Evropski gradovi, infrormaciono drutvo i globalna ekonomija Manuel Kastels

Golobalizacija kao analitiki okvir

Treba prvo nesto reci o samoj globalizaciji kao analtikom okviru. Dakle, postavlja se
pitanje da li je u eri hipermobilnosi prostor izgubio na znacaju. Odgovor na to pitanje
daju razne studije urbanog koje konstatuju sve veu vanost gradova, i to u svim
aspektima globalizacije: ekonomskom, politikom, kulturnom. Dakle, samom
tranzicijom od internacionalne ka globalnoj ekonomiji, gradovi dobijaju sve vei
stepen autonomije u odnosu na nacionalne drave.

E sad, prouavanje gradova iz perspektive svetskog sitema, primetno je u svim

dominantnim teorijskim pristupima. Pa tako ekoloko-evolutivni pristup istie tezu o
uzajamnoj zavisnosti industrijskog i urbanog razvoja i govori o tome da svi gradovi
sveta koji su na istom nivou industrijalizacije imaju manje vie isti prostorni model.
A sve to odstupa od tog modela urbanog rasta smatrano je nenormalnim pa je
prekomerna urbanizacija zemalja treeg sveta nazivana hiperurbanizacijom.
Nasuprot tome, marksistika teorija svetskog sistema ukazivala je na fenomen
zavisne urbanizacije. Sam Kastels kao predstavnik tog shvatanja smatra da pojam
hiperurbanizacije zanemaruje osobenost zemalja u razvoju, a sama urbanizacija i
njen nivo u tim nerazvijenim zemljama je posledica samog kapitalistikog naina
proizvodnje.

Sam koncept svetskih gradova pojavio se jos sredinom osamdesetih i govorio je o

procesu umreavanja gradova. E sad u zavisnosti od teorijskog usmerenja ti principi
tumaeni su bilo zavisnom urbanizacijom ili pak nepotpunom modernizacijom.
Kastels smatra da tokovi golbalne ekonomije produkuju asimetrine odnose i
nejednaku integraciju gradova u globalni sistem. Takoe navodi da nova
meunarodna podela rada na svetskom nivou uzrokuje tri simultana procesa:
osnaivanje metropolske hijerarhije uz pomo postojeih uporinih centara,
opadanje starih industrijskih regiona koji se nisu uspeno uklopili u postindustrijsku
ekonomiju, pojava novih regiona koji predstavljaju ekonomske centre (kao to je
azijski Pacifik). Tu imamo i Saskiju Sasen koja smatra da nastaje transnacionalni
urbani sistem, u kome vodeu ulogu igraju globalni gradovi, ali e vam o tome vie
rei sledei izlaga. Kastels na tragu toga prihvata koncept globalnih gradova za
najvee gradove najrazvijenih zemalja sveta, ali naglaava da oni takoe postaju
informatiki. Dakle, kako smo u industrijskom drutvu imali industrijski grad, sada u
informatikom drutvu dobijamo informatiki grad.

Postavlja se pitanje da li gradovi manje razvijenih zemalja mogu zauzeti vii poloaj
u svetskoj hijerarhiji gradova u odnosu na poloaj koji njihove drave zauzimaju u
hijerarhiji nacionalnih ekonomija. Teoretiari zavisne urbanizacije odbacuju tu
mogunost, dok malopre pomenuti koncepti svetskih gradova prihvataju da pozicija
znaajnih poluperiferijskih gradova moe biti bliska poziciji nekih gradova koji se
nalaze u razvijenim zemljama.
Uvod

Teorijska perspektiva kojom se Kastels vodi prilikom analize urbane evolucije jeste
marksistikog karaktera, a za nju kae da predstavlja integraciju strukturalizma i
subjektivizma, i da kao takva dobro objanjava urbanu promenu samu po sebi.
Dakle, ovu teorijsku perspektivu Kastels primenjuje upravo u cilju razumevanja
kljunih transformacija koje se odvijaju u gradovima Zapadne Evrope. A da bismo te
transformacije shvatili, moramo uzeti u obzir najbitnije drutvene trendove kao to
su: pojava tehnoloke revolucije, temeljenje na informacionim tehnologijama,
nastanak globalne ekonomije, trnzicija ka novom informacionom drutvu koje
potiskuje samo industrijsko drutvo kao takvo. Sve ovo predstavlja na neki nain
ono to se u literaturi opisuje kao kapitalistiko restrukturiranje.

Nit nove istorije

Kastels navodi da ivimo u vremenu koje karakterie korenita tehnoloka revolucija

a koja je obeleena sa dve bitne karakteristike: a to je prvo da su njeni efekti
totalni, dakle ti efekti nisu ogranieni samo na jednu dimenziju drutva. Upravo te
nove tehnologije transformiu proizvodnju i potronju, rad, komunikacije,
obrazovanje, kulturu itd. Takoe, autor navodi da kako je industrijska revolucija
poivala na energiji, sadanja revolucija poiva na informacionoj tehnologiji.
Prema Kastelsu tehnoloka informaciona revolucija je osnova svih drugih velikih
strukturnih transformacija.

I upravo ta tehnoloka infomaciona revolucija obezbeuje osnovnu infrastrukturu za

formiranje funkcionalno povezanog svetskog ekonomskog sistema. Takoe postaje
najvaniji inilac konkurentnosti i produktivnosti svih zemalja sveta i na taj nain
vodi do nove internacionalne podele rada. Ona dovodi do simultanog procesa
centralizacije poruka i decentralizacije njihovog prijema i samim tim kreira novi
svetski komunikacioni sistem.

Dakle, tehnoloka revolucija je jedna od sutinskih komponenata nove drutvene

strukture koja obeleava taj svet informacionog drutva. Kastels pod pojmom
informacionog drutva podrazumeva drutvenu strukturu u kojoj izvori ekonomske
produktivnosti, kulturne hegemonije i politiko-vojne moi zavise uopte od njihove
sposobnosti da dobiju, skladite, procesiraju i generiu informacije i znanje. U
ovakvim drutvima znanje i informacije postaju direktna proizvodna snaga. Dakle,
sama informacija postaje kljuna sirovina, a materijalne usluge i proizvodnja
podreuju se upravljanju informacijama. Dakle, jasno se vidi sve vei broj
zaposlenih u gradovima zapadne Evrope koji se bave poslovima obrade informacija.
E sad, sam nastanak informacionog drutva oblikuje evropske gradove onako kako
je poetak industrijske ere uradio to sa urbanim i ruralnim prostorima u 19. veku.
Kastels dalje pie o formiranju globalne ekonomije. Navodi takoe da ne bismo
trebali da svetsku ekonomiju, koja za njega predstavlja staru istorijsku realnost,
poistoveujemo sa globalnom ekonomijom. Meutim, dananja kapitalstika
ekonomija sve vie postaje takva, globalna. Dakle, pod globalnom ekonomijom
podrazumevamo onu ekonomiju koja funkcionie kao celina u realnom vremenu i na
planetarnom nivou. Sami tokovi kapitala, trita rada, robe, informacija itd. na
podruju itave planete meusobno zavise jedni od drugih. Meutim treba
napomenuti da globalna ekonomija iako obuhvata celu planetu, ona ne obuhvata i
sve regione i sve ljude na planeti, ali ipak su svi dominantni ekonomski i politiki
centri od kojih svi zavisimo obuhvaeni globalnom mreom, a najvei evropski
gradovi postaju centri te nove globalne ekonomije. I upravo ta globalna ekonomija
moe da dovede do krize samu nacionalnu dravu, a tu e se gradovi pojaviti kao
vodea snaga u stvaranju novog evropskog drutva.

Identiteti i socijalni pokreti

Novo doba okarakterisano je brisanjem nacionalnosti i kretanjem ka

supranacionalnosti to dovodi do tog novog urbanog iskustva kako Kastels navodi, a
to je kriza identiteta njihove kulture i samog identiteta stanovnitva. I upravo je to
trenutak kada su nacionalni identiteti najugroeniji, imamo dolazak miliona
imigranata i konsolidaciju multietnikih, multikulturalnih drutava, gde su evropska
drutva suoena sa heterogenim karakterom njihovih kultura. Da se preciznije
izrazim, najvei gradovi e koncentrisati i najvei udeo emigranata i graana
etnikih manjina. I upravo na tu krizu nacionalnog identiteta, imamo pojavu
indentiteta koji su teritorijalno odreeni a na nivou grada, regiona, susedstva npr.
Dakle, evropski gradovi e biti orijentisani prema svojoj lokalnoj kulturi a ne prema
nekom irem kulturnom pripadanju. Kastels takoe navodi da evropske gradove
karakterie porast socijalnih pokreta infromatikog drutva kao to su ekoloki i
eniski pokret. Ekoloki pokret koji je u osnovi porasta ekoloke svesti, ima
znaajnog uticaja na urbanu politiku i samu politiku uopte. Takoe, uspon
feministikog pokreta potpuno menja drutvenu strukturu samih gradova (trite
rada je u velikoj meri feminizovano; promena uslova rada i pregovora koji se
ostvaruju na tom tritu). Kastels navodi da je uvanje dece na primer u dananjim
gradovima postalo pitanje koje je vano koliko i stanovanje. Takoe, ako imamo
dvoje zaposlenih u porodici, saobraajna mrea e se tome prilagoditi u samom
gradu. Pokreti koji sam pomenuo najee nastaju u velikim gradovima koji pritom
postaju polje borbe za zauzimanje najvrednijih prostora, a kao akteri se javljaju
poslovne korporacije, urbane kontrakulture, lokalni stanovnici. Dakle imamo
teritorijalnu borbu izmeu drutvenih pokreta i interesa elita. Ali i pored njih se
javljaju grupe koje pretenduju takoe na prostor tih gradova, a to su neke
marginalne grupe kao to su narkomani, dileri itd. Upravo oni ine nosioce novog
siromatva i nove marginalnosti, a njihovo zauzimanje urbanog prostora javlja se u
dva oblika, kao tolerisani geto (marginalizovanim stanovnicima je dozvoljeno da
ostanu izvan vidokruga dominantnog drutva), i otvoreno prisustvo takozvanih
ljudi ulice u kljunim delovima grada.
Prostorna transformacija najveih gradova

Kastels dalje govori o prostornoj transformaciji i prostornim fenomenima koji na neki

nain obeleavaju sadanju strukturu glavnih metropolskih centara Zapadne
Evrope. Kada govori o poslovnim centrima, kae da su isti sainjeni od infrastrukture
telekomunikacija, komunikacija, urbanih servisa i poslovnog prostora a zasnovani su
na tehnolokim i obrazovnim institucijama. Taj prostor je ponekad dopunjen
turizmom i putnikim servisima kako navodi Kastels. Dalje, autor navodi da
informatiko drutvo nije depersonalizovano. Dakle, nove elite ga ine delatnim, a
nije neophodno da te elite svoju mo i bogatstvo temelje na vlasnitvu nad
korporacijama. U evropskim centrima, za razliku od amerikih, ekskluzivna
rezidencijalna podruja lociraju se u obnovljenim oblastima centralnog grada, gde
elita upravo zbog ojaane i jasno uspostavljene dominacije nema potrebe za
suburbanim izmetanjem. Suburbani prostor evropskih gradova ine tradicionalne
radnike suburbije, gde su stambena naselja dobro ouvana i u privatnom su
vlasnitvu. Kastels govori i o novim gradovima koje nastanjuju mladi ljudi nie
srednje klase, koje njihovo starosno doba onemoguava da prodru na skupo
stambeno trite centralnog grada. Takoe pominje i periferijska geta starijih
stambenih naselja koja su u javnom sektoru a kroz koje se nova emigrantska
populacija i siromane radnike porodice iskljuuju iz grada. Suburbije su u
evropskim gradovima takoe i lokacije industrijske proizvodnje kako one
tradicionalne tako i one koja se tie novih visokih tehnologija, koje su dovoljno blizu
komunikacionih sedita ali su odvojene od starih industrijskih zona.

Informatiki grad

Dakle, za Kastelsa informatiki grad predstavlja urbani izraz raznih odrednica

informatikog drutva, isto kao to industrijski grad predstavlja prostorni izraz
industrijskog drutva, tako je i informatiki grad izraz informatikog drutva.
Informatiko drutvo sa sobom nosi novu internacionalnu i interregionalnu podelu
rada koja na svetskom nivou prolazi kroz tri simultana procesa:

Prvi proces bi bio osnaivanje metropolske hijerarhije u itavom svetu uz

pomo nekih glavnih postojeih uporinih centara, a ti centri koriste svoje
informacione potencijale i novu komunikacionu tehnologiju ne bi li proirili i produbili
svoj globalni znaaj.

Drugi od tih procesa bi bio opadanje starih industrijskih regiona koji su u

prolosti bili dominantni, a koji nisu uspeli da izvedu uspenu tranziciju ka
informacionoj ekonomiji. Naravno, to ne znai da su svi tradicionalni industrijski
centri osueni na propast (autor daje primere Dortmunda i Barselone, koji od
industrijske prolosti prelaze na ekonomiju razvijenih produkcionih servisa i
industriju visoke tehnologije).
Trei proces predstavlja pojavu novih regiona ili novih zemalja kao i dinamikih
ekonomskih centara koji sami po sebi privlae kapital, ljude i robe, i time stvaraju
novu globalnu ekonomiju.

Kastels navodi da je informacioni grad istovremeno i globalni grad upravo jer

artikulie upravljake funkcije globalne ekonomije u mrei centara odluivanja i
obrade informacija. Takoe, informacioni grad je i dualni grad koji, sa jedne strane
odlikuje stvaranje kosmopolitske elite koja je funkcionalno, ekonomski i kulturno u
dnevnom dodiru sa celim svetom. Sa druge strane, tribalistike lokalne zajednice se
u okviru svojih lokalnih identiteta suprotstavljaju odlikama kosmopolitske elite. I
jedan i drugi grad podjednako su ivi i stvarni. Svako od nas ivi na razmei jednog i
drugog - pripadajui im istovremeno u manjoj ili veoj mjeri.

Povratak u buducnost?

Kako, kao to smo ve rekli, nacionalne drave imaju sve manju mo da kontroliu
globalnu ekonomiju i u isto vreme nisu dovoljno fleksibilne da se bave problemima
generisanim u lokalnom drutvu, i tu Kastels kao preduslov upravljanja evropskim
gradovima navodi samo jaanje lokalnih vlasti. Ali lokalne vlasti taj upravljaki
potencijal mogu da realizuju samo ako se ukljue u tri nivoa fundamentalne politike.

Prvi bi predstavljao podsticanje graana da participiraju posredstvom jakih lokalnih

zajednica kroz koje bi se iskazale potrebe graana. Drugi podrazumeva meusobnu
povezanost i saradnju lokalnih vlasti irom Evrope. Time bi se podstakla saradnja
same globalne ekonomije i lokalnih drutava.Trei nivo bi predstavljao novu
informacionu tehnologiju koja bi trebalo da omogui kvalitativno bolju saradnju
lokalnih vlasti.