САОБРАЋАЈНИЦЕ И ПРОСТОР

Питања за 1. колоквиј

1. Шта је то саобраћај?
Промјена локације људи и добара назива се саобраћајем. Саобраћај је интегрални дио
функционисања друштва најдиректније
повезан са историјом људске цивилизације, начином и квалитетом
живота, локацијом и интензитетом производних и осталих активности.

2. Структура саобраћаја.

3. Како се структуира грађени простор по својој сложености?

4. Шта је то грађена средина

Грађена средина (eng. built environment) –мјесто (простор) у којем доминирају артефакти
који у великој мјери мијењају природну средину, прилагођавајући је потребама људи. У
грађеној средини се одвијају све активности и садржаји друштвено-економског живота.

5. Шта су то рурални простори?

Рурални простор (сеоска територија) је простор веће или мање површине који се користи
за примарну пољопривреду и шумску привреду и на коме живе, раде и производе
становници сеоских насеља. Рурални простор је све оно што не чини урбана подручја.

6. Шта су то урбани простори?

Грађена средина у којој се становништво бави претежно неаграрним дјелатностима.

Средине са високим интензитетом изграђености, великом концентрацијом становништва и
друштвено-економских активности. Средине са добром саобраћајном и комуналном
опремљеношћу. Средине са квалитетним условима живота (становање, здравствена
заштита, образовање, култура, безбиједност, спорт, рекреација...)
7. Шта је то планирање простора, дјелокруг и методолошки приступ.
 Планирање простора је механизам за регулацију просторних односа, изградњу објеката,
саобраћаја, комуналне инфраструктуре, уређење јавних простора и садржаја итд.
Планирање простора у домену физичке регулације дефинише просторно-физички оквир
за остваривање социо-културних и економских потреба становништва.
Планирање простора има интегралну методологију планирања која укључује све аспекте
простора, укључујући и саобраћај.

8. Шта је мобилност, а шта урбана мобилност?

Мобилност је број обављених кретања или извршеног саобраћајног рада.

Урбана мобилност у први план ставља човјека, квалитет живота људи и заштиту животне
средине у градовима. Концепти урбане мобилности фаворизују пјешачки, бициклистички
саобраћај и јавни превоз, насупрот аутомобилског саобраћаја.

9. Шта се подразумијева под системом активности и у каквој је вези са саобраћајним

системом?

Саобраћајни систем везан је за друштвено-економски , односно просторни систем, јер

промјене друштвено-економског система (система активности) знатно утичу на промјене у
саобраћајном систему.
Резултат узајамног дјеловања система активности и саобраћајног система су КРЕТАЊА.
Суштина анализе саобраћајног система је предвиђање промјена у кретању.

10. Шта је то планиметрија градова?

Планиметрија (лат. планум-раван, грч. μετρεω - мерим) градова се односи на ортоганалну

пројекцију саобраћајница, природних елемената и физичке структуре објеката у граду на
раван којом се на најинформативнији начин представљају облик и структуре у простору.

11. Основне карактеристике градова и саобраћаја историјског старог вијека.

12. Основне карактеристике градова и саобраћаја античке Грчке.

Градови Грчке су, за разлику од градова историјског старог вијека, умјерене величине.
-по њиховом узору настајали касније европски градови
-природни услови (морске луке, узвишења) пресудно за избор мјеста за насеље
-заштита од вјетрова (биоклиматски фактори)
-градови плански осмишљени, спољно обликовани и органски уклопљени у амбијент
-правоугаоне мреже улица прилагођене терену
-централни дио –акропољ је издигнут, на њему су подизане друштвене зграде и тргови
-зонирање грчких градова (акропољ, друштвени дио, приватни дио)
-урбанизација освојених градова
-ХИПОДАМУС И ДЕИНОКРАТ најпознатији урбанисти свог доба
-урбанистичка регулатива постојала
13. Основне карактеристике градова и саобраћаја античког Рима.

Римски градови своју специфичност добијају по природним карактеристикама, традицији и

друштвеним условима настанка и развоја. Од свих градова робовласничког система,
достигли су највиши степен развоја.
-снажан утицај традиције грчких градова;
- за разлику од грчких градова који су остваривали огански спој са природним условима,
римски градови су градови планиметријске правилности и ортогоналног система;
- примјена комуналних елемената (канализација, водовод, озелењавање);
- граде се велики објекти: стадиони, позоришта, пристаништа, циркуси, амфитеатри,
библиотеке, тргови...
- плански урбанизам (Витрувије пише правила грађења)
- типови градова по доминантним функцијама:
- административни центри - трговачки центри
- војни логори (castrumi) - бање и одмаралишта

14. Основне карактеристике градова и саобраћаја у периоду феудализма.

Два типа градова, по настанку:

1. градови настали на правилним основама из античког периода, чије се ткиво погушћава
новом изградњом и добија неправилне елементе регулације
2. Нови градови (XII-XIV)в. –правилна основа са ортоганолном мрежом улица (на освојеним
територијама по узору на Хиподамусову ортогоналну основу)
- Формирање нових градова уз манастире, замкове, гдје се развија трговина, занатсво, на
повољним стратешким и географским положајима
- Лоши хигијенски услови, нема водовода и канализације
- На тргу се подиже градска кућа-вијећница
- Градови се опасују зидинама, рововима, или воденим каналима

15. Основне карактеристике градова и саобраћаја у периоду ренесансе.

Композиција градова ренесансе заснива се на класичним мирним формама.

-плански развој (праве и дијагоналне линије, симетрија и перспектива
доминирају у концепцији града)
-неправилне средњевијековне структуре тргова се претварају у правилне
-доминантни градски репери су гигантске палате и црквене куполе
-урбанизам –спој науке и умјетности
-школе, болнице, тргови, хотели, касарне, банке, позоришта, паркови, фонтане

16. Основне карактеристике градова и саобраћаја у периоду XVII и XVIII вијека.

-мјешавине стилова (ренесанса, барок, класицизам)

-фортификацијска градња још увијек актуелна
-Јачање монархистичких држава на прелазу из феудалног у капиталистичко доба.
Апсолутистички владари прелазе у нове резиденције ван градова.
-нова насеља добијају правилну основу, са примјеном озелењавања и вртне умјетности
-утицај Версаја на нове градове (Карлсруе, Манхајм и Вашингтон)
 -јединственост архитектуре и урбанизма
-монументалност
-геометријски облици и пропорције
-разноликост тлоцртних облика
-обликовност
-сценографски ефекти и илузије у простору

17. Основне карактеристике градова и саобраћаја у периоду XIXи XX вијеку.

Развој градова у XIX и XX вијеку под снажним утицајем индустријске револуције и

техничких иновација на пољу грађевинарства и саобраћаја, што се одражава на густину
изграђености и нагли раст величине градова.
Период еклектицизма поч. XIX вијека- (опонашање претходних етапа, неокласицизам у
архитектури).
Функционализам -од средине XIX вијека (индустријска револуција, појава жељезнице,
демографска експлозија).
-Вишебројни актери градског живота: политичари, инжењери, социолози...
- Појава урбане морфологије –науке о градовима. Зачетник је Камило Зите са својом књигом
Умјетничко обликовање градова.

18. Развој јавног превоза у градовима.

1630. г. Прве кочије на изнајмљивање у Лондону и Паризу

1662. Г. Уведен јавни линијски саобраћај кочијама у Паризу
1826. г. Прва линија омнибуса у Нанту
1832. г. Отворена трамвајска линија Харлем-Манхатам на жељезничким шинама са
коњском вучом
1852. г. Отворена трамвајска линија са коњско вучом у Паризу
1863. г. Отворена прва линија подземне жељезнице у Лондону (Метрополитан)
1867.г. Бицикл на предњи погон уз помоћ педала
1881. г. Уведена електрична трамвајска линија у Берлину
1885. Бицикл са ланцем и погоном на задњи точак
1890. Прва линија метроа са електровучом и напајањем преко треће шине (Лондон)
1899.г. Прва комерцијална линија аутобуса у Лондону
1901.г. Прва комерцијална линија трилејбуса
1954. г. Конструисан зглобни аутобус
1955.г. Уведен зглобни тролејбус у саобраћај
1955.г. Конструисан зглобни трамвај

19. Значај саобраћаја на развој градова кроз историју.

Градови су се кроз историју, у планиметријском погледу, развијали

у два вида: плански и спонтано.
-Плански развој био је одраз организованости и моћи друштва и присутан је још од Старог
вијека.
-Елементи правилне планиметрије главних саобраћајница јављају се већ у Старом вијеку,
да би у античкој Грчкој ортогонална планиметријска мрежа доживјела пуну афирмацију.
 -Грчки антички град представља јединство планиметрије и природне морфологије, по чему
је достигао непоновљиве вриједности.
-У периоду феудализма градови добијају неправилне форме усљед погушћавања ткива
унутар зидина стијешњеног градског простора.
-Нови градови у свим епохама били су, најчешће, резултат правилне планиметријске
мреже и геометризираних облика.
-Урбанистичко законодавство присутно још од Старог вијека.

20. Међузависност саобраћаја и простора.

• Потрага за водом и храном је била главни и једини мотив кретања у почецима еволутивног
развоја. Када је откривена могућност пољопривредне производње хране, нестала је
потреба за кретањем, те су почеле да се формирају сталне насеобине.
• Концентрацијом људи на једном мјесту, развојем дјелатности у простору и изградњом кућа
стварана је потреба за интензивнијим повезивањем и кретањем.
• Многа насеља су настала крај воде, јер је вода основ за егзистенцију.
• Саобраћајни критерији настанка и развоја насеља су били присутни од првих насеобина:
• -Локације насеобина су биле везане за близину воде и извор хране.
• -Саобраћајни критерији локација су добили на значају појавом размјене добара и услуга.
Те активности су генерисали саобраћај унутар насеља, али и између насеља.
• -У римском периоду, повезивање освојених римских територија у циљу војне управе,
експлоатације сировина и размјене добара и људи били су повод за развој путних
комуникација.
• -Саобраћајнице су играле значајну улогу код одбране од непријатеља у градовима старог и
средњег вијека. Реконструкција Париза у XVIII вијеку, пробијањем широких булевара кроз
изграђено ткиво, имала је за циљ онемогућавање барикада на улицама.
• -Један од сценарија развоја насеља односи се на формирање путних одморишта која су се
временом развијала, ширећи услужне и друге дјелатности, становање и садржаје који се
развијају не само у функцији путника и робе, већ и становника на том простору.
• -Дуж путева су се у правилу развијала насеља и будући градови, а саобраћајни коридори су
представљали од најстаријих времена зоне урбанизације и развоја грађене средине.

21. Шта је то град и зашто је урбани феномен сложен?

ГРАД ЈЕ СИМБОЛ УРБАНОГ ЖИВОТА, ФОРМА ЈЕДИНСТВЕНЕ ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНЕ,

ДРУШТВЕНЕ И ЕКОНОМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВОТА УЗ ЗАШТИТУ ПРИРОДНЕ СРЕДИНЕ
Урбани простор је сложени феномен:
Изграђена структура
Животна средина
Природно и културно насљеђе
Урбане функције
Становништво
Привреда
Намјена површина

22. Шта се подразумијева под изграђеном структуром у урбаном простору?

 Изграђена структура састоји се из објеката различитих намјена и функција и
инфраструктуре која служи да објекте међусобно повеже (саобраћај) и омогући
санитарно-хигијенске, здравствене, пословне, културолошке услове који доприносе
здрављу и квалитету живота људи (хидротехничка, комунална (гробља, тржнице),
електроенергетска, топлификациона, телекомуникациона инфраструктура).

23. Који су видови саобраћаја у урбаном ткиву?

ВИДОВИ САОБРАЋАЈА У УРБАНОМ ТКИВУ:

- транзитни саобраћај (друмски,жељезнички, авионски, водени...)

- улична мрежа:
примарне градске саобраћајнице
секундарне градске саобраћајнице
приступне градске саобраћајнице
- мирујући саобраћај (паркинг површине)
- пјешачки и бициклистички саобраћај
- мостови
- јавни превоз
- путнички терминали

24. На шта се односи хидротехничка инфраструктура у градовима?

водоснабдијевање становништва питком водом

одводња отпадних вода
уређаји за пречишћавање фекалних вода
индустријске воде
регулација водотокова
- Дренажни системи исушивања земљишта или наводњавања
25. Како се врши снабдијевање електричном енергијом у граду?

Електропренос –регионални ниво:

-хидро и термоелектране
- Снабдијевање високонапонским водовима
(400, 220 и 110 KV)
Електродистрибуција-урбани ниво:
-трансформаторске станице ТС 35 кV
-трансформаторске станице ТС 20 и 10 kV иду
директно до потрошача
-електродистрибутивна мрежа

26. На шта се односи систем телекомуникација у граду и које су његове карактеристике?

ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ
-ПОШТА
- АТЦ (аутоматске телефонске централе)
- ТТ КАНАЛИЗАЦИЈА
- ОПТИЧКИ КАБЛ (у рову)
- БАЗНА СТАНИЦА
- САТЕЛИТСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ
- Убрзан технолошки развој утиче на динамичне промјене у примјени телекомуникационих
медија. Бежични преноси звучног и видео сигнала, сателитске комуникације и интернет
убрзавају комуникацију и стварају нови квалитет урбаног живљења.

27. На шта се односи градска топлификација (значај, елементи њене мреже, енергенти)?

Видови топлификације:
-централна градска
-рејонска
-индивидуална
Централни вид топлификације је најрационалнији и еколошки најприхватљивији. Елементи
централног система гријања су:
- топлана
- топловод/вреловод
- топлотна станица
Најчешћи топлотни енергенти су фосилна горива (лож уље, угаљ и гас) који еколошки нису
прихватљиви.
Гасификација у функцији топлификације:
- гасовод
- гасоводна станица
ПРИМЈЕНА ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ЕНЕРГИЈЕ У ТОПЛИФИКАЦИЈИ (биомаса, геотермална
енергија...– еколошко дјеловање на урбану средину

28. Шта су то урбане функције, како су се развијале кроз историју и које су најважније?

Урбане функције које сваки град развија, у складу са својим специфичностима, без обзира
на његову величину су:
-становање
-рад
-рекреација
-централне функције (здравство, школство, култура, управа...)
-зеленило
-саобраћај

Урбане функције се додјељују и на нивоу државе или шире административно-политичке

цјелине, на основу значаја који се градовима додјељује и то су:
-духовна
-политичка
-привредна
-образовна
-здравствена
-културна
-спортска...
29. Какав је однос према животној средини у градовима?

Животна средина у градовима представља спој природног и изграђеног у градском

простору. Веома често се поистовјећује са природним условима у градовима (вода, тло,
земљиште, зеленило, клима, рељеф...).
С обзиром да многе урбане функције имају негативан утицај на природу, али и живот
становника, заштита животне средине у градовима представља један од императива
савременог града.

30. Шта је природно, културно насљеђе и културни пејзаж и како се према тим категоријама
односимо у урбаном простору?

Природно насљеђе у градовима односи се на вриједне природне амбијенте у граду и

урбаном залеђу које је потребно штитити (парк шуме, ријечне обале, ендемичне биљне и
животињске врсте и сл.).
Културно насљеђе односи се на изграђене објекте и комплексе који имају архитектонску и
историјску вриједност и заштићени су посебним мјерама заштите.
Културни пејзаж је термин међународно установљен као јединствен спој природних и
створених вриједности неког простора.

31. Значај становништва на равој градова.

-Бројност становништва директно утиче на величину града;

-Структура становништва утиче на дефинисање потреба становништва (становање, рад,
рекреација, спорт, здравствена заштита, образовање, култура...);
-Становништво је креатор политичких, социо-културних, економских, техничко-
технолошких, планерско-пројектантских активности у простору које утичу на развој и
карактер урбане форме

32. Значај привреде на развој градова.

Привреда је основни покретач развоја сваке територије.

Градска привреда има снажне потенцијале због велике концентрације људи на малом
простору, али и специфичности које прате развој технолошких достигнућа и стила живота
урбаних становника.

За разлику од периода социјализма, у којем су градови бивше СФРЈ развијани као

индустријски центри са великим производним зонама секундарних дјелатности, данас се
градске привредне активности интегришу у градски простор, а напуштени велики
индустријски комплекси добијају нове намјене (становање, образовање...) или се
прилагођавају новим привредним токовима (терцијарне дјелатности, пословни
инкубатори, технолошки бизнис паркови...).
 Градско земљиште се посматра као вриједни капитал на тржишту некретнина који има
потенцијале за изградњу профитабилних садржаја

33. Шта је то намјена повшина у урбаном плану и зашто је важна?

Намјена површина представља метод представљања садржаја у простору (претежна

намјена), који дефинише позицију и међусобни однос одређене зоне-намјене површине са
осталим зонама -намјенама простора.
На њој је приказан и план основне саобраћајне мреже која међусобно повезује намјене
простора које унутар себе носе већи број информација о садржајима, функцијама,
дјелатностима, броју становника итд.
План намјене површина је основна карта просторне организације урбаног подручја која
приказује урбано подручје представљено са намјенама површинама, њиховом
дистрибуцијом и међуодносом у простору и саобраћајном мрежом која их повезује.

34. Шта је то просторна организација, према теорији система и како се она анализира?

Просторна организација представља уједињење свих показатеља о простору (друштвених,

економских, техничких, природних), довођењем у једну цјелину, односно уређен систем.
Просторну организацију сачињавају различити подсистеми који симултано дјелују,
представљајући динамичну цјелину.
Просторна организација је отворени систем према околини и базира се на повезаности
појава, на динамици односа и развоју.
Просторна организација се анализира преко форме и структуре, при чему је форма начин
виђења просторне организације у датом периоду, а структура њен апстрактни модел.

35. Шта је то форма према теорији система?

при чему је форма начин виђења просторне организације у датом периоду

36. Шта је то структура према теорији система?

Структура је такав модел који омогућава да се из форме идентификују њене релевантне

компоненте, садржаји и односи између тих компоненти

37. Шта је то урбанистичко планирање и који су правци присутни били у ХХ вијеку?

-Tехнички и социо-политички процес усмјерен ка добробити људи, контроли употребе

земљишта, уређењу урбане средине и заштити и унапређењу природне околине;
-Mултидисциплинарни процес у који су укључени професионалци из многих области у
заједничким планерским активностима.
Основни правци у урбанистичком планирању у ХХ вијеку
Рационално планирање (Rational planning)
Свеобухватно планирање (Comprihensive planning)
Одрживо планирање (Sustainable planning)
Интегрално планирање
38. Рационално планирање у урбанизму.

Рационално планирање (прва половина ХХ вијека)

-Физичко планирање, секторски подијељено.
Градови се посматрају првенствено као просторно-физички и функционални системи, без
уважавања сложеније слике друштвених и економских процеса. Овај приступ је погодовао
централистичким системима организације државне власти, попут социјалистичких земаља
у којима се најдуже и задржао (до транзиције система).
Дуго времена планери су радили засебно и градови су били изложени многим хроничним
урбаним проблемима повезаним са социјалном правдом, незапосленошћу, саобраћајном
загушеношћу и загађењем околине.

39. Свебухватно планирање у урбанизму.

Свеобухватно планирање (шездесете године ХХ вијека)

-Унапређен систем рационалног планирања.
Сагледавају се многобројни аспекти урбаног феномена (природни, просторни-створени,
економски и друштвени), али без суштинске интеграције интелектуалних, техничких и
организационих капацитета у планерски процес у шездесетим годинама ХХ вијека.
(Lindblom, 1959)
Овај приступ јачао је у капиталистичким земљама западне Европе у којима је развој
демократског друштва и либерални економски систем креирао динамичнију слику урбаног
простора, што је утицало на потребу адаптирања система планирања овим процесима.

40. Одрживо планирање у урбанизму.

Одрживо планирање од краја ХХ вијека

Релација између социјалних процеса и планирања, као круцијалан предуслов за одговорно
и одрживо планирање није остварено дуго времена, што и данас представља велики
изазов за планерски процес.
Развој планерских приступа у другој половини ХХ вијека текао је паралелно са
социоекономским развојем, технолошким прогресом и многобројним изазовима и
проблемима у животној средини, као што су неконтролисана деградација природних
ресурса и климатске промјене. То је резултирало појавом идеје о одрживом и отпорном
урбаном развоју, који је могуће остварити одрживим планирањем.

41. Основна методологија урбанистичког планирања.

Урбанистичко планирање рационалистичког приступа састоји се из осам основних

планерских корака:
-дефинисање циљева и задатака
-прикупљање података
-анализа података
-дефинисање алтернативних рјешења
-избор једне алтернативе
-имплементација
 -мониторинг
-повратне информације
Овај методолошки приступ представља окосницу модела планирања на простору бивше
СФРЈ и садржан је и у постојећем моделу.

42. Методологија интегралног урбаног планирања.

Методологија интегралног планерског процеса

Прелаз из традиционалног „land-use“ планирања ка стратешком планирању је суштински
за развој методологије интегралног планирања. Стратешко планирање је процес,
институционални дизајн и водич за интегрални развој. Land-use планови, са својим
‘физичким’ опцијама социјалних проблема, постају стратешки планови са краткорочним
акцијама и оквирне активности за заинтересоване стране да помогну да се постигну
заједнички ставови о просторним промјенама (Albrecht, 2004).
Веома је важан принцип адаптивности у планерском процесу.
Адаптивни системски приступ подразумијева интеграцију три кључне компоненте –
планирање, развој и одрживост екосистема у јединствен планерски и развојни процес за
креирање одрживо оријентисаног урбаног планирања и развојне културе

Teriman (2012) дефинише осам корака у интегралном планерском приступу:

(1) Редефинисање проблема у домену животне средине, друштва, економије и институција
(2) Преиспитивање циљева и задатака,
(3) Преиспитивање алтернатива,
(4) Рe-евалуација - избор, процјене одрживости
(5) Изводивост плана,
(6) Израда плана,
(7) Комплетирање/достављање, и
(8) Реализација (Сл. 1.)
Овај модел нуди процјене одрживости, које се дешавају послије 4. и 8. корака као веома
важни контролни механизми планерског процеса. На тај начин, активности је могуће
вратити на први корак (редефинисање проблема).

43. Шта се подразумијева под интеракцијом планерских корака?

Међусобна повезаност корака у планирању (стање, проблеми и циљеви планирања, нацрт

плана, план, имплементација и мониторинг) на начин да се у току израде плана у фазама
концептуализације плана процедура се може враћати на претходни корак преиспитивања
циљева.
Након усвајања плана, у току имплементације, свака имплементација мијења
информационо документациону основу и стање у простору.
Током мониторинга потребно је преиспитивати планско рјешење и ток његове
имплементације и доносити одлуку о покретању процедуре за измјену плана или израду
новог.

44. Шта се подразумоијева под мултидисциплинарним анализама простора?

 Простор као сложени феномен, потребно је аналозирати са становишта различитих
аспеката:
-природне карактеристике: геоморфологија, геологија, сеизмологија, природи
потенцијали, обновљиви извори енергије, зеленило, клима, климатске
промјене...)
-изграђене физичке структуре (становање, производња, пословање, здавство, школство,
култура, управа, спорт, саобраћајна инфраструктура, комунална инфраструктура и
дјелатности...)
Сваки простор је спицифичан сам по себи и потребно је га је анализирати у складу са
његовим специфичностима.

45. На шта се односи повезаност просторних нивоа у планирању?

Планови се морају доносити за све просторне нивое, од стратешких просторних планова

држава, региона, општина, до урбанистичких планова градова и регулационих планова
урбаних блокова.
У правилу, неопходно је доносити прво стратешке планове, а затим спроведбене.
План нижег нивоа мора бити усклађен са планом вишег нивоа.

46. Зашто је важна институционална и финансијска подршка у планирању и ко је проводи?

Да би се доносила просторно-планска документација, неопходно је омогућити

институционално-финансијску подршку планирању.
Планирање простора је дјелатност од посебног интереса за сваку државу. Зато стратешке
документе (просторне планове државе/ентитета) доноси Влада на приједлог ресорног
Министарства (у РС то је Министарство за просторно уређење, грађење и екологију).
Министарство је орган који је носилац припреме за израду плана, надлежан је за
провођење процедуре праћења израде плана, дефинисање приједлога плана за усвајање
на Народној скупштини, имплементацију просторног плана и мониторинг.
За просторни план општине, урбанистички план града и сву спроведбену документацију
(зонинг, регулациони план и план парцелације), надлежно је Одјељење за просторно
уређење у општинској управи.
Финансирање планова у правилу врши носилац припреме (министарство или општина, а
ријетко инвеститори мањих регулациониг планова или планова парцелације могу бити
приватни инвеститори.

47. Шта јето партиципација у планирању?

Партиципација у планирању подразумијева учешће јавности у процесу планирања у циљу

омогућавања права одлучивања грађана о јавним просторима, садржајима и јавном
добру. У току израде плана законом је дефинисан јавни увид на којем се сваки план
излаже увиду јавности, а сваку примједбу носилац израде плана (стручна институција која
израђује план) је дужан размотрити, и у складу са могућностима, усвојити или одбити уз
образложење.
 Колаборација представља сарадњу носиоца израде и носиоца припреме са инвеститорима
и другим стејкхолдерима у циљу што бољег упознавања са потребама свих актера у
простору и планским очекивањима.

48. Траспарентност планерског процеса и начин доношења одлука.

Процес планирања треба бити јавни чин који је доступан јавности, као и сам чин
доношења одлука.
Носилац припреме је одговоран за транспарентност поступка, али је истовремено важно
да се јавни интерес стави изнад приватног и не дозволи да приватна лица блокирају
поступак доношења плана због личних интереса.
Просторни план усвајају посланици у Народној скупштини РС, а планове на нивоу општине
и града одборници у скупштини града, па је и политика и лобирање често укључено у
планирања, због чега многа планска рјешења нису резултат оптималних стручних рјешењ,
већ интереса најутицајнијих инвеститора, што није добро

49. Креирање ажурних база података.

За планирање одрживе и отпорне животне средине од велике је важности креирање

просторног информационог система са свим релевантним подацима који омогућују
свеобухватно сагледавање урбаног феномена.
ГИС технологијa се користи као алатка за креирање базе података за одрживо планирање и
управљање разним просторним категоријама и ресурсима (Rotondo & Selicato, 2014).
Подаци који се односе на климатске промјене и њихове ефекте на урбани простор и
животну средину (мапе ризика и хазарда на поплаве, карте клизишта и тд.) су од велике
важности у интегралном планирању (Gencer, Stephens & Johanson, 2015).
Многе земље, попут Холандије, креирају мапе ризика и хазарда на поплаве, вјетар и друге
екстремне климатске услове у циљу планирања отпорне грађене средине.
Евидентирање планских рјешења и промјена у простору представља саставни дио
праћења стања у простору.
Едукација у сегменту израде просторних података, планирања и управљања просторним
подацима је перманентан задатак на пољу образовања и стручног усавршавања.

50. На које просторно-планске документе се односи просторно планирање у Републици

Српској?

Просторно планирање (држава, регија, општина)

• стратегије просторног развоја републике, региона, општине
• просторни план републике
• просторни план региона
• просторни план посебног подручја
• просторни план општине

51. На које просторно-планске документе се односи урбанистичко планирање у Републици

Српској?
 Урбанистичко планирање (град, насеље,
квартови, улице, зграде)
• урбанистички план
• зонинг план
• регулациони план
урбанистички пројекат

52. Основне карактеристике просторног плана државе, општине, урбанистичког плана и

регулационог плана.

Просторни план државе/ентитета је највиши стратешки просторно-плански документ за

државу/ентитет.
Њиме су дефинисани природни и створени ресурси и стратешке смјернице просторног
развоја:
-систем и мрежа насеља, -осовине регионалног и привредног развоја,
-друштвене дјелатности
-стратешка саобраћајна, енергетска, телекомуникациона инфраструктура...

Просторни план опшине

је стратешки просторно-плански документ који је усаглашен са просторним планом
државе/ентитета.
Он је детаљнији (размјера 1:25000) и на њему се дефинишу:
-аутопутеви
-брзи путеви
-магистрални путеви
-регионални путеви
-локални путеви
-жељезничке пруге
-основна мрежа саобраћајница у урбаним подручјима
-путнички и робни терминали
-аеродроми

Урбанистички план града је стратешки план просторног развоја града који дефинише
намјену површина, план организације и коришћења земљишта, план саобраћаја, план
хидротехничке, електроенергетске, топлификационе и телекомуникационе
инфраструктуре, систем зеленила, врсте становања, централне градске функције
(здравство, школство, култура, спорт, управа) итд.
53. Водећи и пратећи процеси у планирању простора и саобраћаја.

54. На шта се односи информационо-документациона основа у планирању?

Сви расположиви документи о простору представљају дио информационо-

документационе основе о простору која улази у анализу и програмске елементе за израду
просторно-планских докумената.
На основу цјеловито дефинисаног саобраћајног система на нивоу државе, регије и града,
могуће је предузимати активности на спроведбеним плановима и пројектима за изградњу
нових и реконструкцију постојећих саобраћајних површина и објеката.

55. Шта чини информационо-документациону основу за планирање саобраћаја?

За израду просторно-планских докумената користе се студије, стратегије које одређене

просторне подсистеме анализирају и дају смјернице за њихов развој.
У домену саобраћаја:
-стратегије развоја саобраћаја
-студије саобраћаја
-SUM (Sustainable Urban Mobility)...
Основ за провођење безбиједности саобраћаја су Европске директиве у овој области и
законска регулатива у РС која је усклађена са њом.

56. Како се третира безбиједност саобраћаја у процесу стратешког планирања простора?

57. Како се третира безбиједност саобраћаја у процесу спроведбеног планирања простора?