КостеАбрашевића2,тел:+381 14 221 529,+381 14 222 098, e-mail: tehnskola@sbb.

rs ,
www.tehnickaskolava.rs

Семинарски рад
ТЕМА:
ЈАВНИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА

ПРЕДМЕТ:
Практична настава

Професор: Ученици:
Софија Марковић Јован Банковић
Василије Пајић
Кристина Иконић
Дијана Живановић
Марија Недељковић

Ваљево, децембар 2023.

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ...........................................................................................................................2
1. УВОД.............................................................................................................................. 3
2. ЈАВНИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА........................................................................................4
3. ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ......................................................................................4
3.1. ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА.................................4
3.1.1. КРЕТАЊЕ ВОЗИЛА ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА...................................5
3.2. ТОПОЛОГИЈА ЛИНИЈА........................................................................................6
3.3. КВАЛИФИКАЦИЈА ВИДОВА ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА.....................6
3.3.1. ПОВРШИНСКИ ВИДОВИ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА.........................7
3.3.1.1. Омнибус.............................................................................................................. 7
3.3.1.2. Трамвај................................................................................................................7
3.3.1.3. Аутобус...............................................................................................................9
3.3.1.4. Тролејбус...........................................................................................................10
4. ПРОБЛЕМИ ДАНАШЊИЦЕ У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ.............................................11
5. ТАКСИ ВОЗИЛА ДАНАШЊИЦЕ.............................................................................11
5.1. Предности такси возила:.....................................................................................11
5.2. Недостатци такси возила:..................................................................................11

2
1. УВОД
Оснивање, формирање и раст људских насеља кроз историју били су производ сложене
интеграције многих фактора, при чему је транспорт увек био један од главних фактора.
Појава савременог транспорта је у многоме помогла бржем развоју јавногградског
превоза у свету, који је прошао све развојне фазе делатности – од кочије, трамваја на
коњску вучу, електричних трамваја и тролејбуса, па све до аутомобила, аутобуса и
осталих моторних возила.
Нове технологије у јавном саобраћају су усвајане и примењиване брзо, пратећи све
напреднија решења до појаве модерног транспорта, човек је морао да пролази кроз
различите историјске периоде у којима је усавршавао начине превоза и себе и свог
терета.
У примитивним временима, човек је носио сав терет на својим рукама. Временом је
припитомио поједине животиње и научио их да носе терет или јахача. Човек је био
задовољан овим животињама хиљадама година, али је онда желео да пронађе начин да
животиње пренесу више терета. У неким градовима никада није било могуће имати
једноставна решења, али су људско знање и креативност увек долазили до изражаја.
Многи људи живе на једном месту, а раде у другом, које је много даље од њихове куће.
Због решавања оваквог проблема, кроз историју су се смењивали различити видови
превоза људи и робе.
Савремени транспорт, превоз људи и робе морем, копном или ваздухом, омогућио је
брже кретање по Земљи.
Али, до појаве савременог транспорта, човек је морао да прође кроз различите историјске
периоде у којима је усавршавао начине транспорта и себе и своје робе.
Појам града се обично односи на организовано људско насеље које је политички,
економски или културни центар неког подручја. Просторна организација савременог
града почива на планском уређењу најважнијих градских садржаја: становања, радних
активности, образовања, централних функција, рекреације, забаве.
Организација кретања људи и добара у градском простору и обезбеђење одговарајућих
саобраћајних објеката, мрежа и система један је од стубова урбанизма.

3
2. ЈАВНИ ПРЕВОЗ ПУТНИКА
Јавни превоз путника обавља се као домаћи и међународни превоз.
Јавни превоз путника у унутрашњем саобраћају обавља се као линијски, ванлинијски,
специјални линијски превоз и такси превоз.
Домаћи линијски превоз се обавља као:
1) градски и приградски превоз - превоз унутар насељених места или између насељених
места која се налазе на територији јединице локалне самоуправе;
2) међмесни превоз - превоз између насељених места која се налазе на територији две или
више јединица локалне самоуправе.

3. ЈАВНИ ГРАДСКИ ПРЕВОЗ

Нови век, у коме долазе до изражаја просторни, функционални и еколошки проблеми
градова оптерећених индивидуалном мото
ризацијом, а посебно градова са више хиљада становника, не може без добро
организованих система за колективни превоз путника.
Да би се обезбедили адекватни ефекти у саобраћају, неопходно је да колективна средства
путовања буду атрактивна грађанима. То се може постићи само ако линије јавног
градског превоза, са великим учешћем возила, обезбеде удобан, поуздан, безбедан и брз
превоз.
Посебно је важан овај последњи услов, односно време путовања, важан критеријум за
конструктивну одлуку о избору превозног средства.

3.1. ОСНОВНЕ ФУНКЦИЈЕ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА

Јавни градски превоз, као појам, коришћен је још у старим античким градовима. Познато
је да су Римљани много улагали у изградњу путева и цеста који су била спона унутар
њиховог Царства. Имали су веома велику и разгранату мрежу цеста широм територије
свог Царства.
Почеци јавног градског превоза датирају од појаве таксија у Лондону 1600. године као
предземног јавног превоза, преко омнибуса 1798. године, трамваја са коњском вучом
1832. године, приградске железнице 1838. године, метроа 1863. године, електричних
трамваја у 1880. године, а 1889. године појавио се аутобус, који је постао доминантан вид
превоза у дословно свим земљама света.

4
 Око 3500. година пре Христа Точак
18. век Кочија
1798. године Омнибус
1804. године Парна локомотива
1832. године Трамвај са коњском вучом
1838. године Приградске железнице
1863. године Метро
1872. године Парни аутобус
1880. године Електрични трамвај
1886. године Аутомобил
1889. године Аутобус

Табеларни приказ историјског развоја јавног превоза у свету

Начин функционисања јавног градског превоза значајно се разликује од индивидуалног

превоза. Док индивидуални саобраћај карактерише избор слободног времена поласка у
зависности од потреба и времена избора трасе путовања, док је у јавном градском
превозу временска компонента понуде одређена прописаним редом вожње, а трасе и
станице кроз формирани пут мреже.
Такси је једини вид превоза који се може повезати са системом јавног градског превоза, а
има карактеристике блиске индивидуалном моторном превозу. Оба система на крајевима
кретања (извор и одредиште) укључују краткотрајно/дуготрајно ходање. Код путничких
аутомобила углавном се ради о релативно малој удаљености до возила и одласку без
чекања.
Линије јавног градског превоза слабије покривају територију града, обично постоји
потреба за преласком са једне линије на другу или са једне линије на другу врсту превоза.
Другим речима, чекање и преседање путника је незаобилазна појава коју кроз урбану
структуру и организацију линија треба минимизирати.

3.1.1. КРЕТАЊЕ ВОЗИЛА ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА

Колективни видови превоза, поред одређених услова који су дефинисани (тј. према
режиму вожње), имају дефинисане локације појединих станица и међустаничних
деоница, чији редослед чини линију јавног градског превоза као основни функционални
елемент.
Због постојања на којима се возила јавног превоза између две суседне станице зависи од
режима вожње и представља збир следећих временских компоненти: убрзање, вожња
између станица, успоравање и заустављање на станици.
5
3.2. ТОПОЛОГИЈА ЛИНИЈА
Елементи који учествују у формирању јавног градског превоза у просторном смислу чине
пет основних типова линија са основним карактеристикама и то:
- радијална,
- дијаметрална (пролазне),
- тангенцијална,
- кружна,
- напојна.

Типови линија јавног градског превоза и карактеристике

3.3. КВАЛИФИКАЦИЈА ВИДОВА ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА

Критеријуми за класификацију јавног градског превоза су бројни, од степена безбедности
преко утицаја друмског саобраћаја до возних карактеристика.
Могу се издвојити основне групе градског превоза:
1. површински видови јавног градског превоза,
2. независни шински системи.

6
3.3.1. ПОВРШИНСКИ ВИДОВИ ЈАВНОГ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА
3.3.1.1. Омнибус
Јавни превоз у градовима почиње појавом омнибуса. Овај назив се односи на велике
затворене вагоне за превоз путника.То су дугачки дрвени сандуци са прозорима и
седиштима, на точковима које вуку коњи. Први пут су се појавили далеке 1798. године у
Енглеској у Лондонском приградском превозу. Настали су од поштанских возила којима
су се превозили пакети до удаљенијих места. Први Лондонски омнибуси били су
изузетно скучени. Могли су да приме 14-20 путника, што није било довољно за тадашње
становништво Лондона. За решавање овог проблема грађани су били сналажљиви, па су
кров омнибуса искористили као додатна места за превоз путника. Временом су
поставили и степенице за лакше пењање на кров и на тај начин побољшали ефикасност
транспорта људи. У употреби је остао до краја прве деценије 20. века.

Слика 3.3.1.1.1.. – Омнибус

3.3.1.2. Трамвај
Први трамвај који се појавио у јавном градском путничком превозу био је коњски
трамвај. Са пуним правом се може рећи да је тај први трамвај заправо био омнибус који
се кретао шинама и вукли су га коњи. За разлику од обичног омнибуса, коњски трамвај је
био нешто већи и могао је да прими преко 30 путника. Важно је напоменути да је овај
вид превоза путника кориштен и у Сарајеву, где је сарајевским улицама први пут прошао
коњски трамвај 1885. године.

7
 Слика 3.3.1.2.1. – Трамвај на коњску вучу

Највећи проблем коњских трамваја биле су уске и кривудаве улице, смештене у

брдовитим деловима градова. Поред тога, напоран и тежак рад утицао је на умор коња
који нису могли да раде више од 3 године. У покушају да се реше ове проблеме, људи су
дошли на идеју да произведу парни трамвај. Због велике буке, значајног загађења ваздуха
и великих финансијских трошкова, овај вид превоза путника није стекао велику
популарност. У покушају да се превазиђу горе наведени проблеми, 1905. године појавио
се електрични трамвај који је потиснуо све поменуте видове јавног саобраћаја. градски
превоз путника.
Трамвај, као најважније, најекономичније и најудобније превозно средство, доминирао је
у јавном градском путничком саобраћају све до 1930-их, када му је аутобус почео да
конкурише и на крају освојио његову улогу.

Слика 3.3.1.2.2. – Двоспратни електрични трамвај

8
3.3.1.3. Аутобус
Као друмско возило, аутобус се деценијама изузетно добро прилагођава градовима и
свим променама у јавном градском саобраћају.
Развој аутомобила, тачније изградња првог мотора са унутрашњим сагоревањем, био је
услов за постојање аутобуса у јавном градском путничком саобраћају. Први аутобус се
појавио у Великој Британији 1899. године, а четири године касније у Немачкој. Градске
управе недуго по њиховом доласку замењују омнибусе новим видовима превоза путника
– аутобусима.
Ускоро ће многе трамвајске компаније почети да купују аутобусе и организују аутобуске
линије као допуну трамвајском саобраћају. Интересантна је чињеница да су и неке
имућније школе препознале улогу и значај појављивања аутобуса, те су стога имале свој
мали возни парк којим се ђаци превозе од школе до куће.

Појавом аутобуса проширен је радијус јавног градског превоза путника до 20 километара

од почетне тачке. Многе аутомобилске компаније су се такмичиле да направе већи,
лепши, удобнији и економичнији аутобус.
Данас је аутобус најчешћи начин превоза у већини градова света. Поред огромног
присуства у јавном градском превозу, аутобуси се последњих неколико година користе и
у друге сврхе: увођење ванлинијског превоза, аутобуси као превозно средство туриста –
туристичка атракција у великим градовима итд.

Слика 3.3.1.3.1. – Аутобус

9
3.3.1.4. Тролејбус
Тролејбус је електрично возило са пнеуматским точковима и воланом, у сталној
електричној вези са двожичним контактним водовима преко трол струјних колектора и са
ограниченом слободом бочног кретања од осе контактне мреже.
Тролејбуси су били електрична друмска возила, веома слична аутобусима, која су почела
да се развијају упоредо са развојем аутобуса. Нису се показали као тако добро средство
јавног градског превоза из више разлога: прескупих улагања у изградњу тролејбуске
путне мреже, високих трошкова електричне енергије, отежаног саобраћаја другог
градског саобраћаја итд.

Слика 3.3.1.4.1. – Тролејбус

Последњих година посебно се заоштрило питање загађења природне средине, што

умногоме погодује развоју тролејбуског саобраћаја, који због коришћења електричне
енергије не загађује животну средину и не ствара буку.

10
4. ПРОБЛЕМИ ДАНАШЊИЦЕ У ЈАВНОМ ПРЕВОЗУ
Проблеми градског саобраћаја, по многима, произилазе управо из превеликог гомилања
приватних возила у градском саобраћају, посебно у центру града. Скоро сваки град
решава овај проблем на свој начин. Саобраћајне гужве настају када више возила путује
истим путем у исто време, због чега се саобраћај успорава па чак и потпуно зауставља.
Изградња нових путева, по многима, није право решење за борбу против гужви, јер се
верује да нови путеви са собом носе и нове аутомобиле. Други, пак, сматрају да је једно
од бољих решења, заправо, коришћење јавног градског превоза, а велики проблем за
саобраћајне планере представља управљање саобраћајем и превенција саобраћајних
незгода.
Инжењери развијају процедуре за избегавање загушења, па наплаћују путарину, ослањају
се на подземни саобраћај, уграђују навигационе системе у аутомобиле који упозоравају
возаче на предстојеће гужве и уводе зелене таласе.
Зелени талас је термин који се среће у јавном градском превозу, што значи
синхронизација семафора на раскрсницама у низу. Детаљније објашњено, зелени талас
указује да нас на сваком следећем семафору чека зелено светло и несметан пролаз до
почетка нашег путовања.

5. ТАКСИ ВОЗИЛА ДАНАШЊИЦЕ

Такси возила су сва она возила, углавном аутомобили, која наплаћују услугу превоза
путника и робе на било којој релацији унутар или ван града.
Појава такси возила у многоме је угрозила само постојање и развој јавног градског
превоза путника, па се такси компаније сматрају највећим конкурентом јавном градском
превозу.

5.1. Предности такси возила:

- 24 сата дневно (у неким градовима јавни градски превоз ради у одређеном термину, што
значи да не ради 24 сата дневно)
- бржи и прецизнији превоз путника и робе из тачка поласка до места поласка
(неусклађеност станица, гужва и сл.)
-већа безбедност (појава тзв. „џепара” представља све већу забринутост и несигурност
путника у јавном градском превозу).

5.2. Недостатци такси возила:

- повећање броја такси возила је директно пропорционално повећању гужви у саобраћају
и загађењу животне средине
- превоз таксијем је скупљи од превоза јавним градским превозом
- раде на црно (појава "дивљих" таксиста, немају таксиметар итд.).

11