Specificnosti Oblika Ugrozavanja Zeleznice - Lazar Urosevic 24.10.2018

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ
СМЕР НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ
ЗАВРШНИ (МАСТЕР) РАД
„Специфичности облика угрожавања железнице и начини заштите “
Ментор: Студент:
Проф. др Љубомир Стајић Лазар Урошевић
Број индекса: НБ4/17
Нови Сад, 2018. година

САДРЖАЈ
УВОД ............................................................................................................................................. 3
1. ПРАВНИ ОКВИР ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ДЕЛОВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ У СРБИЈИ .............. 6
1.1. Закон о железници. ................................................................................................................ 6
1.1.1. Национални програм јавне железничке инфраструктуре.............................................. 9
1.2. Закон о безбедности у железничком саобраћају ............................................................... 10

1.3. Закон о интероперабилности железничког система................... ...................................... 12
1.4. Организација и надлежност привредних субјеката железнице Србије .......................... 13
1.5. Железница као критична инфраструктура ........................................................................ 18
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ОБЛИКА УГРОЖАВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ ...................................... 22
2.1. Спољни облици угрожавања............................................................................................... 24
2.1.1. Обавештајна и извиђачка делатност као облик угрожавања железнице................. 24
2.1.2. Субверзија као облик угрожавања железнице .............................................................. 25
2.2. Мешовити облици угрожавања .......................................................................................... 27
2.2.1. Тероризам као облик угрожавања железнице ............................................................... 27
2.2.2. Саботажа као облик угрожавања железнице.................. ............................................ 30
2.3.6. Промет дроге као облик угрожавања железнице......................................................... 32
2.3.7. Илегални промет оружја као облик угрожавања железнице...................................... 35
2.3. Унутрашњи облици угрожавања ........................................................................................ 36
2.3.1. Вишеструка убиства као облик угрожавања железнице ............................................ 36
2.3.2. Kрађе као облик угрожавања железнице ……………. ................................................. 39
2.3.3. Нарушавање ЈРМ-а као облик угрожавања железнице ............................................... 42
2.3.4. Пожари као облик угрожавања железнице............. ..................................................... 44
2.3.5. Корупција као облик угрожавања железнице ............................................................... 46
1
3. НАЧИНИ ЗАШТИТЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ .................................................................................... 49
3.1. Оперативно- превентивне мере заштите ........................................................................... 49
3.1.1. Организација и улога полиције у примени оперативних мера заштите ..................... 50
3.1.2. Улога Безбедносно- информативне агенције у примени оперативно- превентвних

мера заштите ............................................................................................................................. 52
3.2. Мере физичке заштите ........................................................................................................ 54
3.2.1.Улога полиције у примени мера физичке заштите железнице ..................................... 55
3.2.1.1. Организација полиције у примени мера заштите железнице ................................................. 55
3.2.1.2. Мере физичке заштите железнице патролним активностима полиције ............................. 58
3.2.1.3. Мере физичке заштите железнице активностима пратње возова полиције ....................... 59
3.2.1.4. Мере физичке заштите железнице заштитно- безбедносним активностима полиције .. 61
3.2.1.5. Мере физичке заштите железнице контролно- безбедносним активностима полиције .... 64
3.2.2. Улога приватног обезбеђења у примени мера физичке заштите железнице ............ 65
3.2.1.1. Правни оквир примене мера физичке заштите железнице од стране приватног
обезбеђења ................................................................................................................................................. 66
3.2.1.2. Примена мерa физичке заштите кроз основне делатности службе физичког
обезбеђења ................................................................................................................................................. 67
3.3. Мере противдиверзионе и противтерористичке заштите ................................................ 68
3.4. Мере техничке заштите ....................................................................................................... 71
3.5. Мере заштите од пожара ..................................................................................................... 75
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................ 79
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................. 83
2
УВОД
Човек од свог постојања тежи да створи олакшице различитим проналасцима и

достигнућима. Усложњавањем друштвених односа временом су из простих
друштвених заједница настале државе. Стварањем држава стварају се оквири даљег
систематичног напретка друштва. Оно што је од изузетног значаја за сваку државу и
друштво јесте развитак начина транспорта њених грађана и робе. У почетку су се
користиле животиње (коњи) са запрегом, сплавови, итд. Сваки проналазак је само
почетак даљег усавршавања и померања граница у стварању нових начина транспорта.
Интрес државе и појединца лежи у побољшаним условима транспорта у виду
брзине путовања и габарита преноса. Развојем науке и технике, нарочито механике и
металне индустрије створили су се предуслови за конструкцију машина намењених за
превоз људи и терета.
Једна од људских творевина и система који су успостављени развојем и
напретком друштва јесте железнички саобраћај, који је у почетку функционисао вучом
кола као запреге по шинама, потом употреба парне локомотиве и на крају од простијих
и једноставнијих облика настале су савремене локомотиве које у железничком
саобраћају транспортују путнике (путничким вагонима) и робу (теретним вагонима).
Значај савременог железничког саобраћаја је непроценљив, нарочито у
развијеним земљама где се преко железнице повезују најудаљеније тачке и остварује
транспорт путника и робе са свим предностима железничког саобраћаја (брзина,
комфор, велике количине терета које се могу транспортовати једном локомотивом,
итд.).
Развојем железничког саобраћаја унутар државе ствара се један посебан систем
са пратећом инфраструктуром који чини железницу. Железница у савременом погледу
је шири појам од железничког саобраћаја. Железнички саобраћај представља кретање
локомотиве са пратећим вагонима по шинама. Да би овакав вид саобраћаја
функционисао поред мреже железничких саобраћајница (пруга) и возова неопходно је
људство са пратећом инфраструктуром што је изнедрило стварање сложеног система
железнице као битног привредног и транспортног чиниоца у држави.
Положај наше државе представља раскршће путева који повезује Малу Азију са
Европом, односно исток и запад, што је ставља у погодан стратешки положај
3
контролом саобраћајница, а са друге стране у неугодан положај услед интересне борбе
великих светских сила у остваривању својих планова кроз утицај на Балканске државе.
Након грађанских ратова и промене друштвеног уређења 90- тих година, наша
земља се нашла у транзицији и опште тешко државно стање се одразило на железницу
као њену творевину кроз урушавање државних институција и губљења њене употребне
вредности. У сваком сегменту прогреса и пада наше државе, железница прати такво
стање и чини битан сегмент нашег друштва.
Железницу чине људи, имовина и пословање и она је суочена са бројним
безбедносним изазовима. Успешним начином заштите железнице од разноврсних
облика угрожавања, не штити се само железница као систем за себе, већ целокупно
друштво.
Основни проблем истраживања овог рада је одредити место, улогу и значај
железнице у остваривању националне безбедности. Предмет истраживања јесте
утврђивање специфичности облика угрожавања као и начина заштите железнице у
Републици Србији.
Општи циљ истраживања је да се укаже на значај безбедности железнице по
целокупно друштво, односно значај у остваривању националне безбедности. Научни
циљ истраживања је научна дескрипција (опис) специфичности угрожавања железнице
и начина заштите. С тим у вези, анализираћемо поједине облике угрожавања са којима
је железница суочена, као и указати на значај заштите железнице различитим мерама.
Практични циљ истраживања јесте унапређење нивоа безбедности железнице
комбинованом применом различитих мера заштите.
Основна хипотеза од које смо пошли приликом израде овог рада гласи:
угрожавање безбедности железнице у Републици Србији одвија се у специфичним
политичким, економским и безбедносним условима и потребно је константно и
комбиновано примењивати и унапређивати мере заштите.
На основу дефинисаног предмета и хипотеза, у раду ће се користити следеће
методе: анализа садржаја, историјско- компаративни метод, аналитичко-синтетички
метод, индуктивно-дедуктивни метод, статистички метод и метод посматрања.
Рад је структурисан у више целина од којих је прво поглавље рада посвећено
дефинисању правног и стратешког оквира организације и деловања железнице у
Републици Србији. Пажња је посебно посвећена Законима који се односе на железницу
и привредним субјектима у оквиру железнице. У другом поглављу рада указаћемо на
4
облике угрожавања железнице. Нарочито значајан део овог поглавља је посвећен
специфичностима облика угрожавања.
Треће поглавље рада обухвата начине заштите железнице. Посебно је
анализирана улога полиције, Безбедносно- информативне агенције, приватног
обезбеђења и привредних субјеката железнице у примени појединих мера.
5
1. ПРАВНИ ОКВИР ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ДЕЛОВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ
У СРБИЈИ
Железницу у Србији чине лица, имовина и пословање привредних друштава у

области железничког саобраћаја. Лица у оквиру железнице подразумевају запослене у
железнице и кориснике услуга железничког саобраћаја. Постоји више акционарских
друштва у власништву Републике Србије у оквиру којих се обавља железнички
путнички и теретни саобраћај, као и све друге делатности које се тичу пословања,
управљања и одржавања железничке инфраструктуре.
Некада је пословање и имовина железница била у власништву и под окриљем
једног привредног субјекта, односно акционарског друштва „Железнице Србије“
(раније ЖТП „Београд“, па јавно предузеће „Железнице Србије). 1 Акционарска
друштва у оквиру којих функционише железница су у искључивом власништву
Републике Србије.
Правни оквир безбедног и неометаног функционисања железнице, управљање
железничком инфраструктуром и друге области функционисања железнице, као и рад
привредних субјеката железнице регулисано је Законом о железници2, Законом о
безбедности у железничком саобраћају3 и Законом о интероперабилности железничког
система4.
1.1. Закон о железници
Законом о железници уређује се управљањe железничком инфраструктуром,

обављање делатности железничког превоза, лиценцирање железничких превозника,
приступ железничкој инфаструктури, услужним објектима и услугама, начела и
поступци за одређивање и обрачун цена приступа јавној железничкој инфраструктури
и цена услуга у вези са обављањем железничког превоза, додела капацитета јавне
железничке инфраструктуре, индустријске железнице и индустријски колосеци,
1
http://www.zeleznicesrbije.com/istorijat/ [приступљено 15.09.2018.године]
2
Службени гласник РС, број 41/2018.
3
Исто.
4
Исто.
6
надлежности Дирекције за железнице, права путника и услуге јавног превоза путника
железницом од општег економског интреса.5
Законом о железници дефинисани су елементи железничке инфраструктуре који
чине пругу и споредне колосеке на мрежи, као и индустријске колосеке прикључене на
мрежу. Предвиђени су следећи елементи:
- пружни појас;
- колосек и подлога колосека, нарочито насип, усек, дренажни канали и ровови,
зидани ровови, пропусти, обложени зидови, засади за заштиту бочних нагиба
итд; платформе за путнике и робу, укључујући и оне у путничким станицама и
теретним терминалима; ивична стаза и пешачке стазе; преградни зидови, живе
ограде, ограде; противпожарни појасеви; апарати за загревање скретница;
прелази; застори за заштиту од снега итд;
- грађевински објекти: мостови, пропусти и други надвожњаци, тунели,
покривени усеци и други подвожњаци; потпорни зидови, структуре за заштиту
од лавина, одрона итд;
- путни прелази, укључујући средства за осигурање путних прелаза;
- горњи строј, а нарочито: шине, ужлебљене шине и заштитне шине; прагови и
подужне везе, колосечни причврсни и спојни прибор, застор укључујући
туцаник и песак; скретнице, прелази итд; окретнице и преноснице (осим оних
резервисаних искључиво за локомотиве);
- прилази за путнике и робу, укључујући друмски приступ и приступ за путнике
који долазе или одлазе пешке;
- безбедносне, сигналне и телекомуникационе инсталације на отвореним пругама,
у станицама и ранжирним станицама, укључујући постројења за стварање,
трансформисање и дистрибуцију електричне енергије за сигнализацију и
телекомуникације; зграде за такве инсталације или постројења; колосечне
кочнице;
- инсталације за осветљења за потребе саобраћаја и безбедности;
- постројење за трансформацију и пренос електричне енергије за вучу возова:
двофазни далеководи 110 kV, подстанице изузев разводног постројења 110 kV у
5
Закон о железници, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 1.
7
тој подстаници, напојни каблови између подстаница и контактних водова,
контакна мрежа и носачи, трећа шина са носачима;
- зграде које су у функцији управљања железничком инфраструктуром,
укључујући део опреме за обрачун и наплату превозних цена.6
Железничке пруге се могу категорисати као: магистралне пруге (од значаја за
међународни и национални саобраћај), регионалне пруге (од значаја за регионални и
локални саобраћај), локалне пруге (од значаја за локални саобраћај), манипулативне
пруге (од значаја за привредне субјекте) и пруге туристичко - музејске железнице.7
Управљање јавном железничком инфраструктуром је делатност од општег
интереса. Јавна железничка инфраструктура је добро у општој употреби у својини
Републике Србије. Делатност управљања железничком инфраструктуром може
обављати јавно предузеће или привредно друштво. Управљач инфраструктуре мора да
има сертификат о безбедности за управљање железничком инфраструктуром, који
издаје Дирекција железнице.8
Законом о железници основана је Дирекција железници која има статус правног
лица и представља посебну организациону јединицу која обавља послове државне
управе у области железнице. Седиште Дирекције железнице је у Београду.9
Надлежности Дирекције железнице су следећи:
- послови у области рeгулисaњa тржиштa жeлeзничких услугa;
- послови у области лиценцирања железничких превозника;
- послови у области права путника;
- послови у области бeзбeднoсти у железничком саобраћају и
интeрoпeрaбилнoсти жeлeзничкoг система;
- послови у области жичара;
- послови остваривања међународне сарадње у оквиру своје надлежности;
- послови обавља и друге послове у складу са овим законом и законима којима се
уређују области безбедности у железничком саобраћају, интероперабилности
железничког система и жичара за превоз лица.10
6
Исто, члан 4.
7
8
Видети шире: Исто, члан 6.
9
10
8
1.1.1. Национални програм јавне железничке инфраструктуре
Законом о железници предвиђено је доношење Националног програма

железничке инфраструктуре, који се доноси за период од пет година и који обухвата:
- постојеће карактеристике и стање железничке инфраструктуре Републике
Србије;
- развојне компоненте у изградњи нових капацитета инфраструктуре од посебног
значаја за Републику Србију;
- планове изградње, реконструкције и одржавања железничке инфраструктуре са
дефинисањем структуре, динамике реализације и приоритета, висине и извора
финансијских средстава потребних за извршење активности из Националног
програма. 11
Народна скупштина донела је Одлуку о спровођењу Националног програма
јавне железничке инфраструктуре за период од 2017. до 2021. године. 12
Одлука о
спровођењу наведеног програма донета је у складу са важећим Законом о железници у
том тренутку.13 Важећим и претходним Законом о железници идентичан је обухват
Националног програма са разликом у надлежности доношења Одлуке. Према важећем
Закону о железници надлежност у доношењу Одлуке припада Влади Републике Србије,
док је претходним Законом о железници надлежност у доношењу Одлуке припадала
Народној скупшини, а на основу предлога Владе.14
Националним програмом јавне железнчке инфраструктуре предвиђено је
планирање изградње, реконструкције и одржавања железничке инфраструктуре.
Национални програм je основни документ који одређује приоритете развоја, изградње,
реконструкције и одржавања функционалности железничке инфраструктуре.
Национални програм обухвата основне поставке дефинисане Планом развоја
железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног транспорта у Републици
Србији од 2015. до 2020. године, уважава процес усклађивања националног
11
12
13
Закон о железници, Службени гласник РС, број 45/2013 и 91/2015, члан 46.
14
Видети шире: Закон о железници, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 48 и Закон о железници,
Службени гласник РС, број 45/2013 и 91/2015, члан 46.
9
законодавства са прописима Европске уније, као и међународне споразуме и развојне
планове Трансевропске железничке мреже на овом подручју.15
Пре израде и доношења Националног програма израђене су опсежне анализе
техничко-функционалног стања железничке инфраструктуре и потребних техничко-
технолошких активности у функцији безбедног одвијања железничког саобраћаја,
унапређења функционалности и даљег развоја. Приказ циљева који се желе постићи
усклађен je са претпоставком да се они, услед објективно незадовољавајућег техничко-
функционалног стања и слабих финансијских могућности, могу остварити тек у дужем
временском периоду, пa Национални програм представља први део дугорочног
развојног програма железничке инфраструктуре у Републици Србији.16
У програму се, за период од 2017. до 2021. године, утврђују планови изградње
нове, реконструкције и одржавања постојеће железничке мреже, одређују приоритети
и динамика њихове реализације, као и висина и потенцијални извори потребних
финансијских средстава. Пројекти који се односе на изградњу и реконструкцију
железничке инфраструктуре за које су дефинисани извори финансирања, односно
постоје потенцијални финансијери (кредитори) износе близу три милијарде евра.
Процењена инвестициона улагања у изградњу и реконструкцију железничке
инфраструктуре од 2017. до 2021. године за које је припремљена техничка
документација, а није обезбеђено финансирање, износе око 462,5 милиона евра. Поред
тога, процењена вредност пројеката за које није израђена техничка документација и
није обезбеђено финансирање износи близу две милијарде евра.17
1.2. Закон о безбедности у железничком саобраћају
Законом о безбедности у железничком саобраћају уређују се услови за безбедно

и несметано одвијање железничког саобраћаја у Републици Србији. Безбедност
железнице обухвата услове које испуњава железнички систем и железнички радници,
као и друге услове од значаја за остваривање безбедног и несметаног одвијања
железничког саобраћаја.18
15
Одлука о спровођењу Националног програма јавне железничке инфраструктуре за период од 2017. до
2021. године, Службени гласник РС, број 53/2017, стр. 2.
16
Исто.
17
Исто.
18
Закон о безбедности у железничком саобраћају, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 1, став 1 и 2.
10
Унутрашњи ред у железничком саобраћају уређује се Правилником о
унутрашњем реду у железничком саобраћају19 који је предвиђен и у складу са Законом
о безбедности у железничком саобраћају. Овим Законом20 као и Правилником21
предвиђени су радници железнице који имају посебна овлашћења у раду приликом
спровођења унутрашњег реда.
Овлашћени железнички радници су радници железнице који се старају да се
лица која се налазе на железничком подручју и у возовима придржавају унутрашњег
реда у железничком саобраћају.22 Наведени радници у спровођењу унутрашњег реда у
железничком саобраћају, дужни су да утврде идентитет лица која се не придржавају
унутрашњег реда, да предузимају мере потребне за спречавање нарушавања и мере за
успостављање нарушеног унутрашњег реда, да одузимају предмете који су
употребљени за угрожавање безбедности железничког саобраћаја или за нарушавање
унутрашњег реда у железничком саобраћају. Надлежни органи унутрашњих послова,
на захтев овлашћених железничких радника, пружају потребну помоћ тим радницима у
спречавању нарушавања и успостављања унутрашњег реда у железничком
саобраћају.23
Приступ и кретање на железничком подручју дозвољени су искључиво на
одређеним местима. Приступ и кретање дозвољено је: на железничкој станици, у
чекаоницама, вестибилима, на перонима и другим просторијама одређеним за путнике,
у магацину, у просторијама односно на местима одређеним за пријем на превоз и
издавање приспеле робе, другим магацинским просторијама одређеним за приступ
лица и на простору на коме се налазе истоварно- утоварни колосеци.24 На осталим
местима железничке инфраструктуре где приступ и кретање није дозвољено, изузетно
без дозволе и одобрења могу приступити: извршни железнички радници и радници
управљача или железничког превозника који су обучени за кретање на железничком
подручју као и лица која прате и обезбеђују; републички инспектор за железнички
19
Службени гласник, 2/2016.
20
Службени гласник РС, број 41/2018, члан 98, став 3.
21
Службени гласник, 2/2016, члан 2, став 1, тачка 4.
22
Закон о безбедности у железничком саобраћају, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 98, став 3.
23
Исто, члан 98, став 4.
24
Правилник о унтрашњем реду у железничком саобраћају, Службени гласник РС, број 2/2016, члан 5.
11
саобраћај; овлашћени државни службеници Дирекције; и овлашћена службена лица
Министарства унутрашњих послова када обављају службене радње.25
1.3. Закон о интероперабилности железничког система
Законом о интероперабилности железничког система уређују се услови које

треба да испуни систем железнице у Републици Србији да би се обезбедила
интероперабилност, у циљу несметаног одвијања железничког саобраћаја.
Интероперабилност железнице представља способност железничког система да
омогући безбедно и несметано кретање возова који остварују захтеване нивое
перформанси. Та способност зависи од свих регулаторних, техничких и
експлоатационих услова који морају да буду остварени да би се испунили основни
захтеви.26
Законом о интероперабилности железничког система предвиђени су
конвенционални железнички систем и железнички систем за велике брзине.27
Конвенционални железнички систем је систем пројектован за брзине до 200
km/h и железничку мрежу конвенционалног железничког система чине: железничке
пруге намењене за превоз путника; железничке пруге намењене за мешовити превоз
(превоз путника и превоз робе); железничке пруге намењене за превоз робе; чворови за
превоз путника; чворови за превоз робе, укључујући и терминале за комбиновани
транспорт; железничке пруге које спајају горе поменуте пруге и чворове.28
Наведене железничке системе чине структурни и функционални подсистеми.
Структурни подсистеми су:
- инфраструктура – железнички колосеци, скретнице, објекти на прузи (мостови,

тунели и сл.) и припадајућа инфраструктура у службеним местима (перони,
подручја приступа, укључујући и делове намењене лицима са смањеном
покретљивошћу и сл.);
- енергија – уређаји намењени напајању електричном енергијом, укључујући
контактну мрежу и пружну опрему за мерење потрошње електричне енергије;
25
Закон о безбедности у железничком саобраћају, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 99.
26
Закон о интероперабилности у железничком систему, Службени гласник РС, број 41/2018, члан 1.
27
28
12
- контрола, управљање и сигнализација – пружни део – сва опрема постављена
дуж железничке пруге која је потребна да се осигура безбедност и за контролу и
управљање кретањем возова одобреним за саобраћај на мрежи;
- контрола, управљање и сигнализација – део у возилу – опрема у возилу која је
потребна да се осигура безбедност и за контролу и управљање кретањем возова
одобреним за саобраћај на мрежи;
- возна средства – структура, системи контроле и управљања за сву возну опрему,
одузимачи струје, уређаји за вучу и конверзију енергије, опрема за мерење
потрошње електричне енергије у возилу, опрема за кочење, квачење, трчање
(обртно постоље, осовине и сл.) и вешање, врата, интерфејс човек/машина
(возно особље и путници, укључујући и потребе лица са смањеном
покретљивошћу), пасивни и активни безбедносни уређаји и средства потребна
за здравље путника и возног особља.
Функционални подсистеми су:
- регулисање и управљање саобраћајем – поступци и додатна опрема која
омогућава усклађени рад разних структурних подсистема у току редовног или
отежаног рада, посебно укључујући састављање возова, вожњу возова,
планирање и управљање саобраћајем, као и стручна оспособљеност која се може
захтевати за извршавање услуга у прекограничном саобраћају;
- одржавање – поступци, додатна опрема, радионице за одржавање и залихе
резервних делова које омогућавају обавезне поправке и превентивно одржавање
ради обезбеђења интероперабилности железничког система и гарантовања
захтеваних перформанси;
- телематске апликације за превоз путника и робе.29
1.4. Организација и надлежност привредних субјекта у оквиру железнице Србије
Железница у Србији функционише радом независних акционарских друштава

“Железнице Србије” а.д. Београд, „Србија Воз“ а.д., „Инфраструктура железнице
Србије” а.д., „Србија карго“ а.д. Поред наведених у оквиру железнице функционишу и
независни приврeдни субјекти: Привредно друштво Саобраћајни Институт ЦИП д.о.о;
Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“; Предузеће за изградњу
29
13
железничког чвора Београд д.о.о.- Београд чвор; „Заштитна радионица“ д.о.о.;
„Србијакомби“ д.о.о.; ЖИТ д.о.о. – Железнички интегрални транспорт; и Привредно
друштво за железничко угоститељство и туризам „Желтурист“ д.о.о.
Влада Републике Србије је 02. 07. 2015. године донела Одлуку о статусној
промени „Железница Србије“, издвајања уз оснивање нових акционарских друштава
„Инфраструктура железнице Србије“, „Србија воз“ и „Србија Карго“. Од 10. 08.2015.
године, када је Агенција за привредне регистре донела решење о упису у регистар
новоформираних друштава, српске железнице наставиле су да постоје као четири
акционарска друштва: Друштво “Железнице Србије”, Друштво за управљање
железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, Друштво за
железнички превоз робе „Србија карго“ и Друштво за железнички превоз путника
„Србија воз“.30
Организационе јединице привредних субјеката у оквиру железнице образују се
и поступају у складу са Законом о железници, Законом о безбедности у железничком
саобраћају и Законом о интероперабилности у железничком систему.
Након издвајања три новоформирана железничка друштва, „Железнице Србије“
а.д. нису промениле свој правни и пословни субјективитет (непромењен ПИБ и
матични број), али су промениле делатност.
Делатности Друштва “Железнице Србије”су: Инжењерске делатности и
техничко саветовање, консултантске делатности у области информационе технологије
и остале услуге информационе технологије, куповина и продаја властитих некретнина,
као и изнајмљивање властитих или изнајмљених некретнина и управљање њима,
рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови, пореско саветовање,
техничко испитивање и анализе, изнајмљивање и лизинг осталих машина, опреме и
материјалних добара, делатност музеја, галерија и збирки.31
Акционарско друштво „Србија Воз“ основано је Одлуком о оснивању
акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“.32
30
http://www.zeleznicesrbije.com/%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%
86%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%B4/delatnost-
drustva-i-organizacija/?lang=lat [приступљено 15.09.2018.године]
31
Исто.
32
14
Организациони делови уређени су Правилником о организацији и
систематизацији послова Акционарског друштва за железнички превоз путника
„Србија Воз“33 који је донет на основу Закона о раду34 и Статута35.
„Србија воз“ у свом раду обавља следеће послове: саобраћајни и комерцијални
послови; послови вуче возова; послови одржавања возних средстава; послови
информационо-комуникационих технологија и маркетинга; финансијско-
рачуноводствени послови; послови плана и попис; послови набавки и стоваришног
пословања; правни послови и послови људских ресурса; послови унутрашње
контроле; послови контроле прихода; послови интерне ревизије; послови
реструктурирања. Послови у друштву обављају се у оквиру организационих делова:
кабинет генералног директора; сектор; центар; секција; организациона јединица. У
оквиру сектора и центара образују се нижи организациони делови одељење и служба, а
у оквиру секција образују се нижи организациони делови организациона јединица,
одељење, служба, станица, радионица и сервис.36
У саставу кабинета генералног директора налази се Комесар за безбедност који
обавља следеће послове: праћење и анализа свих инцидентних ситуација, ванредних
догађаја, оштећења и отуђења имовине које настају у превозу; анализа критичних
тачака и пропуста који доводе до угрожавања безбедности у превозу; припрема
акционог програма - плана мера за повећање безбедности; сарадња са представницима
Министарства унутрашњих послова (МУП), Царинских органа, Безбедносно-
информативном агенцијом (БИА), Војнобезбедносном агенцијом (ВБА) и
Војнообавештајном агенцијом (ВОА); подношење оперативних дневних и месечних
извештаја генералном директору; обављање других послова по налогу генералног
директора.37
33
Службени гласник Железнице Србије, број 15/2015, 21/2015, 24/2015, 26/2015, 30/2015, 34/2015 и
4/2016.
34
Закон о раду, Службени Гласник РС, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014.
35
Статут Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“, Службени Гласник РС,
број 60/2015.
36
Информатор о раду „Србија воз“ А.Д., Акционарско друштво за превоз путника у железничком
саобраћају „Србија воз“, Београд, август 2018. година, стр. 5.
37
Исто, стр. 8.
15
Акционарско друштво за управљање јавном железничком инфраструктуром
„Инфраструктура железнице Србије“, основано је Одлуком о оснивању Акционарског
друштва за управљање јавном железничком инфраструктуром.38
Оснивач „Инфраструктуре железнице“ је Република Србија, као једини
акционар друштва, у чије име оснивачка права остварује Влада Републике Србије.
Друштво је у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и
инфраструктуре.39
„Инфраструктура железнице“ обавља услужне делатности у копненом
саобраћају. Делатност обухвата управљање јавном железничком инфраструктуром у
делу одржавања јавне железничке инфраструктуре, организовања и регулисања
железничког саобраћаја, обезбеђења приступа и коришћења јавне железничке
инфраструктуре свим заинтересованим железничким превозницима, као и правним и
физичким лицима која обављају превоз за сопствене потребе, као и заштита јавне
железничке инфраструктуре од општег интереса, у складу са законом. Друштво може
обављати и друге делатности као и послове и услуге у унутрашњем и
спољнотрговинском промету.40
За обављање делатности у надлежности „Инфраструктуре железнице Србије“, а
ради безбедности железнице образован је Центар за безбедност као унутрашња
организациона јединица друштва, којом руководи директор.
У Центру за безбедност обезбеђује сe јединствен, интегрисан, стратешки
системски приступ областима одбране, безбедности, ванредних ситуација и
превентивних мера заштите од пожара који се базира на унапред планираном,
превентивном, активном и повезаном деловању. У својој основи систем прати све
процесе и активности из наведених области, идентификују реалне и потенцијалне
изворе опасности који утичу на безбедност људи, имовине и пословања и дефинише
мере за отклањање или задржавање ризика у прихватљивим оквирима, уз истовремени
оптимални трошак финансијских средстава, а све у циљу постизања веће ефективности
и ефикасности пословања. У том смислу процесе и активности спроводи путем своје
организационе, планске и контролне функције унутар Друштва али и путем сарадње са
38
Службени гласник РС, број 60/2015 и 73/2015.
39
Информатор о раду „Инфраструктура железнице“ А.Д., Акционарско друштво за управљање јавном
железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице“, Београд, јануар 2018. година, стр. 1.
40
Исто, стр. 1-2.
16
надлежним државним органима и привредним друштвима, где кроз међусобно
повезивање и усаглашавање, доприноси надоградњи овако успостављеног система.
Систем унутрашње безбедности и заштите Друштва обезбеђује Управа Центра, путем
формираних Одељења за обавезе одбране и ванредне ситуације и Одељења за
безбедност и управљање ризицима у сарадњи са функционално повезаним одељењем
за безбедност Београд (Панчево, Пожаревац, Рума) и служби за безбедност у Новом
Саду (Суботица, Зрењанин), Нишу (Лапово, Зајечар) и Ужицу (Краљево) које процесе
и активности из области одбране, ванредних ситуација, заштите од пожара и
безбедности даље усмеравају према надлежним секцијама, државним органима и
органима локалних самоуправа како би заједничким деловањем извршили прописане
законске обавезе.41
“Србија карго“ представља независно акционарско друштво које функционише
у оквиру железнице и њена основна делатност је транспорт робе у железничком
саобраћају. Делатност се одвија кроз вршење услуге конвенционалног превоза, превоза
нарочитих пошиљака, комбинованог превоза и превоза опасних материја.
Привредно друштво Саобраћајни институт ЦИП д.о.о израстао је у најмоћнију

истраживачко-пројектну компанију у југоисточној Европи. Основан ради пројектовања
прве железничке пруге у Кнежевини Србији и бавио се пројектовањем свих пруга у
Србији и претходној Југославији. Саобраћајни институт ЦИП покрива целокупну
област од истраживања, преко просторног и урбанистичког планирања, геодетских
снимања, геотехничких истраживања до израде техничке документације и сталног
стручног надзора на изградњи објеката. Првенствено послује по задацима свог
оснивача "Железнице Србије" а.д., али има проширену активност на целокупно
грађевинарство у Србији и шире. Саобраћајни институт ЦИП спроводи пројекте
железничке и друмске инфраструктуре, градских саобраћајних система, објеката
високоградње, спортских и специјалних.42
Завод за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ функционише као
здравствена установао основна превасходно за здравствену заштиту запослених у
железници. Има велики значај у предузимању здравствених мера заштите и њен
делокруг ће бити описан детаљније у делу рада који се бави здравственим мерама
заштите железнице.
41
42
http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost.html [приступљено 15.09.2018.године]
17
Предузеће за изградњу железничког чвора Београд д.о.о.- Београд чвор
основано је сходно концепту развоја београдског железничког чвора који је усвојен
1972. године у Генералном урбанистичком плану Београда. Скупштина града Београда
и ЈП „Железнице Србије“ су исте године донеле Одлуку о изградњи и финаснирању
новог београдског железничког чвора, а Република Србије закон по коме је узела
учешће у финансирању. За реализацију овог важног пројекта од посебног значаја за
Републику, Град и Железницу, основана је 1975. године посебна Дирекција, сада
Предузеће за изградњу железничког чвора Београд д.о.о.- Београд чвор.43
„Заштитна радионица“ д.о.о. представља друштво за превенцију инвалидности и
радно оспособљавање инвалида, са примарним задатком пружања социјалне заштите у
оквиру железнице. „Србијакомби“ д.о.о. представља друштво за комбиновани
транспорт основано 04.02.2008. године у оквиру железнице. ЖИТ д.о.о. – Железнички
интегрални транспорт предстваља друштво основано у оквиру железнице са
примарном делатношћу друмског превоза терета.44
Привредно друштво за железничко угоститељство и туризам „Желтурист“ д.о.о.
функционише у оквиру железнице и примарна делатност је пружање угоститељских
услуга у својим објектима који се налазе на свим већим железничким станицама у
Србији, као и смештајно угоститељских услуга у хотелима у Београду, Врњачкој и
Врањској бањи.45
1.5. Железница као критична инфраструктура
Република Србија суочена је са изазовима да елиминише или умањи утицај

угоржавања националне безбедности. Безбедност наше земље може бити угожена када
поједини облици и носиоци угрожавања негативно утичу на критичну инфраструктуру
земље.
Бројне су дефиниције критичне инфраструктуре и углавном се односе на
средства и имовину, која је кључна за неометано функционисање економије и друштва.
Савет Европе је у оквиру Директиве 2008/114/ЕС одредио секторе за које је потребно
дефинисати критичну инфраструктуру (енергија и транпорт). Транспорт подразумева
43
http://www.beogradcvor.rs/o-nama.html [приступљено 15.09.2018.године]
44
http://www.zeleznicesrbije.com/ [приступљено 15.09.2018.године]
45
http://www.zelturist.rs/ [приступљено 15.09.2018. године]
18
друмски, железнички, ваздушни, транспорт унутрашњим пловилима и превоз океаном
и морима.46
Сектор транспорта дефинисан је као путни транспорт, железнички транспорт,
ваздушни саобраћај, унутрашњи водени транспорт као и океанска и морска пловидба.
Важно је напоменути да јавни транспорт није укључен у ову листу. Ово је посебно
важно с обзиром на скорашње нападе, јер је у терористичким нападима у Мадриду и
Лондону јавни транспорт коришћен као средство и циљ.47
Објекти који се обезбеђују и који су од посебног значаја у законодавству
Републике Србије одређени су Уредбом о одређивању послова безбедносне заштите
одређених лица и објеката48, Уредбом Владе о ближим критеријумима за одређивање
обавезно обезбеђених објеката и начину вршења послова њихове заштите49 и Законом
о одбрани50 где се објектима од посебног значаја сматрају се: велики техничко-
технолошки системи, објекти у којима се производе, складиште или чувају предмети
или врше услуге за потребе одбране, објекти у којима су смештени државни органи и
правна лица од посебног значаја за одбрану земље, као и одређени инфраструктурни
објекти. Објекте од посебног значаја или његов део, као и мере заштите одређује Влада
посебним прописом, на предлог Министарства одбране.51
У складу са Законом о одбрани од стране Владе Републике Србије донета је
Одлука о објектима од од посебног значаја за одбрану52 којом су предвиђени као
објекти од посебног значаја за одбрану Републике Србије, објекти у којима су
смештени велики техничко- технолошки системи у складу са актом о одређивању
великих техничких система од значаја за одбрану, као и јавна железничка
инфраструктура, индустријска железница и метрои.53 Влада Републике Србије такође је
донела Одлуку о одређивању великих техничких система од значаја за одбрану54 где се
великим техничким системом од значаја за одбрану на територији Републике Србије у
46
Шкеро, М.; Атељевић, В.: Заштита критичне инфраструктуре и основни елементи усклађивања са
директивом Савета Европе 2008/114/ЕС, Војно дело, vol. 67, број 3/2015, Београд, стр. 192.
47
Мићовић, М.: Безбедносни аспекти функционисања критичне инфраструктуре у ванредним
ситуацијама, Факултет безбедности, Београд, 2016, стр. 77-78.
48
49
50
Службени гласник РС, број 116/2007, 88/2009, 88/2009- др. закон, 104/2009- др. закон, 10/2015 и
36/2018.
51
Исто, члан 67, став 1 и 2.
52
53
Исто, члан 2, став 1 и став 5, тачка 2.
54
Службени гласник РС, број 41/2014, 35/2015, 86/2016 и 53/2017.
19
области саобраћаја сматра: Акционарско друштво за железнички превоз путника
„Србија Воз“, Београд; Акционарско друштво за железнички превоз робе „Србија
Kapгo“, Београд; и Акционарско друштво за управљање јавном железничком
инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, Београд.55
У смислу Уредбе о одређивању послова безбедносне заштите одређених лица и
објеката обезбеђење непосредно врше министарство надлежно за унутрашње послове,
Безбедносно- информативна агенција, Војнобезбедносна агенција, Војна полиција и
јединице Војске Србије. Објекти који се обезбеђују су: Народна скупштина; Генерални
секретаријат председника Републике; Влада; министарства; и други објекти које
користе: председник Републике, председник Народне скупштине, председник Владе,
министар спољних послова, министар одбране, министар унутрашњих послова,
начелник Генералштаба Војске Србије, директор Безбедносно-информативне агенције,
директор Војнобезбедносне агенције, директор Војнообавештајне агенције, директор
полиције, страни државници - носиоци највиших државних функција током службених
посета Републици Србији и носиоци највиших правосудних функција и други државни
функционери у зависности од процене угрожености, а по препоруци Бироа за
координацију рада служби безбедности.
Законом о приватном обезбеђењу дефинисано је да обавезно обезбеђени објекти
представљају „објекте стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане као и
објекте од посебног заначаја чијим оштећењем или уништењем би могле наступити
теже последице по живот и здравље људи или који су од интреса за одбрану земље“.
Обавезно обезбеђени објекти подразумевају простор на коме се налазе ти објекти као
саставни део и пратећи објекти који су у функцији тих објеката.56
Заштита обавезно обезбеђених објеката обавља се уговорним ангажовањем
приватног обезбеђења који су лиценцирани за обављање делатности или као
организована самозаштитна делатност.57
Заштиту објекта од посебног значаја и оних који се обавезно обезбеђују обавља
полиција, а у складу са Законом о полицији58 и Правилником о унутрашњем уређењу и
систематизацији радних места у министарству унутрашњих послова (представља
службену тајну- строго поверљиво).
55
56
Закон о приватном обезбеђењу, Службени гласник РС, број 104/2013 и 42/2015., члан 4.
57
58
Видети шире: Закон о полицији, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018, члан 30, став 3, тачка 7.
20
Критеријуми за одређивање критичне инфраструктуре прописани су и
доношењем акта Владе Републике Србије у виду Уредбе.
Објекти критичне инфраструктуре, односно обавезно обезбеђени објекти су:
„објекти енергетике, саобраћаја, водопривреде, индустрије, заштите животне средине и
други објекти и то:
- Објекти који су законом, посебним прописом или одлуком надлежног
органа одређени као објекти од посебног значаја за одбрану земље;
- Објекти који су законом, посебним прописом или одлуком надлежног
органа одређени као објекти од стратешког или посебног значаја за
Републику Србију;
- Објекти органа града- јединице локалне самоуправе;
- Затворени објекти, дворане, хале и други објекти намењени за окупљање
грађана капацитета смештаја пет хиљада грађана и више;
- Отворени објекти, стадиони и други објекти намењени за окупљање
грађана капацитета смештаја двадесет хиљада грађана и више;
- Тржни центри отвореног и затвореног типа површине десет хиљада
метара квадратних и више;
- Објекти саобраћајне инфраструктуре (аутобуске и железничке станице)
за град педесет хиљада становника и више.“59
У складу са Законом о територијалној организацији Републике Србије60 то су
следећи градови: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина, Суботица,
Зрењанин, Панчево, Чачак, Крушевац, Краљево, Нови Пазар, Смедерево, Лесковац,
Врање, Ужице, Ваљево, Шабац, Сомбор, Пожаревац, Пирот, Зајечар, Кикинда, Сремска
Митровица, Јагодина, Вршац, Бор, Прокупље и Лозница.
Мере обавезног обезбеђења објеката критичне инфраструктуре предузима
правно лице коме тај објекта припада, осим уколико се објекат обезбеђује од стране
полиције, војске, правосудне страже и других државних органа Републике Србије.61
59
Уредба Владе о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених објеката и начину
вршења послова њихове заштите, Службени гласник РС, број 98/2016, члан 2, став 1.
60
Службени гласник РС, број 129/2007, 18/2016 и 47/2018, члан 20.
61
Исто, члан 2, став 2 и 3.
21
2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ОБЛИКА УГРОЖАВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Када говоримо о облицима угрожавања безбедности и њиховој идентификацији

и класификацији треба да дефинишемо шта заправо представља угрожавање и да
појмовно разграничимо изворе, облике и носиоце угрожавања.
У савременом људском друштву где je дошло до прогреса у научно-
технолошком смислу, где су се развиле многобројне науке и научне дисциплине, где
смо сведоци бројних локалних сукоба и два рата на светском нивоу и развоја
демократије и пропагирања достигнутог цивилизацијског нивоа и даље смо сведоци
бројних угрожености по различите државне системе, делатности и уопште по човекове
тековине и достигнућа.
Угроженост можемо посматрати као облик конкретизоване опасности по
одређене делатности и субјекте друштва од предвидивих сила, против којих се могу
предузимати одређене активне и пасивне мере обезбеђивања.62
Са савременог аспекта доминантно схватање угрожавања као делатности и
угрожености као ситуације, што представља последицу активности једне групе
субјеката вођени одређеним циљем против друге групе људи.63
Под појмом угрожавања „подразумевају се оне појаве или понашања настала
деловањем човека (појединачно или групно), природе или техничких система у дужем
периоду које су значајнијег обима, при чему настају или могу настати штетне
последице по интегритет човека, његову слободу, имовину и здравље, као и по
интегритет и субјективитет државе и њених институција, вредности које она штити,
као и вредности међународне заједнице“.64
Сходно томе „угрожавање је свака врста друштвене природне и техничке
опасности којом се угрожавају интегритет, слобода, имовина или здравље људи као и
територијални интегритет и суверенитет и уставни поредак и право државе, народа,
нација или друштвених група и појединаца“65.
62
Стајић, Љ.: Основи система безбедности са основама истраживања безбедносних појава, Правни
факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2013, стр. 49.
63
Исто.
64
65
Исто.
22
Облике угрожавања дефинишемо као конкретне начине испољавања
угрожавања. То је оно што појединац, држава, народ или међународна заједница осећа
и трпи као угрожавање. Облици угрожавања су подложни променама.66
Облике угрожавања можемо поделити на спољне, унутрашње и мешовите. И
једни и други се могу даље поделити на оружане и неоружане сходно употреби оружја
у било ком облику или одсуства употребе истог.
Поштујући основну условну поделу према месту настанка, на спољну и у
унутрашњу безбедност, појаве или делатности угрожавања могу се поделити на оне
које су организоване, усмераване и долазе споља ван територије земље и оне чији се
основни узроци и носиоци налазе унутар земље.67 Поред наведених облика у пракси
постоје и мешовити облици угрожавања, односно они који почињу као унутрашњи, а
инспирисани су, организовани, финансирани и помагани из иностранства. 68
Железница има велики значај у друштву и чине је лица, имовина и пословање.
Европске земље имају развијене железничке системе те је значај већи за друштво кроз
пружање бољих услуга. У нашој земљи због специфичности промене друштвног
система и транзиције у којој смо се нашли дошло је до урушавања железнице кроз
пропадање и немогућности инвестирања у инфраструктуру. Самим урушавањем
железнице смањен је број корисника железничког саобраћаја, али инфраструктура
железнице је сама по себи драгоцена јер железничке станице се налазе на
најпрометнијим чвориштима у градовима. При томе треба имати у виду чињеницу о
значају међународних пруга.
Због специфичности функционисања железнице у Србији и њеног значаја
постоје бројни облици угрожавања прилагођени таквом систему. Сагледавајући
актуелне облике угрожавања железнице треба напоменути да се сви могу сврстати у
спољне (обавештајна и извиђачка делатност и субверзија), мешовите (тероризам,
саботажа, промет дроге и илегални промет оружја) и унутрашње облике угрожавања
(вишеструка убиства, крађе, нарушавање ЈРМ-а, пожари и корупција)
Даље у овом делу рада биће описани сви наведени облици угрожавања са
својим специфичностима за железницу у Србији.
66
67
68
23
2.1. Спољни облици угрожавања
2.1.1. Обавештајна и извиђачка делатност као облик угрожавања железнице
Економска моћ и материјални просперитет је оно чему теже савремене државе.

Без велике економске моћи државе не може се манифестовати ни војна, политичка
нити било који други вид моћи.
Свака држава тежи да кроз ангажман својих компанија у страним држама
оствари материјалну корист и да повећа свој економски утицај и моћ. Наведене
активности је лакше спровести кроз економску обавештајну делатност.
„Обавештајна и извиђачка делатност представља планску и континуирану
активност која се спроводи у свим сферама друштвеног живота земље , али увек са
израженим тежиштем и приоритетом. Спроводе је и спољни и унутрашњи чиниоци
угрожавања, најчешће удружени, с јасним циљеми намером да правовремено прикупе
што већи број тачних података о стању у нашој земљи“.69
Инфраструктура железнице је привлачна за бројне инвеститоре, нарочито
иностране, у виду извођења радова и кредитирање. Железница у погледу инвестиција
је привлачна за домаће инвеститоре, банке и иностране инвеститоре. Најбоља
ситуација је да држава инвестира у железничке пројекте, али због недостатка средстава
у буџету, железница је у ситуацији да на други начин улаже у своју инфраструктуру.
Приликом склапања уговора са великим иностраним компанијама који се тичу
кредитирања, висине камате и других услова извођења радова треба бити обазрив да се
створи ситуација двоструке побуде (тзв. Win win), јер ако дође до дисбаланса у
интресима носилац угрожености је железница кроз склапање неповољних аранжмана
уз мало побољшање инфраструктурне ситуације.
Балканске земље које се налазе на стратешкој локацији као мост између истока
и запада и које су биле учесници бројних оружаних сукоба представљају простор који
је интересантан и на коме делују стране службе безбедности ради заштите својих
националних интреса. Једна од интересних сфера у Србији јесу инвестиције у
привредне субјекте, а чему у прилог говоре руске и кинеске инвестиције у
инфраструктуру железнице. Јачањем положаја појединих светских сила и променама у
светским односима моћи долази до економског обавештајног рата у свим државама где
69
Стајић, Љ.; Лазић, Р.: Увод у националну безбедност, Службени гласник, Београд, 2015, стр. 112.
24
постоје обострани интреси за улагања. Железница кроз привредне субјекте у Србији
представља поприште тихих сукоба око инвестиција и кредитирања од стране
светских економско водећих сила. У прилог томе говоре следећи уговори које је
склопила железница у области кредитирања, финансирања и извођења радова у циљу
побољшања инфраструктуре.
Радови на модернизацији пруге Београд центар- Стара Пазова кренули су
28.новембра 2017. године, као прва деоница реконструкције пруге Београд-
Будимпешта, а у склопу пројекта између Кине и ЕУ преко Србије. Радови ће се
изводити на деоници у дужини од 34,5 километара. Вредност целокупног пројекта кроз
Србију се процењује на око две милијарде долара, а саме деонице чија је изградња
започела на око 350,1 милона долара.70
15. новембра. 2017 .године између железнице и руске компаније РЖД
„Интернешнл“ потпсан је Анекс 3.2 руског кредита који се односи на радове на
отвореној прузи на деоници Стара Пазова- Нови Сад. Уговором је обухваћена набавка
материјала и извођење грађевинских радова на изградњи двоколосечне пруге Стара
Пазова- Нови Сад. Уговором су обухваћени радови на отвореној прузи у дужини 40,4
километара. Пројекат се финансира из руског кредита, а вредност уговора је 247,8
милиона долара. Изградња ове деонице такође представља део пројекта изградње пруге
за велике брзине између Београда и Будимпеште.71
Између железнице у Србији и француске компаније „Гајсмар“ 12.02.2018.
године потписан је уговор о набавци пет тешких моторних дрезина. Вредност уговора
је нешто мања од 4,5 милиона евра, а железница је средства обезбедила из развојног
кредита Европске банке за обнову и развој.72
2.1.2. Субверзија као облик угрожавања железнице
Субверзијом у ширем смислу „подразумева се организована подривачка

делатност из иностранства против политичог и друштвеног уређења неке државе или
њених политичких, економских или правних установа. Може бити отворена или тајна,
70
http://www.zeleznicesrbije.com/poceli-radovi-na-modernizaciji-pruge-beograd-budimpesta-kolosek-srpsko-
kineskog-prijateljstva/?lang=lat [приступљно 10.09.2018.године]
71
http://www.zeleznicesrbije.com/srpske-i-ruske-zeleznice-potpisale-aneks-ugovora-za-modernizaciju-pruge-
stara-pazova-novi-sad/ [приступљeно 10.09.2018.]
72
http://www.zeleznicesrbije.com/potpisan-ugovor-o-nabavci-pet-teskih-motornih-drezina/?lang=lat
[приступљено 10.09.2018.године]
25
непосредна или посредна, а за крајњи циљ има промену носилаца власти или
руководећих лица у држави, измену њеног уставног или друштвеног система. Облици
субверзије могу бити различити. Забрањена је правилима међународног права“.73
Субверзија представља спољни неоружани облик угрожавања безбедности
државе делатностима усмереним на подривање имовине или пословања железнице као
важног привредног субјекта, а које могу бити карактеристичне само за одређене
ситуације диктиране међудржавним односима и унутрашњом политичко- друштвеном
ситуацијом. Подривањем пословања железнице може се утицати на носиоце власти
услед великог значаја и саме улоге железнице као привредног субјекта у друштву.
Субверзија којом се подрива политичко и друштвено уређење Србије може се
остварити активностима усмереним на железницу. Угрожавањем железнице као
система имовине и пословања и њеним пропадањем кроз субверзивну делатност ствара
се директан притисак на власт да предузме одговарајуће мере, а уколико дође до
неуспеха ствара се погодно тло за остваривање циља иностраног носиоца субверзивне
делатности.
Субверзија се може манифестовати као тајна и посредна. Такав облик
субверзивне делатности се може појавити у случају нарушених међудржавних односа.
Посредни утицај се може остварити преко компанија из земаља западне Европе које
користе услуге наше железнице у међународном транспорту робе. Уколико би
наведене компаније под утицајем иностраног фактора заобишле железничке
саобраћајнице преко Србије, железнички привредни субјект који се бави транспортом
робе би имало огромне материјалне губитке које би могле довести и до краха његовог
пословања, а тиме би се остварио битан притисак на носиоце политичке власти,
нарочито у ситуацији уколико не помогну опстанку транспортног предузећа у
железничком саобраћају.
73
26
2.2. Мешовити облици угрожавања
2.2.2. Тероризам као облик угрожавања железнице
Тероризам представља мешовити облик угрожавања државе који се може

остварити нападом на лица и имовину железнице као важног друштвеног и привредног
чиниоца.
Савремени тероризам, према аутору Војину Димитријевићу, може се одредити
као: „сложени облик организованог групног, и ређе индивидуалног или
институционалног политичког насиља, обележен не само брахијално физичким и
психолошким, већ и софистицирано- технолошким методама политичке борбе којима
се обично у време политичких и економских криза, а ретко и у условима остварене
економске и политичке стабилности једног друштва, систематски покушавају
остварити „велики циљеви“ на морбидно спектакуларан начин, а непремирено датим
условима, пре свега друштвеној ситуацији и историјским могућностима оних који га
као политичку стратегију упражњавају“.74
Сагледавајући људско друштво кроз историју види се да је насиље присутно од
постојања државе и друштва. Тероризам представља само један вид насиља који се
примењује ради остваривања политичких циљева и материјалне користи. Тероризам у
својем савременом манифестовању има извесне специфичности и различите начине
испољавања, те давање јединствене дефиниције представља проблем и изазов.
Нарастајући проблем тероризма од седамдесетих година прошлог века, довео је
до тога да велики број земаља изврши значајне иновације у својим законодавствима.
Са аспекта кривичног права, важно је дати одговор на питање шта представља
кривично дело тероризма- у том смислу, не само да постоји више кривичних дела која
се односе на ову проблематику, него је и само дело тероризма у ужем смислу веома
сложено, пре свега због широког спектра начина извршења. Тероризам је у наше
законодавство уведен 1973. године, уз још две инкриминације у вези са њим, да би
касније број ових кривичних дела био увећан.75
74
Преузето из: Стајић, Љ.: Основи система безбедности са основама истраживања безбедносних
појава, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2015, стр. 266.
75
Маринковић, Д.; Лајић, О.: Криминалистичка методика, Криминалистичко-полицијска академија,
Београд, 2016, стр. 413.
27
Кривично дело тероризам у Кривичном законику се налази у групи дела против
човечности и других добара заштићених међународним правом, тачније 34. глава. Члан
391 Кривичног законика РС, где је дефинисано на следећи начин: „Ко у намери да
озбиљно застраши становништво или да принуди Србију, страну државу или
међународну организацију да нешто учини или не учини, или да озбиљно угрози или
повреди основне уставне, политичке економске или друштвене структуре Србије,
стране државе или међународне организације:
1) Нападне на живот, тело или слободу другог лица;

2) Изврши отмицу или узимање талаца;
3) Уништи државни или јавни објекат, саобраћајни систем, инфраструктуру
укључујући информационе системе, непокретну платформу у
епиконтинеталном појасу, опште добро или приватну имовину на начин на
који може да угрози животе људи или да проузрокује знатну штету за
привреду;
4) Изврши отмицу ваздухоплова, брода или других средстава јавног превоза
или превоза робе;
5) Производи, набавља, превози, снабдева или употребљава нуклеарно,
биолошко, хемијско или друго оружје, експлозив, нуклеарни или
радиоактивни материјал или уређај, укључујући и истраживање и развој
нуклеарног, биолошког или хемијког оружја;
6) Испусти опасне материје или проузрокује пожар, експлозију или поплаву
или предузима друге општеопасне радње које могу да угрозе живот људи;
7) Омета или обустави снабдевање водом, електричном енергијом или другим
основним природним ресурсом које може да угрози живот људи.”76
Види се да према кривичноправној одредници тероризма нема без следећих

елемента: насиље, остваривање политичких циљева, изазивање страха и стварање
великог броја жртава ради застрашивања јавности.
Са својом инфраструктором, полажајем и улогом железница у Србији може
бити мета терористичког напада у циљу утицаја на политичке носиоце власти.
Железничке станице као објекти инфраструктуре и возови у путничком саообраћају
76
Кривични законик, Службени гласник РС, број 85/2005,88/2005- испр., 107/2005 – испр., 72/2009,
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 391.
28
(нарочито међународном) представљају погодне локације за извођење терористичких
напада нарочито уколико се ради о нападу на живот и тело већег броја лица или
узимања талаца. Ове локације погодују за извршење тероризма услед већег броја људи
који се могу наћи на тим локацијама, лаког приступа и извршењу било каквог напада
једног или више лица употребом ватреног оружја или експлозивних средстава.
Наведене локације су јавна места и свако се може упознати са конфигурацијом терена,
од одређивања правца приласка, до затварања путева за бекство извођењем унакрсне
ватре и дејствовањем ка цивилима нападом на живот и тело. Железничке станице
(нарочито подземна железничка станица „Вуков споменик“ у Београду) су погодне за
стварање талачких ситуација, заробљавањем већег броја грађана и блокадом приласка
и приступа снага безбедности ради ослобађања грађана и решавања талачке ситуације.
Карактеристике извођења могућег терористичког напада на железничке станице су: лак
приступ, потенцијално велики број жртава, изазивање панике, јак психолошки ефекат,
могућност организованог деловања, манервисање на наведеном простору и могућност
лакше употреба тактике борбе у урбаним условима. Такође, наведене локације су
погодне за постављање експлозивних средстава и остваривања циљева терористичког
напада да се оствари политички притисак на носиоце власти.
Тероризам је у поређењу са ратовима који су однели много већи број жртава,
својом бруталношћу и психолошким ефектом, као пропратном појавом, успео да се
наметне као светски проблем. Ово поготову зато што циљ тероризма није убијање
људи, него присиљавање владајућих структура да промене понашање. Разорни ефекти
тероризма нису ни близу предмет пажње колико је то напад на највеће вредности које
су заштићене националним и међународним поретком.77
Међународни аспект тероризма је вишедимензионалан и у првом реду се може
посматрати као напад на друштвени и уставни поредак као највишу вредност сваке
државе, али исто тако, тероризам се може третирати као начин борбе за остваривање
националних права или пак као средство силе у међународним односима.78
Међународни тероризам би се могао дефинисати као „дело које представља напад на
међународно заштићена добра или односе“.79
77
Стајић, Љ.: нав.дело, стр. 287.
78
Исто.
79
29
Тероризам се испољава на више начина. Једна од основних подела зависно од
локације и држављанства актера (извршилаца и жртава) јесте на унутрашњи и
међународни.80
Када се ради о вршењу међународног тероризма нападом на живот, тело,
слободу другог лица, отмицом или узимањем талаца у оквиру железнице мета напада
могу бити међународни возови који саобраћају кроз нашу земљу нарочито у току
летње туристичке сезоне када је повећан број путника, а нарочито страних држављана
са простора Западне Европе. Лако је доћи до података о саобраћању међународних
возова што ствара погоднију ситуацију за евентуално извођење терористичког напада
којим се директно угрожавају међународна добра и односи .
Специфичан начин угрожавања безбедности железнице може бити
самоубилачки тероризам, на шта треба да се ставља акценат у планирању мера
обезбеђења, нарочито полиције на простору железничких станица у већим градовима.
Самоубилачки тероризам се може дефинисати „као акт који изводи један или
више припадника терористичке организације, употребом одређеног средства напада
(експлозивна направа, ватрено оружје, превозно средство и сл) од којег ће извесно и
сам(и) погинути, узрокујући смрт или рањавање већег броја лица и/или знатну
материјалну штету. У том смислу, суштина самоубилачких терористичких напада је у
томе да непосредни извршилац свесно гине ради убијања или повређивања других ,
чиме остварује циљ који је пред њега поставила терористичка организација“.81
Самоубилачки тероризам је често најпрактичнији и најјефтинији начин
постизања циља, који уз то са собом носи најнижи степен ризика од неуспеха. 82
Наведене карактеристике нарочито чине погодним за извршење тероризма простор
железничке станице Београд- бивша главна железничка станица која представља
споменик од културно- историјског значаја и где се свакодневно може наћи велики
број грађана услед локалитета самог комплекса који чини део железнице.
Могу се разликовати два модалитета реализације самоубилачких терористичких
напада. Први модалитет подразумева када терориста са собом- уз тело, на телу или у
ручном пртљагу, носи одређену количину експлозива, коју активира када се нађе на
планираној локацији, по правилу када је окружен већим бројем људи. Такви терористи
80
Савић, А,: Основи државне безбедности, ВШУП, Београд, 1998, стр. 85, преузео из: Стајић, Љ.; Лазић,
Р.: нав. дело, стр. 230.
81
Маринковић, Д.; Лајић, О.: нав.дело, стр. 416.
82
Исто, стр 417.
30
се уобичајено називају бомбаши самоубице. Други вид реализације самоубилачког акта
јесте употребом одређеног превозног средства у којем се налази експлозив и којим
управља терориста.83 Први модалитет реализације самоубилачких терористичких
напада је релевантнији као облик угрожавања железнице.
Један од највећих терористичких напада у Европи догодио се у Мадриду 11.
марта 2004. године. Више бомби је експлодирало на четири путничка воза у Мадриду у
којима се налазило неколико хиљада путника, а експлозије су се догодиле током
највећег промета железничког саобраћаја у Мадриду у јутарњим часовима. Том
приликом погинула је 191 особа и близу 1800 повређено. У први мах оптужена је
сепаратистичка баскијска организација ЕТА, али је касније установљено да је за напад
одговоран огранак терористичке организације Ал- Каида.84 Наведени догађај говори о
погодности извршења тероризма у железничком саобраћају и ствара задатак за све
европске државе, па и Србију, да предузму одговарајуће мере да се такав или сличан
напад не понови.
2.2.2. Саботажа као облик угрожавања железнице
Саботажа подразумева „смишљену и прикривену делатност појединаца или

група ради изазивања материјалне штете у производњи, радној организацији или
објектима на којима раде. Карактеристично је за саботере да својим радом или нерадом
теже да изазову што веће и шире штете, а да се истовремено добија утисак да је штета
настала као последица случајности, немарности, јавашлука, лошег материјала,
технологије или конструкције уређаја или машине“.85
Према кривичном законику када „ко у намери угрожавања уставног уређења
или безбедности Србије на прикривен, подмукао или друго сличан начин у вршењу
своје службене дужности или радне обавезе проузрокује штету која прелази износ од
милион и петсто хиљада динара за државни орган или организацију или за други
државни орган или другу организацију“86.
83
Исто.
84
https://www.theguardian.com/world/2007/oct/31/spain [приступљено дана 04.09.2018.године]
85
Стајић, Љ.: нав. дело, стр. 76.
86
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 314.
31
Саботер својим радом или нерадом тежи да изазове што већу и ширу штете по
имовину и пословање железнице као важног и стратешког привредног субјекта државе.
Саботажна делатност може се појавити у специфичним околностима, нарочито у
случају промене власти и замене руководеће структуре железнице, као и приликом
смене руководиоца који има озбиљну подршку подређених услед остваривања
обостране користи и жеље да се задржи могућност експлоатације створеног
коруптивног окружења ради стицања личне користи.
Саобатажна делатност се може остварити и ради прикривања корумптивних
радњи приликом промена руководећих структура, ради стављања наследника у тежак
положај. Оваква ситуација је могућа услед промена у руководству железнице у оквиру
једне владајуће структуре наше земље.
Саботажа у железници се може остварити са специфичним мотивима и начином
извршења. Остварењу саботаже погодује и то да железница у Србији функционише
радом неколико привредних субјеката, да је у периоду промене режима власти у
прошлости била злоупотребљавана и многи кадрови вуку корумптивни морал.
Раздвајањем железнице кроз рад више привредних субјеката ствара се могућност
саботирања профитабилних друштава у циљу њиховог каснијег приватизовања. Због
специфичности свог пословања лако је остварити вишемилионску штету, чему говори
у прилог да се вишемилионска штета може остварити у само неколико тешких крађа о
чему ће бити посебно речи у делу који се бави крађама као обликом угрожавања
железнице.
Као специфичан облик манифестовања Саботаже може доћи склапањем
неповољних кредитских аранжмана кроз вешт и прикривен начин у периоду када дође
до јасних наговештаја смене руководства или власти, чиме наследници добијају веће
изазове у руковођењу железницом у циљу неометаног функционисања и унапређења
инфраструктуре.
2.2.3. Промет дрога као облик угрожавања железнице
Промет дрога железничким саобраћајем представља делатност најчешће

организованих криминалних група и представља озбиљан облик угрожавања
међународне и националне безбедности.
32
Промет дрога према важећем законодавству у нашој земљи представља
кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога које
подразумева када „ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају
или ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини
или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су
проглашени за опојне дроге“87.
Кријумчари наркотика прибегавају различитим начинама транспорта дроге од
земље порекла до крајњих одредишта земаља Западне Европе. Некада док је постојала
директна возна линија од Истанбула преко Софије до Београда представљала је
погодно средство за транспорт наркотика.
„Турска је најзначајније раскршће путева дроге из југоисточне Азије према
Европи и пружа гостопримство великом броју лабораторија. Трговци из Албаније, у
сарадњи са трговцима из Турске, делују великом брзином и покривају вакуме који су
се створили због рата у Југославији. У извештају ЕНФРОЛ, као главне магистрале
промета дрога из југоистичне Азије ка Европи помињу се Турска, Бугарска, бивша
Југославија, а посебно бивше југословенске републике Македонија, Босна и
Херцеговина, Хрватска, Словенија, као и Албанија и Грчка“.88
Балканска рута за промет наркотика има полазиште из Земаља Средњег истока и
завршава се у Европи. Главни центар транзитне осовине је Истанбул, одакле се преко
Грчке, Бугарске или Албаније дрога преноси у западну Европу. Политичке и
друштвене промене у централној и источној Европи подстакле су да се формирају нова
тржишта дроге.89
Карактеристике балканске руте су да је наша земља једна од транзитних тачака
у међународном кријумчарењу наркотика. Карактеристика за промет дрога јесте да је
неопходан транзит, односно коришћење неке од грана саобраћаја до досезања земаља
одредишта.
Предности железничког саобаћаја код промета дрога су: могућност транспорта
веће количине наркотика које се по правилу преносе у унтрашњим и спољашњим
шупљинама воза; мањи степен контроле на граничним прелазима (у односу на
ваздушни и друмски саобраћај); тешко се откривају бункери; готово не могуће
87
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 246.
88
Стајић, Љ.; Лазић, Р.: нав.дело, стр. 169.
89
Исто.
33
откривање одговорног лица (изузев ако проналазак наркотика није последица
оперативног рада или уколико се преноси количина од некоилоко килограма у личном
пртљагу); најповољнија цена транспорта (запослени који омогуће приступ пакерима
дроге најчешће то ураде за мале количине новца мислећи да се ради о шверцу
цигарета).
Мане железничког саобраћаја са аспекта рада криминалних група приликом
промета дроге су: мали број међународних возних линија (возови из Солуна преко
Македоније имају само један долазак дневно у Београд); споро кретање возова услед
неодржавања пруга и не обнављања возних композиција; велики број преседања од
земље полазишта до земаља западне Европе; велики број људи који морају бити
укључени приликом промета дроге (лакше долази до цурења информација); могући
напади супарничких организованих криминалних група (могу лако доћи до
информација и отети пошиљку у кратком року пре доласка полиције на непрометном
делу пруге чиме би стекли материјалну корист и затворили руту супарницима).
Иако железнички саобраћај има доста предности, мањкавости железничког
система, пропадања инфраструктуре и лоше повезаности ипак не представљају
погодно средство за стални начин снабдавања дрогом. Железница је погодна за промет
дрога када треба повремено алтернативно пребацити извесну количину дроге.
Најчешће злоупотребе железнице приликом кријумчарења наркотика су од
стране мање утицајних криминалних група који користе предности велике потражње и
баве се преносом дрога за попуњавање тржишта како у нашој земљи тако и у
појединим градовима западне Европе (најчешће Беч).
Начин транспорта дрога коришћењем железничког саобраћаја до Београда се
може одвијати преко возне линије од Бара до Београда, где се дрога до Црне Горе
допрема путем бродова преко Јадранског мора или копненим путем из Албаније. Као
што је напоменуто кријумчарење наркотика и њихова даља продаја представља
озбиљан међународни безбедносни проблем нарочито зато што се врши од стране
организованих криминалних група.
Најчешће се међународном возном линијом Бар- Београд врши промет опојне
дроге марихуане, а томе у прилог говори и објава Управе полиције Црне Горе да је у
34
току 2018. године од месеца јануара до августа заплењено 3025 килограма дроге од
чега марихуана и сканк чине близу 3000 килограма.90
2.2.4. Илегални промет оружја као облик угрожавања железнице
Начини илегалног промета оружја употребом железнице у нашој земљи су

готово идентични као и код промета дроге.
Посматрајући са кривично правног аспекта и у складу са важећим кривичним
законодавством илегални промет оружја уопште би се могао ставити под одредницу
кривичног дела Недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и
експлозивних средстава које подразумева када : „Ко неовлашћено производи,
преправља, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, конвертибилно
или онеспособљено оружје, његове делове, муницију, експлозивне материје или
минско експлозивна средства.“91
„Илегална трговина оружјем, као и дрогом, веома је распрострањен и уносан
посао, али и веома опасан за безбедност света“. 92 Како глобално уносан, тако је уносан
локално, регионално и континентално и представља облик угрожавања сваког сегмента
друштва који захвати, чији изузетак није систем железнице у нашој земљи уколико
дође до њене злоупотребе и искоришћавања.
Наша земља се суочава са проблемом велике количине оружја која се може
пронаћи код физичких лица која нису овлашћена за држање и промет оружја.
Последицу овога видимо у ратовима који су се водили на нашим просторима у
последње три деценије.
Све специфичности употребе железнице а тиме и угрожавања приликом
илегалног промета оружја готово су идентичне са оним опасностима и
специфичностима приликом промета дрога а што је описано у поглављу које се бави
прометом дроге као обликом угрожавања железнице. Овде ће бити додате поједине
специфичности које се издвајају када је у питању илегалан промет оружја.
90
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:744056-Crnogorska-policija-zaplenila-vise-od-tri-tone-droga
[приступљено 07.09.2018.]
91
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 348.
92
Стајић, Љ.: нав. дело, стр. 195.
35
Карактеристика за илегалан промет оружја железницом у нашој земљи јесте да
она може бити земља полазишта оружја због велике количине која се може наћи на
нашим просторима. Најчешће одредиште јесу земље западне Европе до којих се оружје
може пренети међународним возним линијама које саобраћају у оквиру железничког
система Србије. Најпогодније возне линије за илегалан транспорт су Београд- Беч,
Београд- Schwarzah St.Veit (Аустрија) и Београд- Будимпешта. Такође се као
алтернатива због лакшег организовања може користити међународна возна линија
Београд- Љубљана, када је циљ кријумчара да жељено оружје пребаци на територију
бивше југословенске Републике Словеније и да наведена дестинација буде врста неког
магацина и складишта, а у случају потребе долази до даље дистрибуције из Словеније
ка земљама западне Европе због олакшаног кретања и смањеног броја граничних и
царинских контрола услед припадности Словеније Европској Унији. Ове
карактеристике дају додатне предности железнице, а самим тим и до њене контроле од
стране организованих криминалних група.
„Илегална трговина оружјем бележи повећање у балканским сукобима, посебно
на територији Косова и Метохије, као и трговина оружјем за потребе мађарског
организованог криминала“.93 У овој другој ситуацији отвара се погодност коришћења
железнице за транспорт оружја до Мађарске. Сама лакоћа транспорта подстиче
повећање криминала и корупције у оквиру саме железнице што доприноси битном
урушавању функционисања железничког система, са осталим специфичностима
наведеним у делу који се бави кријумчарењем наркотика као облик угрожавања
железнице.
2.3. Унутрашњи облици угрожавања
2.3.1. Вишеструка убиства као облик угрожавања железнице
Вишеструка убиства (ен. Multicide) представљају термин који се односи на

убиства више лица од стране једног учиниоца, мада се њиме најчешће описује масовна
и серијска убиства која врши једна особа и током којих се већи број људи лишава
живота (било током једног догађаја или током дужег периода времена). У зависности
од начина и временског оквира у оквиру којег се лишења живота врше, вишеструка
93
Исто.
36
убиства се могу сврстати у три категорије, и то: масовна убиства, серијска убиства и
Spree killing.94 Вишеструким убиствима на јавним местима железнице директно се
угрожавају запослени и корисници железнице, што представља озбиљно угрожавање
националне безбедности.
Масовни убица је учинилац који убије четири или више лица у току једног
догађаја и на једном месту (локацији). Процена стања његовог ума и утврђивања
окидача радње убиства више је у области шпекулација него научно верификованих
чињеница. Серијски убица је учинилац који изврши три или више убиства у дужем
периоду, правећи одређену паузу између њих. У периоду између убиства учинилац се
понаша нормално не правећи разлику од понашања других људи. Spree killer је
учинилац који изврши више убистава на различитим локацијама, у времену од
неколико минута или сати, па до неколико дана.95
Посебно угрожена јавна места су железничке станице, угоститељски објекти и
возови где се свакодневно може наћи већи број људи. Када говоримо о извршењу
вишеструког убиства учињена у возу, онда нису само угрожене међународне линије,
већ и међуградске и градске линије на територији града Београда.
Стање учиниоца приликом извршења масовног убиства и Spree kill је
дискутабилно, не постоји јединствено мишљење нити класификација стања учиниоца,
а сама класификација неког деликта у неко од ових вишеструких убистава је
дискутабилна.
Могући облик угрожавања железнице кроз извршење вишеструког убиства јесте
Амок. Наведена одредница не преставља никакву скраћеницу, већ реч са својим
значењем.
Термин Амок води порекло из малезијског језика и најлакше се може одредити
као разјареност. Амок се користи да означи ситуацију изненаданог масовног убиства
без одлагања услед наглашеног афективног стања.96 Амок се дуго третирао као
синдром који је повезан са културолошким чињеницама, али је ипак означен као
универзалан синдром кроз бројне случајеве у свету и попримио своју одредницу која
94
Маринковић, Д.; Лајић, О.: нав.дело, стр. 27.
95
Исто.
96
Hempel, A.; Levine, R.; Meloy, R.; Westermayer, J.: A Cross-Cultural Review of Sudden Mass Assault by a
Single Individual in the Oriental and Occidental Cultures, Journal of forensic sciences,vol. 45, број 3/2000, стр.
582.
37
означава специфичан вид извођења масовног убиства без одлагања уз наглашено
афективно стање при чему се прави јасна дистинкција од масовног убиства и Spree kill.
Амок је препознат као посебно стање и означен као дисоцијативни поремећај.97
Анализом података извршених масовних убистава и амока долази се до закључка да
амок није културолошки синдром повезан са малезијском културом и да поред
сличности са масовним убиством има своје место као посебан облик вишеструког
убиства који се најчешће појављује у савременом друштву.98
Амок као облик извршења вишеструког убиства је присутан у последњој
деценији у нашој земљи и сваки пут изазива велико узнемирење јавности, тако да је
акценат на спречавање или ублажавање последица таквог напада на јавним местима
железничке инфраструктуре, нарочито на железничким станицама и возовима.
Најпознатији случајеви који се могу окарактерисати као Амок у Србији су
вишеструко убиство Драгана Чедића99 у Лесковцу 2002. године, када је лишио живота
четири лица, вишеструко убиство Николе Радосављевића100 у Јабуковцу 2007. године,
када је лишио живота седам лица, вишеструко убиство Љубише Богдановића101 у
Великој Иванчи 2013. године, када је лишио живота тринаест лица и вишеструко
убиство Синише Златића102 у Житишту 2017. године, када је лишио живота пет лица.
Карактеристично за све случајеве јесте да је коришћено ватрено оружје, да је до напада
дошло изненада, да су сва убиства извршена у посебном психичком стању и у два од
четири случајева је дошло до извршења самоубиства нападача (случај Чедић и
Богдановић).
Обзиром на манифестовање Амока у Србији, долази се до закључка да постоји
опасност од угрожавања лица корисника и запослених у железници и ако до сада нису
забележени такви случајеви у оквиру железнице. Карактеристике извршења Амока је
изненађење, непредвидивост и велики број жртава, а специфичност објеката железнице
и возова који саобраћају ствара погодно тле за озбиљно угрожавање безбедности услед
оваквих изненадних напада због могућности стварања великог броја жртава.
97
Diagnostic and statistical manual of mental disorders, Fourth edition, published by the American Psychiatric
association, Washington D.C., 1994, стр. 490.
98
Hempel, A.; Levine, R.; Meloy, R.; Westermayer, J.: нав. дело, стр 587.
99
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2002&mm=07&dd=28&nav_category=16&nav_id=61391
[приступљено 03.09.2018.]
100
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:678070-10-GODINA-OD-UZASA-Rane-u-
Jabukovcu-jos-ne-zaceljuju [приступљено 03.09.2018.]
101
http://murderpedia.org/male.B/b/bogdanovic-ljubisa.htm [приступљено 03.09.2018.]
102
https://srbin.info/tag/sinisa-zlatic/ [приступљено 03.09.2018.]
38
2.3.2. Крађе као облик угрожавања железнице
Крађа је стара колико и свест човека о својини. Човек као свесно, мисаоно и
делатно биће има потребу за својом егзистенцијом, често услед не могућности
остварења циља човек прибегава присвајању туђе покретне имовине у намери да за
себе оствари неку корист.
Крађа је инкриминисана као кривично дело и представља врсту деликта против
имовине. Присутна је одувек у људском друштву у свом основном значењу, само је
развитком друштва и на основу друштвено социјалних околности и културолошких
чинилаца мењала појавне облике.
Кривично право наше државе одређује крађу „као одузимање туђе покретне
ствари у намери да се њеним присвајањем за себе или другога прибави противправна
имовинска корист“.103 Овако дефинисана крађа представља основни облик извршења.
У кривичном праву такође постоји ситна крађа која се сматра ситном , ако
вредност украдене ствари не прелази износ од пет хиљада динара, а учинилац је имао
намеру да прибави малу имовинску корист.104 Гоњење за ово кривично дело предузима
се по приватној тужби.
Поред привилегованог облика крађе постоји и квалификовани облик крађе који
је инкриминисан у наше законодавство у члану 204 КЗ РС као тешка крађа. 105
Дефинисањем крађе са становишта кривичног права могу се издвојити крађа и
тешка крађа као облици угрожавања железнице који се манифестују сходно
специфичности функционисања железничког система у Србији.
Криминалистичка наука садржи бројне поделе крађа, а у већини савремених
домаћих уџбеника усвојена је подела професора Владимира Водинелића на следеће
групе: крађе из станова и кућа; крађе у трговинским радњама; крађе у предузећима и
установама; крађе у радничким становима; крађе у домовима и интернатима; хотелске
крађе; крађе по камповима, плажама и купатилиштима; крађе по градилиштима; крађе
одевних предмета из јавних локала; крађе у средствима јавног превоза; домаће крађе;
крађе бицикала; сеоске крађе; крађе при полном општењу и џепне крађе. 106
103
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 203.
104
105
106
Преузето: Маринковић, Д.; Лајић, О.: нав. дело, стр. 135-136.
39
Криминалистичка пракса препознаје различите облике извршења крађе, али
према своме облику и специфичностима крађе у средствима јавног превоза и џепне
крађе предстваљају облик угрожавања који је специфичан за железницу.
Крађе у средствима јавног превоза квалификоване су по месту извршења дела, а
најчешће се врше у возовима, нешто ређе у аутобусима и на железничким и
аутобуским станицама, аеродромима и бродским пристаништима.107
Овај вид крађе подразумева коришћење непажње оштећеног који је оставио
необезбеђену ствар и на тај начин је омогућио учиниоцу да је одузме, по томе се ова
врста крађе разликује од џепне крађе где се у овом случају ради о одузимању ствари из
одевних предмета или пртљага који оштећени носи са собом. Извршилац крађе у
средствима јавног превоза не мора бити професионалац већ и лице које је искористило
ситуацију и отуђило предмет од оштећеног, док у случају џепне крађе се увек ради о
професионалцу.
Воз као превозно средство је најпогоднији за извршење овог вида крађа. Начини
извршења су различити, односно извршилац користећи различите околности, одузима
туђу ствар, при чему је могуће разликовати и више начина даљег поступања с одузетом
ствари. Могуће је искористити излазак оштећеног до тоалета или вагон- ресторана,
или потребу да се прошета после дуготрајног седења, или околности да је оштећени
заспао, при чему ствари остају необезбеђене. Након одузимања учинилац напушта
превозно средство на првој следећој станици, или наставља путовање, а ствар предаје
саучеснику, или одбацује ствар кроз прозор вагона на месту о којем се унапред
договорио са саучесницима и слично. 108
Овој врсти крађа припадају и крађе пртљага или одевних предмета на
железничким станицама.109 Приликом извршења крађе на железничкој станици
извршилац такође користи непажњу оштећених.
Као што је речено џепне крађе подразумевају одузимање туђе покретне ствари
из одевних предмета и пртљага оштећеног. Оне у односу на претходни облик крађе
може бити извршена на готово свакој локацији где је већа гужва или присутан већи
број људи. Свакако да је једно од најпогоднијих места извршења ове врсте крађе воз
као превозно средство путника као и железничке станице.
107
108
109
Исто
40
Извршиоци овог облика крађе су најчешће професионалци и када се ради о
џепној крађи у возу мете су најчешће странци који путују међународним возовима.
Извршилац џепне крађе користи погодан тренутак и одузима туђу покретну ствар
најчешће из торбе или одевног предмета. Извршење џепне крађе је најпогодније
приликом уласка у воз када се користи гужва или током вожње када оштећени заспи.
Код извршења џепних крађа специфични су вештина и спремност учинилаца,
којом одузимају ствар иако се она налази у џепу оштећеног или приручном пртљагу.110
Такође овај облик крађе је погодан да се изведе на железничким станицама, нарочито
када је присутан већи број путника који чекају воз и том приликом извршилац,
користећи своје вештине и непажњу оштећеног, врши крађу.
Крађе и квалификовани облик крађе представљају облик директног угрожавања
железнице, односно њене инфраструктуре када је предмет одузимања имовине у
власништву неког од железничких предузећа.
Најчешћи предмети крађе јесу на локацијама где се гарнирају вагони, радионице
за сервис и поправку возова и вагона. На наведеним локацијама долази најчешће до
крађе резервних батерија за возове и других делова који се могу лако пренети а који су
у функционалном стању. Такође на овим локацијама долази до крађа свих делова који
се могу одвојити са вагона или воза, а који садрже бакар или се могу препродати као
секундарне сировине.
Увидом у статистику противправних радњи „Инфраструктуре железнице“ а.д. за
период 01.01. до 30. 06. 2018. године на територији Србије евидентирано је 201 крађа
са укупном штетом од 29.786.993 динара. Углавном су евидентиране крађе бакарних
жица и ужади, крађе каблова, крађа пружних бализа и пригушница, крађа шина,
прагова и колосечног прибора, итд.
Такође, појавни облик крађе се издваја и приликом кретања воза у покрету, када
је мета воз који превози теретне вагоне у којима се може налазити различита роба (од
мешовите робе до скупе техничке робе). Овакав вид крађе је окарактерисан као тешка
крађа јер се врши у групи и приликом извршења долази до савладавања препреке
обијањем вагона, а и сама одштетна вредност често прелази износ од четиристопедесет
хиљда динара.
110
41
2.3.3. Нарушавање јавног реда и мира као облик угрожавања железнице
„Јавни ред и мир јесте усклађено стање међусобних односа грађана настало
њиховим понашањем на јавном месту и деловањем органа и организација у јавном
животу ради обезбеђења једнаких услова за остваривање људских и мањинских права и
слобода грађана зајемчених Уставом“.111
Прекршаје против јавног реда и мира можемо дефинисати као „противправна
дела којима се на јавном месту угрожава или нарушава јавни ред и мир , ствара
узнемирење или угрожава сигурност грађана, омета кретање грађана на јавним
местима или остваривање њихових права и слобода, вређа морал, угрожава општа
сигурност имовине, вређају или ометају службена лица или се на други начин
нарушава јавни ред и мир“.112
Јавно место представља простор који је доступан неодређеном броју лица која
се не могу унапред одредити и који им је доступан под истим условима или без
посебних услова.113
Уколико повреде јавног реда и мира достигну екстремне размере
(демонстрације већих размера, хулиганизам и сл.), „оне представљају веома значајан
облик угрожавања унутрашње безбедности. Поготову што такав облик нарушавања
унутрашње безбедности може бити подстрекаван, организован или усмерен од снага
посебних дејства које се налазе изван земље, и чије последице нарушавања јавног реда
и мира желе да искористе за своје циљеве“.114
Када повреде јавног реда и мира достигну екстремне размере ствара се посебан
облик угрожавања железнице, нарочито на железничкој станици Београд- бивша
главна железничка станица. Наведени објекат представља имовину железнице и
представља погодну локацију (центар града, друштвено- историјски значај) и има
велики значај када дође до одржавања било каквог окупљања или протеста јер
привлачи велику пажњу јавност и ствара задатак субјектима у заштити железнице да
основни облици нарушавања јавног реда и мира не дођу до екстремних размера.
111
Исто.
112
Закон о јавном реду и миру, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018, члан 3, став 1, тачка 3.
113
Исто, члан 3, став 1, тачка 2.
114
Стајић, Љ.; Лазић, Р.: нав. дело, стр. 272.
42
Поред овако екстремног облика угрожавања изузетно негативан утицај на
железницу представљају и поједини облици нарушавања јавног реда и мира поготову
када се учестало врше.
Закон о јавном реду и миру предвиђа следеће облике који чине прекршај: свађа,
вика и бука на јавном месту; непристојно, дрско и безобзирно понашање; вређање,
вршење насиља, претња или туча; остављање опасних предмета; угрожавање
сигурности уређајима на даљину; просјачење; коцкање; неовлашћена препродаја
улазница; узнемиравање грађана врачањем, прорицањем или сличном обманом;
паљење пиротехничких производа или пуцање; прикупљање добровољних прилога без
обавештавања; пропуштање обавештавања о нарушавања јавног реда и мира; бука у
угоститељским и другим објектима; продаја алкохолних пића људима под очигледним
утицајем и малолетницима и вређање службеног лица у вршењу службене дужности.
115
Сваки од горе наведених начина нарушавања јавног реда и мира представља

посебне облике којим се угрожава железница кроз нарушавање спокојства грађана на
железничким станицама и возовима. По одредници јавног места свака железничка
станица и воз којим саобраћају путници представља јавно место. Железнички саобраћај
„живи“ од путника и од услуга које пружају приликом транспорта робе у теретном
саобраћају. Уколико се било који вид нарушавања јавног реда и мира учестало догађа
како на железничким станицама које су одређене као објекти критичне инраструктуре,
тако и у возовима, доводи до изазивања панике и повећаног узнемирења грађана и у
том случају грађани као корисници услуге железнице прибегавају другим видовима
превоза који су у датом тренутку означени као безбеднији. Падом репутације
железнице долази до директног негативног утицаја не само у материјалном смислу
кроз смањен број прихода него и на повећано узнемирење јавности уопште. Зато је
неопходно предузимати мере и одржавати јавни ред и мир стабилним. Овај задатак је у
највећој мери поверен полицији, о чему ће бити више речи у делу рада који се бави
начинима заштите железнице.
Такође, железничке станице привлаче велики број скитница што ствара велики
проблем у виду узнемиравања грађана. Скитнице су најчешће неуредне, хигијенски
запуштене, обраћају се пролазницима и корисницима услуга железнице при чему
изазивају негодовање грађана. Законом о јавном реду и миру скитничење није
115
Исто, члан 8. до члана 22.
43
предвиђено као кажњиво дело, те стога надлежни органи не могу да регује искључиво
док не дође до вршења неког од законом предвиђених прекршаја или кривичних дела,
што се најчешће завршава краткотрајном хоспитализацијом скитнице и његовим
повратком на железничку станицу.
2.3.4. Пожари као облик угрожавања железнице
„Пожари су, поред експлозија и хаварија као пратећих појава (или у неким
случајевима обрнуто), веома озбиљни друштвени облици угрожавања безбедности.“116
Пожари представљају озбиљан вид угрожавања железничке инфраструктуре,
запослених и корисника.
Пожар је процес неконтролисаног сагоревања којим се угрожавају живот и
здравље људи, материјална добра и животна средина.117
Пожар можемо дефинисати као „хемијску појаву неконтролисаног сагоревања
горивног материјала којим се угрожавају имовина и људски живот. Узроци изазивања
пожара су многобројни. Најчешће су то: нехат, непажња, квар, немаран однос или
намерно изазивање пожара“.118
Пожари су са безбедносног аспекта карактеристични за област индустрије и
шумарства, где су последице најизраженије119, али свакако не треба занемарити колику
штету могу направити по лица, имовину и пословање железнице. Сагледавајући могуће
последице треба се заштити од пожара да не би дошло до непредвиђених ситуација
приликом управљања и одржавања имовине железнице.
Дана 01.11.2017.године око 21:20 часова у пријављено је да су се запалили
локали у власништву Београдске аутобуске станице који се налазе до зграде амбуланте
„Перон“ здравствене организационе јединице у оквиру Завода за здравствену заштиту
радника железнице и главне железничке станице. Установљено је да је пожар захватио
неколико локала и да се не може локализовати и да прети опасност да захвати остатак
инфраструктуре Београдске аутобуске станице и главне железничке станице.
Обавештена ватрогасна јединица и полиција у чијој су територијалној надлежности
објекти које је захватио пожар (општина Савски венац). Доласком ватрогасних екипа
116
117
Закон о заштити од пожара, Службени гласник РС, број 111/2009 и 20/2015, члан 4.
118
Исто.
119
Исто.
44
са шест ватрогасних возила и тридесет чланова посаде, пожар је локализован на локале
које су се налазили између аутобуске и железничке станице. Извршен је увиђај и
констатовано да је узрок пожара неисправна електрична инсталација и да је наведеном
приликом причињена већа материјална штета када су изгорела три локала која су под
закупом од приватних лица, а у власништву Београдске аутобуске станице. Такође је
установљено да приликом наведеног догађаја није било настрадалих (повређених или
погинулих) лица.120
Наведни догађај је могао озбиљно да угрози безбедност железничке и околне
инфраструктуре као и великог броја људи који су се налазили у непосредној близини.
У прилог томе говоре неки од евидентираних догађаја, где је озбиљније угрожавање
имовине, запослених и корисника железнице избегнуто брзом реакцијом припадника
Сектора за ванредне ситуације МУП-а РС.
Дана 17.02.2018. године евидентирано је да је на простору где се гарнирају
возови тзв. „Јужна плоча“ у склопу железничке станице избио пожар у једном од
паркираних вагона и да је обавештена ватрогасна бригада. Место догађаја обезбедили
су полицијски службеници ПИ за безбедност на железници који су констатовали да
један вагон на простору „Јужне плоче“ неконтролисано гори, пожар није могао бити
локализован ручним апаратима за гашење пожара, али је убрзо стигло пет ватрогасних
возила са двадесет и једним чланом посаде који су пожар локализовали. Наведеном
приликом потпуно је изгорео један путнички вагон при чему је причињена материјална
штета док повређених није било. Такође, због последица пожара искључен је напонски
кабал од стране стручних лица железнице при чему је потпуно обустављен железнички
саобраћај за возове који саобраћају на релацији од Новог Сада ка Београду и градске
линије БГ воза. Након што је пожар локализован извршен је увиђај и установљено да је
узрок пожара нехат и непажња миграната који су хтели да преноће у вагону, а када су
изазвали пожар побегли су у непознатом правцу.121
У наведеним догађајима спречене су веће последице брзом интервенцијом
ватрогасне службе.
120
http://rs.n1info.com/documents/601938/comments/Vesti/Vesti/Pozar-kod-Autobuske-stanice-u-Beogradu-
gorela-pekara.html [приступљено 09.09.2018.године]
121
https://www.blic.rs/vesti/beograd/pozar-na-zeleznickoj-stanici-izgoreo-vagon-obustavljen-saobracaj-na-
pruzi-do/lt58rdv [приступљено 05.09.2018.године]
45
2.3.5. Корупција као облик угрожавања железнице
Корупција је стара колико и друштво. Са формирањем првих држава и јавних

функција појавила се и корупција у јавном сектору.
Корупција је реч латинског порекла која значи „подмићивање, потплаћивање
службених и утицајних особа; давање новца или других материјалних добара,
привилегија и сл“. Присутна је намера подмићивања (обично државних службеника и
других особа на утицајним положајима) с циљем да се добију неке вредне
противуслуге, а такође може значити „коришћење високог службеног положаја да би
се незаконито стекло извесно богатство или привилегије“.122 Сходно изворном значењу
видимо да корупција подразумева злоупотребе извршене од стране особе која обавља
делатност у јавном сектору.
Железница представља државну својину, односно привредни субјекти који
функционишу у оквиру железнице представљају власништво државе, стога запослени и
руководиоци предузећа имају могућности да злоупотребе своја овлашћења.
Под корупцијом се подразумева злоупотреба јавних овлашћења ради стицања
приватне користи, што је уобичајена дефиниција коју је прихватила и Светска банка.123
Корупција се састоји најчешће од примања мита службеног лица, а сама
корупција представља једну веома штетну појаву за државна предузећа која
функционишу у оквиру железнице.
Кривична дела која спадају у корупцију, а којима се угрожава железница су
предвиђена у нашем законодавству у глави XXXIII и глави XXII важећег кривичног
законика, где су инкриминисана кривична дела против службене дужности и кривична
дела против привреде.
Даље у раду биће описане коруптивне радње којима се угрожава железница због
специфичности свог пословања.
Злоупотреба положаја одговорног лица која према важећем кривичном
законодавству представља „када одговорно лице које искоришћавањем свога положаја
или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје
122
Мићуновић, Љ.: Савремени речник страних речи, библиотека Лексика, Београд, 2006, стр. 212.
123
Пејановић, Р.: Корупција као друштвено- економски феномен, Гласник антрополошког друштва
Србије, Ниш, vol 47/2012, стр. 229.
46
дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну
имовинску користи или другом нанесе имовинску штету“.124
Злоупотреба у вези са јавним набавкама је један од специфичних видова
угрожавања железнице, нарочито када се узме обим набавки које привредни субјекти у
железници врше приликом обављања делатности. Велики је дијапазон набавки које су
потребне од основног канцеларијског материјала до бројних скупоцених делова и
опреме која је неопходна за функционисање у железничком систему. Сваки привредни
субјект независно послује у виду јавних набавки и отвара отворено поље за могуће
малверзације код јавних набавки, а што је инкриминисано као посбено кривично дело.
Приликом вршења јавне набавке постоји могућност прикривања понуде од стране
одговорног лица која може бити заснована на лажним подацима, потом постоји
могућност договора одговорног лица за послове јавних набавки и понуђача или на неки
други начин да се утиче на ток јавних набавки давањем предности „повлашћеним“
фирмама. Такође посебан вид у вези злоупотребе са јавним набавкама представља када
одговорно лице за послове јавних набавки покрене сопствену фирму која може бити
испоручилац неопходних набавки за железничко предузеће. У овом случају се фингира
власништво над фирмом испоручиоцем јавне набавке, а одговорно лице у оквиру
железнице прати ток потребе јавних набавки и сходно томе конципира рад фирме, чак
и у ситуацији када нема производну делатност неког материјала, исти набавља од
произвођача директно и потом испоручује железници као посредник, при легалном
конкурсу за јавне набавке.
Још један вид угрожавања железнице може бити када руководилац предузећа у
оквиру железничког саобраћаја доведе предузеће до стечаја, а што је директна
последица виоког степена корупције и владајућег коруптивног морала.
Наведене радња инкриминисана је као кривично дело Проузроковање стечаја и
представља када „неко у субјекту привредног пословања који има својство правног
лица, нерационалним трошењем средстава или њиховим отуђењем у бесцење,
прекомерним задуживањем, преузимањем несразмерних обавеза, лакомисленим
закључивањем уговора са лицима неспособним за плаћање, пропуштањем
благовременом остваривања потраживања, уништењем или прикривањем имовине или
124
111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016, члан 227.
47
ругим радњама које нису у складу са са савесеним пословањем проузрокује стечај и
тиме другог оштети“.125
Прилог о специфичном облику угрожавања железнице кроз довођење у стечај
неког од предузећа која функционишу у оквиру железничког система Србије, говори и
чињеница да је дана 15.06.2015.године од стране судије за стечај, Привредног суда у
Београду, Љиљане Павловић донето решење Посл. Број 1. 212/2015 којим се покреће
претходни стечајни поступак за утврђивање разлога за отварање стечајног поступка
над дужником Привредно друштво за железничко угоститељство и туризам
„Желтурист“ д.о.о.126
125
126
Решење доступно на сајту Агенције за привредне регисте, на веб адреси
http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterpriseWebSearchWeb/Details/Details?beid=1067341&rnd=28DC2FFC53103C6
859D8E1DAB08837AD76FE8FF3 [приступљено дана 07.09.2018.године]
48
3. НАЧИНИ ЗАШТИТЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Угрожавање људског друштва и његових творевина представља једну од

основних појава и привлачи пажњу људске заједнице, те се од давнина прибегава
изналажењу начина заштите оформљених привредних субјеката од великог значаја за
друштво, као што је и железница.
Железница је у процесу свог рада изложена различитим облицима угрожавања
чиме се смањује обим њене оперативности и тиме долази до смањеног броја корисника
њених услуга што нарушава функционалност, а самим тим и егзистенцију у
капиталистичком друштву суоченом бројним савременим изазовима.
Мере које је неопходно примењивати да би се сходно специфичностима
угрожавања железнице кроз различите појавне облике и на различите начине зашитила
железница, представљају:
- Оперативно- превентивне мере заштите;
- Мере физичке заштите;
- Мере противдиверзионе и противтерористичке заштите;
- Мере техничке заштите;
- Мере заштите од пожара;
Сходно специфичностима како се манифестују облици угрожавања који су
карактеристични за железницу неопходно је примењивати наведене мере заштите да би
се очувала железница са што мање штетних последица да би се приликом промена у
друштвeно- економском смислу она подигла на приближни ниво функционисања као
што је тренутна ситуација у државама западне Европе где је улога железничког
саобраћаја интегрална за функционисање друштва и од велике користи и значаја.
3.6. Оперативно- превентивне мере заштите
Веома значајан вид заштите железнице је оперативним радом полиције и

служби безбедности, нарочито Безбедносно- информативне агенције. Овај вид мере
заштите може бити превентиван и репресиван. Репресиван се огледа у ситуацијама
када дође до извршења кривичног дела на штету железнице, када својим поступањем,
по правилу полиција, расветли кривично дело, пронађе извршиоце, сакупи чврсте
доказе који ће резултирати адекватном санкцијом у поступку који се води пред судом.
49
Уколико полиција квалитетно обави свој посао долази и до превентивног утицаја који
ће друге потенцијалне извршиоце кривичних дела одвратити од извршења кривичног
дела на штету железнице. Такође значај оперативног рада се огледа када се
оперативним радом дође до информација о планирању извршења кривичних дела
(нарочито тежих нпр. Тероризам) и уколико се даљим радом осујети таква делатност и
извршиоци санкционишу у складу са законима.
Суштина опративног рада јесте спречавање и расветљавање извршења
кривичних дела. Оперативне мере углавном предузима полиција, а уколико су тешка
кривична дела против Уставног уређења и безбедности Републике Србије надлежност
припада служби безбедности.
Оперативне мере које предузима полиција и службе безбедности представљају
„последњи бедем“ одбране железнице. Уколико све мере заштите не допринесу
неутралисању штетног догађаја и уколико дође до извршења кривичног дела,
оперативне мере које предузима полиција или службе безбедности могу ублажити
ефекте штетног догађаја (хапшењем извршилаца, прикупљањем чврстих доказа, итд.)
што ствара позитиван утицај на свест јавности о нивоу безбедности и такав квалитетан
рад делује превентивно на друге. Уколико службе безбедности и полиција не пруже
адекватан одговор на неки облик угрожавања железнице (Тероризам, убиство, тешке
крађе) губи се поверење грађана и запослених у железници и самим тим угрожава
железница и безбедност уопште.
3.6.1. Организација и улога полиције у примени оперативних мера заштите
Полиција у свом раду поступа кроз оперативни рад, „који представља систем
криминалистичких и посебних доказних мера и радњи које се припремају и/или
реализују у складу са начелом тајности, а чији је циљ прикупљање чињеница,
оперативних и доказних информација, које ће указати на постојање сумње да се
планира или да је кривично дело извршено, на кривицу лица која су извршла кривично
дело, праћење стања и појава безбедносно интересантним објектима и просторима“.127
Мере оперативне заштите железнице се примењују радом полиције кроз
територијални, линијски и објектни метод. Оперативне мере предузимају овлашћена
127
Ђурђевић, З.; Радовић, Н.: Криминалистичка оператива, Криминалистичко-полицијска академија,
Београд, 2012, стр. 37.
50
службена лица полиције која делатност обављају у цивилу на сопствену иницијативу
или уколико дођу до информације радом униформисаног састава полиције или извора
ван полиције (запослених у железници, грађана, средства јавног информисања, службе
безбедности итд.)
Територијални метод је основни метод организације оперативне делатности.
Њиме је дефинисан начин реализације спречавања и сузбијања криминалитета на
једној територији.128 У складу са организацијом МУП-а територијални метод
оперативне делатности у заштити железнице се спроводи кроз Одсек за сузбијање
криминалитета у саставу ПИ за безбедност на железнци и Одсеке за сузбијање
криминалитета у ПС по месту извршења кривичног дела уколико надлежност не
припада ПИ за безбедност на железници.
Територијални метод се остварује и формирањем подручних полицијских
управа (ППУ) у оквиру којих је образована Управа криминалистичке полиције- УКП
(ПУ за град Београд) или одељење криминалистичке полиције- ОКП (остале ППУ).
УКП ПУ за град Београд у свом саставу има: Одељење за сузбијање привредног
криминалитета, Одељење за сузбијање имовинских деликата, Одељење за сузбијање
крвних и сексуалних деликата; Одељење за сузбијање наркоманије; Одељење за
истраживање експлозија, пожара и хаварија, Одељење за сузбијање малолетничке
делинквенције, Одељење за потраге, Одељење за увиђајно оперативне послове,
Одељење за опсервацију и документовање, Одељење за криминалистичку технику,
Одељење за криминалистичко- оперативну аналитику и Одељење оперативне
технике.129
Одсек за сузбијање криминалитета у саставу ПИ за безбедност на железници
врши основну оперативну делатност у спречавању и сузбијању општег криминалитета.
Уколико се ради о тежим кривичним делима, оперативне мере предузима УКП ПУ за
град Београд, односно одељење у њеном саставу.
Линијски метод у криминалистичко- оперативној делатности подразумева
посебну организованост, повезаност организационих јединица у складу са врстом
посла коју обављају (нпр. Сузбијање наркоманије, привредних, имовинских деликата,
итд.). „Линијски метод је надоградња на територијалним метод, начин на који се
увођењем специјалистичког знања и успостављањем бољег протока информација,

128
129
Информатор о раду Министарства унутрашњих послова Републике Србије, МУП РС, Београд,
фебруар 2018,, стр. 27.
51
сарадњом и координацијом међу полицијским службеницима који раде на истој врсти
посла стварају услови за већу ефикасност“.130
Објектни метод подразумева „синхронизовану реализацију линијског и
територијалног метода с циљем обавештајног истраживања информација о: степену
угрожености заштићеног добра, местима где се припремају или врше кривична дела,
местима на којима се окупљају лица која су регистрована ко извршиоци кривичних
дела или тежих прекршаја и местима на којима се због њихове природе чешће врше
кривична дела и прекршаји, као и предузимање оперативних радњи с циљем
спречавања вршења кривичних дела, откривања и доказивања извршених, и
проналажење, лишавање слободе и привођење надлежним органима њихових
учинилаца“.131
Улога криминалистичке полиције (кроз рад одсека у ПИ и одељења у оквиру
УКП-а) јесте да непосредно обавља послове превенције, спречавања и откривања
кривичних дела, проналажења и хватања учинилаца кривичних дела и њиховог
привођења надлежним органима.132
3.6.2. Улога Безбедносно- информативне агенције у примени оперативно-

превентивних мера заштите
Оперативни рад би се могао дефинисати као „активност која обухвата скуп

међусобно повезаних и комбинованих мера и радњи, средстава и метода, које се
примењују према одређеним лицима, групи лица, организацијама, или институцијама,
у циљу извршавања послова и задатака који су у надлежности националних служби
безбедности. Такве активности службе користе како би својим деловањем постигле
свеобухватност, усклађеност, систематичност и ефикасност у раду“.133
Законом о основама уређења служби безбедности уређују се основе
безбедносно- обавештајног система Републике Србије, такође се усмерава и усклађује
130
Ђурђевић, З.; Радовић, Н.: нав. дело, стр. 49.
131
132
фебруар 2018, стр. 27.
133
52
рада служби безбедности у Републици Србији и спроводи надзор над њиховим радом.
Забрањено је оснивање и рад служби безбедности мимо одредаба овог закона.134
Службе безбедности су Безбедносно- информативна агенција, као посебна
органзација, Војнобезбедносна агенција и Војнообавештајна агенција, као органи
управе у саставу Министарства одбране.135
Безбедносно- информативна агенција (БИА) „обавља послове везане за заштиту
безбедности Републике Србије и за откривање и спречавање делатности усмерених на
подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Србије“.136 Формирана је на основу
Закона о безбедносно- информативној агенцији као посебна организација Владе
Републике Србије, са статусом правног лица.137
Својим оперативним радом БИА може примењивати посебне мере у заштити
безбедности Републике Србије уколико се предузимају или припремају субверзивне
или терористичке активности усмерене на железницу као важног привредног субјекта
државе.
Мере које БИА примењује су: тајни надзор комуникације без обзира на облик и
техничка средства преко којих се обавља или надзор електронске или друге адресе;
тајни надзор и снимање комуникације на јавним местимаи местима којима је приступ
ограничен или у просторијама; статистички електронски надзор комуникације и
информационих система у циљу прибављања података о комуникацији или локацији
коришћене мобилне терминалне опреме; и рачунарско претраживање већ обрађених
личних и других података и њихово упоређивање са подацима који су прикупљени
применом других горе наведених мера.138
Примена посебних мера су од великог значаја у пресецању активности којим се
нападом и угрожавањем лица, имовине и пословања железнице утиче на угрожавање
безбедности Републике Србије.
Припадници БИА у откривању, праћењу и документовању, спречавању,
сузбијању и пресецању делатности организација и лица усмерених на вршење
организованог криминала и кривичних дела са елементом иностраности, унутрашњег и
134
Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије, Службени гласник РС, број
116/2007 и 72/2012, члан 1.
135
136
137
Видети шире: Закон о безбедносно- информативној агенцији, Службени гласник РС, број 42/2002,
111/2009, 65/2014- одлука УС и 66/2014, члан 1-3.
138
53
међународног тероризма и најтежих облика кривичних дела против човечности и
међународног права и против Уставом утврђеног уређења и безбедности Републике,
припадници агенције примењују овлашћења утврђена законом и другим прописима
које примењују овлашћена службена лица и радници на одређеним дужностима
министарства надлежног за унутрашње послове, у складу са прописима о унутрашњим
пословима.139
БИА у својој организационој структури у оквиру оперативе има формирану
Управу за супротстављање тероризму и међународном организованом криминалу140,
чиме је прилагођена да предузима мере у циљу заштите од тероризма и организованог
криминала, тако да је у њиховој надлежности спречавање ових облика угрожавања
безбедности, те посебне мере примењују када постоје оперативна сазнања да поједина
лица или групе припремају да изведу тероризам у оквиру железнице.
3.2. Мере физичке заштите
Физичка заштита објеката подразумева скуп мера и радњи које планирају и

предузимају надлежни органи, службе безбедности и службе обезбеђења које делују у
оквиру објекта, као и други субјекти самозаштите, ради њихове ефикасније заштите и
заштите личности које у њему бораве. Поред државних органа и служби безбедности, у
заштити објеката, учествују и други органи и субјекти, док заштиту објеката уопште
спроводе службе обезбеђења, било да су организоване у самом објекту било да услуге
пружају предузећа која су регистрована за такву врсту делатности, као и други
субјекти који делују у склопу механизама самозаштите.141
Мере физичке заштите железнице односе се на железничке станице са пратећим
простором и објектима који им припадају, пруге, просторе за гарнирање вагона,
гараже, радионце, ресторане, хотеле, возове и вагоне који саобраћају и друге магацине
и објекте у власништву железнице. Ради адекватног обезбеђења великог простора који
треба обезбедити неопходно је примењивати мере фичичке заштите у комбинацији са
другим начинима заштите. Када говоримо о физичкој заштити железнице неопходно је
139
Закон о безбедносно- информативној агенцији, Службени гласник РС, број 42/2002, 111/2009,
65/2014- одлука УС и 66/2014, члан 12.
140
141
Стајић, Љ.; Пајковић, Д.: Систем заштите личности и објеката, Правни факултет у Новом Саду,
Нови Сад, 2008, стр. 163-164.
54
да у њу буду укључени полиција, службе обезбеђења и сами запослени кроз међусобну
сарадњу.
Физичка заштита подразумева распоред полиције и припадника приватног
обезбеђења који ће осигурати визуелну контролу простора железнице који се
обезбеђује.
Мере физичког обезбеђења железнице примењују полиција и приватно
обезбеђење. Полиција у примени мера заштите железнице поступа у складу са Законом
о полицији142, а приватно обезбеђење у складу са Законом о приватном обезбеђењу.143
3.2.1. Улога полиције у примени мера физичке заштите железнице
Због специфичности железнице, а ради ефикаснијег начина заштите и примене

мера физичке заштите од стране полиције, сама структура полиције је прилагођена за
обављање таквих послова. Да бисмо сагледали улогу полиције у примени мера физичке
заштите железнице, најпре треба одредити организациону структуру полиције на начин
како су оформљене и прилагођене организационе јединице полиције чија је основна
функција безбедност на железници. Наведене организационе јединице су образоване
као Полицијске испоставе (ПИ) за безбедност на железници. Организациона структура
посебних организационих јединица за безбедност на железници предвиђен је актом о
систематизацији радних места Министарства унутрашњих послова који се доноси у
виду Правилника и представља службену тајну- строго поверљиво.
Мере физичке заштите полиција примењује патролним активностима,
заштитно- безбедносним активностима, активностима пратње возова и контролно-
безбедносним активностима.
3.2.1.1. Организација полиције у примени мера заштите железнцие
Као основне организационе јединице у оквиру ПУ за град Београд, образоване

су управе (које обухватају више одељења) и самосталне организационе јединице (нпр.
Полицијска бригада, Дежурна служба), док су у другим подручним полицијским
управама (ППУ), као основне организационе јединице формирана одељења и друге
142
143
55
организацоне јединце. У оквиру одељења су одсеци, а у оквиру одсека групе. Поред
одсека у оквиру одељења полиције формиране су полицијске испоставе.144
Полицијске станице (ПС) у оквиру ППУ су организационе јединице формиране
за обављање свих полицијских послова као и за сарадњу са органима и
организационим јединицама локалне самоуправе на територији једне општине. Као
такве организационе јединце оне се налазе у свим местима која су седишта
општинских органа а тежишно обављају задатке: спречавања и сузбијања
криминалитета, одржавања јавног реда и мира итд. Полицијске станице у свом саставу
имају: Одсек (групу) за сузбијање криминалитета, полицијску испоставу (или више
њих, нпр. ПС Нови Београд), затим одсек за управне послове (одсеци су присутни у ПУ
за град Београд).145
Надлежност за примену мера физичке заштите кроз позорничку, патролну
активност и активност редовног обезбеђења припада Полицијским испоставама (ПИ) у
саставу Полицијских станица, међутим због специфичности железнице формиране су
специјализоване полицијске испоставе опште надлежности које нису у саставу ПС већ
Управе полиције (ПУ за град Београд) и Одељења полиције (у саставу осталих ППУ) и
оне су надлежне за примену одговарајућих мера физичке заштите и да врше
координацију рада са другим ПС у оквиру исте ППУ или суседних.
Наведене испоставе имају назив Полицијске испоставе за безбедност на
железници (ПИЗБНЖ). Постоји укупно пет ПИЗБНЖ и то по једна у оквиру ПУ за град
Београд, ПУ Нови Сад, ПУ Ниш, ПУ Краљево и ПУ Ужице.146
ПИ за безбедност на железници у Београду је оформљена као специјализована
испостава полиције у оквиру Управе полиције ПУ за град Београд. Поред наведене
испоставе оформљена је и ПИ за безбедност на рекама.
Командир руководи ПИ за безбедност на железници који има заменика и
помоћнике командира. Ради непрекидности обављања послова у оквиру ПИ
функционише Дежурна служба која обавља делатност у четири смене и у свакој смени
радом координира Шеф смене који има помоћника и радника на средствима везе (који
је прошао посебну обуку за рад на систему веза МУП-а). Такође ПИ за безбедност на
144
Субошић, Д.: Организација и послови поилиције, Криминалистичко-полицијска академија, Београд,
2010, стр. 84-86.
145
146
фебруар 2018. Година, стр. 31.
56
железници у свом саставу има Одсек за сузбијање криминалитета којим руководи Шеф
одсека који је организационо подређен командиру ПИ, а у линијском смислу
Начелнику Управе криминалистичке полиције ПУ за град Београд. Одсек се бави
сузбијањем криминалитета на подручју ПИ, а у случају потребе нарочито ако се ради о
тежим кривичним делима у рад се укључују специјализоване Службе и одељења
криминалистичке полиције у саставу УКП-а Дирекције полиције и УКП-а ПУ за град
Београд.
ПИ за безбедност на железници у свом саставу има и Полицијско одељење147
„Вуков споменик“ које је надлежно за полицијске послове опште надлежности на
територији железничке станице „Вуков споменик“. Одељењем руководи командир
одељења који има свог заменика. Непрекидност обављања полицијских послова у
одељењу је остварена сталним дежурством у четири смене где сваком сменом
координира вођа смене који има свог помоћника.
Оваква организациона структура ствара предуслов за поступање полицијских
службеника приликом примене мера физичке заштите.
ПИ за безбедност на железници у Београду је надлежна за простор железнице
који обухвата бившу главну железничку станицу, железничку станицу Београд- центар,
железничку станицу „Вуков споменик“ и возове који саобраћају на релацији Београд-
Ниш и Београд- Шид. У случају да је кривично дело или незгода извршена ван вагона
надлежна за поступање је подручна ПС. У склопу бивше железничке станице се
налазило неколико гаража за одржавање возова и вагона, простор „Јужне плоче“ за
гарнирање вагона као и други пратећи објекти, који више не функционишу услед
пресељења главне железничке станице ради изградње комплекса „Београд на води“ те
су делатности које се тичу одржавања возова и вагона премештене у друге паркове за
одржавање возова и вагона и спадају у надлежност подручних ПС.
Командир у свом раду одговара начелнику управе (важи за ПУ за град Београд,
остали командири одговарају начелнику одељења у ППУ). Начелници управе
(одељења) даље одговарају начелнику ППУ и овај за свој рад одговара директору
полиције. Однос полиције, запослених у железници и приватног обезбеђења је кроз
међусобну сарадњу, с' тим да је полиција носилац организовања безбедног окружења у
оквиру железнице кроз поступање из своје надлежности у складу са законима.
147
Исто.
57
3.2.1.2. Мере физичке заштите железнице патролним активностима полиције
Патролна активност представља основни начин територијалног и превентивно-

репресивног обављања послова полиције, који имају циљ одржавања јавног реда и
мира, спречавања кривичних дела и прекршаја, хватања њихових извршилаца, њиховог
привођења надлежним органима и пружања помоћи људима. Патролна активност се
може обављати и пешице. Патролну делатност обављају углавном два униформисана
припадника полиције. Активности патрола усмерене су на праћење безбедносне
проблематике на рејону на коме се ангажују, предузимање превентивних и
репресивних мера у циљу заштите безбедности и пружања помоћи.148
Патролни рејон може бити стални (на којем је присуство полиције непрекидно у
току 24 часа), повремени (на којем је присутво полиције потребно током одређеног
времена и сезонски (на којем је присуство полиције неопходно у одређеном периоду у
години, нпр. За време туристичке сезоне.149
У раду ПИ за безбедност на железници најефикаснији начин физичког
покривања простора железничкмих станица јесте формирањем позорничких и
патролних рејона. Патролна делатност обавља треба да се одвија кроз пешачку
патролу, а што је најпогоднији вид обављања физичке заштите присуством
полицијских службеника, сходно конфигурацији терена и са обзиром да се на њима
свакодневно може наћи велики број људи.
Патролни рејони у ПИ за безбедност на железници су оформљени на простору
железничке станице Београд- биша главна железничка станица, железничке станице
Београд центар, тзв. „Прокоп и на простору железничке станице „Вуков споменик“.
Задатак униформисаних полицијских службеника је да буду стално присутни на свом
патролном рејону да врше опсервацију терена, врше проверу идентитета лица који
својим понашањем изазивају сумњу да су извршиоци кривичног дела или прекршаја,
приликом уочавања извршења кривичног дела или прекршаја предузму мере из своје
надлежности, врше опсервацију уласка и изласка путника из свих возова који
саобраћају на железничкој станици где су распоређени и да врше опсервацију лица која
148
Субошић, Д.: нав.дело, стр. 181.
149
58
се налазе на простору железничке станице која представља њихов патролни рејон.150
Такође су у обавези да остваре сарадњу са запосленима у железници и да поступају са
грађанима сходно концепту „Полиције у заједници“151.
Улога пешачких патрола полиције на најпрометнијим местима у оквиру
железнице у Београду јесте да својим физичким присуством одврате потенцијалне
извршиоце кривичних дела или прекршаја, односно ради брзог поступања приликом
извршења кривичног дела или прекршаја или другог штетног догађаја у циљу смањења
штетних последица по железницу и грађане уопште на наведеном простору. Циљ је
превентивна делатност и онемогућавање вршења кривичних дела или прекршаја.
Овакав вид заштите железнице подразумева присуство полиције који остварују
визуелну контролу простора железнице који обезбеђују. У случају потребе патрола
подручне ПС може бити ангажована за обезбеђење неких других железничких станица
које не покрива ПИ за безбедност на железници, а у случају хитне потребе за
присуством полиције нарочито када је присутан већи број грађана.
Приликом упућивања на задатак пешачка патрола може добити конкретан
задатак у виду формирања стајних тачака у одређено време на патролном рејону
сходно безбедносној процени. Овакав вид физичке заштите кроз патролну делатност
има велики значај за знатно повећање безбедности железнице на најпрометнијим
железничким станицама.
Пешачка патрола се показала као ефикасан начин заштите железнице као
компонента физичке заштите. Сходно специфичностима патролних рејона у
железници, пешачка патрола омогућује мобилност и ефикасност у поступању.
Класично физичко обезбеђење полиције у виду формирања страже не може обухватити
целокупан штићени простор и полицијски службеници се не могу прилагодити
различитим специфичним задацима који се остварују покривањем више тачака.
3.2.1.3. Мере физичке заштите железнице активностима пратње возова

полиције
ПИ за безбедност на железници имају важну улогу физичке заштите путника и

запослених на међународним возовима који саобраћају кроз Србију. Наведену улогу
150
Закон о полицији, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018, члан 47 и члан 64.
151
Видети шире: Закон о полицији, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018, члан 27.
59
остварује остваривањем делатности пратње возова ангажовањем по правилу два
униформисана полицијска службеника чији је основни задатак да испрате на почетној
станици улазак свих путника на међународни воз и да својим присуством на возу
спрече извршење кривичних дела или прекршаја, примењују полицијска овлашћења у
складу са законом и да другим активностима заштите путнике, запослене и имовину
железнице. Њихов задатак је да врше опсервацију путника на возу, као и улазак и
изалазак путника са воза на успутним железничким станицама, као и грађана који се
налазе на њима. Наведену делатност обавља у складу са Законом о полицији и вршењу
полицијских послова који се тичу спречавања извршења кривичних дела и прекршаја.
Делатност пратње воза може се остварити пратњом теретних возова, нарочито
оних од стратешког значаја који пролазе кроз Србију у власништву кинеске компаније
„Cosco shiping“. Народна Република Кина је покренула стратешки Пројекат „Један
појас, један пут“, чији је циљ обнова и повезивање железничким саобраћајем луке
Пиреј са земљама централне Европе преко Србије и других балканских држава, што је
од изузетног значаја за нашу земљу.152
Овај вид физичке заштите кроз пратњу теретног воза ствара проблеме у
организационом смислу због недостатка људства, немогућности да се адекватно
визеулено пропрати целокупна композиција која је дужине око петсто метара, па и
поред пратње постоји могућност обијања неких од вагона у теретној композицији.
Посебан вид физичке заштите железнице пратњом возова представља ситуације
када навијачке групе користе железнички саобраћај приликом одласка на утакмице.
Том приликом ангажује се довољан број полицијских службеника сходно броју
навијача и безбедносној процени. Уколико се ради о већем броју навијача, дежурни
старешина ПИ за бебедност на железници треба да ступа у контакт са одговорним
лицем у железници и организује прикључивање додатног вагона возној композији.
Навијачи треба да се усмере да уђу у посебан вагон чиме буду изоловани од осталих
путника. Ангажовани полицијски службеници врше физичко обезбеђење вагона у
којем се налазе навијачи и врше њихову пратњу до изласка из воза када даље мере
обезбеђења и пратње навијача треба предузимају ангажоване полицијске снаге
подручних ПС. Обавеза полицијских службеника који врше обезбеђење је да спрече
извршешње кривичних дела и прекршаја и да обезбеде запослене, путнике и имовину
152
http://www.kina-danas.com/inicijativa-jedan-pojas-jedan-put-donosi-vise-infrastrukture-srednju-istocnu-
europu/ [приступљено 20.09.2018.године]
60
железнице. Такође треба да имају обавезу пружања благовремених информација
подручним ПС о пристизању воза на успутне железничке станице да би могли да
координирају мере обезбеђења железничких станица услед могућности да се појаве
супарничке навијачке групе и да се избегну сукоби и нарушавање Јавног реда и мира.
3.2.1.4. Мере физичке заштите железнице заштитно- безбедносним

активностима полиције
Заштитно- безбедносна активност представља скуп послова редовног, ванредног

и посебног обезбеђења. „Наведени задатак представља планску примену и коришћење
оперативно- тактичких метода, мера, радњи, средстава и снага ради заштите
безбедности објеката, јавних скупова и одређених личности“. Према критеријуму мера
које се предузимају, обезбеђење се дели на: контраобавештајно, физичко и техничко.
Полицијским јединицама својствено је физичко обезбеђење.153
„Физичко обезбеђење подразумева распоред снага и средстава у објекту, ближе
или даље од њега и предузима се ради спречавања неовлашћених особа да приђу
објектима заштите из било ког разлога, а посебно ради угрожавања безбедности“.154
Постоје три врсте физичког обезбеђења и то: редовно, ванредно и посебно.
ПИ за безбедност на железници у свом раду врши физичко обезбеђење кроз
редовно и ванредно обезбеђење, а у циљу спречавања извршења кривичних дела и
прекршаја на јавним просторима железнице који су доступни грађанима у складу са
Правилником о унтрашњем реду у железничком саобраћају155.
Редовно обезбеђење остварује се функционисањем страже непрекидно код
посебно значајног објекта као што је железничка станица Београд- бивша главна
железничка станица.
„Стража је елемент заштитног распореда полицијске јединице који се размешта
око и унутар објекта заштите ради његовог обезбеђења. Основни задатак стражара је да
заштите безбедност објекта који им је поверен на чување, људе и материјална добра у
њему“.156
153
154
Исто.
155
Службени гласник РС, број 2/2016, члан 5.
156
61
Наведена активност на примеру железничке станице Београд- бивша главна
железничка станица треба да се оствари редовним обезбеђењем са најмање два
полицијска службеника. Један полицијски службеник по распореду треба да обезбеђује
унутрашњи део зграде где код улаза у службене просторије ПИ за безбедност на
железнице, одакле се остварује адекватан визуелни преглед целокупног унутрашњег
простора. Други полицијски службеник по заштитном распореду треба да се налази са
спољне стране објекта и да контролише улаз преко пожарног пута којим се омогућава
прилаз на пероне. Наведени полицијски службеник поред основних задатака треба да
води рачуна да не дође до непрописног паркирања и блокирања пожарног пута, као и
да забрани неодобрен улаз возила пожарним путем. Редовно обезбеђење треба да се
одвија непрекидно у турнус сменама 12-24-12-48 часова, са најмање два полицијска
службеника у смени који се на позицијама мењају на сат времена, а приликом
коришћења паузе на позицији је обавезно обезбедити замену.
Полиција предузима мере физичке заштите железнице ванредним обезбеђењем
у складу са Законом о јавном окупљању157 и Законом о јавном реду и миру158. Прва
ситуација када се одржава јавни скуп на простору железничке станице. Друга
ситуација је када се одржава јавни скуп повећаног ризика на територији неке друге ПС
или на територији друге ППУ која се налази на пружном правцу одакле саобраћају
возови, овај други вид ванредног обезбеђења назива се дубинско обезбеђење. Сврха
ванредног и дубинског обезбеђења железничких станица јесте ради спречавања
извршења кривичних дела и прекршаја, а у циљу заштите имовине, лица и пословања
железнице.
Ванредно обезбеђење представља скуп мера које полиција предузима поводом
заштите безбедности учесника јавног скупа. Те мере се предузимају поводом:
безбедносне заштите учесника јавног скупа и других особа на њима, одржавања јавног
реда и заштите безбедности саобраћаја. Мере обједињене ванредним обезбеђењем
полиција предузима пре, за време и након трајања јавног скупа.159
Пре јавног скупа (I фаза ванредног обезбеђења) полиција предузима мере које се
тичу спречавања сукоба учесника, прихвата и увођења учесника на простор
железничке станице која се обезбеђује, спречавања угрожавања безбедности објекта и
контролу рада редарске службе. За време трајања јавног скупа (II фаза ванредног
157
158
159
Субошић, Д.: нав.дело, стр. 192-193.
62
обезбеђења) полиција предузима мере које се односе спречавање нарушавања јавног
реда и случају потребе (нарушавање јавног реда у већем обиму или неке друге
опасности) пражњења простора железничке станице. По завршетку јавног скупа (III
фаза ванредног обезбеђења) полиција предузима мере које се односе на праћење
понашања учесника скупа и предузимање мера физичког обезбеђења до њиховог
потпуног разилажења.160
ПИ за безбедност на железници предузима мере обезбеђења ангажањем
полицијских службеника из састава ИЈП-а (Интервентне јединице полииције које се
ангажују из редовног састава ПИ за безбедност на железници у случају ванредних
обезбеђења и представљају јединицу полиције повременог карактера), а у случају
потребе у испомоћ може бити придодата нека друга организациона јединица.
Формацијски руковођење приликом ванредних обезбеђења на просторима
железничких станица припада командиру ПИ за безбедност на железници или његовом
заменику.
У случају када се јавни скуп повећаног ризика одржава на територији подручне
ПС у Београду или ППУ која је повезана са Београдом железничким саобраћајем
постоји могућност одласка учесника јавног скупа возовима, те се онда од стране
полцијских службеника ПИ за безбедност на железници примењују мере физичког
обезбеђења простора железнице за који су надлежни. Овај вид обезбеђења се назива
дубинско обезбеђење.
Циљ ове врсте дубинског обезбеђења јесте да се спречи извршење кривичних
дела и прекршаја током јавног скупа на територији ван оне где се одржава јавни скуп,
услед запостављања безбедности осталих простора и објеката на територији
полицијске управе на којој се скуп одржава.161
Приликом ангажовања полицајаца на обезбеђењу јавног скупа услед њиховог
смањеног присуства по дубини територије може доћи до угрожавања безбедности ван
простора одржавања јавног скупа, чиме може бити угрожена безбедност значајних
објеката попут оних у оквиру железнице.
У оваквим ситуацијама ПИ за безбедност на железници предузима мере
физичке заштите повећаним присутвом униформисаних полицијсих службеника на
простру железнички станица. Руковођење дубинским обезбеђењем на простору
160
Исто, стр. 193-194.
161
Исто, 195.
63
железнице треба да буде од стране старешине најмње ранга помоћника командира, а у
складу са смерницама и наредбама руководиоца целокупног обезбеђења. Циљ примене
ове заштитно- безбедносне активности је спречавање вршења кривичних дела,
прекршаја, нарушавање јавног реда и ради безбедности запослених, путника и објеката
железнице.
3.2.1.5. Мере физичке заштите железнице контролно- безбедносним

активностима полиције
Контролно- безбедносна делатност полиције манифестује се пријавницама,

пунктовима, контролом преласка државне границе, контролом саобраћаја, итд.162
Приликом обезбеђења железнице контролно- безбедносна делатност је неопходна као
мера физичке заштите и то формирањем пунктова приликом утовара и истовара возила
на аутовоз који саобраћа на релацији Београд-Бар- Београд.
„Безбедносни пункт је намењен контроли кретања људи и материјалних добара
на одређеним правцима, с' циљем заштите безбедности свих штићених вредности које
могу бити угрожене активностима које зависе од промета људи и роба на тим
правцима“.163
Безбедносни пункт се формира на локацијама као нпр. испред утоварно-
истоварне рампе на железничкој станици „Топчидер“ одакле саобраћа аутовоз на
„барској“ прузи (један долазак/одлазак у јутарњим часовима и један долазак/одлазак у
вечерњим часовима).164 Безбедносни пункт треба да буде сачињен од најмање два
униформисана полицијска службеника и два полицисјка службеника у цивилу из
Одсека за сузбијање криминалитета у оквиру ПИ за бебедност на железници који
примењује мере у складу са законима.
Свака особа (односно возило) која се нађе на пункту, треба да буде
контролисана у безбедносном смислу. У случају да дође до пружања отпора или
покушаја бекства особа у возилу и ван њега, стичу се услови да те особе буду лишене
слободе (задржане).165
162
163
164
http://www.srbvoz.rs/page13.html [приступљено 12.09.2018.године]
165
64
Поред формирња сталног пункта на наведеној локацији неопходно је планирати
и формирати пунктове на другим критичним тачкама у оквиру железнице сходно
проблематици вршења кривичних дела и прекршаја.
3.2.2. Улога приватног обезбеђења у примени мера физичке заштите

железнице
Правна и физичка лица обављају послове приватног обезбеђења условљени

потребама и захтевима који су унапрeд дефинисани од стране система заштите.
Установљене потребе и захтеви могу се правилно, квалитетно и благовремено
испунити кроз три основна организациона облика приватног обезбеђења: сопствена
служба физичког обезбеђења (служба физичког обезбеђења као организациона целина
предузећа односно установе), ангажована СФО (служба физичког обезбеђења као
организациона целина предузећа односно установе) и комбинована СФО (делимично
сопствена, делимично ангажована). Сви облици СФО представљају слободан избор
рукводица.166
Железница у оквиру своје делатности нема сопствену организациону јединицу
која обавља послове физичке заштите, тако да у њеној заштити учествује ангажовано
приватно обезбеђење.
Мере физичке заштите приликом заштите железнице ангажовавањем приватног
обзбеђења може се примењивати кроз неке од основних делатности и то: контрола,
патролирање (обилазак) и преглед.167
Ангажовање приватног обезбеђења на простору железнице доприноси заштити
запослених, корисника и имовине железнице уколико су испуњени нужни предуслови
за њено функционисање.
Да би приватно обезбеђење функционисало и адекватно обављала у потпуности
све задатке постављене пред њу неопходно је да се: институционализује њен рад,
доношењем интерних аката у складу са постојећим законским оквирима; омогући
формирање адекватних организационих облика; и испуне кадровски и материјални
предуслови и обука у складу са Закону о приватном обезбеђењу.
166
Стајић, Љ.; Мандић, Г.: Систем заштите имовине и псоловања, Правни факултет у Новом Саду,
Нови Сад, 2008, стр. 79.
167
65
3.2.2.1. Правни оквир примене мера физичке заштите железнице од стране
службе физичког обезбеђења
Делатност рада приватног обезбеђења регулисана је Законом о приватном

обезбеђењу168. Овим законом „уређује се обавезно обезбеђење и заштита одређених
објеката, послови и рад правних и физичких лица у области приватног обезбеђења,
услови за њихово лиценцирање, начин вршења послова и остваривање надзора над
њиховим радом“.169 До доношења Закона није било до краја јасно дефинисано правно
поље поступања приватног обезбеђења.
Приватно обезбеђење може бити оформљено као привредно друштво које
обавља делатност приватног обезбеђења (правно лице) и када службеник обезбеђења
самостално обавља делатност приватног обезбеђења (предузетник).170
Правно и физичко лице може вршити послове приватног обезбеђења на
простору железнице само на основу и у оквиру закљученог писаног уговора са неким
од предузећа које функционишу у оквиру железнице у складу са Законом.171
Правно и физичко лице у оквиру железнице може функционисати и обављати
послове приватног обезбеђења на начин којим се не омета рад државних органа и не
нарушава спокојство грађана у складу са Законом.172
Приватно обезбеђење обухвата пружање услуга, односно вршење послова
заштите лица, имовине и пословања физичком и техничком заштитом када ти послови
нису у искључивој надлежности државних органа, као и послове транспорта новца,
вредносних и других пошиљки, одржавања реда на јавним скуповима, спортским
приредбама и другим местима окупљања грађана (редарска служба), које врше правна
лица и предузетници регистрована за ту делатност, као и правна лица који су
образовали унутрашњи облик организовања обезбеђења за сопствене потребе
(самозаштитна делатност).173
Мере физичке заштите које примењује приватно обезбеђење као начин заштите
железнице обављају се личним присуством и непосредном активношћу службеника
168
Закон о приватном обезбеђењу, Службени гласник РС, број 104/2013 и 42/2015.
169
170
171
172
173
66
обезбеђења у одређеном простору и времену и могу се вршити само унутар штићеног
објекта или до границе штићеног простора у складу са Законом.174
Приликом вршења послова физичке заштите железнице службеник обезбеђења
овлашћен је да: провери идентитет лица које улази или излази из објекта или простора
који се обезбеђује у самом штићеном простору; прегледа лице или возило на улазу или
излазу из објекта или простра у самом штићеном простору; забрани неовлашћеним
лицима улаз и приступ у објекат или простор који се обезбеђује; нареди лицу да се
удаљи из објекта или простора који се обезбеђује, ако се лице ту неовлашћено налази;
упозори лице које својим понашашем или пропуштањем дужне радње може угрозити
своју безбедност, безбедност других или изазвати оштећење и уништење имовине;
привремено задржи лице које је затекао у објекту или простору у вршењу кривичног
дела и тежих прекршаја нарушавања јавног реда и мира, до доласка полиције; употреби
средства принуде (средства за везивање, физичку снагу, посбно дресиране псе и
ватрено оружје).175
Овлашћења предвиђена Законом службеник обезбеђења у оквиру железнице
може применити и употребити само у објекту који обезбеђује са пратећим простором.
Примена мера мора бити сразмерна законитом циљу њихове употребе и извршена на
начин којим се не вређа углед, част или друго загарантовано људско право. Забрањен
је сваки поступак који подразумева мучење, нечовечно или понижавајуће поступање.176
3.2.2.2. Примена мерa физичке заштите приватног обезбеђења кроз основне

делатности
Основне делатности приватног обезбеђења кроз примену мера физичке заштите

подразумевају: контролу, патролирање (обилазак), пратњу и заштиту, преглед и
посебне намене. Наведене делатности дефинишу основу рада и поље употребе
запослених у делу физичке компоненте система заштите.177
Делатност контроле се обавља кроз три основна облика: Контролу приступа
која се односи на контролу кретања и проласка лица и возила кроз све улазе, односно
контролне тачке; контролу робе- имовине која се односи на контролу кретања робе-
174
175
Закон о приватном обезбеђењу, Службени гласник РС, број 104/2013 и 42/2015, члан 46.
176
Исто.
177
Стајић, Љ.; Мандић, Г.: нав.дело, стр. 71.
67
имовине предузећа у изван обезбеђене зоне, односно објекта предузећа; контролу
понашања лица која се односи на уочавање и спречавање недозвољеног понашања
неовлашћеног присвајања имовине од стране запослених и посетилаца.178 Постављање
контролних тачака треба да буде на улазу у простор за гарнирање вагона (нарочито у
већим парковима у власништву железнице), улазу у гараже железнице где се налази
имовина веће вредности, улазу зграде железнице где је седиште директора
железничких предузећа и сл.
Патролна делатност се спроводи обиласком простора који се обезбеђује.
„Примарна обавеза радника обезбеђења који врше физичку заштиту у овој делатности,
је да увек пажљиво врше опсервацију терена који обилазе“.179 Наведни вид физичке
заштите је погодан на железничким станицама где је присутан већи број корисника
железничког саобраћаја.
У оквиру обезбеђеног објекта, радници приватног обезбеђења могу у појединим
случајевима обезбедити пратњу и/или заштиту лица која долазе на штићени простор.180
Овај вид делатности треба примењивати на простору железнице који се обезбеђује
односно на железничким станицама у оквиру зграде или пратећег простора.
„Пратња се обавља на лични захтев лица или самоиницијативно, ако радник
обезбеђења процени да је то неопходно из разлога личне безбедности посетиоца или
његове немоћи да сам оде до одредишта (ако је, на пример, у питању инвалид)“.181
Радник обезбеђења може извршити пратњу воза уколико постоје безбедносни
разлози, нарочито у теретном железничком саобраћају уколико се превози вредна роба.
Систем физичког обезбеђења се може користити и за преглед простора
(просторија, објекта и круга железничких станица) који се обезбеђује.182
3.1. Mере противдиверзионе и противтерористичке заштите
Превентивне мере противдиверзионе и противтерористичке заштите објеката

представљају оне мере које се „предузимају се ради откривања и отклањања
експлозивних, запаљивих, радиоактивних и других опасних материја, којима се може
178
Исто, стр. 71-72.
179
180
181
Исто.
182
68
угрозити њихова безбедност. Од техничких уређаја за њихову заштиту најчешће се
користе разне врсте детектора за откривање (метала, експлозива и радиоактивних
материјала)“.183
Наведене мере у железнице се примењују репресивно, односно уколико дође до
дојаве о експлозивној направи. Увидом у статистику противправних радњи
„Инфраструктуре железнице“ за период 1. јануара 2018. године до 30. Јуна 2018.
године евидентирана су два упозорења на подметнуте бомбе (једно на железничкој
станици у Нишу, друго у Ужицу) која су се испоставила као лажна.
У ситуацији када дође до информације да се на некој од железничких станица,
возовима или другим објектима железнице налази експлозивна направа, носилац
активности заштите је полиција. У тим ситуацијама најпре полиција у најкраћем року
излази на место догађаја и координира мерама евакуације запослених и грађана у
сарадњи са приватним обезбеђењем уколико је ангажовано на наведеном простору и
врши се блокаду простора, до доласка тима за противдиверзиону и
противтерористичку заштиту.
Надлежност за поступање у ситуацијама информација у виду евакуације и
блокаде простора је у надлежности полицијске станице на којој се налази објекат
железнице или ПИ за безбедност на железници уколико је железничка станица у њеној
надлежности, а служба приватног обезбеђења поступа у складу са инструкцијама
припадника полиције које су у складу са законом. Приликом координација наведених
мера могу се прикључити и друге подручне полицијске станице, Полицијска бригада и
Интервентна јединица у склопу Полицијске управе за град Београд.
Надлежност у предузимању мера противдиверзионе и противтерористичке
заштите на територији града Београда припада Полицијској бригади која представља
јединицу полиције посебне намене у саставу Полицијске управе за град Београд и
којом руководи комадант.
Полицијска бригада ангажује се у случају нарушавања јавног реда и мира у
већем обиму, у елементарним непогодама и у другим ванредним догађајима, а редовно
обавља послове непосредног обезбеђења одређених објеката и органа Републике на
подручју Београда. Патролном делатношћу покрива делове Града где то захтевају
разлози безбедности. Врши оперативно- техничке и послове противдиверзионе
183
Стајић, Љ.; Пајковић, Д.: нав. дело, стр. 159.
69
заштите. Одржава потребну мобилност и спремност за извршавање и врши посебне
безбедносне задатке у редовним приликама и за случај ванредног стања.184
Употреба службених паса у циљу проналажења експлозивних направа такође
представља делатност Полицијске бригаде, а такође може бити и од стране Специјалне
антитерористичке јединице која се налази у саставу Дирекције полиције МУП-а РС.
Превентивне мере противдиверзионе и противтерористичке заштите треба
примењивати у ситуацијама посете високих државних функционера објектима
железнице (посете председника Државе, премијера, министара и високих представника
Народне скупштине), као и у току туристичке сезоне када је повећан број корисника
железничког саобраћаја, нарочито страних држаљана.
Противдиверзионе и противтерористичке мере подразумевају детаљан преглед
сваког објекта, његове уже и шире околине. Уколико се контрадиверзиона заштита
спроведе стручно и детаљно у објектима се могу открити ватрено оружје и хладно
оружје које не представљају опасност по живот, али могу да изаову узнемирење и
поремете редовне активности.185
Ова ситуација је нарочито могућа на железничким станицама и возовима где се
у пртљагу може пронаћи оружје које нема повезаност са пријавом експлозивне
направе.
Приликом прегледа објеката и простора железнице неопходно је да се детаљно
прегледају сви делови објекта, као и уже и шире околине.
Железница је покривена применом мера противдиверзионе заштите у
ситуацијма када дође до ванредног догађаја добијањем о присутности експлозивне
направе на возу или железничкој станици и у ситуацији посете штићених личности
објектима железнице.
Сходно специфичности делатности која се одвија на железници неопходно је
планирати превентивне мере противдиверзионе и противтерористичке заштите у
међународним возовима и прометнијим железничким станицама, нарочито у току
туристичке сезоне. Само учестало поступање и стварање такве слике у јавности би
допринело повећању безбедности кроз одвраћање потенцијалних извршилаца тешких
кривичних дела.
184
фебруар 2018. година, стр. 30
185
Стајић, Љ.; Пајковић, Д.: нав.дело, стр. 162.
70
Поред наведених мера требало би додати и набавку мобилних уређаја за
детектовање метала и експлозива. Наведене уређаје може набавити и донирати сама
железница у чијем је интресу повећања нивоа безбедности и подизања свести код
грађана о безбедности грађана приликом коришћења услуга железнице. Примену и
коришћење таквих уређаја треба делегирати ПИ за безбедност на железници. Треба
издвојити неколико полицијских службеника који би били посебно обучени употребом
таквих уређаја и исте користити приликом редовних пратњи међународних возова и
обезбеђења простора железничких станица.
Основ поступања полиције у случајевима примене мера противдиверзионе и
противтерористичке заштите како репресивно тако и превентивно налазимо у Закону о
полицији. По наведном закону полицијски службеник може извршити преглед објекта,
средстава, простора и контрадиверзиони преглед „ради спречавања извршења
кривичног дела, хапшења учиниоца кривичног дела и поступања по дојави о
присутности експлозивне направе или отклањања друге непосредне и озбиљне
опасности за људе и имовину“186
3.3. Мере техничке заштите
Развојем науке и технике и услед бројих савремених безбедносних изазова

поред физичке заштите користе се техничке мере заштите као незаобилазна
компонента приликом обезбеђења имовине и пословања.
Заштита железнице представља изазов и задатак који превазилази могућности
њеног обезбеђења применом мера физичке заштите, због великог броја
инфраструктурних објеката и уопште имовине и пословања које треба заштите.
Применом електронских и механичких система остварује се техничка заштита
од неовлашћеног уласка у одређене просторе (контрола: прилаза, улаза и кретања),
чиме се спречавају и сигнализују тајни или насилни упади споља у штићени објекат
или у његове унутрашње виталне просторе. Техничка заштита објеката може се
реализовати: даљинским видео или аудио надзором (одређена локација и одређени
простор), системима аутоматске верификације уласка и кретања у штићене објекте и
системом безбедносних веза.187
186
Закон о полицији, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018, члан 95.
187
Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав.дело, стр. 167.
71
Техничка заштита железнице спроводи се у складу са Законом о приватном
обезбеђењу и Правилником о начину вршења послова техничке заштите и коришћења
техничких средстава.188
Под појмом техничке заштите „подразумева се заштита неовлашћеног приступа
и уласка у штићни простор и објекат применом одговарајућих техничких средстава, у
зависности од врсте и значаја објекта“.189
Системи техничке заштите имају задатак да открију и лоцирају угрожавајућу
појаву, обезбеде контролу исправног рада сигурносне опреме, дају одговарајаћу
сигнализацију, омогуће пренос аларма на даљину, да изврше делимични утицај на
отклањање опасне појаве и да створе услове полицији или служби обезбеђења да
ефикасно интервенишу.190
Одређивање који ће системи техничке заштите бити примењени у железници
зависи од објекта и личности или простора који треба заштитити.
Полазећи од потребе одређивања система техничке заштите издиференцирало
се пет нивоа техничке заштите: минимална заштита, низак ниво заштите, средњи ниво
заштите, висок ниво заштите и максимална заштита.191
„Првим нивоом заштите спречава се неовлашћен приступ у одеђене објекте и
просторије применом једноставнх баријера, стандардних врата и прозора са обичним
бравама“.192 Овим видом заштите треба заштити објекте и канцеларије у железници где
се налази имовина мале вредности и где запослени извршавају задатке који не могу
угрозити пословање железнице или њеног неког дела (нпр. просторије помоћног
особља, вешерај, заједничке просторије где бораве запослени, итд.).
„Трећим нивоом техничке заштите детектује се и спречава неовлашћен приступ
споља и делимично изнутра у штићеном објекту“. Трећи ниво представља допуну
другог нивоа техничке заштите постављањем физичке ограде око периметра одређеног
објекта даљинским алармом и мерама физичке заштите.193 Овим видом заштите
погодно је заштити комплекс бивше главне железничке станице који је предвиђен да
188
189
Исто.
190
Стајић, Љ.; Мандић, Г.: нав.дело, стр. 97.
191
Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав.дело, стр. 168.
192
Исто.
193
Исто.
72
функционише као музејски комплекс и да представља споменик културе194, објекте где
је смештено руководство железнице, железничке станице у местима испод десет
хиљада становника, као и мање гараже и паркове који служе за одржавање возова и
вагона.
„Четврти ниво техничке заштите подразумева мере трећег нивоа којима је
придодата и телевизија затвореног круга, периметарски алармни системи, безбедносна
расвета око одређеног објекта и у њему, контрола приступа у рестриктивни простор и
служба за физичку заштиту објеката“.195 Овим нивоом заштите погодно је заштити
велике гараже за поправку возова и вагона, велике паркове за гарнирање вагона и друге
објекте железнице ге се налази имовина велике вредности (нпр. Ранжирна железничка
станица „Макиш“ у Београду), као и железничке станице у местима до педесет хиљада
становника.
„Пети или маскимални ниво техничке заштите садржи комплексан систем за
видео надзор са једног или више места и интервентну групу која је присутна двадесет и
четири часа, која је наоружана и способна да сузбије напад на објекат који се
обезбеђује до доласка помоћи споља“.196 Овим нивоом заштите треба заштити
железничке станице у градовима преко педесет хиљада становника који су законом
предвиђени као објекти од стратешког значаја, нпр. железничка станица Београд-
центар (тзв. „Прокоп“), железничка станица „Вуков споменик“, железничка станица у
Новом Саду, итд.
Извођење техничке заштите подразумева: израду плана система техничке
заштите; дефинисање пројектног задатка; пројектовање система техничке заштите;
монтажа, повезивање и програмирање система техничке заштите; стручни надзор над
извођењем радова; обављање техничког пријема система техничке заштите; одржавање
и сервисирање система техничке заштите; и обуку корисника и употреба система
техничке заштите.197
Обезбеђивање средстава и одлука о примени мера техничких заштита спада у
надлежност железнице. Средства за спровођење мера техичке заштите могу се
обезбедити донацијом од стране државних или локалних органа.
194
Видети шире: https://www.blic.rs/vesti/beograd/zeleznicka-stanica-postaje-muzej-potpuna-obnova-ocekuje-
jos-dve-zgrade/0bm62d6 [приступљено 15.09.2018.године]
195
Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав. дело., стр. 169.
196
Исто.
197
Правилник о начину вршења послова техничке заштите и коришћења техничких средстава, Службени
гласник РС, број 19/2015 и 71/2017, члан 5.
73
Примена мера техничке заштите у заштити имовине, лица и пословања
железнице, остварује се употребом баријера, механичком заштитом и електронском
заштитом, што заједно представља техничку компонету система заштите.
Баријере представљају вештачке препреке које имају улогу да физички и
психолошки отежају, спрече, одврате, а уједно и усмере и каналишу пролаз лица кроз
унапред дефинисане улазе у обезбеђени простор железнице. Можемо их посматрати
као унутрашње и спољашње. Унутрашње представљају делове грађевинских објеката
(кров, спартови и зидови, отвори на грађевинским објектима, врата, прозори,
вентилациони отвори, помоћно степениште и сл.), док спољшне баријере представљају
средства која се физички налазе измештне у односу на физичку позицију простора или
објекта заштите (све врсте ограда: металне, жичане, зидане и сл.).198
Механичка заштита има намену физичког спречавања неовлашћеног приступа
објекту заштите железнице применом средстаца са специфичним конструкцијским
особинама. Ова средства имају функцију вештачких баријера (ограде и решетке).
Најраспрострањенијим средствима механичке заштите припадају: сигурносне браве,
сигурносна врата, сефови и касе, решетке, ограде, сигурносни капци и разне врсте
опреме помоћу којих се предмет фиксира у оквиру простора.199
Употреба баријера и механичке заштите је незаобилазан начин заштите
железнице суочене са бројним савремени изазовима. Сваки простор где се налазе
возови и вагони и опрема за њихово одржавање треба да буде заштићен неком врсте
ограде уз остале мере заштите сходно специфичности самог простора. Употреба
наведених система заштите је мање више распрострањена у железници, јер је током
саме изградње комплекса железнице неки вид баријере или механичке заштите
предвиђен. Железница треба да одржава постојећу инфраструктуру и да повећа
безбедност своје имовине заштитом појединих својих објеката неком од предвиђених
мера, а ускладу са угрожавајућим факторима за дати простор.
Електронски системи заштите представљају сложене системе који остварују
неку од заштитних функција. Њихова примена и ефикасност условљена је достигнутим
степеном технолошког развоја, што ствара потреба за формирањем професионалног
кадра који ради на пословима техничке заштите. По основу начина остваривања
обезбеђења простора који штите разликујемо следеће ситеме електронске заштите:
198
199
74
алармни системи, системи затворене телевизије, системи за контролу и детекцију
приступа, системи за контролу обиласка објекта од стране припадника физичког
обезбеђења и остали електронски ситеми заштите.200
Основна намена алармног система јесте упозоравајућа улога дежурног лица које
се упозорава на покушај невлашћеног уласка у штићени објекат или простор, без
обзира на то да ли је у питању спољњи или унутрашњи простор. Улога телевизије
затвореног круга (CCTV- Closed Circuit Tele Vision) огледа се кроз три основне
функције: одвраћање (психолошко дејство на лице које жели да угрози објекат),
осматрање (сагледава се стање на простору који се обезбеђује) и снимање
(документовује се целокупан садржај ради даље репродукције, односно уочавања и
расветљавања кривичних дела и анализирања штетних догађаја).201
Целокупна опрема за надзор и управљање системом техничке заштите смешта
се на једном месту које представља центар техничке заштите.202 Са аспекта
специфичности железнице овај центар треба да буде на нивоу једне железничке
станице са пратећим подручјем уколико се ради о обавезно обезбеђеном објекту у
складу са законом, а уколико се ради о железничким станицама мање угрожености и
значаја центар може да функционише на нивоу неколико таквих објеката са пратећим
простором.
3.4. Мере заштите од пожара
Железница као критична инфраструктура може бити озбиљно угрожена

пожарима. Нарочито су критичне железничке станице, возови, вагони и гараже. Да би
се избегле нежељене последице треба предузети мере заштите сходно
специфичностима самог објекта који треба заштити. Најбољи начин заштите јесте
предузимање превентивних мера како би се спречио пожар.
Остваривање заштите од пожара остварује се у складу са Законом од заштите од
пожара.203
Објекти, делатности и земљишта разврставају се у следеће категорије
угрожености од пожара: са високим ризиком од избијања пожара- прва категорија; са
200
Исто.
201
Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав. дело, стр. 169-171.
202
203
75
повећаним ризиком од избијања пожара- друга категорија; и са извесним ризиком од
избијања пожара- трећа категорија.204
Подземна железничка станица „Вуков споменик“ спада у другу категорију
угрожености од пожара, док се остале железничке станице које су предвиђене као
обавезно обезбеђени објекти сврставају у трећу категорију угрожености од пожара,
сходно Уредби о разврставању објеката, делатности и земљишта у категорије
угрожености од пожара205
„Инфраструктура железнице“ у чијој су надлежности објекти железничких
станица обавезна је да организује спровођење превентивних мера заштите од пожара и
стално дежурство са потребним бројем лица стручно оспособљених за спровођење
мера заштите од пожара и да обезбеди адекватну опрему и уређаје за гашење
пожара.206
Подземна железничка станица „Вуков споменик“ обавезна је да донесе План
заштите од пожара као објекат друге категорије угрожености од пожара.
План заштите од пожара треба да садржи: приказ постојећег стања заштите од
пожара; процену угрожености од пожара; организацију заштите од пожара; предлог
техничких и организационих мера за отклањање недостатака и унапређење стања
заштите од пожара; прорачун потребних финансијских средстава; прописане
прорачунске и графичке прилоге; и прорачун максималног броја људи који се могу
безбедно евакуисати из објекта. У плану заштите од пожара треба приказати и податке
о броју ватрогасаца, техничкој опремљености и обучености ватрогасне јединице,
односно организацији превентивних мера заштите од пожара, сталног дежурства и
подаци о броју стручно оспособљених лица за спровођење заштите од пожара.207
Остале железничке станице треба да доносе Правила заштите од пожара која
обухватају: организацију технолошких процеса на начин да ризик од избијања и
ширења пожара буде отклоњен, а да у случају његовог избијања буде обезбеђења
безбедна евакуација људи и имовине и спречено његово ширење; заштиту од пожара у
зависности од намене објекта са потребним бројем лица оспособљених за обављање
послова заштите од пожара; план евакуације и упуства за поступање у случају пожара;
начин оспособљавања запослених за спровођење заштите од пожара; права, обавезе и
204
205
206
Закон о заштити од пожара, Службени гласник РС, број 111/2009 и 20/2015, члан 24.
207
76
одговорности запослених за спровођење превентивних мера заштите од пожара; и
прорачун максималног броја људи који се могу безбедно евакуисати из објекта.
Примена мера се прецизира доношењем правилника и плана заштите од пожара.
Под мерама заштите од пожара подразумева се скуп мера и радњи нормативног,
управног, организационо- техничког, превентивног и образовно- информативног
карактера, које се предузимају од стране надлежних субјеката с циљем заштите
одређеног објекта од угрожавања пожаром.208
„Нису сви објекти подједнако угрожени од могућности избијања пожара, али су
ипак сви дужни да донесу одговарајући правилник, који ће регулисати и прецизирати
мере заштите од пожара, а нарочито:
- Поједине мере заштите од пожара које су нужне таквом објекту;
- Организацију, делокруг и овлашћења ватрогасне јединице и служби за
заштиту од пожара;
- Права и обавезе одговорног радника (и других радника) за споровођење
заштите од пожара;
- Начин упознавања радника са мерама, опасностима и поступцима у случају
пожара;
- Поступак са издавањем одобрења за извођење радова: заваривање, резања,
лемљења на привремено одређеним местима;
- Начин вршења унутрашње контроле спровођења заштите од пожара
(дужност, овлашћења и одговорност радника који врше контролу);
- Одговорност радника због непридржавања прописаних мера заштите од
пожара и
- Дужности радника у случају избијања пожара.“209
Једна од делатности железнице је превоз опасних материја, под тим материјама
се подразумевају и лако запаљиве материје које могу изавати пожар. У ситуацији
транспорта опасних материја железничким саобраћајем кроз прометне железничке
станице (нпр. „Вуков споеменик“) могу озбиљно да угрозе животе запослених,
корисника и имовину железнице те се ствара обавеза сачињавања планова заштите од
пожара како наведене железничке станице, тако и других станица и објеката који могу
бити посебно угрожени.
208
Бошковић, М.: Систем обезбеђења, завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997. год., стр.
81-85. преузето од: Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав. дело, стр. 174.
209
Стајић, Љ.; Пајковић Д.: нав. дело, стр. 174-175.
77
План заштите од пожара морају да имају објекти који су посебно пожарно
угрожени. Проценом стања, кроз планове заштите треба проценити степен
угрожености од пожара за сваки објекат сагледан посебно. У плану треба графички
дати приказ објекта (појединачно или укупно), његова величина и висина, путеви
(прилази и пролази), хидрантска мрежа, изворишта воде, удаљеност објекта, посебно
угрожених објеката. План треба да садржи детаљно разрађен поступак гашења пожара
кроз: макро и микро план заштите.210
„Макро план има у виду укупну опасност у објектима и потребу организовања
свих расположових снага и средстава. Микро планом се разрађује сваки конкретан
поступак за сваки конкретан објекат (или делове објекта) у случају пожара. У
зависности од степена угрожености од пожара сви објекти се разврставају у четири
категорије (код прве категорије је степен угрожености највећи)“.211
Увидом у информаторе рада привредних субјеката у оквиру железница
установљено је да железница нема посебну ватрогасну јединицу и у случају пожара
прве мере заштите предузимају припадници полиције и радници приватног обезбеђења
до доласка ватрогасне јединице Сектора за ванредне ситуације по територијалној
надлежности.
Приликом израде безбедносне процене угрожености објекта железнице треба
сагледати њихову угроженост од пожара и на основу тога предузети мере. Израда
процене безбедности је у надлежности Центра за безбедност у железници, а примена
мера може бити од стране субјеката који делатност обављају унутар објекта, као и од
стране надлежних органа (полиција, ватрогасци, службе безбедности).
Врло значајна превентивна мера која се предузима у области заштите од пожара
подразумева спровођење обуке радника у случају избијања пожара. Спровођење
наведене обуке треба да буде најмање једном у току три године.212
210
Исто, стр.175.
211
Исто.
212
78
ЗАКЉУЧАК
У раду је приказано да железница у Србији функционише радом више

независних привредних субјеката, што је последица трансформације облика уређења
предузећа у чијој је надлежности железница, а услед специфичних политичких,
друштвених и економских околности које владају у Републици Србији као земље у
транзицији. Постављен је позитиван правни оквир функционисања железнице
доношењем три нова закона који се тичу железнице, безбедности у железничком
саобраћају и интероперабилности у железничком систему. Тиме је створена правна
подлога за заштиту и унапређење железнице, али је неопходно доследно примењивати
одредбе закона и придржавати се предвиђених стандарда што је у надлежности
новоформиране Дирекције железнице као контролора и координатора у примени
одредаба закона од стране привредних субјеката који врше делатности транспорта робе
и путника и у чијој је надлежности управљање железничком инфраструктуром.
Значај железнице се огледа у законској одређености појединих привредних
друштава у оквиру железнице као техничких система од значаја за одбрану на
територији Републике Србије у области саобраћаја и предвиђености јавне железничке
инфраструктуре, индустријске железнице и метроа као објеката од изузетног значаја за
одбрану Републике Србије у складу са Законом о одбрани.
Правна регулатива заштите железнице одређена је и Законом о приватном
обезбеђењу са пратећим подзаконским актом у виду Уредбе по којој су железничке
станице у градовима одређене као обавезно обезбеђени објекти.
Облици угрожавања железнице су разноврсни и сваки има неке особености
сходно начину на који се могу манифестовати у сложеном систему функционисања
железничког саобраћаја. Облици угрожавања могу бити од оних најстроже
санкционисаних кривичним правом, до оних мање санкционисаних у прекршајном
праву, али сви имају потенцијал озбиљног угрожавања. Циљ појединих облика
(тероризам, субверзија и сл.) угрожавања железнице јесте да се преко активности
усмерених на железницу угрози национална безбедност и оствари притисак на
политичко и друштвеног уређења Републике Србије.
Железница ужива општу кривично- правну заштиту, а услед њеног значаја
полиција предузима посебне мере заштите у складу са са Законом о полицији и
Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у министарству
79
унутрашњих послова којом су се диференцирале специјализоване полицијске
испоставе за безбедност на железници на критичним тачкама и правцима сходно
процени Министарства унутрашњих послова кроз рад припадника полиције и
диференцијацију организационих јединица.
Сходно специфичностима угрожавања железнице неопходно је константно и
комбиновано примењивати мере заштите уз сарадњу полиције, служби безбедности,
приватног обезбеђења и привредних субјеката железнице.
Организација примене оперативно- превентивних мера заштите железнице од
стране полиције је ефикасна, услед формирања одсека за сузбијање криминалитета,
надлежних у оквиру железнице, чиме се обављају послови превенције, спречавања и
откривања кривичних дела, проналажења и хватања учинилаца кривичних дела
учињених на штету железнице. Препорука је да територијално диференциране
организационе јединице Безбедносно-информативне агенције одреде једног
припадника из својих редова који би био надлежан за простор који покривају
полицијске испоставе за безбедност на железници, ради ефикасније сарадње и примене
мера из своје надлежности.
Физичка заштита железнице различитим активностима полиције је ефикасна,
али не довољна, јер је не могуће покрити све објекте и простор железнице који могу
бити угрожени, те је ангажовање полиције неопходно на најпрометнијим и
најугроженијим местима сходно безбедносној процени полиције на основу
расположивих оперативних података (дневник догађаја, кривични уписник,
прекршајни уписник, оперативне информације и сл.).
Бројне потребе и захтеви за применом физичких мера заштите појединих
објеката и простора (нарочито оних угрожених крађама) треба употпунити
ангажовањем приватног обезбеђења, услед недостатка сопствене службе обезбеђења у
оквиру привредних субјеката железнице. Припадници полиције који су надлежни за
послове приватног обезбеђења треба доследно да врше контролу рада физичких и
правних лица који обављају послове приватног обезбеђења у оквиру железнице.
Мере противдиверзионе и противтерористичке заштите треба да се примењују и
превентивно, а не само ситуационо (дојавом о експлозивној направи, доласком
штићене личности, одржавањем јавног скупа, итд.) Противпожарне системе треба
редовно одржавати и спроводити обуку запослених у ситуацијама када дође до пожара.
80
Напредак железнице и њена модернизација су у искључивој зависности страних
улагача. У наведеној ситуацији треба препознати обострани интрес, склапати што
повољније инвестиционе аранжмане кредитирањем и трудити се да се одржи
интегритет и самосталност железнице.
Влада Републике Србије треба да предузме мере да се не догоди урушавање
неког предузећа у оквиру железнице одласком у стечај попут „Желтуриста“ који има
огромне угоститељске капацитете и да предузме мере његове заштите, као и да
омогући надлежним органима у откривању чинилаца који су довели до стечаја и
уколико буде могуће да се одговорна лица адекватно санкционишу.
Законом о безбедности железничког саобраћаја предвиђени су овлашћени
радници железнице у чијој је надлежности одржавање унутрашњег реда у железничком
саобраћају којима су додељена и поједина овлашћена, али њихово функционисање у
пракси није остварено, што смо утврдили увидом у Информаторе о раду железничких
привредних друштава где је описана организација и надлежност у њиховом пословању.
Нарочиту пажњу треба посветити техничкој заштити железнице. Непосредним
посматрањем објеката железнице на простору града Београда уочено је да видео надзор
постоји само на железничкој станици Београд центар (тзв. „Прокоп“) и на железничкој
станици „Вуков споменик“ (без могућности репродукције видео снимка), док нису
уочени инсталирани алармни системи ни у једном објекту и простору железнице.
Наведене недостатке потребно је уклонити употребом електронских система заштите
увођењем телевизије затвореног круга (CCTV) на железничким станицама, у
чекаоницама, вестибилима, на перонима, у магацинима где се налази вредна имовина,
у просторијама односно на местима одређеним за пријем на превоз и издавање
приспеле робе, другим магацинским просторијама одређеним за приступ лица, на
простору на коме се налазе истоварно- утоварни колосеци и на просторима где се
гарнирају возови и вагони, а где се учестало врше крађе. Такође потребно је увести и
алармне системе нарочито где се налазе вредни музејски експонати, благајна и други
објекти и простор где је неопходно упозорити овлашћено лице на покушај
неовлашћеног уласка у штићени објекат или простор.
Анализирајући чињенице изнете у раду безбедност железнице има велики удео
у националној безбедности наше земље, уколико дође до озбиљнијег угрожавања
железнице директно се утиче на безбедност државе, те се железница мора заштити као
њен стратешки привредни субјект.
81
Како железнице представљају инфраструктуру од националне важности без које
је незамисливо функционисање било које савремене државе и чије би угрожавање
довело до угрожавања безбедности на националном нивоу. Из наведеног се може
закључити да је хипотеза у потпуности потврђена, да се угрожавање безбедности
железнице у Републици Србији одвија у специфичним политичким, економским и
безбедносним условима и да је потребно константно и комбиновано примењивати и
унапређивати мере заштите.
82
ЛИТЕРАТУРА
1. Бошковић, М.: Систем обезбеђења, завод за уџбенике и наставна средства,

Београд, 1997.
2. Војни лексикон, војноиздавачки завод, Београд, 1981.
3. Diagnostic and statistical manual of mental disorders, Fourth edition, published by
the American Psychiatric association, Washington D.C., 1994.
4. Ђорђевић, О.: Лексикон безбедности, Привредапублик, Београд, 1989.

5. Ђурђевић, З.; Радовић, Н.: Криминалистичка оператива, Криминалистичко-
полицијска академија, Београд, 2012.
6. Живаљевић, Д.; Југовић, А.: Тероризам као безбедносни проблем и друштвена
девијација, стручни часопис Наука, безбедност, полиција, Криминалистичко-
полицијска академија, Београд, број 1/2014.
7. Информатор о раду Министарства унутрашњих послова Републике Србије,

МУП РС, Београд, фебруар 2018.
8. Информатор о раду „Србија воз“ а.д., Акционарско друштво за превоз
путника у железничком саобраћају „Србија воз“, Београд, август 2018.
9. Информатор о раду „Инфраструктура железнице“ А.Д., Акционарско друштво
за управљање јавном железничком инфраструктуром „Инфраструктура
железнице“, Београд, јануар 2018.
10. Маринковић, Д.; Лајић, О.: Криминалистичка методика, Криминалистичко-

11. Милетић, С.; Југовић, С.: Право унутрашњих послова, Криминалистичко-
12. Мићовић., М.: Безбедносни аспекти функционисања критичне инфраструктуре

у ванредним ситуацијама, Факултет безбедности, Београд, 2016.
13. Мићуновић, Љ.: Савремени речник страних речи, библиотека Лексика, Београд,
2006. година, стр. 212.
14. Page Fortna, V.: Do terrorists Win? Rebels' use of Terrorism and Civil War
Outcomes, Интернационална организација, vol. 69, бр. 3/2015.
83
15. Пејановић, Р.: Корупција као друштвено- економски феномен, Гласник
антрополошког друштва Србије, vol 47, Ниш, 2012.
16. Савић, А,: Основи државне безбедности, ВШУП, Београд, 1998.
17. Субошић, Д.: Организација и послови полиције, Криминалистичко-полицијска
академија, Београд, 2010.
18. Стевановић, О.: Безбедносни менаџмент, Криминалистичко-полицијска
19. Стевановић, О.: Руковођење у полицији, Криминалистичко-полицијска
20. Стајић, Љ.: Основи система безбедности са основама истраживања
безбедносних појава, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2013.
21. Стајић, Љ.; Пајковић Д.: Систем заштите личности и објеката, Правни
факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008.
22. Стајић, Љ.; Мандић, Г.: Систем заштите имовине и пословања, Правни
факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008. година.
23. Стајић, Љ.; Лазић, Р.: Увод у националну безбедност, Службени гласник,
Београд, 2015.
24. Hempel, A.; Levine, R.; Meloy, R.; Westermayer, J.: A Cross-Cultural Review of
Sudden Mass Assault by a Single Individual in the Oriental and Occidental Cultures,
Journal of forensic sciences, National Center for Biotechnology Information, vol. 45,
бр. 3/2000.
25. Шкеро, М.; Атељевић, В.: Заштита критичне инфраструктуре и основни
елементи усклађивања са директивом Савета Европе 2008/114/ЕС, стручни
часопис Војно дело, Београд, vol. 67, бр. 3/2015.
Правни извори:
1. Устав Републике Србије, Службени гласник РС, број 98/2006.
2. Кривични законик, Службени гласник РС, број 85/2005,88/2005- испр.,
107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016.
3. Законик о кривичном поступку, Службени гласник РС, број 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.
4. Закон о полицији, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018.
84
5. Закон о Jавном тужилаштву, Службени гласник РС, број 116/2008, 104/2009,
101/2010, 78/2011- др. Закон, 101/2011, 38/2012- одлука УС, 121/2012,
101/2013, 111/2014- одлука УС, 117/2014, 106/2015 и 63/2016- одлука УС.
6. Закон о одбрани, Службени гласник РС, број 116/2007, 88/2009, 88/2009- др.
закон, 104/2009- др. закон, 10/2015 и 36/2018.
7. Закон о приватном обезбеђењу, Службени гласник РС, број 104/2013 и
42/2015.
8. Закон о јавном окупљању, Службени гласник РС, број 6/2016.
9. Закон о јавном реду и миру, Службени гласник РС, број 6/2016 и 24/2018.
10. Закон о основама уређења служби безбедности Републике Србије, Службени
гласник РС, број 116/2007 и 72/2012.
11. Закон о Безбедносно-информативној агенцији, Службени гласник РС, број
42/2002, 111/2009, 65/2014- одлука УС и 66/2014.
12. Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Службени
гласник, број 88/2009, 55/2012- одлука УС и 17/2013
13. Закон о оружју и муницији, Службени гласник РС, број 20 /2015.
14. Закон о раду, Службени Гласник РС, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и
75/2014.
15. Закон о транспорту опасног терета, Службени гласник РС, број 88/2010 и
104/2016- др. закон.
16. Закон о железници, Службени гласник РС, број 41/2018.
17. Закон о безбедности у железничком саобраћају, Службени гласник РС, број
41/2018.
18. Закон о интероперабилности у железничком систему, Службени гласник РС,
број 41/2018.
19. Уредба Владе о ближим критеријумима за одређивање обавезно обезбеђених
објеката и начину вршења послова њихове заштите, Службени гласник РС,
број 98/2016.
20. Одлука о објектима од од посебног значаја за одбрану, Службени гласник РС,
број 112/2008.
21. Одлука о одређивању великих техничких система од значаја за одбрану,
Службени гласник РС, број 41/2014, 35/2015, 86/2016 и 53/2017.
85
22. Одлука Владе Републике Србије 05 број 023-7361/2015 о оснивању
акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“,
Службени Гласник РС, број 60/2015.
23. Одлука о Националном програму јавне железничке инфраструктуре за период
од 2017. до 2021. године, Службени Гласник РС, број 53/2017.
24. Одлука о оснивању Акционарског друштва за управљање јавном железничком
инфраструктуром, Службени гласник РС, број 60/2015 и 73/2015.
25. Статут Акционарског друштва за железнички превоз путника „Србија Воз“,
26. Правилник о начину вршења послова техничке заштите и коришћења
техничких средстава, Службени гласник РС, број 19/2015 и 71/2017.
27. Правилник о начину транспорта и обавезном оперативном праћењу опасног
терета у железничком саобраћају , као и обавезама учесника у транспорту
опасног терета у железничком саобраћају и ванредним догађајима, Службени
гласник РС, број 81/2015.
28. Правилник о организацији и систематизацији послова Акционарског друштва
за железнички превоз путника „Србија Воз“, Београд, Службени гласник
Железнице Србије, бр. 15/2015, 21/2015, 24/2015, 26/2015, 30/2015, 34/2015 и
4/2016.
29. Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и
интермодалног транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године,
Електронски извори:
1.http://www.zeleznicesrbije.com/%D0%B6%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%
BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-
%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D0%B4/delatnost-
drustva-i-organizacija/?lang=lat
2. http://www.sicip.co.rs/ci/delatnost.html
3. http://www.beogradcvor.rs/o-nama.html
4. http://www.zelturist.rs/
5. https://www.theguardian.com/world/2007/oct/31/spain
86
6.https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2002&mm=07&dd=28&nav_category=16
&nav_id=61391
7. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:678070-10-GODINA-OD-
UZASA-Rane-u-Jabukovcu-jos-ne-zaceljuju
8. http://murderpedia.org/male.B/b/bogdanovic-ljubisa.htm
9. https://srbin.info/tag/sinisa-zlatic/
10.http://pretraga2.apr.gov.rs/EnterpriseWebSearchWeb/Details/Details?beid=1067341&rnd
=28DC2FFC53103C6859D8E1DAB08837AD76FE8FF3
11. http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:744056-Crnogorska-policija-zaplenila-vise-
od-tri-tone-droga
12.http://www.zeleznicesrbije.com/poceli-radovi-na-modernizaciji-pruge-beograd-
budimpesta-kolosek-srpsko-kineskog-prijateljstva/?lang=lat
13.http://www.zeleznicesrbije.com/srpske-i-ruske-zeleznice-potpisale-aneks-ugovora-za-
modernizaciju-pruge-stara-pazova-novi-sad/
14.http://www.zeleznicesrbije.com/potpisan-ugovor-o-nabavci-pet-teskih-motornih-
drezina/?lang=lat
15.http://www.srbvoz.rs/page13.html
16.http://rs.n1info.com/documents/601938/comments/Vesti/Vesti/Pozar-kod-Autobuske-
stanice-u- Beogradu-gorela-pekara.html
17.https://www.blic.rs/vesti/beograd/pozar-na-zeleznickoj-stanici-izgoreo-vagon-obustavljen-
saobracaj-na-pruzi-do/lt58rdv
87

Specificnosti Oblika Ugrozavanja Zeleznice - Lazar Urosevic 24.10.2018

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Specificnosti Oblika Ugrozavanja Zeleznice - Lazar Urosevic 24.10.2018

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ

СМЕР НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ

ЗАВРШНИ (МАСТЕР) РАД

„Специфичности облика угрожавања железнице и начини заштите “

Проф. др Љубомир Стајић Лазар Урошевић

Број индекса: НБ4/17

Нови Сад, 2018. година

1. ПРАВНИ ОКВИР ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ДЕЛОВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ У СРБИЈИ .............. 6

1.1. Закон о железници. ................................................................................................................ 6

1.1.1. Национални програм јавне железничке инфраструктуре.............................................. 9

1.2. Закон о безбедности у железничком саобраћају ............................................................... 10

1.4. Организација и надлежност привредних субјеката железнице Србије .......................... 13

1.5. Железница као критична инфраструктура ........................................................................ 18

2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ОБЛИКА УГРОЖАВАЊА ЖЕЛЕЗНИЦЕ ...................................... 22

2.1. Спољни облици угрожавања............................................................................................... 24

2.1.1. Обавештајна и извиђачка делатност као облик угрожавања железнице................. 24

2.1.2. Субверзија као облик угрожавања железнице .............................................................. 25

2.2. Мешовити облици угрожавања .......................................................................................... 27

2.2.1. Тероризам као облик угрожавања железнице ............................................................... 27

2.2.2. Саботажа као облик угрожавања железнице.................. ............................................ 30

2.3.6. Промет дроге као облик угрожавања железнице......................................................... 32

2.3.7. Илегални промет оружја као облик угрожавања железнице...................................... 35

2.3. Унутрашњи облици угрожавања ........................................................................................ 36

2.3.1. Вишеструка убиства као облик угрожавања железнице ............................................ 36

2.3.2. Kрађе као облик угрожавања железнице ……………. ................................................. 39

2.3.3. Нарушавање ЈРМ-а као облик угрожавања железнице ............................................... 42

2.3.4. Пожари као облик угрожавања железнице............. ..................................................... 44

2.3.5. Корупција као облик угрожавања железнице ............................................................... 46

3.1. Оперативно- превентивне мере заштите ........................................................................... 49

3.1.1. Организација и улога полиције у примени оперативних мера заштите ..................... 50

3.1.2. Улога Безбедносно- информативне агенције у примени оперативно- превентвних

3.2. Мере физичке заштите ........................................................................................................ 54

3.2.1.Улога полиције у примени мера физичке заштите железнице ..................................... 55

3.2.1.1. Организација полиције у примени мера заштите железнице ................................................. 55

3.2.1.2. Мере физичке заштите железнице патролним активностима полиције ............................. 58

3.2.1.4. Мере физичке заштите железнице заштитно- безбедносним активностима полиције .. 61

3.3. Мере противдиверзионе и противтерористичке заштите ................................................ 68

3.4. Мере техничке заштите ....................................................................................................... 71

3.5. Мере заштите од пожара ..................................................................................................... 75

Човек од свог постојања тежи да створи олакшице различитим проналасцима и

Железницу у Србији чине лица, имовина и пословање привредних друштава у

1.1. Закон о железници

Законом о железници уређује се управљањe железничком инфраструктуром,

Законом о железници предвиђено је доношење Националног програма

1.2. Закон о безбедности у железничком саобраћају

Законом о безбедности у железничком саобраћају уређују се услови за безбедно

1.3. Закон о интероперабилности железничког система

Законом о интероперабилности железничког система уређују се услови које

- инфраструктура – железнички колосеци, скретнице, објекти на прузи (мостови,

1.4. Организација и надлежност привредних субјекта у оквиру железнице Србије

Железница у Србији функционише радом независних акционарских друштава

Привредно друштво Саобраћајни институт ЦИП д.о.о израстао је у најмоћнију

1.5. Железница као критична инфраструктура

Република Србија суочена је са изазовима да елиминише или умањи утицај

Када говоримо о облицима угрожавања безбедности и њиховој идентификацији

2.1.1. Обавештајна и извиђачка делатност као облик угрожавања железнице

Економска моћ и материјални просперитет је оно чему теже савремене државе.

2.1.2. Субверзија као облик угрожавања железнице

Субверзијом у ширем смислу „подразумева се организована подривачка

2.2.2. Тероризам као облик угрожавања железнице

Тероризам представља мешовити облик угрожавања државе који се може

1) Нападне на живот, тело или слободу другог лица;