Fenomen grada – svetla i tamna strana velegrada

Istorija i razvoj gradova datira jos u vreme razvoja starih civilzacija, mada su se
pravi gradovi, u danasnjem smislu te reci, razvili tek u 20. veku. Gradovi i njihovo
osnivanje, jedan je od najvecih fenomena, kojim su se bavila razna istrazivanja. Kada
kazemo grad pre svega pomislimo na drustveno uredjen prostor, u kome ljudi
funkcionisu u raznim zajednicama, sistemima i po odredjenim pravilima.
Jedna od prvih asocijacija na grad kao sredinu svakako jeste urbanost, a zatim
drugacija razmisljanja, razvijenost u odnosu na seosku sredinu. Ipak, samim tim sto u
njemu zivi vise ljudi, ima mnogo razlicitih tipova i karaktera, od dobrih do najgorih
primeraka ljudske vrste. Takve licnosti se mogu naci i u manjim sredinama, ali sve se to
vise ipak vezuje za grad.
Od kada je civilizacija pocela sve vise i burnije da se razvija, vecina stanovnistva
pocela je da migrira iz planinskih i seoskih sredina u vece gradove. Jedan od razloga jeste
veca mogucnost za poslom, obrazovanjem, i za nekim boljim zivotom. Iako tradicija
jednog naroda pociva pre svega na selu, jer je vecina nasih predaka i bila sa sela, grad je
uvek bila teznja vecini ljudi iz manjih sredina. Razlog za to su svakako brojnija
desavanja; ako se samo prisetimo raznih buna i revolucija koje su promenile svet, one su
se uvek desavale u velikim gradovima, zbog okupljanja sve veceg broja ljudi. Setnje i
protesti ne bi imali smisla u seoskim sredinama. Siroke ulice i trgovi davali su smisla
revolucionarima.
Danas su najposecenije turisticke destinacije upravo metropole sirom sveta.
Postoje gradovi gde zivi i radi i vise desetina miliona stanovnika, i pomisao da toliki broj
ljudi funkcionise u takvom jednom velikom sistemu je neverovatna, uzbudljiva i
zanimljiva. Veliki broj ljudi zahteva i veliki broj stambenih objekata, nebodera i
impozantnih gradjevina. Kultura, drustvo i modernizacija civilizcije, stvorili su jedno
opsteprihvaceno pravilo da se u gradu nalazi sve ono sto je moderno i privlacno.
Generalno, vecina ljudi, koja nije rodjena u nekom od tih milionskih gradova, i
koja nema mogucnosti da ih nekada u svom zivotu poseti, takve prikaze moze videti
samo na fotografijama nekih casopisa, na televiziji i filmu. Gradovi su na razlicite nacine
prikazani u razlicitim ostvarenjima kinematografije. Nekada vedri, nekada tamni, nekada
u suncano prolece, nekad u kisnu jesen; nekada je prikazana dobrota, sjaj, glamur, raskos,
nekada beda, jad, siromastvo, kriminal...sve to cini jedan grad, sve se to moze naci na
ulicama bilo koje metropole.
U odlomku ,,Grad i kino: Moderni prostori’’ Dzejmsa Donalda, mozemo videti
kako je grad predstavljen u odredjenim ostvarenjima. Filmska produkcija moze biti
veoma mastovita u prikazivanju raznih sadrzaja. Ulice, panorame, razliciti delovi grada,
kvartovi siromasnih, zivopisne boje, plavetnilo ili sivilo neba, sve to cini jedan grad.
Mnogi filmovi pocinju scenama gde reka ljudi uzurbano koraca ka svom odredistu i cilju.
Ta nepregledna masa i slike saobracajnih guzvi, mogu izazvati cak i uznemirenost – nisu
svi imali prilike da se sretnu sa tolikim brojem ljudi.
Za razlicite teoreticare i pisce, grad ima razlicita znacenja. Za jedne je to urbana,
dinamicna i raznolika panorama, u kojoj se nalaze ustanove ralicitog tipa: bolnice, skole,
zatvorske ustanove, muzeji, striptiz barovi...ovde vidimo primere suprotnosti i
raznolikosti. Za druge grad je jednako brutalan i fascinantan, velegradski lavirint. Svaki
grad ima nesto mitsko u sebi, neke legende – kako je nastao, na cijim se temeljima
naselio. Ko ga je podigao, i na kakav nacin, sve je to bitno za razumevanje ovog
fenomena. U ovom odlomku pisac navodi kako su nastajali i sta cini odredjene gradove
kao sto su Pariz, Njijork, Berlin.
Kada govorimo o gradu kao fenomenu, ne mozemo zaobici pitanje mentaliteta.
Cinjenica je da se mentalitet ljudi u gradovima bitno razlikuje od mentaliteta ljudi u
malim varosima ili na selu. Mnogi smatraju da u gradovima vlada izvesna otudjenost,
zelja za moci i ambicije pojedinca dominiraju. Svakako da milionski gradovi vise prate
razvoj tehnologija i moderniteta, pa se zivot u njima uzurbano menja. Zivot u gradu
svakako pruza vise mogucnosti, naravno pre svega onima koji vole uzurban i zivopisan
zivot, daleko od mirnih i tihih predela.
U gradu se stalno nesto dogadja. Iako mnogi smatraju da su gradovi centralno
mesto moci, politike, vlasti i jos mnogih raznoraznih negativnih pojava, grad ipak
predstavlja jedan spoj svetlosti i tame. Zato su mnogi umetnici koji su se bavili filmom,
imali problem i dilemu kako da balansiraju izmedju te dve stvari, kako da u nekim
scenama, prikazu odredjeni grad, na sta da stave veci akcenat i na sta da obrate paznju.
Ipak, ono sto najvise dominira u razlicitim filmovima kroz koje se prozimaju scene grada,
svakako jesu scene u kojima se prikazuje dinamicnost pokreta, smena rada i dokolice,
uzurbanost, guzve. Cesto su reditelji u svojim filmovima stavljali i montirali scene
stvarnih dogadjaja sa razlicitih gradskih ulica, kako bi na sto bolji nacin i sto prirodnije
docarali zivot u gradu.
Kako se menjao svet, menjali su se i gradovi. Porast stanovnistva u gradskim
podrucjima uslovio je sirenje teritorija na kojim se stvarao grad. Urbanizacija je dovela
do industrijske revolucije, i sve veceg drustvenog napretka. Generalno, stvorio se utisak
da je grad , narocito ako je u pitanju glavni grad jedne drzave, uvek bio cilj onih ljudi koji
su zeleli da napreduju i postignu nesto vise u zivotu.
Grad je kao mesto za zivot idealizovan. On predstavlja jedan moderan prostor u
kome se nalaze centri kulture, univerziteti, pozorista, bioskopi, biblioteke, fakulteti.
Mesta za zabavu, nocni klubovi, striptiz barovi, bordeli i slicna mesta, predstavljaju
simbol nekih evropskih metropola, pa su zbog toga oni privlacni ljudima koji zele dobro
da se zabave. Ta idealizacija ide nekada do te mere, da se potpuno zaboravljaju one
negativne strane grada, siromastvo, kriminal, zagadjenje. Mnogi reditelji u svojim
dokumentarcima bavili su se bas ovom, tamnijom stranom grada, te su svoje price
bazirali tako da ima mnogo kadrova u kome su ulice grada sive, prljave i mracne.
Autor odlomka ,,Grad i kino: Moderni prostori’’, Dzejms Donald, u svom tekstu
navodi razlicite primere kako je grad predstavljen u nekim filmovima, pa tako na samom
pocetku svog izlaganja kaze : ,,Candyman, film strave i uzasa redatelja Bernarda Rosea
iz 1992. , moguce je iscitati kao meditaciju o suvremenim percepcijama grada. Film je
ispresijacen zracnim snimcima cikaske gradske panorame, protokom automobila na
autocestama, kucama nalik vojarnama, monumentalnim, ali praznim amfiteatrima. Iz
takve zracne, Bozje perspektive, grad se ukazuje u obliku dehumanizirane geometrije.
Ljudi su tolko nevidljivi i upravo onoliko beznacajni...’’ (111. str). Za ovog reditelja sam
grad ne cine ljudi, njihove sudbine i karakteri, medjuljudski odnosi i slicno, vec grad jeste
spoj razlicitih oblika, zgrada, prostora. A kada govori o ljudima, reditelj stavlja akcenat
na crnacka geta, klasu siromasnih, medjurasne brakove i razna ubistva. I tu se vracamo na
konstataciju da urbani prostor ima dvostruku teksturu, tj. da je to spoj svatlosti i tame, i
da svaki grad ima dve dimanzije.
 Razliciti su aspekti iz kojih moze da se posmatra jedan grad. Za analizu jednog
grada bitan je istorijski momenat, kako je neki grad nastao, ko je dizao njegove temelje.
Razliciti su gradovi u razlicitim delovima sveta. Arhitektura jednog grada zavisi od
vremena, veka u kome je nastao, od naroda, tradicije. U mnogim gradovima imamo
zgrade koje datiraju jos od pre nekoliko vekova, i u kombinaciji sa modernom
arhitekturom, stvaraju jedan izuzetan sklop starog i novog. Svaki grad, bez obzira na
urbanizaciju i razvoj, treba da sacuva kulturu svojih predaka.
Kao sto sam vec spomenula, mnogo imaju potrebu da idealizuju grad, i da prikazu
samo onu lepsu stranu – divne gradjevine, svetlost, sjaj, raskos. Medjutim, postoje i oni
koju su zeleli da kazu nesto i o realnosti. Dzejms Donald navodi primer: ,,Svojim
tekstovima o Manchesteru, u poglavlju ,,Veliki gradovi’’, knjige Polozaj radnicke klase
u Engleskoj 1844., Engels je nastojao vidljivim uciniti istine koje se skrivaju iza
nametljivih gradskih fasada. Naoruzan oklopom razuma i gorucom bakljom revolucije,
uronio je u nocnu moju bijede i otudjenja radnicke klase, kako bi razotkrio brutalnu
stvarnost kapitalistickih drustvenih odnosa, sadrzanih u burzoaskom industrijskom
gradu.’’ (115. str). Iako se ovo odnosi na daleki period, kada se mnogo toga promenilo,
neke stvari su ostale iste. Mnogi autori, politicari, vodeci mocnici, imaju obicaj na
sminkaju stvari i stvarnu situaciju u velikim gradovima, narocito prestonicama, gde se
nalaze i nalaze ti centri moci. Zato mnogi reditelji, u svojim filmovima zele da prikazu tu
drugu, mracniju stranu grada.
Neki umetnici, pisci narocito, tezili su da upravo prikazu relnost svog vremena,
bez ulepsavanja stvarnosti. Po tome je bio poznat narocito Onore de Balzak, koji se
smatra kljucnom figurom realizma. U svojim delima je nastojao da pruži sliku o svom
vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih
društvenih klasa i slojeva. Grad je za njega bilo mesto gde su vladali pohlepa i zelja za
novcem, i mesto gde su se jake strasti i velike tragedije desavale u dusama obicnih ljudi.
Uglavnom je pisao o Parizu, koji se danas smatra jednim od najlepsih gradova, cuveni
,,grad svetlosti’’. Ali, naravno, i on ima svoju tamniju stranu, jer ni u njemu ne zive svi
idealno. Mnoge stvari iz Balzakovog vremena, desavaju se i dan danas. Marginalnim
grupama, kockarima, pijanicama i prostitutkama, bavio se i pesnik Sarl Bodler. Poeticno
je opisiva gradske tajne i prostore.
 Gradski mentalitet ima svoje posebnosti. U gradu zive ljudi koji zele da mu se
prilagode, ali u isto vreme da ga osvoje i vladaju njime. Generalno, smatra se da se u
velikim gradovima sve vise siri otudjenost izmedju ljudi. Za razliku od seoske sredine, ili
manjih gradova u kojima svako svakog zna, gde se ljudi vise i cesce vidjaju, pa su samim
tim i prisniji, u velikim milionskim gradovima ljudi nemaju te mogucnosti i navike. Grad
pruza jedan brz nacin zivota, u zadnje vreme sve se svodi na posao i obaveze, ljudi sve
manje imaju vremena za sebe i svoje bliznje. Zato se mnogi teoreticari pitaju kako covek
da nadje svoje mesto u drustvu u kome se sve svodi na proracun i korist, i kako takvo
hladno okruzenje moze individualcu pruziti dom i osecaj pripadanja. Svaki pojedinac u
gradu mora da nadje neki svoj unutrasnji balans, koji ce mu pomoci da se snadje u takvoj
sredini. Covek ne sme da izgubi sebe.
Zanimljivo je da su moderni velegradi i film nastajali otprilike u istom periodu.
Otuda i interesovanje raznih reditelja da upravo panorame nekog grada, ulice, zgrade
budu jedna od osnovnih scenografija filma, jer su napredak, otkrica i promene, koje su se
desavale svakodnevno, bile interesantne, pa cak i neverovatne pojedincima. Nastojao se
prikazati razvoj sveta i industrije. Kinematografi su voleli da svoja svetla upiru u prostor
tame jednog grada. Reditelji su voleli da spajaju te dve dimenzije. Naglasenim vizuelnim
dozivljajima, kroz film su se pojacavali utisci koje jedan grad nosi u sebi. Urbani prostor
pruzao je velika nadahnuca i inspiraciju, i vecu perspektivu. Seoski zivot, sa svim svojim
lepotama, nikada ne moze pruziti takvu inspiraciju i zanimljivost kao sto to moze jedan
grad.
Kod prikazivanja grada u filmovima, bitnu ulogu imala je osmisljenost samog
filma, i naravno montaza. Vazno je bilo na pravi nacin i u pravom duhu prikazati
osmisljene scene i preneti pravu poruku, i aktivno ukljucitii publiku u dinamiku i zivot
grada. Dzejms Donald navodi zapazanja Valtera Benjamina (1892-1940), nemackog
intelektualca koji kaze : ,, Nase gostione i velegradske ulice, nasi uredi i namjestene sobe,
nasi kolodvori i tvornice naizgled su nas beznadno zarobili. Tada je dosao film i
dinamitom, u desetinki sekunde, raznio taj zatvorski svijet u djelice, tako da sada, usred
rusevina i krhotina toga svijeta, mozemo u miru i avanturisticki putovati’’ (123. str).
Benjamin pre svega misli da filmove dvadesetih godina dvadesetog veka, s obzirom na to
da je ziveo i radio u tom vremenu, kada su se moderni gradovi i film uporedo razvijali.
Tada je bilo popularno snimanje i montiranje stvarnih dozivljaja, pa su filmovi tog
vremena imali odredjenu posebnost i verodostojnost. Primeri takvih filmova, koji su
navedeni u ovom odlomku su Berlin: simfonija velegrada Valtera Rutmana iz 1927.
godine, i Covek sa filmskom kamerom Dzige Vertova iz 1928. Oba se sluze struktirom
,,jednog dana u gradskom zivotu’’.
U ovim filmovima, koji su cesto i uporedjivani, ne govori se samo o ustaljenim
stvarima koje se dogadjaju u gradu svakodnevno: posao, rad, dokolica, ljudi, tehnologija,
brak, razvod. On se bavi i samim stvaranjem i nastankom jednog ovakvog filma,
montazom, rezijom, idejama. Postoje i mnogi savremeni filmovi, u kojima su scene grada
vodece, a posebno su zanimljivi futuristicki filmovi, koji predstavljaju nove tehnologije, i
potpuno nezamisliv izgled i funkcionisanje gradova i sveta
Za Le Korbizijea, francuskog arhitektu, u gradskoj dinamici nema nicega sto je
vredno slave. Za njega su veliki gradovi poput Njujorka ili Pariza predstavljali jedan
ogroman, neuredan haos, a novi drustveni poredak sputava obicnog coveka, njegove zelje
i brise tragove istorije i pamcenja. I zaista, iako se milionsko stanovnistvo nalazi u
gradovima, sve je vise onih koji stvaraju odredjeni otpor prema gradu. Iako postoji veliki
broj ljudi iz manjih mesta kojima je veliki grad ambicija i zelja, ima mnogo onih koji
svoji mirni kutak sela ili varosice ne bi menjali ni za sta. Mnogi ljudi se u stvari
uzasavaju velikih gradova, buke, uzurbanosti, saobracaja. Ta dinamika moze da bude
zastrasujuca.
Vec sam spomenula da se u gradovima javlja sve veca otudjenost; to je jedan od
najvecih razloga zbog cega ljudi imaju otpor prema vecim gradovima. Coveku iz malog
mesta je nezamislivo da u velikom gradu treba preci sat, dva pa i vise sa jednog kraja na
drugi. Iako je grad simbiol civilizacije, i jedan primer kako je svet kroz istoriju
napredovao i razvijao se, za mnogo ljude to ne znaci nista, oni u velikom gradi nikada ne
bi mogli da pronadju svoju srecu. Za njih je grad samo mesto gde se ima vise betona nego
zelenih povrsina, gde se svakodnevno gradi sve vise zgrada, pa se s toga javlja nedostatak
prostora. Za njih je grad mesto gde je vazduh zagadjen, gde vlada pohlepa i trka za
materijalnim statusom.
 Ioako su pogledi ljudi sa sela i iz manjih varosi mozda nekada i preterano strogi,
cinjenica je da gradska deca nemaju ili gube kontakt sa prirodom, i nekim zdravijim
nacinom zivota. To je jedan od ozbiljnijih problema velikog grada.
Na osnovu svega navedenog, moze se zakljuciti da svako ima neku svoju
odredjenu viziju sta grad zaista predstavlja, i da li ima vise svetlih, ili tamnih strana –
licni je dozivljaj pojedinaca. Problemi u gradu postoje, oni su vidljivi na prvi pogled.
Beskucnici, siromastvo, kvartovi gde se jedva prezivljava, sve su cesta pojava gradova
sirom sveta.
Ipak, grad sa svojim problemima predstavlja pre svega simbol napretka, razvoj
civilizacije. Gradovi su centar kulturnih i obrazovnih desavanja i predstavljaju lepotu i
bogatstvo arhitekture i umetnosti. Ne moze se osporiti da ljudi u gradu imaju vecu
mogucnost po pitanju obrazovanja, zdravlja, a i samog nacina zivota. Promene u gradu su
gotovo svakodnevne, i retko kada moze da bude dosadno. A kako ce pojedinac gledati na
grad i svoj zivot u njemu, to je vec pitanje licnog izbora i mogucnosti.
Spomenuta dela kinematografije, u kojima su prikazani odredjeni gradovi, sluze
nam da vidimo kako se nekada zivelo u gradu, ili kako ce se nekada ziveti. Svaki prikaz
ulica i pejzaza gradova sirom sveta, sluze nam da se upoznamo sa lepotama i
raznolikostima raznih metropola, i da nas podstaknu da ih posetimo jednoga dana.