раст. Овај
подсистем подразумева целокупност свих фискалитета, које држава принудним путем
наплаћује од физичких и правних лица, као и свеобухватност правних прописа, ради
покривања јавних потреба.

Основни задаци фискалне политике, као саставног дела економске политике, су смањење
удела јавних расхода, стабилизовање јавног дуга и редуковање фискалног дефицита у БДП
који је последњих година на забрињавајућем нивоу. Остваривање привредног раста, уз мањи
дефицит текућег рачуна, захтева чврсто фискално прилагођавање које смањује јавну
потрошњу и спровођење структуриних реформи које стимулишу раст и конкурентност. Што
се тиче конкретно вишег утицаја фискалне политике, углавном се истиче претпоставка да већи
порези имају тенденцију да смање економски раст због дисторзивних ефеката које стварају
тако што обесхрабрују отварање нових компанија и радних места и тиме отежавају
инвестиције.

Јавне финансије погоршале су се у последњих неколико година где су основни проблеми

настали због: 2
 пада прихода упркос повећању пореских стопа,
 континуираног раста неодрживо високе обавезне потрошње, посебно плата у јавном
сектору и пензија,
 проширене државне помоћи јавним предузећима у виду директне субвенције или
гаранције за задуживања,
 трошкова решавања проблематичних државних банака.

Зато се намеће потреба новијег приступа решавању датих проблематичних тачака, а управо
јачање ефикасности јавног сектора и фискална консолидација су предуслов за одрживи
економски и друштвени напредак Србије на дужи рок. Истиче се да је фискална консолидација
економски оправдана и једина тренутна алтернатива. Путем ње треба обезбедити дугорочно
одрживо финансирање реформисаног јавног сектора, односно осигура стабилизацију јавног
дуга у односу на БДП и фискални дефицит на прихватљивом нивоу. Србију у погледу

2
Калаш Б, Милошевић С. (2009), Фискална политика и фискални токови у Републици Србији, Економски
факултет у Суботици, Суботица, стр.215.-221.
2
фискалне политике и прилагођавања очекује перманентно смањење дефицита и контрола
раста јавног дуга.

У табели 2.1 дати су фискални показатељи у Србији за период од 2007. до 2014. године.

Табела 2.1-Фискални показатељи у Србији од 2007-2014. године (у мил. дин)3

Фискални
2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.
показатељи
Консолидовани
1004130 1142113 1200777 1278435 1362641 1472118 1538054 1620752
јавни приходи
Консолидовани
1048527 1212536 1327913 1419451 1526125 1717306 1750150 1878878
јавни расходи
Консолидовани
дефицит/ -44397 -0423 -127137 141016 -163484 -245188 -212097 -258126
суфицит
Јавни дуг
(централни 703249 778039 944618 1282536 1547511 201475 2309041 2753199
ниво власти

3
Калаш Б, Милошевић С. (2009), Фискална политика и фискални токови у Републици Србији, Економски
факултет у Суботици, Суботица, стр.215.-221.
3
3.Јавни приходи
Јавни приходи су новчана средства која држава и друга јавно-правна тела прикупљају ради
покривања јавних расхода. Јавни приходи представљају средства која имају основну намену-
покривање или финансирање јавних функција. То су средства која служе за задовољавање
потреба органа државне управе, војске, полиције, школства, социјалне заштите и др.

Извршавање бројних и обимних функција и задатака које у савременим условима има држава
нужно налаже постојање одговарајућих средстава. Да би могла уопште да приступи
извршавању јавних расхода, савремена држава мора да располаже одговарајућим јавним
приходима. У току свог историјског развоја, јавни приходи су се појављивали у бројним
облицима и били су предмет бројних трансформација. Многи раније постојећи облици и врсте
јавних прихода су временом нестали, али су се појављивали нови, у складу са владајућим
економским, социјалним и политичким приликама.

Јавни приходи имају бројне карактеристике, међу којима издвајамо следеће: 4

 обавезност (коју утврђује држава),
 прикупљање у новчаном облику,
 редовност у прикупљању средстава,
 усмереност ка подмиривању јавних потреба и
 независност трошења средстава од величине имовине.

Постоје две врсте класификација јавних прихода:

 двојне и
 детаљне-хијерархијски уређене класификације јавних прхода.

Према двојним класификација постоје:

 оригинарни (изворни) и деривативни (изведени),
 јавно-правни и приватно-правни,
 наменски (доприноси, неке таксе) и ненаменски (порези),
 порески и непорески,
 приходи од становништва и приходи од привреде,
 приходи ужих и ширих нивоа власти,
 повратни и неповратни и
 приходи у новцу и приходи у натури.

Јавни приходи се деле на редовне и нередовне. Редовни јавни приходи могу бити: 5
 фискални и
 нефискални.

Фискални јавни приходи обухватају: порезе, таксе, доприносе, накнаде и казне, док у
нефискалне спадају приходи од државне имовине, новца и капитала. Нередовни јавни приходи
су ванредни приходи и јавни зајам.

4
Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу, Крагујевац, стр.83.
5
Опште о јавним приходима, Економски факултет у Београду, www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/8.-
Opste-o-javnim-prihodima.ppt
4
Најважније међународне класификације су: 6
 државна финансијска статистика ММФ (ГФС класификација),
 европски систем интегрисаних националних рачуна ЕУ (ЕСА),
 класификација ОЕЦД и
 класификација у оквиру система националних рачуна УН.

3.1 Порези

Порези су снажно средство којим се делује на процес производње, расподеле, потрошње,

инвестирања, демографске факторе, извозно-увозне токове и низ других привредних агрегата.
Порез, као инструмент фискалне политике, постаје један од основних средстава
стабилизационе политике, посебно усмерене у правцу борбе против инфлације, пошто делује
на сужавање новчане тражње на тржишту и на успостављање робно-новчане равнотеже.
Обавеза плаћања пореза везује се за држављанство, јер се плаћа на основу територијалне
припадности и финансијског суверенитета државе. 7

Основне карактеристике пореза:

 принудност - принудно давање,
 непостојање директне противнакнаде,
 деривативност-инструмент прерасподеле националног дохотка и
 средство за финансирање јавних расхода.

Порези се могу поделити на:

 непосредне (директне) и посредне (индиректне),
 редовне и ванредне,
 опште и наменске,
 катастарске и тарифне,
 субјектне и објектне,
 фундиране и нефундиране,
 основне и допунске и
 порезе по вредности и специфичне порезе.

Ефекти опорезивања су:

1. избегавање плаћања пореза и пореска евазија,
2. преваљивање пореза,
3. трансформација пореза,
4. дејство опорезивања на прерасподелу националног дохотка,
5. дејство опорезивања на услове привређивања привредних субјеката,
6. стабилизационо дејство опорезивања,
7. дејство опорезивања на привредни развој и
8. дејство опорезивања на спољнотрговинску размену и платни биланс.

6
Опште о јавним приходима, Економски факултет у Београду, www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/8.-
Opste-o-javnim-prihodima.ppt
7
Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу, Крагујевац, стр.86.
5
Најзначајнији порески облици у пореском систему Србије су: 8
 порез на доходак грађана,
 порез на добит предузећа и
 порез на додатну вредност.

У табели 3.1 дати су порески приходи у Србији за период од 2005. до 2011. године у
процентима.

Табела 3.1- Порески приходи у Србији за период од 2005.-2011. (у %) 9

Порез на доходак Порез на добит Порез на
Година Порези Акцизе
грађана предузећа промет-ПДВ
2005. 100 14,78 1,62 33,85 11,17
2006. 100 15,69 2,42 29,78 11,49
2007. 100 13,31 3,41 30,51 11,33
2008. 100 13,64 3,90 30,16 11,01
2009. 100 13,34 3,12 29,68 13,47
2010. 100 13,16 3,09 30,23 14,40
2011. 100 13,34 3,34 30,28 15,12

У табели 3.2 дати су порески приходи у Србији за период од 2013. до 2017. године у
процентима.

Табела 3.2- Порески приходи у Србији за период од 2013.-2017. (у %) 10

Јавни приходи
2013. 2014. 2015. 2016. 2017. Просек
(% БДП-а)
Јавни приходи 40,5 41,8 42,5 43,8 44,2 42,6
Порески приходи 35,3 36,8 36,2 37,2 38,5 36,8
Порез на доходак 4,3 3,8 3,7 3,7 3,8 3,9
Порез на добит 1,7 1,9 1,6 1,9 2,5 1,9
ПДВ 10,6 10,6 10,4 10,8 10,7 10,6
Акцизе 5,7 5,5 5,9 6,3 6,3 5,9
Царине 0,9 0,8 0,8 0,9 0,9 0,9
Остали порези 1,2 1,5 1,6 1,6 1,6 1,5
Доприноси 11,6 11,4 12,7 12,5 12,7 12,2
Непорески и остали 4,6 4,4 5,6 5,9 3,0 4,7

8
Економија јавног сектора, Економски факултет у Нишу, http://екоф.срб/dl/2012/ekjavsek/12.%20J
AVNI%20PRIHODI%202013..ppt
9
Увод у јавне финансије, Економски факултет у Београду, http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/1.-
Uvod-u-javne-finansije4.pptx
10
Увод у јавне финансије, Економски факултет у Београду, http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/1.-
Uvod-u-javne-finansije4.pptx
6
3.2 Таксе

Такса као јавни приход је накнада за одређену административну услугу. Таксе су доприноси
који су непосредно везани за делатност државе, а делом су доприноси трошковима неке
делатности. 11

Таксе се деле на: 12

 централне и локалне,
 административне, судске и чиновничке,
 директно или индиректно наплаћене,
 паушалне и појединачне,
 дестиниране и недестиниране,
 опште и специјалне,
 сталне и променљиве и
 плаћене унапред и плаћене уназад.

3.3 Накнаде

Накнаде су парфискални, дестинирани приходи, које плаћају само одређене категорије

обвезника. Висина накнаде је еквивалентна износу трошкова одржавања и унапређења
употребних својстава добара.

Постоје следеће врсте накнада: 13

 накнаде за коришћење добара од општег интереса,
 накнада за коришћење градског грађевинског земљишта и
 накнада за заштиту и напређење животне средине.

Накнаде за коришћење добара од општег интереса:

 за употребу вода,
 за употребу шума,
 за коришћење путева,
 за коришћење земљишта,
 за употребу природног лековитог фактора и
 за употребу рудног блага.

Остале накнаде: 14
 за коришћење заштићеног природног добра,
 за коришћење градског грађевинског земљишта,
 за коришћење рибарског подручја и
 за употребу угља, воде, нафте и гаса.

11
Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу, Крагујевац, стр.86.
12
Јавне финансије, Београдска банкарска академија, http://www.bba.edu.rs/files/JAFI_04_javni_prihodi.ppt
13
Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу, Крагујевац, стр.86.
14
Јавне финансије, Београдска банкарска академија, http://www.bba.edu.rs/files/JAFI_04_javni_prihodi.ppt

7
3.4 Доприноси

Доприноси се најчешће плаћају за следеће видове обавезног социјалног осигурања :

 за пензијско и инвалидско осигурање,
 за здравствено осигурање и
 за осигурање за случај незапослености.
Обвезници доприноса за све или поједине видове социјалног осигурања су по правилу
послодавци и запослени, као и предузетници и земљорадници. Стопе доприноса су
пропорционалне и различите за сваки вид социјалног осигурања, као и за поједине случајеве
осигурања. 15

3.5 Нефискални јавни приходи

Нефискални јавни приходи су приходи који се остварују по основу државног власништва над
економским добрима или на основу делатности државних субјеката.

Доменски приходи су приходи које држава остварује на основу сопственог располагања

сопственим имовином.

Приходи од државних установа су приходи од делатности јавних установа културе, здравства,

науке, образовања. 16

15
Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу, Крагујевац, стр.87.
16
Јавне финансије, Београдска банкарска академија, http://www.bba.edu.rs/files/JAFI_04_javni_prihodi.ppt
8
4.Јавни расходи
Под јавним расходима подразумевамо расходе државе и њених органа, који служе за
финансирање јавних потреба. Јавни расходи у непосредној су вези са јавним потребама, које
проистичу из функција и задатака државе, утврђених Уставом и законима дате земље. За
њихово извршење држави су потребне новчана средства која представљају њен расход, чија је
висина и намена одређена државним буџетом. Јавни расходи се подмирују средствима
прикупљеним наплатом пореза, доприноса, такса, царине и других јавних прихода за чије су
плаћање обавезна физичка и правна лица. Висина јавних расхода зависи од висина
расположивих јавних прихода, па ако се појави потреба за повећање јавних расхода, одмах се
јавља проблем истовременог повећања јавних прихода.

Пораст јавних расхода бележи се не само у индустријски развијеним земљама, већ и у земљама
у развоју. Ово је сасвим разумљиво ако се има у виду чињеница да су покретачи јавних расхода
јавне потребе, које не обухватају само државне функције већ и шири круг друштвених
функција. Јавне потребе су све оне потребе које су заједничке свим члановима друштва у
једној држави, али које може подмирити само држава и њени органи.

Јавни расходи могу се поделити у различите групе, узимајући у обзир различите критеријуме.
Класификација јавних расхода има за циљ да омогући лакше сагледавање и проучавање
финансијских феномена, као и да се могу боље утврдити корелациони односи између ових и
других економских појава. Један од критеријума је време настанка, односно редовност
(периодичност) појављивања јавних расхода у државном буџету. Имајући у виду овај
критеријум. јавни расходи се деле на:
 редовне и
 вандредне.

У финансијској науци јавни расходи се најчешће деле на: 17

 редовне и ванредне,
 продуктивне и непродуктивне,
 функционалне, инвестиционе и трансферне,
 рентабилне и нерентабилне,
 личне и материјалне и
 константне и варијабилне.

У табели 4.1 дати су јавни расходи у Србији за период од 2006. до 2017. године у процентима.

17
Лековић В, (2008), Економија јавног сектора, Београд, стр.153.-155.
9
 Табела 4.1- Јавни расходи у Србији за период од 2006.-2017. (у %) 18

Јавни расходи

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.
Просек
(% БДП-а)

Јавни расходи-
45,4 44,3 43,5 44,3 43,0 44,3 47,9 45,8 48,4 46,2 45,1 43,0 45,7
укупно
1.Текући
41,3 38,9 39,7 41,0 39,6 39,8 43,7 43,1 42,0 42,5 40,8 39,1 41,5
расходи
Расходи за
10,3 10,1 10,1 10,7 10,0 10,0 11,2 0,9 10,0 10,5 9,9 9,5 10,2
запослене
Робе и услуге 7,9 8,1 8,1 6,7 6,6 7,1 7,0 6,6 6,6 6,5 6,7 6,8 6,6
Отплата
1,5 0,8 0,8 0,8 1,1 1,5 2,1 2,6 3,0 3,3 3,1 2,7 2,9
камата
Субвенције 2,8 2,7 3,0 2,2 2,5 2,5 3,3 2,8 3,0 3,4 2,7 2,5 2,9
Соц.осигурање
18,2 17,3 16,5 19,8 18,7 18,2 19,4 19,1 18,0 17,8 17,0 16,1 17,6
и соц.помоћ
-Пензије 11,5 11,0 12,7 13,8 12,8 12,6 14,0 13,9 13,1 12,3 11,8 11,2 12,4
2.Капитални
4,1 4,7 4,0 3,3 3,4 3,7 1,1 2,3 2,5 2,9 3,3 3,0 2,8
расходи
3.Буџетске
0,6 0,6 0,6 0,7 1,0 0,8 3,8 0,3 1,4 0,1 0,1 0,3 0,4
позајмице

18
Лековић В, (2008), Економија јавног сектора, Београд, стр.153.-155.
10
5.Закључак
Када је реч о нивоу јавних и текућих расхода, њихово учешће прелази 40% бруто домаћег
производа, при чему је од посебног значаја њихов тренд кретања. Управо као резултат
спровођења програма фискалних консолидација од стране Владе Републике Србије, у
наредним годинама очекује се њихово смањење што се нарочито може видети у 2018. години
када се очекује њихово прилагођавање, тј. смањење за 5,5%, односно 5,7% БДП-а. Даље,
расходи за запослене, пензије и социјална помоћ представити главне издатке у буџету наше
земље и њихове прекомпозиција је неопходна.

У последњих неколико година, јавне финансије у нашој земљи су биле изузетно лоше вођене
и целокупно фискално стање било је нарушено, што се одразило на огромни буџетски дефицит
и изражени јавни дуг. Финансирање нерационалне потрошње, фискална недисциплина и
неодговорност представљале су главне тачке популистичког приступа у нашој економији.
Међутим, охрабрује податак да је препозната потреба за фискалном консолидацијом и да су
предузети кораци у циљу редуковања јавне потрошње. Истиче се да је фискална консолидација
економски оправдана и једина тренутна алтернатива. Потребно је наставити и убрзати темпо
сређивања стања у јавним финансијама наше земље посебно у домену профилисања и
разграничења јавних расхода који су продуктивног карактера у односу на оне који то нису.

Дугорочно посматрано, јавне финансије у Србији морају бити уређене и балансиране како се
не би поновили високи дефицити и тиме угрозили фискалну позицију земље. Зато, поред
побољшања економских показатеља, важно је имати у виду и фискалне индикаторе и тежити
њиховом унапређењу. Адекватно управљање јавним расходима ствара услове у којима ће се
тачно знати колико, на који начин и где одлазе средства пореских обвезника, што ће довести
до повећања поверења и кредибилитета у саму државу. 19

19
Калаш Б, Пјанић М. и Андрашић Ј, Структура и тренд јавних расхода у Републици Србији, Економски
факултет у Суботици, Суботица
11
6.Литература
1.Економија јавног сектора, Економски факултет у Нишу, http://екоф.срб/dl/2012/ekjavsek/
12.%20JAVNI%20PRIHODI%202013..ppt

2.Јавне финансије, Београдска банкарска академија, http://www.bba.edu.rs/files/JAF I_04_javni_

prihodi.ppt

3. Калаш Б, Милошевић С. (2009), Фискална политика и фискални токови у Републици Србији,

Економски факултет у Суботици, Суботица, стр.215.-221.

4.Калаш Б, Пјанић М. и Андрашић Ј, Структура и тренд јавних расхода у Републици Србији,

Економски факултет у Суботици, Суботица

5.Лековић В, (2008), Економија јавног сектора, Београд, стр.153.-155.

6.Министарство финансија, Управа за јавни дуг, http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?

P=37&MenuItem=1

7.Опште о јавним приходима, Економски факултет у Београду, www.ekof.bg.ac.rs/wp-

content/uploads/2014/05/8.-Opste-o-javnim-prihodima.ppt

8.Увод у јавне финансије, Економски факултет у Београду, http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-

content/uploads/2014/05/1.-Uvod-u-javne-finansije4.pptx

9.Веселиновић П, (2013), Национална економија, Економски факултет у Крагујевцу,

Крагујевац, стр.83.

12