Ispravljai

Ispravljai su konvertori koji naizmeninni napon ili struju pretvaraju u jednosmerni napon
ili struju. Ovakvu konverziju mogu izvriti jedino nelinearni sistemi. Prema vrsti ulazne i izlazne
veliine (struja ili napon) mogue je razvrstati ispravljae na etiri grupe. Pri malim snagama
najei su ispravljai sa naponskim ulazom i naponskim izlazom, dok pri veim snagama
dominiraju ispravljai sa naponskim ulazom i strujnim izlazom. Prema sistemu napajanja,
ispravljai mogu biti monofazni i trofazni. Takoe, izlazna veliina ispravljaa moe, a ne
mora, biti regulisana. Kao i veina drugih klasika ija, ova klasika ija je relativna i pomae
samo u sistematiza iji izlaganja.
Za poetak, posmatrajmo monofazni izvor napona

vIN = Vm sin(0 t + )

amplitude Vm , efektivne vrednosti VRM S = Vm / 2, krune frekven ije 0 , frekven ije f0 =

0 /(2), periode T0 = 1/f0 = 2/0 , poetne faze , kakav bi trebalo da bude mreni napon.
Posmatrani napon je neizoblien, poto u spektru nema viih harmonika.
U ilju ra ionalnog prenosa snage, za elektroenergetski sistem je povoljno da struja svih
potroaa bude sinusoidalnog oblika i u fazi sa naponom, dakle idealni potroai su linearni
sta ionarni otporni i. Stoga je ulazna struja idealnog ispravljaa
iIN = Im sin(0 t + )
gde je

Vm
Im
otpornost emulirana na ulazu ispravljaa. Ako ispravlja nema gubitaka, to je prirodna
pretpostavka za idealni ispravlja, onda se srednja snaga preuzeta na ulazu
RE =

PIN =

1
V m Im
2

predaje na izlazu, POU T = PIN , odakle je

VOU T IOU T =

1
V m Im .
2

Dakle, idealni ispravlja na ulazu emulira otpornost, dok na izlazu predaje snagu preuzetu na
ulazu. Svedeno na nivo trenutnih vrednosti struja i napona, model idealnog ispravljaa se moe
predstaviti kao otpornik bez gubitaka, prikazan na sli i 1. Ovakav model ima samo teorijsku
vrednost, poto su svi ispravljai koji kontroliu oblik ulazne struje realizovani sa regulisanim
izlazom, pa se emulirana otpornost podeava prema izlaznoj snazi. U sluaju ispravljaa sa
naponskim izlazom VOU T kome potroa uzima izlaznu struju IOU T ovo uslovljava emuliranu
otpornost
Vm2
.
RE =
2 VOU T IOU T
U izrazu za emuliranu otpornost gurie amplituda ulaznog napona Vm , koja se denie za
napon sinusoidalnog oblika, a odreuje na osnovu posmatranja napona u intervalu vremena.
Stoga nije mogue denisati opti dvoportni element koji karakterie regulisani idealni ispravlja
za proizvoljni talasni oblik ulaznog napona na nivou trenutne vrednosti signala.
Najvei broj ispravljaa na ulazu ne obezbeuje sinusoidalni oblik struje u fazi sa naponom.
Stoga je potrebno denisati parametre za karakteriza iju ovakvih ispravljaa i njihovog
1

iIN

IOUT

+
p(t)

vIN

RE

VOUT

Slika 1: Idealni ispravlja.

odstupanja od idealnog potroaa, linearnog otpornika. Ulazna snaga ispravljaa se denie

kao
Z t0 +T0
Z t0 +T0
1
1
p(t) dt =
vIN (t) iIN (t) dt.
P =
T0 t0
T0 t0

Prividna snaga na ulazu ispravljaa je

S = VRM S IRM S
gde se efektivne vrednosti (root-mean-square value, RMS value ) struje i napona odreuju
koristei
s Z
t0 +T0
1
XRM S =
x2 (t) dt.
T0 t0

Dominantni faktor u dimenzionisanju transformatora u elektroenergetskom sistemu je njihova

prividna snaga, dok je dominantni faktor u dimenzionisanju povrine poprenog preseka kablova
efektivna vrednost struje, sto se u uslovima spe i iranog napona svodi na prividnu snagu. Zato
ima smisla denisati faktor snage
P
PF =
S
koji predstavlja meru ra ionalnog korienja resursa elektroenergetske mree.
U sluaju da je ulazni napon neizoblien, ulazna snaga ispravljaa je

P = VRM S I1RM S cos 1

gde je I1RM S efektivna vrednost osnovnog harmonika (fundamentalnog harmonika,
fundamentala, harmonika na 0 ) ulazne struje, a 1 je fazna razlika izmeu ulaznog napona i
osnovnog harmonika ulazne struje ispravljaa. U ovom sluaju se izraz za faktor snage svodi
na
I1RM S
I1RM S
PF =
cos 1 =
DP F
IRM S
IRM S
i zavisi od oblika ulazne struje (preko odnosa I1RM S /IRM S ) i njenog poloaja u odnosu na
ulazni napon (preko 1 ). U ilju karakterisanja uti aja poloaja ulazne struje u odnosu na
ulazni napon, denie se displa ement power fa tor kao

DP F = cos 1
dok je uti aj oblika karakterisan odnosom I1RM S /IRM S . Vrednost ovog odnosa je bliska 1 ak
i za jako izobliene ulazne struje, pa se za karakterisanje oblika struje dodatno koristi ukupno
harmonijsko izoblienje (total harmoni distortion ) denisano kao
pP
2
k=2 IkRM S
T HD = T HD1 =
I1RM S
2

ili kao

T HD2 =

pP

2
k=2 IkRM S

.
IRM S
Postojanje dve deni ije za ukupno harmonijsko izoblienje je poten ijalni izvor zabune, stoga
ima smisla uvek naglasiti na koju deni iju se razmatranje odnosi. Deni ija koja se danas
smatra standardnom (prema standardu IEEE 5191992) je T HD1, pa e se u ovom tekstu ona
podrazumevati ako se drugaije ne naglasi.
Raunanje vrednosti T HD direktno prema deni iji je nepodesno, zbog raunanja i
sumiranja teorijski beskonanog broja harmonika. U praksi je pogodnije koristiti Parsevalovu
teoremu prema kojoj je
2
IRM
S

2
IkRM
S

2
I1RM
S

2
IkRM
S

k=2

k=1

odakle se suma nepodesna za direktno izraunavanje indirektno odreuje kao

X
k=2

Odavde je

2
2
2
IkRM
S = IRM S I1RM S .

s
p
2
2
2
IRM S I1RM S
IRM
S
T HD1 =
=
1
2
I1RM S
I1RM S
T HD2 =

2
IRM
S

2
I1RM
S

IRM S

2
I1RM
1 2 S.
IRM S

Vrednosti T HD1 i T HD2 su odreene iskljuivo odnosom I1RM S /IRM S , pa se moe uspostaviti
meusobna veza T HD1 i T HD2 kao

T HD2 = p

T HD1 = p

T HD1
1 + T HD12
T HD2

1 T HD22

to je prikazano na sli i 2. U nekim situa ijama od koristi moe biti i odnos I1RM S /IRM S izraen
preko T HD1 i T HD2
q
1
I1RM S
=p
1 T HD22
=
2
IRM S
1 + T HD1

Kako je 0 I1RM S /IRM S 1, vai 0 T HD2 1, dok za T HD1 nema gornjeg ogranienja.
Valja napomenuti da se vrednosti za T HD obino izraavaju u pro entima.
Za odreivanje T HD potrebno je odrediti amplitudu osnovnog harmonika ulazne struje.
Osim toga, punu informa iju o ulaznoj struji sadri spektar ulazne struje, dok T HD samo
zdrueno analizira sve vie harmonike, kroz zbir kvadrata njihovih amplituda. Signal x(t) se
moe predstaviti razvojem u Furijeov red

x(t) = X0 +

(XCk cos (k0 t) + XSk sin (k0 t))

k=1

gde je

1
X0 =
T0

t0 +T0

x(t) dt

t0

T HD2

1.5

0.5

0
0

0.5

1.5

2.5

3.5

T HD1

Slika 2: Veza T HD1 i T HD2.

jednosmerna komponenta signala,

XSk

2
=
T0

t0 +T0

x(t) sin (k0 t) dt

t0

je amplituda sinusne komponente k tog harmonika, dok je

XCk

2
=
T0

t0 +T0

x(t) cos (k0 t) dt

t0

amplituda kosinusne komponente k tog harmonika. U posebnom sluaju odreivanja amplitude

osnovnog harmonika ulazne struje amplituda sinusne komponente je
Z
1 2
IS1 =
iIN (0 t) sin (0 t) d(0t)
0
amplituda kosinusne komponente je

IC1

1
=

iIN (0 t) cos (0 t) d(0 t)

dok je amplituda osnovnog harmonika ulazne struje

q
2
2
I1m = IS1
+ IC1
a njena efektivna vrednost

r
2
2
I1m
IS1
+ IC1
I1RM S = =
.
2
2
Navedeni parametri e biti korieni u karakteriza iji ispravljaa koji e biti analizirani u
daljem tekstu.