1.

MAGLEV vozovi
MAGLEV (skraeno od magnetska levitacija) vozovi predstavljaju posebnu vrstu
brzih vozova iji je princip rada zasnovan na tzv. magnetskoj levitaciji. To u praksi znai
da sam voz zahvaljujui dejstvu elektromagnetske sile lebdi (levitira) nad posebnom
vrstom ina, to znai da ne postoji sila trenja izmeu voza i ina. Na taj nain je voz u
svom kretanju suoen samo sa silom otpora vazduha koja je mnogo manja u odnosu na
silu trenja izmeu klasinih vozova i ina, ime se kod MAGLEV vozova postie
drastino vea brzina. Ovaj sistem je za sada i dalje u fazi ispitivanja. Jedina za sada
operativna MAGLEV eleznica nalazi se u angaju (Slika 1.1) i povezuje grad sa
aerodromom Pudong u duini od 30 km na kojoj je najvea zabeleena brzina 501 km/h.
Pored toga irom sveta postoji nekoliko eksperimentalnih trasa na kojima je najvea do
sada zabeleena brzina 581 km/h, a naunici pretpostavljaju da je teorijski mogue
dostii brzine od oko 900 km/h. Jedna od najveih mana ovog sistema je visoka cena
izgradnje, zbog koje je gradnja MAGLEV eleznica isplativa samo na deonicama na
kojima se prevozi velika koliina putnika i dobara, iako je cena samog odravanja (kako
vozova, tako i pruge) nakon izgradnje izuzetno niska.

Slika 1.1 Transrapid-ov Transrapid09 u angaju

2. Transrapid
Transrapid International je nemaka kompanija za brze vozove koja koristi sistem
magnetne levitacije. Bazirano na patentu iz 1934. godine, planiranje Transrapid-ovog
sistema poelo je 1969. godine. Test objekat nalazi se u Emslandu, Nemaka. Godine
2004. prvi put je putena u rad pruga za brz prevoz putnika u angaju, Kina. Transrapid
se jo ne koristi za prevoz putnika na velike daljine.
Ne postoji bre prevozno sredstvo u kopnenom saobraaju od Transrapid-a. Novi
elezniki sistemi omoguavaju visok stepen sigurnosti i komfora putnika, zadovoljavaju
ekoloke standarde, ne zagauju okolinu, tihi su. Bezkontaktna tehnologija Transrapid-a
je takoe veoma ekonomina zato to nema habanja i trenja. Zahteva veoma malu
koliinu energije. Takoe, upravljaki trokovi su manji od trokova kod tradicionalnih
eleznikih sistema. Dok su trokovi izgradnje skoro isti. Udobno putovanje Transrapidom omoguava krae vreme putovanja i nije preterano skupo.
Transrapid je najbitnija inovacija u eleznikom saobraaju jo od konstrukcija
prvih eleznica. Super brzi maglev sistemi nemaju tokove. Transrapid koristi
bezkontaktnu tehnologiju za levitaciju, upravljanje i vuu, nehabajuu elektroniku
umesto mehanikih sistema. Nema tokove, prenosne mehanizme, reduktore, zupanike,
osovine kao ni pantograf.

Glavne karakteristike Transrapid maglev sistema su:

Lebdenje bez kontakta i bez trenja, tehnologija voenja i pogona koja je nezavisna od
trenja;
Sinhroni uzduni linearni motor integrisan u voicu;
Visok nivo sigurnosti i komfor pri svim brzinama putovanja;
Visoka mo ubrzanja i koenja;
Fleksibilno podeavanje ruta voice zahvaljujui malom preniku zakrivljenosti i
visokom stepenu sposobnosti penjanja (10%);
Nizak nivo buke;
Niski utroci energije i mali operativni trokovi.

3. Tehnologija

Slika 3.1 Transrapid, presek voza

Transrapid je tii, ekonominiji i troi manje energije od bilo kog drugog

eleznikog sistema. Praktino, ne postoji mogunost da voz ispadne iz ina, a udobnost
je vrhunska pri svim brzinama.Voica puta Transrapid-a zahteva manje prostora od
standardnih pruga i moe se fleksibilno podeavati kako bi se prilagodila postojeim
prirodnim predelima i terenu.
Transrapid za pogon koristi linearni motor. Sinhroni uzduni linearni motor slui i
kao sistem za vonju i kao sistem za koenje. Linearni motor radi na istom principu kao i
motor sa obrtnim rotorom.
Linearni elektromotor je poseban oblik elektromotora bez rotirajuih delova,
odnosno rotora. Moe se zamisliti da je klasini motor uzduno prerezan sve do ose
rotacije, te su se onda rotor i stator razvili. Izmeu tako dobijene statorske i rotorske
povrine, umesto obrtnog momenta deluje linearna sila (po kojoj je nazvan), ijim
dejstvom dolazi do linearnog kretanja i vrenja mehanikog rada. Stator je razvuen
preko cele duine pruge. Naizmenina struja generie magnetsko polje koje pokree
vozilo bez kontakta. Magneti koji se nalaze u vozilu imaju ulogu rotora. Magnetno obrtno
polje se prostire samo u jednom smeru. Tako se praktino postie nemogunost sudara.
Na jednoj sekciji nalazi se samo jedan voz koji se kree u datom smeru.
Transrapid zahteva malo energije, svi sistemi se napajaju iz energije harmoninih
oscilacija magnetskog polja statora linearnog motora koji se nalazi na pruzi. U sluaju
prekida napajanja vozovi su snabdeveni baterijama koji odravaju levitaciju odreeno
vreme. Voz se ne oslanja na ine ve preko visoko pouzdanog, elektronskog sistema
kontrole lebdi na prosenom rastojanju od oko 10 mm od njegovih voica. Rastojanje
izmeu vrha voice i donje strane vozila tokom lebdenja je 150 mm, to za posledicu ima
tu prednost da Transrapid pree i preko nekih sitnijih objekata ili sloja snega.

3.1. Sistem levitacije

Transrapid funkcionie po principu elektromagnetnog lebdenja. Koriste se sile
privlaenja izmeu individualnih, elektronski kontrolisanih elektromagneta
u samom vozilu i feromagnetske reakcije ina koje su instalirane na donjoj strani voica.
Magneti oslonci podiu vozilo na gore sve do voica, dok ga magneti za voenje dre
bono na trakama (Slika 3.1.1). Magneti oslanjanja i voenja su postavljeni sa obe strane
du cele duine vozila (Slika 3.1.2). Sistem levitacije je napajan baterijama u vozilu koji
je nezavisan od vunog sistema. Vozilo moe da lebdi do jednog asa bez eksternog
napajanja. U toku vonje baterije za levitaciju se dopunjuju.

Slika 3.1.1 Poloaj magneta

Slika 3.1.2 Presek voza sa poloajem magneta za voenje i potporu

3.2. Pogon

Linearni motor Transrapid-ovog maglev sistema se koristi kako za vuu tako i

koenje. Brzina moe biti konstantno regulisana menjanjem frekvencije struje. Ako je
pravac kretanja obrnut, motor postaje generator koji koi vozilo bez kontakta. Elektrina
energija moe biti rekuperirana.

Slika 3.2 Putujue vuno polje

3.3. Vozila
Transrapid vozovi su fleksibilno napravljeni kako bi zadovoljili razne primene.
Delovi voza (vagoni) su napravljeni od lake, modularne konstrukcije i mogu se
kombinovati u vozove poevi od bar dve sekcije sa po proseno 90 sedita. Zavisno od
zahteva saobraaja mogue je sastaviti i do 10 sekcija (Slika 3.3). Pored putnika,
Transrapid moe da prevozi i visokovrednovani kargo teret u specijalno projektovanim
kargo delovima vagona. Teina prenesenog tereta moe biti do 15t. Ovi delovi se mogu
koristiti za specijalne super-brze kargo vozove ili se mogu prikljuiti na putnike vozove
i na taj nain formirati kombinovani servis. Transrapid vozovi su konstruisani sa
znaajnim akcentom na aerodinamici. Zbog toga postoje vrlo male vazdune turbulencije
kada Transrapid proe pored vas. Distribucija pritiska kroz samo vozilo i njegov uticaj na
nadolazee vozilo je sraunata na osnovu metoda razvijenih u aeronautikoj industriji.
Komfor putovanja nije naruen ak ni kada se dva vozila mimoilaze jer je unutranjost
Transrapid-a zaptivena za spoljanji pritisak.

Slika 3.3 Izgled sekcija

3.4. Trasa
Transrapid lebdi iznad zemlje. Tako da koliina zemljanih radova koja je potrebna
za temelje voica zavisi od lokalnih uslova zemljita. Stubovi trase mogu biti montirani
ili na zemlji, ili pak na tankim elinim ili betonskim stubovima (Slika 3.4). U svim
sluajevima, temelji lee otprilike 30 cm ispod povrine. Sa svojim parametrima
fleksibilnog postavljanja rute i putanje, Transrapid-ove voice mogu se prilagoditi
izgledu okolne sredine i pejzau. Zbog toga su tuneli retko i potrebni, ak i na brdovitim
terenima.

Slika 3.4 Dimenzije trase

3.5. Napajanje
Podstanice koje sadre sve potrebne komponente za pogon, napajanje i operacioni
sistem su vaan deo Transrapid-ove tehnologije. Maksimalna razdaljina izmedju dve
podstanice na trasi je 50km. Ali stvarna razdaljina zavisi od izgleda i topologije trase.

1.Visokonaponsko razvodno postrojenje sa visokonaponskim transformatorom

Slika 3.5.1 Povezivanje na VN prenosnu mreu

Transrapid-ov pogon je preko svog glavnog transformatora povezan na

visokonaponsku prenosnu mreu (Slika 2.6.1).

2. Ulazni razvodni ureaj

Slika 3.5.2 Ulazni razvodni ureaj

Povezuje tranformatore pretvaraa na sabirnice srednjeg napona i ima sopstvenu

kontrolu (Slika 3.5.2).

10

3. Linijski ispravljai

Slika 3.5.3 Linijski ispravljai

Ispravljai kovertuju trofazni napon napajanja u jednosmerni napon (Slika 3.5.3).

Oni su napravljeni tako da mogu preko samokontrolisanih poluprovodnikih elemenata
po potrebi vraati energiju u mreu.

4. Sistem za hlaenje pretvaraa

Slika 3.5.4 Oprema za hlaenje pretvaraa

Pretvarai su hlaeni vodom kako bi se ostvarilo to efikasnije hlaenje.

Sistem za hlaenje pretvaraa disipira toplotu izgubljenu u poluprovodnicima (Slika
3.5.4).

11

5. Motorni invertor

Slika 3.5.5 Izgled invertora

U motornom invertoru (Slika 3.5.5) jednosmerni napon sa DC linka prevodi se u

odgovarajui naizmenini, potrebne odnosno zahtevane frekvencije i napona. Kao takav
se prosleuje na trasu preko izlaznog transformatora.
Jednosmerni napon se konvertuje tako da se obezbedi varijabilan napon i frekvencija koji
su kao takvi potrebni za napajanje motora. Takav se dovodi na trasu preko izlaznog
transformatora.
Ovi invertori sadre samokontrolisane poluprovodnike elemente - IGCT (Integrated
Gate Commutated Thyristors) tiristore.

6. Izlazni transformator

Slika 3.5.6 Izlazni trafo

Izlazni transformator (Slika 3.5.6) dovodi napon invertora na trasu. Transformator

je konstruisan da moe da radi kako sa niskim, tako i sa visokim uestanostima.

12

7. Sistem kontrole pogona (PRC)

Slika 3.5.7 Orman sa opremom za PRC

Srce Transrapid-ovog pogonskog sistema (Slika 3.5.7) je tzv. Propulsion control

system (PRC). Kao kontrolni sistem odgovoran je za korektno funkcionisanje pogonskog
sistema. Bazine funkcije su mu kontrola vozila, kontrola napajanja preko
transvektorskog principa i kontrola voica.

8. Linijski prekidai

Slika 3.5.8 Linijski prekidai

20kV vakuumski kontaktori su integrisani u linijske prekidae (Slika 3.5.8). Oni

su specijalno razvijeni da zadovolje visoke zahteve u pogledu dielektrine vrstoe,
uestanosti prekidanja i jaine struje.

13

9. Prekidaka stanica
Prekidake stanice (Slika 3.5.9) du trase osiguravaju da je sekcija na koju vozilo
nailazi, odnosno koju naputa, prikljuena odnosno iskljuena sa napajanja (Slika 3.5.10).
Zatitna oprema kablovskog sistema je takoe integrisana u toj stanici.

Slika 3.5.9 Izgled prekidake stanice

Slika 3.5.10 Napajanje sekcija

14

Slika 3.5.11 Principska ema napajanja trase Transrapid-a

15

4. Komercijalna primena
Prva komercijalna primena Transrapid-ovog sistema brze eleznice putena je u
rad januara 2004. godine u angaju, Kina.
Trasa povezuje meunarodni Aerodrom Pudong sa ve postojeom Metro
stanicom Longjang u angaju (Slika 4.1).
Operaciona brzina transporta je 430 km/h na trasi koja je duga 30 km i sadri dva
koloseka. Vreme potrebno da putnici sa aerodroma stignu do grada ili u suprotnom smeru,
traje neto manje od 8 minuta. Tri Transrapid-ova vozila sa po pet sekcija saobraa na toj
liniji.
Do sada je preko 2 miliona ljudi prevezeno Transrapid-om u angaju.
Naruilac projekta bio je Shanghai Maglev Transportation Development Co. Ltd.
(SMTDC), koja je takoe bila odgovorna i za izgradnju stanica i trase.
Nemaki industrijski konzorcijum koji sainjavaju Siemens, ThyssenKrupp i
Transrapid International proizveo je i angaj snabdeo Transrapid-ovim sistemom koji u
sebe ukljuuje vozila, pogonski sistem, napajanje, operacione kontrolne mehanizme kao i
sve nephodne tehnike podsisteme.

Slika 4.1 Mapa rute Aerodrom-centar angaja

16

5. Budunost
Izmeu 1997. i 2000. godine Transrapid International istraivao je mogunost
implementiranja Transrapid maglev sistema kao sredstva za brz prevoz putnika u
centralnoj i istonoj Evropi (Slika 2.8). Studije je finansijski podrala Evropska Unija.
Glavni rezultat ovih studija (koje su na odgovarajui nain prouavale vreme putovanja,
oekivani broj putnika, investicione trokove itd...) jeste mogunost izvodljivosti datog
projekta, tj. njegova tehnika i ekonomska opravdanost.

Slika 5.1 Planirane trase u centralnoj i isto;noj Evropi

17

Literatura
www.transrapid.de
www.siemens.com
wikipedia.org
www.thyssenkrupp-transrapid.de
www.maglev.de
Skripta Eletrina vozila prof. Slobodana N. Vukosavia

18