Skripta iz grada

17. Karakteristike neomarksistike misli o gradu: razumevanje grada i urbanistikog

planiranja
Re je o konfliktnoj teoriji koja se fokusira na analizu sukoba na svim nivoima. Grad se
posmatra kao mesto u kome se prvenstveno stvara i koncentrie viak vrednosti usled ega
prostorna regulacija postaje socioloki relevantna istraivaka tema. Urbanizam se posmatra
kao produena ruka drave, kao sredstvo socijalne kontrole. Koncentriu se na drutvenu mo
i politiku kao zapostavljene dimenzije urbane sociologije.
Lefevrovo shvatanje grada - grad projektuje u prostoru itavo drutvo: strukturu, institucije,
vrednosti te Lefevr smatra da je aprostorna sociologija neprihvatljiva. Smatra da grad treba
analitiki posmatrati na tri nivoa: globalni, meoviti i privatni nivo. Urbano drutvo je drugo
ime za postindustrijsko drutvo jer predstavlja kraj i smisao industrijalizacije i industrijskog
drutva. Za njega je istorijski razvoj grada dijalektika sukcesija agrarne, industrijske i urbane
epohe. On razdvaja dve faze: prva faza kada je industrijska stvarnost podredila agrarnu, i
druga kada se oekuje da e urbano drutvo odneti prevagu nad industrjskom urbanizacijom.
Pod dejstvom kapitalistikih sila, prostor u sve veoj meri postaje apstraktan (roba), a sve
manje odreen svojim geografskim i fizikim osobinama i neposrednom upotrebnom
vrednou. Stoga je tvrdio da prostor postaje znaajan segment proizvodnje vika vrednsoti
( poveava se deo vika vrednosti oblikovanog i ostvarenog spekulacijom nekretninama i
izgradnjom nekretnina). Tako sporedni tok kapitalistike proizvodnje zamenjuje glavni, a
proizvodnja prostora dobija glavnu ulogu u reprodukciji kapitalizma. Kritkuje urbanizam i
naglaava da se urbanizam manifestuje kao urbanizam klase koja upostavlja vlast nad
prostorom - takav prostor omoguava segregaciju drutvenih grupa, funkcija i mesta.
Zadiranjem politike u urbanizam porostor dobija i smisao politike kateorije te Lefevr smatra
neophodnom leviarksu kritiku urbanizma i kao ideologije i kao prakse. Nastanak urbanog
druva on povezuje sa pojmom urbane revolucije razumevajui je u svetlu niza postepenih ali
i naglih promena.
Kastels - zalagao se za razmatranje sukoba i procesa odluivanja kao odreujuih elemenata
organizacije gradskog prostora. On je tvrdio da su gradski problemi u monopolistikom
dravnom kapitalizmu vezani za kolektivnu potronu (stanovanje, saobraaj, zelenilo, kolska
,zdravstvena i druga oprema). Grad definie kao rezidencijalnu jedinicu u kojoj se proces
reprodukcije radne snage odvija posredstvom dobara kolektivne potronje. Tako dravni
aparat budui da se cena infrstrukture i usluga kolektivne potronje odreuju ispod tripne,

1
direktno intevenie u korist kapitalistikog monopola otklanjajui probleme repodukcije
radne snage nastale logikom krupnog kapitala preuzimajui brigu o njnom zdravlju,
obrazovanju i stanovanju itd. Pravi predmet urbane sociolgije je urbano planiranje koje
odreuje kao intervenciju poltikog nad ekonomskim na nivou jedne osobene socioprostorne
jedinice kako bi regulisao proces obnove radne snage (potronja) i sredstva za proizvodnju
(proizvodnja), nadilazei nastale protivrenosti u optem interesu drutvene formacije i tako
joj jemei opstanak. Taj tip intervencije zavisi od drutvenih snaga koje su u igri,
prevashodno drutvenih klasa. Bavio se gradskim socijalnim pokretima i on njihovo ishodite
vidi u protivrenosti izmeu zahteva da se neophodna radna snaga koncentrie u odreene
gradske centre i nerentabilnosti izgradnje sredstava kolektivne potronje, neophodnih za
njenu reprodukciju. Takoe uesnici urbanih socijalnih pokreta mogu biti i drutveni slojevi
tradicionalno udaljeni od radnikog pokreta. Sanders smatra da je Kastelsova misao o gradu
ograniena jer teite na potronji zanemaruje vanost drugih procesa koji se odvijaju u
gradovima.
Harvi - knjiga: Drutvena pravda i grad : jedan od najistaknutijih predstavnika
neomarksistikog pristupa u SAD-u. Harvi urbane fenomene posmatra iz ire istorijske
perspektive smatrajui da dihotomija urbano-ruralno ne moe se poistovetiti sa suprotnostima
moderno-tradicionalno jer se gradski ivot tokom istorije na razliite naine razlikovao od
seoskog. On smatra da se urbanizam moe javljati u sasvim razliitim oblicima unutra jednog
naina proizvodnje i u vrlo slinim oblicima u razliitim nainima proizvodnje. Zato sumnja
da je pojam nain proizvodnje suvie opti za ispitivanje odnosa urbanizama i drutva pa
predlae pojam nain ekonomske integracije ( reciprocitet, redistribucija i trite). Kljuan
pojam za njega je viak vrednosti jer kada se dovede u vezu sa tipom ekonomske integracije
daje dovoljno irok okvir budui da su gradovi izgraene forme nastale mobilizacijom,
ekstrakcijom i geografskom koncentracijom proizvedenog vika proizvoda. Nain
proizvodnje tako ne gubi uzroni primat ve se postiu analitiki adekvantiji nivoi
posredovanja. Harvi je poetkom 80-ih razvio stav da koncept rente omoguava dopunu
Marksove teze o krizi prekomerne akumulacije kapitala u industrijskom sektoru ( kao
posledica ulaganja u novu tehnologiju i rezultirajue promene organskog sastava kapitala).
Postavljanje industrijskih firmi u novo okruenje moivisano je komparativnim prednostima i
veim profitom, analogno ulaganju u novu tehnologiju u proizvodnom procesu. Ta strategija
je ograniena privatnim vlasnitvom nad zemljtem (mehanizmom rente) pa privremene
prednosti nove lokacije uskoro nestaju zbog vee rente koju uslovljava konkurencija na
datom prostoru. U vremenima poetaka krize industrijskog sektora kapital se preusmerava iz

2
primarnog toka u sekundarni. I ovo strategija nosi ogranienja: prekomerna koliina fiksnog
kapitala koji ne odgovoara potrebama budueg rasta kapitala. Kao to kriza prvog toka
uslovljava masovno unitenje industrijskog kapitala, i u sekundarnom se obezvreuju fiksni
kapital i potroaki fondovi o emu svedoe naputeni prostori i bankrot gradova.
Potencijalno reenje jeste traenje novih podruja koja su dobra za investije kapitala, stoga
geografski prostor postaje presudan za vitalnost kapitalizma. On tvri da kada se promene
uslovi proizvodnje i cirkulacije kapitala stvara se i nova socijalna geografija. On naglaava da
se preusmeravanjem kapitala temeljne protivrenosti kapitalizma samo izmetaju ali ne i
reavaju.
Neomarksistiki prstup bio je najdelotvnorniji na podruju kritike analize urbanizma kao
ideolokog pokuaja institucionalizovanja odreenih vrednosti u drutvu, dok su njegova
ogranienja proistekla iz shvatanja kapitalizma kao drutvenog sistema koji nuno mora
nestati.

18. Lefevrovo razumevanje urbanog prostora, urbanizma i urbanog drutva

(proitaj prethodno pitanje)

Prema njegovom miljenju urbanizacija je kraj i smisao industrijalizacije. Industijalizacija
proizvodi urbanizaciju. On smatra da valja razlikovati tri pojma: drutvo, dravu i grad. Grad
pokuava da se konstituie kao zatvoreni sistem, zajednica. Istovremeno se unutar grada
odvija klasna borba. Drutvene promene obeleene su time to proizvodnja dela ustupa mesto
proizvodnji proizvoda. Zamenjujui prinudu, eksploatacija potiskuje stvaralaku sposobnost.
On smatra da se suoavamo sa dvostrukim procesom: industrijalizacijom i urbanizacijom.
Dva aspekta tog procesa su neodvojiva, poseduju jedinstvo, a sam proces je konfliktan.
Postoji istorijski sudar izmeu urbane stvarnosti i industrijske stvarnosti. Kritika savremenog
grada je kritika savremenog drutva koje ni u teoriji ni u praksi nije uspelo da objasni i
racionalno usmeri procese industrijalizacije i urbanizacije. Moderni gradovi izmiu
kpaitalistikom sistemu jer ih je nemogue sasvim kontrolisati. Kriza grada je u vezi sa
dominacijm ogranienih oblika racionalnosti od kojih su najuticajnije ekonomistika,
produktivistika i birokratska racionalnost. Osim toga kriza grada povezana je sa krizom
gradskih insitucija. Grad slui stvaranju kapitala odnosno formiranju, relalizaciji i raspodeli
vika vrednosti. Klase i njihove frakcije aktivno i voljno interveniu u gradskom socijalnom
prostoru. Najbogatije i najmonije drutvene grupe danas odreuju tokove urbanizacije,
oblikuju modele stanovanja, potronje itd. (Primer Pariza, drama grada u tri ina; koga

3
zanima nek proita). Kritika analiza moe da razlikuje tri perioda u odnosima
industrijalizacija-urbanizacija. U prvom periodu industrijalizacija pustoi raniju urbanu
stvarnost do njenog unitenja. Industrijska ekonomija voena klasnom strategijom negira
drutveno urbano. Drugi period je obeleen irenjem urbanizacije i urbane stvarnosti uprkos
razaranju. Stvara se saznjanje da postoji rizik da se celo drutvo razori ukoliko mu nedostaje
grad i centralnost. U treem periodu ponovo se konstituie urbana stvarnost i centralnost.
Urbani prostor je deferencijalan i u tome se sastoji njegova razlika u odnosu na industrijski
prostor. Razlike urbanog (mentalne, socijalne, prostorne i vremenske) ne mogu se izjednaiti
sa odvajanjem i segregacijom. Kada govori o rastu i razvoju, rast povezuje sa
industrijalizacjom, a razvoj urbanizacijom.
Za Lefevra grad je delo, delo odreenih ljudi i grupa u istorijskom kontekstu. Grad je blii
umetnikom delu nego prostom materijalnom proizvodu. Grad je uvek u odnosu sa drutvom
u celini, promene grada nastaju kad se drutvo u celini menja. Bez razumevanja institucija
koje proizilaze iz klasnih i svojinskih odnosa ne moe se razumeti grad. Lefevr shvata grad
kao: delo, objekt i posredovanje. On grad odreuje na vie naina, prvenstveno kao
projekciju drutva u prostoru, kao skup razlika izmeu gradova, kao proizvodnu snagu itd.
Grad projektuje u prostoru itavo drutvo, druveni totalitet, nadgradnju i bazu. Pojam
nadgradnje se otelotvoruje u vidu spomenika, javnih i privatnih zgrada, puutem kojih se
globalno drutvo reprezentuje. Grad je prostor-vreme a ne samo jedna projekcija socijalne
strukture globalnog drutva u usamljenom prostoru. Lefevr je razlikovao: ruralno,
industrijsko i urbano. U okviru urbanog posotje tri nivoa: globalni meoviti i privatni nivo.
Globalni nivo podrazumeva vlast, dravu i njene dve strategije: neoliberalizam i neodirigizam
(velike graevine, veliki urbanistiki projekti, novi gradovi, putevi, autoputevi itd.) Meoviti
nivo je specifino urbani nivo, to je nivo grada kao posrednike sredine izmeu drutva,
drava i stanovanja sa druge strane (ulice, trgovi, avenije, javne zgrade itd.). Privatni nivo
sadri razliite tipove stanovanja (paviljoni, vile, barake itd).
Dimenzije - sutinske osobine urbanog fenomena. On razlikuje simboliku ( spomenici,
trgovi avenije), paradigmatiku ( pokazuje suprotnosti imeu unutranjosti i spoljanjosti,
centra i periferije) i sintagmatiku dimenziju grada ( veza elementa, artikulacija izotopa i
heterotopa). Urbani prostor je za razliku od industrijskog diferencijalan, on je konkretna
protivrenost.
Urbano drutvo se moe obrazovati samo na ruevinama klasinog grada, ono je ishod
potpune urbanizacije, danas virtuelne, sutra stvarne. Ono je drugo ime za postindustrijsko
drutvo, odnosno drutvo koje se raa iz industrijalizacije i dolazi na njeno mesto. Ono je u

4
stanju mogunosti i postoji rizik da u zametku bude uniteno ili da bude zadrano u stanju
mogueg. Urbano drutvo je zapravo drugo ime za socijalizam ili tanije komunizam, kraj
istorije.
Urbanizam nije uspeo da se konstituie u nauku ve predstavlja udnu meavinu ideologije i
prakse pod patronatom drave i trita. On je poivao na trima pretpostavkama: prva da
urbanizam postoji kao racionalno oranizovana delatnost koja se ponekad zasniva na iskustvu,
druga je stvaranje jedne epostemologije i tree stvaranje nauke o prstoru koja moe biti
globalna i lokalnna. Stoga on razlikuje nekoliko vrsta urbanizma: urbanizam ljudi dobre volje
insipirisan humanizmom, urbanizam administratora vezanih za javni sektor i urbanizam
preduzetnika.
ta se deava sa prostorom u uslovima neokapitalistike ekonomske strukture? Dolazi do
drutvene proizvodnje prostora putem pekulacije nekretninama itd. Prostor ima znaenje
politike kategorije, politika zadire u urbanizam. Proizvodnja prostora spada u nadlenost
pojedinih grupa koje prisvajaju prostor da bi njime upravljale i da bi ga iskoriavale.
Urbanizam se manifestuje kao urbanizam klase i prikriva strategiju klase koja uspostavlja
vlast nad prostorom.
Lefevr se zalae za odreenu vrstu planiranja koje ima tri dimenzije: materijalnu, finansijsku
i prostorno-vremensku. Zalae se za demokratsko planiranje koje treba da odreuje samo
osnovne proporcije polazei od akrsove sheme o proirenoj akumulaciji, ali korigovane
kasnijim dostignuima nauke i drugim okolnostima. Da bi to uspelo neohodna je ekonomska i
politika decentralizacija, tada se administrativna sredstva i politke odluke svode na
minimum, i odluke se ne mogu doneti bez konsultovanja i izbora zainteresovanih-- naroda.

19. Kastelsova definicija predmeta urbane sociologije: uloga kolektivne potronje

(pitanje 17. proitati)

Kastels se bavi preispitivanjem naunog statusa klasine urbane sociologije i pokuajem
zasnivanja nove urbane sociologije, tacnije sociologije urbanog planiranja. On najpre
ukazuje na podeljenost urbane sociologije na nekoliko grana od kojih svaka ima posebni
predmet kao to je urbanizacija, drutvena dezorganizacija, lokalna vlast itd. Pita se ta u
naunom smislu znai pojam urbano. Kritikuje ikaku kolu i uoava da su se oni
prvenstveno bavili procesima socijalne dezorganizacije i neprilagoenosti individua,
odravanjem autonomnih subkultura i njihovim otporom integraciji. U ikakoj koli grad se
u smislu urbane kulture smatra kao nezavisna promenljiva. No, Kastels tvrdi da grad ima

5
ideoloki karakter. Pojam urbano pripada ideolokoj dihotomiji tradiocionalno
drutvo/moderno drutvo. Kastelsova kritika Virtovog shvatanja ima veliki znaaj u
sociolokoj misli o gradu. Za Virta je grad relativno velika, gusta i stalna naseobina socijalno
heterogenih individua. Poveanje jedne populacije u pravcu velikog broja ljudi dovodi do
kvalitativnih promena u meuljudskim odnosima. Segmentarni odnosi zamenjuju celovito
meuindivudualno poznavanje. Teite je stavljeno na korisnost i efikasnost u vezi sa
specijalizacijom poslova i potiskivanjem iracionalnosti. On smatra da se kod velegraanina
razvija racionalnost nautrb afektivnosti. Gustina stanovnitva pojaava posledice velikog
broja itelja u gradu. Ona izaziva diferencijaciju prostora i socijalnu segregaciju u prostoru.
Razvija se borba za najbolje terene u gradu koji na kraju pripadnu najsposobnijima. Ove
osobine urbanog stanovnitva uslovljavaju drutvenu strukturu. Heterogenost utie na
poveanje prostorne i profesionalne pokretljivosti. Virt pojam urbanog naina ivota
suprotstavlja pojmu ruralnog naina ivota. Prema Kastelsovoj kritici bitno je da sve to je u
Virtovoj tezi urbana kultura znai u stvari kulturni izraz kapitalistike industrijalizacije,
pojave trine ekonomije i procesa racionalizacije modernog drutva. Tj. ono to se naziva
urbanom kulturom odgovara nainu druvene organizacije koji je povezan sa kapitalistikom
industrijalizacijom u njenoj konkurentksoj fazi.

20. Harvijevo tumaenje tokova kapitala i znaaja prostora za vitalnost kapitalizma

Polazei od Marksa Harvi smatra da se problem odgovarajue konceptualizacije prostora
razreava kroz drutvenu praksu tj. pitanje ta je prostor zamenjuje se pitanjem kako to da
razliite drutvene prakse stvaraju i koriste razliite predstave o prostoru? On kritikuje
liberalistiko shvatanje za koje je karakteristino da pitanju raspodele pristupa nezavisno od
pitanja proizvodnje i prema kome se pravina raspodela obezbeuje putem trita. On smatra
da je neophodno povezati socioloku imaginaciju i geografsku imaginaciju kako bi se
teorijski adekvatno pristupilo urbanizmu. Drutveni prostor je kompleksan, nehomogen i
moemo ga razumeti samo ako razumemo drutvene procese. Moramo proniknuti u
simboliko znaenje prostora i proceniti uticaj prostora na ponaanje ljudi koje je uslovljeno
kognitivnim procesima. Treba posmatrati grad kao dinamian sistem u kojem su prostorna
forma i drutveni proces u stalnoj interakciji. Istiui u prvi plan politiko-ekonomski proces
Harvi misli da grad i urbanizam funkcioniu tako to odravaju jedan poseban nain
proizvodnje jer doprinose da se stvore neophodni uslovi njegove reprodukcije. Grad je
ispunjavao razliite funkcije u istoriji i on je sluio kao oslonac razliitih naina proizvodnje
koji su se konstituisali oko njega, kao centar revolucionarnih pokreta protiv utvrenog

6
poretka ili jo vie centar moi i privilegija protiv kojih se osporavanje organizuje.
Cirkulacija vika vrednosti je polazite Harvijevog tumaenja razvoja gradova. Po njegovom
miljenju urbanizam ne mora biti posmatran kao istorija nekog odreenog grada, nego kao
istorija sistema gradova unutar kojih i oko kojih cirkulie viak vrednosti. Harvi grad
posmatra sa jedne strane kao sredstvo potronje, kvaliteta ivota, manipulacije plateno
sposobnom potronjom i sa druge strane kao radionicu za proizvodnju vrednosti. On polazi
od pretpostavke da proizvodnja gradskog prostora sadri proces formiranja stalnog kapitala u
kojem znaajnu posredniku ulogu imaju postojei politiki sistem i finansijske institucije.
Urbanizacija otkriva i produbljuje protivrenosti svojstvene kapitalistikom nainu
proizvodnje. Blisko Lefevru je shvatanje totaliteta, zatim shvatanje da grad nije pasivno
mesto proizvodnje i koncentracije kapitala, da nije nesto prosto izvedeno iz drugih struktura,
nego i da on utie na razvoj durtvenih odnosa i organizaciju proizvodnje, da je grad
proizvodna snaga.
Smanjeni znaaj suprotnosti grad-selo je praen novim suprotnostima u samom procesu
urbanizacije. Harvi prihvata Lefevrovu tezu da urbanizacija sela ukljuuje supsidarnu
ruralizaciju grada. Nove suprotnosti izmeu javnog i privatnog i izmeu centra i predgraa
javljaju se s promenom veliine i sloenosti gradske organizacije. Te suprotnosti stvaraju
potrebe za veim ueem vlade u ekonomskoj integraciji putem preraspodele. On prihvata
Lefevrovu tezu da industrijsko drutvo homogenizuje, a da urbano drutvo diferencira i
odbacuje Markuzeov pojam jednodimenzionalnog oveka koji ivi u urbanom drutvu
bezlinosti. Urbani sistem je po njemu gigantski ovekom stvoreni resurs velikog drutvenog,
psiholokog, ekonomskog i simbolikog znaaja. Organizacija prostora utie na drutvene
odnose ali se njen znaaj zime ne iscrpljuje. Prostor modernog grada ima simboliku i
ideoloku svrhu, kao i prostor gradova u prolosti. On, sa jedne strane, delimino odraava
preovlaujuu ideolgiju vladajuih grupa i institucija, a sa druge strane oblikovan je
dinamizmom trinih sila. Znakovi, simboli i signali urbane sredine znaajno utiu na
svakodnevni ivot ljudi. Problem je u tome to najee stvaranje prostora i stvoreni prostor
ne podleu naoj individualnoj i kolektivnoj kontroli ve su pod vlau nama nadreenih sila.
Otuda, prema Harviju, otuenje u vezi sa urbanom kulturom i otpor prema gradu delimino
proizilaze iz dubljeg otuenja.
Harvi osporava jednu od glavnih Lefevrovih teza o sadanjoj prevlasti urbanog drutva nad
industrijskim drutvom, urbanizacije nad industrijalizacijom tj. Lefevrovu tezu o urbanoj
revoluciji. On kae da je re o hipotezi koja trenutno ne moe biti potkrepeljena dokazima.
On tvrdi da proizvodnja, prisvajanje i cirkulacija vika vrednosti nisu postali podreeni

7
unutranjoj dinamici urbanizma ve su i dalje regulisani uslovima industrjske proizvodnje.
Prema njemu unutranja dinamika industrijskog kapitalizma, a ne urbanizacije odreuje
promenljivi organski sastav kapitala i rastui obim stalne kapitalne investicije. Urbanizacija
vri izvestan pritisak na industrijski kapitalizam, ali dinamizmi procesa su kontrolisani i
uslovljeni industrijskim kapitalom, a ne onim koji upravljaju razvojem urbanizma kao
odvojene strukture. Sve vea koncentracija stalne kapitalne investicije, stvaranje novih
potreba i efektivne potranje i oblika cirkulacije vika vrednosti zasnovanog na prisvajanju i
eksploataciji, proistiu iz unutranje dinamike industrjskog kapitalizma. Oblici cirkulacije
vika vrednosti se menajaju ali nisu promenili injenicu da su gradovi zasnovani na
eksploataciji veine od strane manjine. Istinski humani urbanizam tek treba da se ostvari.
Ostaje revolucionarnoj teoriji da oznai put od uranizma zasnovanog na ekspolataciji do
urbanizma koji odgovoara ljudskoj vrsti. I ostaje revolucionarnoj praksi da ostvari takav
preobraaj.
21. Neoveberijanski pristup: urbani menaderi i alokacija kljunih gradskih resursa i
22. SANDERSOVO GLEDITE O ZNAAJU PODELA U SEKTORU POTRONJE
Pravac neoveberijanizma razvio se preteno u Velikoj Britaniji krajem ezdesetih i poetkom
sedamdesetih godina, esto oznaavan i kao urbani menaderijalizam. Rej PAL polazi od
Veberovih pojmova moi i birokratije, i odreuje grad kao skup resursa, ija dostupnost
znatno utie na ivotne anse stanovnika grada, Pal se usmerio na ulogu dravne birokratije
koja, pored trita, distribuira urbane resurse. Dakle prouavao je efekte distributivnih odluka
urbanih menadera kao i socijalne konflikte koji nastaju usled injenice da se socijalne grupe
razlikuju u pogledu moi da posredstvnom trita obezbede pristup retkim urbanim resursim,
to direktno utie na razliite ivotne anse stanovnika grada. Pored kritika upuenih
njegovom radu, Sanders smatra da je on imao pozitivne efekte na dalji razvoj discipline jer je
ukazao da drava ne funkcionie nuno i striktno u skladu sa kapitalistikom logikom.
Neveberijanski pristup dozvoljava mogunost modifikacije socijalnih nejednakosti u sferi
proizvodnje, naglaava znaaj promene svojinskih odnosa u sferi potronje. Na taj nain
dravna intervencija se posmatra u kontekstu klasnog naspram graanskog statusa,
naglaavajui da pojedinci mogu birati i van ogranienja klasne pripadnosti.
REKS je uveo pojam stambene klase, kako bi pokazao da razliite drutvene grupe nemaju
jednak pristup odreenim tipovima stanovanja (od stanova u privatnom vlasnitvu do
socijalnih). Ovaj pojam Sanders smatra znaajnim zato to ukazuje da se socijalne
nejednakosti i politike borbe za potroake resurse razlikuju od klasnih nejednakosti i borbi(
sfera proizvodnje).
SANDERS insistira na znaenju podela u sektoru potronje polazei od hipoteze da je uloga
drave u posleratnom, britanskom, drutvu kao pruaoca usluga(stanovanja, javni prevoz,
zdravstvo), uslovila novu znaajnu drutvenu podelu na aktere(kontrast zabrinutog i
samostalnog oveka) koji u sferi potronje oslanju na javni sektor, zabrinuti, i na one koji
svoje potrebe zadovoljavaju resursima u privatnom vlasnitvu, oslanjanjem na trite,

8
samostalni. Vlasnci stanova i korisnici javnog rentalnog stanovanja su posebne drutvene
klase sa suprotstavljenim interesima, i ove razlike su uzronici stvarnih politikih razlika.
Smatra da je podela na privatizovana i kolektivizovana sredstva potronje analitiki razliita
od klasne, sa procesom privatizacije i restrukturiranja drave blagostanja usledila je nova
podela veine koja se oslanja na individualnu potronju i stigmatizovane manjine koja zavisi
od javnog sektora, takva postavka je suprotna podeli po klasnom principu (u sferi
proizvodnje) po kojoj manjina iskljuuje veinu iz svoje moi i privilegija. Znaaj
podsticanja individualne potronje nalazi se u samoidentifikaciji pojedinaca na strani veine
koja poseduje neto to je vredno braniti, za razliku od pozicije u sferi potronje, gde samo
nekolicina ima realne anse da realizuje efektivnu kontrolu. Od sutinskog znaaja je
tranzicija ideologije drave blagostanja, od percepcije primaoca usluga kao ljudi ija je
ugroenost doivljena kao neto to moe svakome da se desi, ka selektivnosti programa i
stigmatizacije primalaca sa kojima se veina stanovnitva vie ne identifikuje.

23.REGULACIONA TEORIJA I URBANA POLITIKA: restrukturiranje drutvene

moi u postfordizmu.
Harvi navodi da je postmoderni grad, odraz kulturne logike kasno kapitalizma,
obleen neophodnou stvaranja poslovne klime i politike ustupaka bogatim potroaima na
raun kolektivne potronje lokalne radnike klase i siromanog stanovnitva. On tu promenu
posmatra u kontekstu problematike akumulacije kapitala oslanjajui se na regulacionu
teroriju, koja ukazuje na razliite naine ureenja kapitalizma,odnosno na istorijski osobene
reime akumulacije. Regulaciona teorija nastala je iz marksistike strukturalistike kole u
Francuskoj, kao pokuaj ublaavanja nedostataka ekonomskog determinizma, u smislu veeg
uvaavanja deterministike autonomije ostalih drutvenih podsistema. Njen osnovni postulat
je da socijalne i politike institucije, kulturne norme i moralni kodovi generiu odrivost
nekog reima akumulacije kapitala. Teorija istie da se reim akumulacije kapitala odnosi na
sklop makroekonomskih odnosa (odrivost proizvodnje i potronje) koji omoguavaju
proirenu akumulaciju kapitala bez neposrednog i katastrofinog ugroavanja sistema
njegovim nestabilnostima, ime se disbalansi proizvodnje, cirkulacije, potronje odlau ili
izmetaju, a akutne krize zamenjuju hroninim kriznim tendencijama. Odriva
kompatibilnost proizvodnje i potronje nije automatska karakteristika kapitalizma dok
socijalne i politike institucije, kulturne norme, nisu ustanovljene sa primarnim ciljem
odranja reima akululacije ali mogu reprodukuvati takav efekat. Kada se to dogodi oni ine
reim regulacije. U okviru svakog reima regulacije mogu se izdvojiti 4 vane kategorije, iju
je koordinaciju nepohodno postii:
-neposredni proces rada
-akumulacija kapitala(odnos proizvodnje i potronje)
-model socijalne organizacije( drave, preduzea...)
-model socijalizacije (oblast politike, kulture, prostorne organizacije)
Margit Mejer istie 3 znaajne i meusobno povezane promene u upravljanju gradom u
postfordistikom reimu:

9
1) zamena tradicionalne redistributivne politike zahtevom za prilagodljivom radnom snagom
i redefinisanjem socijalne politike (od masovne potrpnje ka sistemu provizije socijalne
potronje)
2) lokalna vlast ukljuuje aktere iz nevladinog i privatnog sektora
3) nestanak nekada jasnih razlika izmeu razliitih oblasti politike, jer su one sve obuhvaene
strategijom ekonomskog razvoja. Ona istie da se proces odluivanja sve ee odvija van
institucionalne strukture lokalne vlasti.
Tokom fordististikog perioda, potronja i reprodukcija bile su dominantno nacionalno
kontrolisane/regulisane, dok u periodu postfordizma uoava se niz kondradiktornih procesa i
borba ta mo na razliitim prostornim nivoima upravljanja. To se pre svega odnosi na
restrukturiranje moi nacionalne drave ka supra-nacnionalnim i subnacnionalnim nivoima
(ukljuujui i individualni afirmisanjem line odgovornosti). injenica da se regulacija
odnosa kapita-rad supta na lokal uslove pregovaranja pojaava mo onih koji lako mogu da
menjaju lokaciju na raun onih koji su zarobljeni u odreenim lokalnim okolnostima.
Prema Harviju, menaderski pristup tipian za 60-te godine XX veka ustupio je mesto
inicijatorskim i preduzetnikim oblicima delovanja u 70 i 80-tim god. Taj pomak povezan je
sa potekoama koje su opteretile kapitalistike privrede poev od recesije 1973. god. Jai
naglasak na lokalno delovanje, kojim bi se suzbile te potekoe, ima veze sa slabljenjem moi
nacionale drave da upravlja multinacionalnim tokovima novca pa investiranje sve vie
poprima oblik pregovora izmeu meunarodnog finanfijskog kapitala i lokalnih vlasti.
Mogue je da je napredak gradskog preduzetnitva odigrao znaajnu ulogu u optoj tranziciji
dinamike kapitalizma s fordistiko-kejnzijanskog reima akumulacije kapitala na reim
fleksibilne akumulacije

Transformisanje gradske vlasti je imalo sutinske makroekonomske uzroke i implikacije. U

sreditu novog preduzetnitva je a)partnerstvo javnog i privatnog b) ovo partnerstvo je
preduzetniko jer je proraunato u osmiljavanju i izvrenju tj nije u pitanju racionalno
isplaniran i koordinisan razvoj c) preduzetnitvo se usmerava na politiku ekonomiju mesta, a
ne teritorije. Pod teritorijom se podrazumevaju ekonomski projekti usmereni ka poboljanju
uslova ivota ili rada u okviru odreene upravne oblasti, dok mesta imaju samo lokalni
znaaj, ne utiu na primer na ivot celog grada.
Tipino novo gradsko preduzetnitvo poina na partnerstvu javnog i privatnog usredsreujui
se na svoj neposredni politiki i ekonomski cilj investiranje i privredni razvoj koji pekulie
izgradnjom mesta, umesto da pobolja ivotne uslove na odreenoj teritoriji.
Alternativne strategije upravljanja gradom: prema Harviju postoje 4 osnovne opcije.
A) Konkurencija unutar meunarodne podele rada stvara i iskoriava odreene prednosti za
proizvodnju roba i usluga. Postoje razliite prednosti: prirodna bogatstva, poloaj, veina
nastaje investiranjem u fiziku i drutvenu infrastrukturu. Takoe, meunarodna
konkurentnost zavisi od kvaliteta, kvantiteta i cene lokalne ponude radne snage. Veoma je
isplativo investiranje u visokoobrazovan, struan kadar koji j prilagoen novim procesima
rada.
B) Gradsko podruje moe teiti da pobolja svoju konkurentsku poziciju u pogledu
potronje prostora. Kvalitet ivota dentrifikacija, inovacije u kulturi, fiziko poboljanje
gradske sredine, atrakcije za potroae, zabavni sadraji. Grad treba da izgleda kao

10
uzbudljivo, kreativno i bezbedno mesto za ivot, posetu ili zabavu. Turizam je recimo
koristan za opte unapreenje ivotne sredine. Festivali i kulturni dogaaji.
C) Borba za kljune funkcije upravljanja i kontrole krupnim finansijskim poslovima, vladom
ili prikupljanjem i obradom informacija. Za to je neophodna skupa infrastruktura. Presudno je
mesto u okviru svetske mree komunikacija.
D) Konkurentska prednost u pogledu preraspodele vikova preko centralne vlade. Gradsko
preduzetnitvo ipak podrazumeva izvestan stepen takmienja gradova. Male razlike izmeu
ponude radne snage, infrastrukture i resursa, dravnih propisa i oporezivanja postaju veoma
znaajne. Zato je zadatak gradskih vlasti da privuku finansijska sredstva i potronju.

Geri Stoker-razrada pristupa regulacione teorije urbanom pitanju i koncepta urbanog reima,
pomenuti koncept predstavlja izazov ekonomskom determinizmu kako neoliberalnom tako i
neomarskistickom, ali isto tako i hiperpluralistickim teorijama moci. Umesto elitistickih i
pluralistickih pitanja, moc kao socijalna produkcija usmerava se na pitanje ko ima sposobnost
delanja. Teziste se pomera sa subordinacije i dominacije na sposobnost sprovodjenja
kolektivne akcije i ostvarivanja ciljeva. Rezim se sagledava kao neformalna, ali ipak stabilna
koalicija, kojoj pristup institucionalnim resursima daje znacajnu ulogu u odlucivanju. Njeni
clanovi imaju domen komandne moci zasnovan na neformalnoj osnovi, to deluje zahvaljujuci
svesti o nuznosti saradnje i medjusobne zavisnosti. Dva kljucna partnera jesu predstavnici
lokalne vlasti i privatnog biznisa. Odgovornost lokalne vlasti za kvalitet zivota gradjana sve
neposrednije zavisi od proizvodnih uslova, dok je njihov ekonomski ucinak odredjen radom
privatnog sektora.

24. KONCEPT URBANOG REIMA: diverzifikacija koncepta drutvene moi

STOKER: za prouavanje urbane politike, od 80-tih godina XX veka, teorija reima ima sve
vei znaaj. Ona prua okvir za analizu koja zahvata kljune aspekte upravljanja gradom na
kraju XX veka i nastoji da obuhvati mnotvo reakcija na urbane promene. Naglasak je na
meusobnoj zavisnosti dravnih i nedravnih snaga u suoavaju s ekonomskim i drutvenim
izazovima. Teorija reima omoguuje nov nain razmatranja pitanja moi, panju skree s
ograniene usresreenosti na mo kao problem drutvene kontrole i usmerava je ka
razumevanju moi koja je izraena pomou drutvene proizvodnje. U sloenom,
fragmentiranom urbanom svetu, paradigmatski oblik moi je onaj koji omoguava odreenim
krugovim da udrue svoje sposobnosti kako bi ostvarili zajednike ciljeve.
Delo Klarensa Stouna predstavlja nauspeniju primenu analize reima. Sredinje mesto u
teoriji reima zauzima sloenost. Institucije i akteri nalaze se u izuzetno sloenoj mrei
odnosa, savremeni urbani sistem karakteriu raznoliko obrasci uzajamne zavisnosti.
Sloenost i fragmentiranost ograniavaju mo drave kao aktera vlasti i kontrole. Vlade
moraju udruiti svoje sposobnosti sa sposobnostima razliitih nevladihih aktera kako bi bile
delotvorne. Reagujui na drutvene promene i konflikte dravni i nedravnih akteri
podstaknuti su da ustanove reime kako bi olakali delanje i poveali svoju mo. Reim se
stoga moe definisati kao nezvanina, a ipak relativno postojana grupa s pristupom
isntitucionalnim resursima, koji joj omoguavaju kontinuiranu ulogu u upravnom
odluivanju. Reimi ne funkcioniu na osnovu zvanine hijerarhije, kao to ne postoji samo

11
jedno sredite upravljanja i kontrole.Politikom reima ne upravlja se pomou neogranienog
takmiarskog pogaanja. Teorija reima ukazuje na trei nain koordinisanja drutvenog
ivota: mreu-efikasno delovanje prostitie iz zdruenih nastojanja razliitih interesnih grupa
i organizacija. Saradnja se ostvaruje uspostavljanjem odnosa zasnovanih na solidarnosti,
lojalnosti, poverenju i uzajamnoj podrci. Mo se stvara okupljanjem aktera koji sarauju. Da
bi akteri bili delotvorni u reimu oni moraju a) imati strateko poznavanje drutvenih
transakcija i mogunost delanja na osnovu tog znanja i b) kontrolu sredstava. Najei kjluni
uesnici su izabrani politiki funkcioneri i poslovni krugovi.
Teorija reima se bavi procesom posredovanja izmeu vlade i interesnih grupa. Kljuna
pokretaka sila je unutranja politika formiranja koalicija. Svi reimi moraju da razviju
strategije manipulisanja irim politikim okruenjem. Stoun operacionalizuje Gvozdeni
zakon: da bi vladajua koalicija bila odriva, ona mora biti u stanju da mobilie resurse koji
su proporcionalni njenom politikom programu. Stoun je u amerikim gradovima uoio 4 tipa
reima:
a) reimi koji su za odravanje postojeeg stanja
b)reimi koji se zalau za razvoj
c) progresivni reimi srednje klase
d) reimi koji se bore za poboljanje uslova ivota nie klase.
Teorija reima se dakle moe odrediti kao model izbora politikih smernica u urbanoj sredini.
Prema Stounu teorija reima zastupa miljenje da dravnu politiku oblikuju 3 faktora: a)
sastav vladajue koalicije u zajednici b) priroda odnosa izmeu pripadnika vladajue
koalicije i c) resursi kojima lanovi doprinose vladajuoj koaliciji.
Kritike: postoje najmanje 4 oblika moi:
a) sistemska njom raspolau odreene grupe zbog svog poloaja u drutveno-ekonomskoj
strukturi. Smatra se da poslovni krugovi zbog toga to upravljaju odlukama koje se tiu
investicija i resursa presudnih za drutvenu dobit, imaju povlaenu poziciju u kreiranju
urbane politike.
b) mo vladanja ili drutvene kontrole podrazumeva aktivno mobilisanje resursa da bi se
ostvarila dominacija nad drugim interesnim grupama. Ona se poretee samo na limitirani
delokrug i ogranieni skup aktivnosti.
c) koaliciona mo podrazumeva aktere koji se dogovaraju na osnovu svojih posebnih
autonomnih temelja moi. Dogovor zavisi od mogunosti da se nau drugi akteri, iji su
ciljevi usaglaeni s njihovim, a resusri komplementarni.
d) mo brzog delanja ili mo drutvene proizvodnje presudna za teoriju reima, ona je
rezultat sposobnosti odreene grupe da rei probleme kolektivnog delanja i da osmisli
strukturu koja moe obavljati neophodne dunosti. Da bi se postigli rezultati neophodna je
sposobnost kolektivnog delovanja. Reime je neophodno postaviti u kontext, kao i objasniti
kontinuitet i promenu reima.
Odreene interesne grupe su u prednosti kada treba ustanoviti reim, one koje vladaju
sistematskom moi i koje vladaju resursima povezanim s moi odluivanja. Da bi to
pretvorile u mo brzog delanja, one moraju manipulisati svojim stratekim poloajem i
upravljati resursima.

12
25. POJAM PREDUZETNIKOG GRADA
Proaktivna promocija lokalnog ekonomskog razvoja od strane lokalne vlasti u saveznitvu sa
drugim agentimam privatnog sektora oznaava se pojmom preduzetnikog grada. Desop
pravi razliku izmeu gradova ija uprava tei da privue nove poslove nudei ustupke
potencijalnim investitorima i onih koju su angaovani u inovaciji. U striktnom smislu,
preduzetniki je samo onaj grad koji je institucionalno i organizaciono opremljen tako da
nudi privilegovani strateki prostor za inovaciju, grad koji je postigao kapacitet za
preduzetniko delanje. Praksa preduzetnikog grada sve ukljuuje i faktore koji su ranije
smatrani van ekonomskim(obrazovanje, nauka...) Desop smatra da se u postfordistikom
periodu otvara potencijalna mogunosti da gradovi postanu mesta za produkciju koja se ne
oslanja samo na kapital vei na organizacionu inteligenciju i relevantna znanja, na
oblikovanje institucionalnog konteksta i profilisanje specifinih lokalnih prednosti a ne
apstraktnih prostora, a problem je u tome to njih obleava stalna tenzija. Tenzija ishodi iz
kratkotrajnosti ekonomski spekulacija i znatno dueg vremena koje je potrebno da se razvije
kompetitivna dinamika ukorenjena u drugim resursima.
Prema Harviju, menaderski pristup tipian za 60-te godine XX veka ustupio je mesto
inicijatorskim i preduzetnikim oblicima delovanja u 70 i 80-tim god. Taj pomak povezan je
sa potekoama koje su opteretile kapitalistike privrede poev od recesije 1973. god. Jai
naglasak na lokalno delovanje, kojim bi se suzbile te potekoe, ima veze sa slabljenjem moi
nacionale drave da upravlja multinacionalnim tokovima novca pa investiranje sve vie
poprima oblik pregovora izmeu meunarodnog finanfijskog kapitala i lokalnih vlasti.
Mogue je da je napredak gradskog preduzetnitva odigrao znaajnu ulogu u optoj tranziciji
dinamike kapitalizma s fordistiko-kejnzijanskog reima akumulacije kapitala na reim
fleksibilne akumulacije
Transformisanje gradske vlasti je imalo sutinske makroekonomske uzroke i implikacije. U
sreditu novog preduzetnitva je a)partnerstvo javnog i privatnog- uticaj lokalne vlasti kako
bi se privukli strani izvori finansiranja, nova direktna ulaganja ili novi izvori zaposlenja. b)
ovo partnerstvo je preduzetniko jer je proraunato u osmiljavanju i izvrenju tj nije u
pitanju racionalno isplaniran i koordinisan razvoj c) preduzetnitvo se usmerava na politiku
ekonomiju mesta, a ne teritorije. Pod teritorijom se podrazumevaju ekonomski projekti
usmereni ka poboljanju uslova ivota ili rada u okviru odreene upravne oblasti, dok mesta
imaju samo lokalni znaaj, ne utiu na primer na ivot celog grada. Tipino novo gradsko
preduzetnitvo poina na partnerstvu javnog i privatnog usredsreujui se na svoj neposredni
politiki i ekonomski cilj investiranje i privredni razvoj koji pekulie izgradnjom mesta,
umesto da pobolja ivotne uslove na odreenoj teritoriji.
Gradsko preduzetnistvo ima 4 opcije: 1. Konkurencija unutar medjunarodne podele rada
stvara ili iskoriscava odredjene prednosti za proizvodnju robe i usluga. Neke prednosti poticu
iz baze prirodnih bogatstava ili od polozaja (nafta ili trgovina). Ostale prednosti nastaju
investiranjem drzave i privatnih lica (primene novih tehnologija, lansiranje novih proizvoda,
moze biti znacajan, dok se lokalni troskovi mogu redukovati subvencijama). Do razvoja
velikih razmera danas retko dolazi a da lokalna vlada ne ponudi kao podsticaj podrsku i
solidan paket novacane pomoci. Kvalitet, kvantitet i cena lokalne radne snage, pregovori
izmedju poslodavaca i sindikatra na lokalnom nivou. Investiranje u visokobudzetni strucni
kadar.

13
2. Gradsko podrucje moze takodje teziti da poboljsa svoju konkurentsku poziciju u pogledu
potrosnje prostora sto podrazumeva mnogo vise od nastojanja da turizam donese profit
gradskom podrucju. Ono se sve vise usmerava na kvalitet zivota. Dzentrifikacija, inovacije u
kulturi i fizicko poboljsanje gradske sredine, atrakcije za potrosace i zabavni sadrzaji su
mnogo bitniji aspekti strategije obnavljanja grada. Osim toga sto ostvaruje zaradu i sklapa
poslove turizam ima i osetan ucinak uzgredne koristi u opstem unapredjenju zivotne sredine
(pr renoviranje, festivali i kulturni dogaaji.
3. Urbano preduzetnistvo takodje je izrazito obojeno zestokom borbom za kljucne funkcije
urpavljanja i kontrole ukupnim finansijskim poslovima. Posebna i cesto skupa
infrastruktura- velika ulaganja u transportne i komunikacijske veze, te odgovarajui
kancelarijski prostor smanjuju trokove i vreme obavljanja posla na minimim. Dopunske
sluzbe velikog dijapazona, naroito one koje mogu brzo prikupiti i obraditi informacije
zahtevaju drugaiji tip investicija, dok specifina znanja, nuna tim delanostima akcenat
stavljaju na podruje glavnog grada koja nude odreene obrazovne mogunosti. Ishod je
utisak da ce grad buducnosti biti samo grad sluzbi upravljanja i kontrole, informacijski grad,
postindustrijski grad; u kome izvoz usluga prerasta ekonomsku bazu opstanka.
4. Konkurentna prednost u pogledu preraspodele viskova preko centralne vlade jos uvek je
od ogromnog znacaja zbog neke vrste mita da centralne vlade ne raspodeljuju sredstva u meri
u kojoj su to nekada radile. Kanali raspodele su se promenili tako da u VB i SAD vojni i
odbrambeni ugovori posepuju razvoj grada, delimino usled samog iznosa angaovanog
novca, koliko i zbog strunog profila te neoekivane dobiti koja se moe pojaviti u
takozvanim industrijama velikih tehnologija.Savezi gradske vladajuce klase, prema tome,
imali su sijaset povoljnih prilika da mehanizme preraspodele iskoriste kao sredstvo opstanka
grada.
Polozaj i funkcija unutar gradske hijerarhije odigrali su znacajnu ulogu u oblikovanju obrasca
grasdskog uspeha i neuspeha. Gradsko preduzetnistvo ipak podrazumeva izvestan stepen
takmicenja gradova. Opadanje troskova transporta i redukovanje prostornih barijera za
kretanje robe, ljudi, novca, i informacija, povecavaju znacaj kvaliteta nekog mesta, utrkivanje
gradova za kapitalisticki razvoj. Male razlike izmedju ponude radne snage, infrastrukture i
resursa, drzanvnih propsa i oporezivanja, poprimaju mnogo veci znacaj nego u vreme kada
su veliki troskovi transporta stvarali prirodne monopole lokalne proizvodnje na lokalnim
trzistima. Kapital danas ima moc da reaguje na izrazito lokalne varijacije ukusa potrosaca
nudeci male serije i specijalizvoanu prozivodnju, namenjene zadovojavanju potreba
lokalnog trzista.

26.POSTOMODERNI GRAD- pomeranje naglaska ka kulturno estetskoj dimenziji

gradskog prostora.
Koncepti preduzetnikog i postmodernog grada odreeni su istim makrodimenzijama, jer su i
promene ureenja i oblikovanja gradova koje nazivamo postmodernim odraz fleksibilne
akmulacije kaptitala. Koncept preduzetnikog grada fokusira se na analizi inovativnih
strategija ekonomskog razvoja kroz saradnju lokalne vlasti sa privatnim sektorom i civilnim
drutvom, kao i na promene u sferi socijalne odgovornosti javnog sektora u kontekstu
privatizaicije, deregulacije i decentralizacije dravnih politika. Koncept postmodernog grada
obuhvata iste ove promene, ali naglasak stavlja na mesto i znaaj koji kultura (industrija

14
 kulture i ekonomija simbola) i potronja imaju u ekonomskoj promociji grada, te na ulogu
gradskih prostora potronje i urbanih stilova ivota kao bitnih aspekata socijalne integracije
koja se ostvaruje kroz konzumerizam.
U periodu postmoderne, dolazi do (re)konstekualizacije i (re)subjektivizacije prostora, do
odbacivanja apstraktnog birokratskog centralizma zarad neposrednosti lokalnog, a namesto
apstraktne politike javnog prostora nasupta politika konkretnog konteksta. U oblasti urbane
politike fokus se premeta sa politiko-ekonomske ka kulturno-estetskojk dimenziji gradskog
prostora, a osnovna debata se pomera sa pitanja kako redizajnirati grada da se postigne
jednakost i socijalna pravda ka izraavanju diverzifikovanih identiteta. Socijalna kohezija u
velikoj meri se svodi na generisanje dogaaja koji pruaju zadovoljstvo kolektivnog
uestvovanja. Arhitektonika spektakla tako se stavlja u funkciju pacifikacije urbanog drutva
a otvoreno je pitanje stabilnosti postignutih unificirajuih efekata. Do pre dve decenije
planiranje urbanog razvoja zasnivalo se na definisanju preciznih pravila,, specijalizacija
prostornih celina, apstraknom pojmu opteg interesa, danas se govori o stratekom
menadmentu, u kojem planska dokumenta pretpostavljaju skup moguih opcija odreene
akcije. Nekoliko dimenzija koje opisuju sutinu ovih promena:
1. planiranje kroz razvojne strateke korake koji dozvoljavaju, ako je neophodno, reviziju
ciljeva i sredstva njihog sprovoenja.
2. pomak pravila koja definiu ta treba initi ka odrednicama ta treba postii, vei znaaj se
daje rezultatima nego sredstvima.
3.promena principa prostorne specijalizacije prostornom kompleksnou (afirmacija
raznovrsnoti i fleksibilnosti).
4. transfer od kolektivnih ka individualnim servisima( ne znaci nestanak javnih ustanova, ali
se menja njih sadraj).
5. pomak favorizovanja opteg interesa ka identifikovanju procedure definisanja konkretnih
problema i uslova pregovaranja( od organizacionih pravila ka pravilima koordinacije).
6. prelaz od vladanja ka upravljanju(danas ideja urbanog planiranja obuhvata konsultovanje
svih zainteresovanih strana).

27. Od urbane obnove ka urbanoj revitalizaciji: promena fokusa urbanog planiranja i politike

Javni prostor je javno dobro koje po definiciji zajedniki koristi veliki broj potroaa. Dva bitna obeleja
javnog dobra su: 1. nerivalski odnos- potronja od strane jedne osobe ne smanjuje koliinu dobara za druge
potroae i 2. neekskluzivnost- jednom kada je dobro na raspolaganju nije mogue ograniiti ili zaustaviti
njegovo korienje. Potronja javnih dobara u savremenom svetu je multiakterska aktivnost u koju su ukljueni
drava i njene slube, civilni sektor, privatni preduzetnici i drugi akteri. Svaki pokuaj da se definie i kontrolie
javno dobro od strane jednog aktera, kako je to praktikovano u socijalistikim dravama ili u privatnom sektoru u
liberalnom kapitalizmu protivno je samoj definiciji javnog prostora.

Polovinom prolog veka, zajendo sa afirmacijom socijalne drave i kolektivne potronje u urbanoj politici
dolo je do demokratizacije javnog prostora koja je u tom periodu dostigla maksimum, nakon ega dolazi do

15
porasta ekskluzivnost javnog prostora posebno u neoliberalnim odnosno rezidualnim socijalnim dravama.
Ekonomija simbola u funkciji je preduzetnikog imida grada koji reflektuje odluke elite o tome ta moe i ko
moe biti vidljiv u javnom prostoru, dok se nepoeljni uklanjaju. Pitanje ko ima pravo da bude u javnom prostoru
i da ga koristi na odreen nain znaajno je kao bitan element definisanja javne kulture. Ureenje i upravljanje
javnim prostorom sve se vie prenosi na aktere privatnog sektora, pa tako oni bitno odreuju sadraj i korisnike
ovih prostora. Ureivanje javnog prostora oslanjajui se na privatne agencije za nadziranje i kontrolu donosi
odreene utede javnom sektoru, ali injenica da finansijska mo privatnika finansira javne servise znai da se ovi
servisi time ne dopunjuju, ve naprotiv, oni potiskuju javna dobra. Oblikovanje i prihvatanje javnog prostora sa
maksimalnim nadzorom moe dovesti do naruavanja funkcija javnog dobra- da reprezentuje razliitost urbanog
ivota, ve da vodi dominaciji privatizovane kulture. Takva praksa vodi uruavanju osnovnih principa
funkcionisanja javnog prostora- javni nadzor i otvoren pristup.

Poreenje projekta urbane obnove i urbane revitalizacije pokazalo je da promene urbane politike vode
podreivanju socijalnih ciljeva ekonomskim. Prvi tip projekta bio je karakteristian za 1960. i 1970.godine i imao
je za cilj obnovu stambenenih kvartova siromanih kroz podizanje kvaliteta ivota lokalnog stanovnitva,
prvenstveno poboljavanjem infrastruktune opremljenosti i kvaliteta stanovanja.

Od 1980ih programi dobijaju svojstva urbane revitalizacije kojom se siromana podruja, naputeni
industrijski prostori i slino pretvaraju u rezidencijalne i poslovne luksuzne prostore. Ulaganje lokalnog novca u
projekte urbane revitalizacije bilo je voeno ekonomskom racionalnou, a ne lokalnim potrebama. Taj
sprektakularni razvoj delova grada predvienih za revitalizaciju retko je automatski obezbeivao znaajne
pozitine efekte svim delovima zajednice to dovodi do naruavanja balansa izmeu socijalne pravde i
kapitalistike vizije grada, kojem se teili programi urbane obnove.

28. Komparacija modernog i postmodernog grada (fordistiki postfordistiki grad)

Poreenje obeleja modernog i postmodernog odnosno fordistikog i postfordistikog grada i njihove

razlike odnose se na nekoliko oblasti: proizvodnju/potrosnju, vlast, oblikovanje prostora, projektovanje, struktura
stanovnitva.

1. moderan, odnosno fordistiki grad organizovan je na bazi standardne proizvodnje (kapitalno intenzivna
postrojenja velikog obima, nefleksibilna proizvodnja, rigidna birokratija), dok je postfordistiki grad orijentisan
ka potronji, dolazi do opadanja starih industrijskih grana, ekonomija je bazirana na uslugama, a glavna
karakteristika je fleksibilna proizvodnja, veliki znaaj imaju telekomunikacije i finansijski sektori

16
 2. U fordistikom gradu lokalna vlast reflektuje balans politike moi izmeu kapitalista, drave
(menadera) i radnika, dok je postfordistii grad pod uticajem politiki neizabranih tela, partnerstva pod
privatnim sektorom.

3. Lokalna vlast u fordistikom gradu fokusira se na razvoj i odravanje kolektivne potronje u cilju
obebeivanja potreba akumulacije kapitala i umanjenja klasnog konflikta, dok se u postfordistikom gradu vlast
fokusira na upotrebu gradskih resursa sa ciljem privlaenja mobilnog internacionalnog kapitala i investicija.

4. U fordistikom gradu urbana vlast poiva na menaderskom principu- redistribucija resursa u skladu sa
socijalnim potrebama, dok je u postfordistikom gradu urbana vlast preduzetnika , a veliku ulogu u
obezbeivanju usluga po trinim principima imaju neprofitne organizacije.

5. Oblikovanje prostora u fordistikom gradu u skladu je sa odreenim socijalnim ciljevima, postoji

utopijska vizija koja poiva na principu solidarnosti, dok je u postfordistikom gradu prostor nezavisan i
autonoman, lokalna posebnost odreuje se tako da bude u slubi ekonomskog rasta i principa konkurentnosti.

6. Za fordistiki grad karakteristino je nefleskibilno projektovanje, autoritativno planiranje, primena

jedinstvenih shema zasnovanih na konceptu graanstva i socijalnih prava, dok je projektovanje u
postfordistikom gradu eklektiko i igra.

7. Za fordistiki grad karakteristino je homogeno funkcionalno zoniranje i funkcionalan integracija grada,

dok su za postfordistiki grad karakteristine haotine struture i fragmentacija metropole.

8. U fordistikom gradu konstantno opada vrednost zemljita od centra ka periferiji, dok u

postfordistikom gradu postoji multifunkcionalnost podruja.

9. U fordistikom gradu rezidencijalna segregacija reflektuje tipine forme ivotnog stila i veliki stepen
homogenosti unutar klasnih grupa, dok u postfordistikom gradu postoji visok nivo sociajlne i prostorne
polarizacije, de-diferencijacije socijalnih grupa, kontrastriranje podruja urbanog sektora i oblasti siromatva

10. U fordistikom gradu nacionalna urbana politika poiva na principu smanjenja ekonomskog raskoraka
meu gradovima i urbanim regionima, dok u postfordistikom gradu vlada princip spontanog ukljuivanja i
postoji porast razvojnog jezgra.

29. Poreenje osnovnih obeleja kapitalistikog i socijalistikog grada

17
 Uporedna analiza karakteristika gradova evropskih socijalistikih zemalja i kapitalististikihgradova
razvijenog sveta ticala se sledeih karakteristika: 1. vlasnitvo i distirbutivni mehanizmi, 2. ekonomija i
infrastruktura, 3. politika, 4. urbanizam, 5. stambeni sistem, 6. prostorni razvoj.

1.Vlasnitvo i distributivni mehanizmi- U socijalistikom gradu drava ima vlasnitvo nad graevinskim
zemljitem i znatnim delom stambenog fonda i za njega je karakteristino odbacivanje trinih mehanizama
(renta), dok u kapitalistikom gradu postoji znaajna uloga privatnog vlasnitva i dominacija trinih
mehanizama.

2.Ekonomija i infrastruktura- Za socijalistiki grad karakteristina je neefikasnost ekonomskog sistema

bez postindustrijskog razvoja, zatim podurbanizacija- primarno se investira u industriju dok se sporija razvija
infrastruktura, dominira masovna industrijska proizvodnja, ekonomija obima, velika dravna/drutvena
preduzea, dok je u kapitalistikom gradu industrijski razvoj praen postindustijskom transformaciom, vlada
ekonomija tranje, razvoj industije i infrastrukture je usklaen, raste znaaj servisne ekonomije, fleksibilnija
proizvodnja, postoji veliki broj malih i srednjih reduzea specijalizovane proizvodnje i usluga, i kapitalistiki
grad se kree od industrijskog grada ka gradu potronje i usluga

3. Politika u socijalistikom gradu nacionalna drava ima direktnu kontrolu nad gradskom vlau
(subordinarna optinska vlast), veliki znaaj ima razvoj socijalne infrastrukture, dok u kapitalistikom gradu
postoji pomak od menaderske ka preduzetnikoj lokalnoj vlasti, nakon perioda kolektivne potronje u
kapitalistikom gradu dolazi do procesa privatizacije i deregulacije, takoe postoji partnerstvo javnog i privatnog
sektora.

4. Urbanizam u socijalistikom gradu poslovne i rezidencijalne aktivnosti zoniraju se u duhu modernog

urbanizma sa naglaenim funkcionalizmom i usklaeno sa socijalnim ciljevima, manji je stepen urbane
diverzifikacije, visoki su udeli industrijskog i stambenog zemljita i nia je koncentracija komercijalnih sadraja u
centru grada, dok u kapitalistikom gradu postoji dominantan komercijalni centar i vrednost ravnomerno opada
ka periferiji (to je zoniranje tokom industrijskog perioda), a postidustrijsko restrukturiranje dovelo je do
naputanja zoniranja, multifunkcionalnije i fleksibilnije planove i estetiku stavlja ispred socijalnih principa.

5. Stambeni prostor u socijalistikom gradu dominantna je uloga drave u proviziji stanova, nii je nivo
rezidencijalne segregacije i stanovi su distribuirani primarno viim drutvenim slojevima (javni sektor),
karakteristina je kvantitativna stambena nestaica strategija samogradnje i/ili ilegalne gradnje, dok u
kapitalistikom gradu zavisno od tipa drave postoji manja ili vea uloga drave u proviziji stanova, znaajna je
rezidencijalna segregacija, (javni sektor) koncipiran je kao socijalna zatita i korisnici su nie drutvene grupe,
kapitalistiki grad je reio pitanje kvantitativne stambene netaice.

18
 6. Prostorni razvoj za socijalistiki grad karakteristina je suburbanizacija nova stambena naselja
kolektivnog tipa, drutvenog vlasnitva i privilegovanih socijalnih grupa naspram individualnog stanovanja u
privatnom vlasnitvu marginalnih aktera; podurbanizovana periferija, atraktivnost centra, nema dentrifikacije, a
u kapitalistikom gradu vlada suburbanizacija zapadnog tipa (stanovanje srednje klase u privatnom vlasnitvu),
periferijska nova stambena naselja u javnom sektoru rezervisana su za marginalizovane socijalne grupe, postoji
dentrifikacija luksuzni stambeni projekti, pretvaranje industrijskih objekata u prostore za stanovanje, zabavnog
i komercijalnog sadraja.

30. Postsocijalistiki grad-karakteristike transformacije, validnost koncepta

Transformacija postsocijalistikog grada ka trinom, postindustijskom i postfordistikom gradu

uslovljava njihovo istovremeno suoavanje sa izatovima dekonstrukcije socijalistikog grada i regulaciona
transformacije kapitalistikog urbanog sistema. O kraju socijalistike urbane politike moe se govoriti kao o
konanom kraju modernistikog projekta, a o postsocijalistikim urbanim okolnostima kao tipino postmodernim
u pogledu diverzifikacije aktera koji se nisu molgi ispoljiti pod komunistikom ideologijom. Postsocijalistike i
postmoderne okolnosti reflektuju se u haotinom modelu razvoja gradova koji nastaju usled slabljenja drave kao
centralnog autoriteta, ali i proizvoljnosti gradskih vlasti u primeni racionalih naela upravljanaj urbanim
sistemom u trinim uslovima. Karakteristike socijalistikog sistema bitno su odredile nain organizacije prostora
i upotrebe kljunih prostornih resursa, kao i stepen efikasnosti njihove iskorienosti sa ekolokog, socijalnog i
ekonomskog aspekta. Koncept podurbanizovanosti razvijen je upravo da bi ukazao na odustvo koordinacije
izmeu nivoa urbanizacije i industijalizacije sociajlistikih gradova u odnosu na kapitalistiki model, u odnosu na
koji su bili podurbanizovani i u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. injenica da je socijalistika drava
uspevala da sprei prekomernu imigraciju u gradove, preteranu urbani koncentraciju u pojedinim gradovima, ali i
da sprei urbane nejednakosti uzimana je kao odrednica sutinske razlike socijalistikog modela urbanizacije u
poreenju sa prekomernom urbanizacijom Treeg sveta. Presocijalistiko iskustvo veine postsocijalistikih
gradova ukazuje na injenicu da su industrijalizacija i urbanizacija bile usporene tokom 1920ih, stagnante tokom
1930ih, to je otealo stvaranje jake klase kapitalista i olakalo kasniji projekat dravnog socijalizma.
Presocijalistiko, a onda i socijalistiko naslee ocenjeno je kao neadekvatno za brzu i uspenu transformaciju ka
modelu kapitalistikog grada razvijenog sveta. Na putu integracije u globalne mree postsocijalistiki gradovi
suoavaju se sa preprekama koje ih stavljaju u poluperiferijski poloaj jer im nasleena podurbanizovanost
smanjuje potrebnu konkuretnost. Urbanizam i prostorna ekonomija socijalistikih gradova poivali su na
redistributivnoj moi partijske elite, rukovoene principima drutvenog vlasnitva i maksimiziranja investicija u
industriju, to je ograniilo neophodne investicije u infrastrukturni razvoj prostora i gradskih resursa. Porast
urbanih delova velikih gradova tj. proces suburbanizacije nije se odvijao pomakom gradskog stanovnitva ka
ekoloki povoljnijim lokacijama, kao u kapitalistikom gradu u periodu industrijalizacije, ve imigracijom sa sela

19
iji akteri nisu imali adekvatne resurse da se nastane u gradu to je uslovavalo stalnu podurbanizovanost gradske
periferije, odnosno odravalo rezidencijalnu popularnost centralnih gradskih podruja. Time su pravo na grad i
pravo na stan postali specifina privilegija, to je Lefevra navelo da ukae na slinosti izmeu urbanizma
socijalistikih zemalja i urbanizma kapitalistikog sistema u pogledu neostvarivanja prava na upotrebnu vrednost
urbanog prostora. Lefevr je ak smatrao i da je smislenije govoriti o etatistikom nainu proizvodnje kao pojmu
koji obuhvata i dravni socijalistizam i dravni kapitalizam.

Drugi znaajan princip partijske drave u oblikovanju prostora bila je dominacija kolektivne nad
individualnom potronjom. Urbanizmom je diminirala gradnja novih stambenih naselja kolektivnog tipa, a
suzbijanje privatnog ispoljavalo se kroz plansko zanemarivanje individualnog stanovanja i resursa individualne
potronje. U uslovima stambene nestaice proklamovani princip stanovanja u dravnom/drutvenom sektoru nije
mogao da obuhvati celokupnu populaciju, a injenica da su stanovi natproseno dodeljivani lanovima politike
elite, strunjacima i visoko kvalifikovanim radnicima, obesmislila je koncept prava na stan. I u socijalizmu, i u
kapitalizmu stanovanje u javnom sektoru bilo je prvenstveno politiki projekat, a tim da je tokom socijalizma
prevashodno bio namenjen viim socijalim grupama tj. uopte nije imao ulogu socijalne zatite najugroenijih.
Znaajan deo stanovnitva bio je primoran da razvija alternativne strategije oslanjajui se na kvazitrine i
reciprocitetne mehanzme, i ne retko zalazei u sferu ilegalnog delovanja. Takve strategije su tolerisane kao nuno
zlo jer je u socijalistikom stabenom modelu idealno tipski bilo realno samo ono to je bilo kolektivno i to je
odreeno kao potreba radnike klase. Svaka individualnizacija stambenih praksi bila bi tretirana kao ilegalna, ali
ipak ona se nije uklanjala iz drtvenog konteksta jer bi odsustvo privatnih stambenih praksi dodatno zaotrilo
stambenu krizu. Dominacija dravne kontrole i kolektivistike ieologije i praksa u obezbeivanju kljunih
urbanih resursa ipak su rezultirale niim stepenom socio-prostornih nejednakosti u poreenju sa gradovima
trinih sistema.

Idealno tipske specifinosti socijalistikog u odnosu na kapotalistiki grad traene su u efektima koje su
prdukovali dominantni mehanizmi ekonomske integracije, pa je socijalistiki urbani sistem posmatran kao
sistem u ogledalu u odnosu na kapitalistiki, s ciljem da se ukae da je drava reirala osnovne nejednakosti, a
da su trini mehanizmi imali korektivnu ulogu (suprotno idealno tipskim modelu drave blagostanja). Porast
investicija u infrastrukturu u kasnijoj razvojnoj razi socijalistikih gradova nije mogao voditi kvalitativno
drugaijem urbanom modelu- poput modela postindustrijskog grada na Zapadu.

31. Odnos industrijalizacije i urbanizacije u razliitim drutveno-istorijskim kontekstima

Lefevr je u svojim knjigama o urbanizaciji govorio da je urbanizacija kraj i smisao industrijalzacije, da je

urbano totalitet koji se ne moe obuhvatiti putem parcijalnih nauka, urbanizam je maavina idelogija i prakse pod
uticajem drave i trita. Kada se radi o urbanom problematici neophodno je objasniti proces industrijalizacije i

20
odnos industrijalizacije prema urbanizaciji. Lefevr smatra da industrijalizacija proizvodi urbanizaciju. Meutim,
gradovi su bili centri drutvenog i politikog ivota i pre i u vreme dolaska industrijalizacije. Lefevr objanjava
ono to prethodi urbanom, tako to hipotetiki oznaava judnu prostorno-vremensku osnovu koja polazi od
odsustva urbanizacije i ide do potpune urbanizacije. Na toj osnovi se na poetku nalazi politiki grad, zatim
trgovaki grad i na kraju industrijski grad i stvaranje kritike take, faze ili zone kada se grad razliva na periferije,
osvajajui sela. Lefevr razliku dve kritike faze kroz koje prolazi urbano u toku istorisjkog razvoja. Prva kritika
faza je obeleena poreivanjem agrarnog industiji. U drugoj kritikoj fazi, koja sada traje, dolazi do podreivanja
industrije urbanizaciji odnosno podreivanje globalnog urbanom i urbanog stanovanju.

U XVI veku grad stie prednost nad selom to oznaava raanje urbane stvarnosti. Taj period prethodi
pojavi industrijskog kapitala koji nastupa osvajajui postojei grad ili stvarajui nove gradove. Zbog toga
politiki grad nije urbano, ve nagovetaj urbanog. Poetkom industrijalizacije nepokretno bogatstvo preuzima
buroazija koja se bogati trgovinom, bankarstvom i sl. Drutvo tei da se konstituie kao mrea gradova izmeu
kojih postoji razvijenija podela rada i saobraajne veze. Taj proces se nije jednako razvijao u svim
zapadnoevropskim zemljama. Lefevr razlikuje tri pojam: drutvo, drava i grad. Grad ulae napore kako bi se
konstituisao kao zatvoren sistem, korporativna organizacija. Industrijalizacija dovodi do poremeaja
uspostavljenih gradskih struktura i dovodi do razaranja krutog sistema korporacija. U poetku industrija tei da se
locira izvan gradova pored izvora energije, sirovina, saobraaja, ali kapitalisti nisu bili zadovoljni lociranjem
industrije izvan gradova dolazi do toga da se industrija, to je vie mogue, pribliava starim gradskim centrima.
Ubrzo je industrija bila primorana da stvara vlastite gradske centre.

Prema Lefevrovom miljenju drutvo se suoava sa dvostrukim procesom: industrijalizacija i urbanizacija,

rast i razvoj, ekonomska proizvodnja i drutveni ivot. Rast se odnosi na industriju, a razvoj na urbanizaciju. Da
bi ire utemeljio kritiku analizu Lefevr traga za uzrocima svetske krize grada. Budui da su uzroci te krize
razliiti u raznim zemlajma neophodno je izvriti komparativnu analizu tog fenomena u zemljama u razvoju,
visokoindustrijalizovanim kapitalistikim i socijalistikim zemljama. Svuda u svetu kriza tradiocionalnog
seljakog drutva praena je krizom tradionalnog grada. Kriza grada je u vezi sa dominacijom ogranienih oblika
racionalnosti, od kojih su najuticajnije ekonomska, prduktivna i birokratska racionalnost. Pored toga, kriza grada
je povezana sa krizom gradskih institucija, gradske jurisdikcije i administracije. Drava i industrijsko preduzee
vre pritisak na grad i nastoje da prisvoje gradske funkcije. Lefevrova analiza procesa urbanizacije i
industrijalizacije, odnosno dvostruke krize gradova dostie najvei teorijski domet kada osvetljava drutveni
sadraj tih procesa, tanije klasnu uslovljenost preobraaja grada.

32. Koncepti svetskih gradova, gobalnog i informatikog grada (teorija modernizacije zavisne
modernizacije mrenog drutva: razumevanje hijerarhije drutvene moi na globalnoj ravni)

21
Geografska podela prouavanja grada uopteno se deli na teoriju grada koja je usmerena na Zapad i
razvojne studije koje se bave gradovima Treeg sveta.
Karakteristike svetskih gradova:
Spajaju regionalne, nacionalne i internacionalne ekonomije u globalnu ekonomiju
Mogu se poreati po hijerarhiji u skladu sa ekonomskom moi kojom raspolau
Mnoge populacije su iskljuene iz prostora globalnog kapitalizma i svetskih gradova,
one su ekonomski irelevantne
Primarni inilac koji odreuje status u ovom sistemu je ekonomski i tesno je povezan sa teorijom
svetskog sistema, pa je kategorizacija zemalja na centar, periferiju i poluperiferiju preneta na analizu
gradova. Javlja se tendencija da se gradovi kategorizuju po hijerarhiji u kojoj su svetski gradovi na
vrhu po uticajnosti.
Pod uticajem Saskije Sasen savremenija istraivanja su vie usredsreena na identifikovanje
transnacionalnih poslovnih i finansijskih veza, koje odreuju najvii rang globalnih gradovi.
Koncetracije produkcionih servisa i infrastrukture stvara sposobnost za globalnu kontrolu, koja
odreenim gradovima omoguuje da postanu centri moi multinacionalnog kapitala. Svetska
ekonomija postaje sve vie decentralizovana, ali ne i liena centralnosti. Unutar globalnih gradova
uoava se nova geografija centralnosti i marginalnosti. Velike investicije u nekretnine i
telekomunikacije odlaze u centralna podruja globalnih gradova, dok su gradska podruja s niskim
dohotkom liena resursa. Raste jaz u visini prihoda izmeu visoko obrazovanih i nie obrazovanih ak
i kada rade u istim sektorima ekonomije. Poloaj globalnih gradova poiva na industrijskoj ekonomiji
koja nije nuno nacionalna, to ima daje samostalnost u odnosu na ekonomsku politiku nacionalne
drave, te se oni razlikuju od ostalih gradova urbanog sistema zemlje na ijoj se teritoriji nalaze.
Problem sa ovom teorijom je to izbacuje iz analize veinu svetskih gradova. Saskija Sasen smatra da
se funkcije upravljanja i kontrolisanja globalne ekonomije takoe odvijaju i u nekada perifernim
gradovima koji koordiniu globalno investiranje, finansijske i poslovne usluge na regionalnom nivou
(Toronto, Sidnej, Mexico City).
Kastels prihvata koncept globalnih gradova za najvee gradove narazvijenijih zemalja sveta, ali
istie da oni postaju informatiki gradovi, urbani izraz informatikog drutva. Na taj nain Kastels
postavlja znaaj tehnolokih promena u iri kontekst socioprostornih struktura. Ova nova prostorna
logika ima potencijal mrenog povezivanja gradova, ali dravna politika prostora i dalje ima znaaj.
Istorijska uloga odreenih gradova kao centara specifinih znanja, informacija i moi je ojaana, a
zbog decentralizacije aktivnosti koju omoguava razvijeni telekomunikacijski sistem zahteva i veu
centralnu kontrolu i koordinaciju. Globalna ekonomija reprodukuje nejednaku integraciju gradova u
globalni sistem, tj. vodi ka novoj formi reprodukcije urbanizacije u kapitalizmu. Internacionalna

22
podela rada koja nastaje u informatikom drutvu vodi na svetskom nivou ka tri stimulativna
procesa:
Osnaivanje metropolitenske hijerarhije u itavom svetu uz pomo glavnih uporinih
centara
Opadanje ranije dominantnih industrijskih regiona koji nisu bili uspeni u tranziciji ka
postindustrijskoj (informacionoj) ekonomiji
Pojava novih regiona (Andaluzija) ili novih zemalja (azijski Pacifika) kao dinamikih
ekonomskih centara, stvarajui novu ekonomsku geografiju
U novoj ekonomiji produktivnost i konkurentnost gradova i regiona zavise od njihove
sposobnosti da kombinuju informacione kapacitete, kvalitet ivota i povezanost u mrei glavnih
metropolskih centara na svetskom nivou. Nova prostorna logika, koja je karakteristina za
informatiki grad, odreena je dominacijom prostora tokova (roba, informacija, kapitala) pre nego
dominacijom mesta. Informatiki grad je istovremeno i globalni grad jer obuhvata upravljake
funkcije globalne ekonomije mreom centara za distribuciju informacija. On je takoe i dualni grad,
jer razdvaja socijalne grupa u skladu sa informatikim sposobnostima. Informatiki, globalni i dualni
grad vrsto su povezani, inei tako pozadinu urbanih procesa. Osnovni problem je nedostatak
komunikacije informacione elite i ostalih, kao i postojanje sve dublje krize identiteta.
Umesto pojmova globalni i svetski grad, Robinsonova predlae upotrebu pojma obian grad. Ako se
globalni grad postavi kao cilj, to moe lako predstavljati propast za veinu gradova. Obini gradovi
shvataju se kao raznoliki, kreativni, savremeni i osobeni, s mogunou da osmisle svoju sopstvenu
budunost i karakteristine oblike urbaniteta.

Do 80ih godina ekoloko-evolutivni pristup obeleen je modernizacijskom tezom o uzajamnoj

zavisnosti industrijskog i urbanog razvoja i pravilosti da su svi gradovi sveta na istom nivou
industrijalizacije, imaju isti prostorni model utemeljen na univerzalizaciji iskustva Zapada. Svaki
urbani rast koji odstupa od tog obrazca smatran je nenormalnim, te je za prekomernu urbanizaciju
gradova Treeg sveta skovan pojam hiperurbanizacije. Marksistika teorija svetskog sistema nasuprot
tome ukazivala je na fenomen zavisne urbanizacije iji je predstavnik Kastels. On je smatrao da
pojam hiperurbanizacije zanemaruje osobenost zemalja u razvoju, jer je nivo urbanizacije u
nerazvijenom delu sveta sistemska posledica kapitalistikog naina proizvodnje koja dovodi do
podele na zemlje centra, periferije i poluperiferije. Koncept svetskih gradova 80ih upuuje na proces
umreavanja gradova, iako ne iskljuuje principe nejednakosti i hijerarhijskog odnosa.
Namee se pitanje da li gradovi manje razvijenih zemalja mogu zauzeti znatno vii poloaj u svetskoj
hijerarhiji gradova, u odnosu na poloaj koji njihove drave zauzimaju u analognoj hijerarhiji
nacionalnih ekonomija. Teoretiari zavisne urbanizacije odbijaju tu mogunost jer se ekonomska
polarizacija i zavisni razvoj odvijaju u vremensko-prostornoj kompresiji, uslovljavajui da veliki
gradovi periferije dele sudinu katatoninog (agrarnog) druva koje podstie njihov demografski rast te

23
pripadaju sporoj ekonomskoj vremenskoj zoni. Koncept mree svetskih gradova ih sve ocenjuje
prema modelu globalnih gradova. Prihvata da pozicija znaajnijih poluperiferijskih gradova u
globalnoj ekonomiji moe biti blia poloaju nekih gradova razvijenih zemalja. Takav pristup
istovremeno ocenjuje da mnogi megagradovi Treeg sveta ostaju veliki ali ne i moni, demografski
ekspanzivni, ali infrastrukturno siromani i ekonomski stagnantni.

33. Dualizacija gradova i savremena globalizacija

Zbog porasta dobro plaene visokoobrazovane radne snage koja namee potranju za potroakim
servisima i, samim tim jeftinim radom, globalni gradovi postaju sredita najotrije polarizacije

dohotka. Kastels ovaj proces naziva dualizacijom gradova. U najrazvijenijim gradovima dolazi do
dualizacije trita rada, do opadanja industrijskih poslova, do polarizacije poslova i dohodaka unutar
servisne ekonomije koja je u usponu, i porasta rada u neformalnoj ekonomiji.
Strukturna tendencija informacione tehnologije uzrokuje polarizovanu strukturu zanimanja i generie
je u skladu sa informatikim sposobnostima razliitih socijalnih grupa.
Sektor potronje u postmodernom gradu uspostavlja nov nain dominacije, te se uoavaju dva
suprotstavljena lica grada: uspeno zabavni centri, restorani, barovi, oping molovi, kazina,
dentrifikovana podruja, i neuspeno iskljueni, ne samo iz procesa proizvodnje, ve neuspeni i
po drugim kriterijumima potroakog drutva. Razdvajanje globalno orijentisanih ekonomskih
funkcija grada od lokalno utemeljenog drutva i kulture veliki je izazov urbane politike.
Sasen istie uspostavljanje nove geografije centralnosti i marginalnosti u gradovima, jer oni postaju
sredita najprosperitetnijih ekonomskih sektora kao i najotrije polarizacije dohotka. Postoji velika
raznolikost ekonomskih i radnih kultura u koje je globalna informaciona ekonomija umeana, to
dovodi do proirenja internacionalizovanog sektora do mere koja mu daje uticaj na dinamiku
vrednovanja prostora.
Principi urbane politike, uloga i znaaj pojedinih gradova u okvirima nacionalnih urbanih sistema, kao
i u svetskim razmerama, bitno se menjaju sa ekspanzijom globalne ekonomije. Tranzicijom od
internacionalne ka globalnoj ekonomiji, gradovi dobijaju sve vei stepen autonomije u odnosu na
nacionalnu dravu. Od 1980ih godina menja se konfiguracija prostornih nivoa drutvene moi, koja
varira zavisno od toga ta kontrolie i na kom nivou. U periodu postfordizma uoava se niz
kontradiktornih procesa i borba za mo na razliitim prostornim nivoima upravljanja. Ovo se odnosi
na restrukturiranje moi nacionalne drave ka supra-nacionalnim i sub-nacionalnim nivoima.
Teritorijalna drava je glokalizovana kroz reteritorijalizaciju dravnih institucija na raznovrsne
prostorne nivoe.

24
Sa novom informacionom tehnologijom otvaraju se i mogunosti neposrednije saradnje gradova u
raznim delovima sveta po principu horizontalnog umreavanja, ime se postie nadnacionalni poloaj
grada.
Sutinski dualizam ovog doba ogleda se u suprotstavljanju kosmopolitske elite, koja je svakodnevno
povezana sa celim svetom, tribalizmu lokalnih zajednica, dok one nastoje da kontroliu prostore u
kojima borave. Glavna linija podele u gradovima je izmeu ukljuenosti kosmopolita u kreiranje nove
istorije, uz istovremeno iskljuivanje lokalnog stanovnitva iz kontrole globalnog grada, kome
njihova susedstva zapravo pripadaju.

34. Reprodukcija socijalne iskljuenosti na nivou susedstva (produkcija marginalizovanih

susedstva)
U definiciji socijalne iskljuenosti postoje tri dimenzije:
Iskljuenost sa trita (rada)
Iskljuenost iz graanskog statusa
Iskljuenost iz zajednice ili recipronih odnosa
Marginalizovana susedstva su monofukcionalna i socijalno homogena, a stanovnici pripadaju
donjem delu stratifikacijske skale. Prostor takvih susedstva je nepovezan sa ekonomskom i drugom
infrastrukturom i dinamikom grada, i lien atributa centralnosti i socijalne vidljivosti.
Povean rizik od siromatva u velikim gradovima potie od visokih trokova ivota i umanjene
mogunosti samopomoi, odnosno vee socijalne izolacije. Trite nekretnina i urbano planiranje su
mehanizmi kojima se kontrolie zastupljenost i limiti dostupnosti odreenih sadraja u prostoru.
Karakteristike susedstva imaju negativniji stratifikacijski efekat to je stepen socijalne marginalizacije
njihovog stanovnitva vei.
Da li siromani delovi grada ine lokalno stanovnitvo siromanijim?
Vilson se bavio ispitivanjem stepena siromatva u gradovima SAD, naroito gradskim etvrtima gde
ive preteno crnci. Ovi delovi grada ispoljavaju vie stope:
Naputanja kole
Trudnoe adolescentkinja
Vanbrane dece
Nezainteresovanosti za traenje posla
Odstupanja od dominantnih drutvenih normi
Devijantnog ponaanja
Fizikog propadanja zgrada
On ove visoke stope tumai kao posledicu ivota u veoma siromanom podruju. Njegove hipoteze o
uticaju lokalne gradske etvrti na devijantne obrasce ponaanja:
Opaeni obrazac ponaanja slui kao model koji se ui u drutvu
Vei je procenat osoba koje se ponaaju devijantno
Odstupanje od drutveno prihvatljivog se ne opaa kao devijantno

25
 Pravilo ponaanja veine devijantno ponaanje se iri kao dominantno
Stanovnici krajeva sa veim stopama devijantnosti bivaju diskriminisani
Ograniavanje mogunosti ovim stanovnicima vodi jo veoj izolaciji
Vilson opisuje jedan mehanizam koji pospeuje izolovanost: mlade stanovnice ovih etvrti imaju
ogranien izbor partnera. Vea je zastupljenost mukaraca sa niskim prihodima i nezaposlenih, a
sistem socijalne pomoi doprinosi visokoj stopi trudnoe adolescentkinja i vanbrane dece. Verovatan
sled dogaaja izgleda ovako: crna ena naputanje kole nizak stepen obrazovanja neudata
dete socijalna pomo.
Pri ispitivanju uticaja drutvenog konteksta na stavove i ponaanja ljudi koji u njima ive, nailazimo
na tri metodoloka problema:
1. Definicija konteksta skup mogunosti i ogranienja koji se javljaju pred pojedincem
2. Ocrtavanje konteksta problem prostorne granice gradske etvrti
3. Specifikacija konteksta uinak skupa mogunosti i ogranienja na pojedinca
Sledei stavovi mogu objasniti uticaj lokalnih etvrti na stanovnitvo:
Gradska etvrt determinie kontakte lokalnih stanovnika
Prostorna blizina podstie drutvene kontakte
Modeli ponaanja i stavova koji su dostupni utiu na stavove i ponaanje stanovnika
Norme i ponaanje se prihvataju kroz uzajamno delovanje i vidljivo ponaanje
Dejstvo etvrti je znaajnije kada su i drutvena mrea i prostor ogranieni na nju
Drutvene mree siromanih manje su od mrea drugih ljudi i vie su ograniene na
njihovu etvrt
Glavni mehanizmi koji blie odreuju uticaj konteksta su meusobno delovanje, normativno
prilagoavanje i drutveno uenje. Meusobno delovanje je izvesnije usled prostorne blizine i
dovodi do prilagoavanja i prihvatanja stavova i obrazaca ponaanja. Herl i Renk su otkrili pozitivnu
korelaciju izmeu gustine naseljenosti i stope uea u programima socijalne zatite. Oni ovo
objanjavaju veom prihvatljivou i manjom stigmatizacijom ovih programa u siromanim etvrtima
kao i formiranjem potkultura. Kultura siromatva dovodi do sputanja normativnog nivoa
stanovnika i za njih siromatvo i devijantno ponaanje postaju uobiajeni i ispravni. Drutveno uenje
obuhvata hipoteze meusobnog delovanja i normativnog prilagoavanja:
Neki pojedinci ili domainstva mogu vie od drugih da poslue kao modeli ponaanja
Vanu ulogu igraju selektivno useljavanje i iseljavanje iz gradskih etvrti
Kada se ponaanje koje se smatra devijantnim u drutvu uopte iri u nekom kraju i
postaje prihvaeno, to dovodi do sniavanja praga procene stanovnika

35. Analitiki pristupi depriviranim susedstvima

Kljuni problem: Teorijski pristup:

26
 1. Dostupnost poslova - Teza o neusaglaenosti ponude poslova i
- Obrazovnih karakteristika (Vilson)
2. Neadekvatna socijalizacija - Model uloga (Vilson)
- Kultura siromatva (Luis)
3. Stigmatizacija - Devijantno ponaanje (Vilson)
4. Neadekvatan kvalitet urbanih - Koncept socijalnih prava (Maral)
resursa i socijalnih servisa
5. Fatalizam i pasivizam stanovnika - Koncept socijalnog kapitala (Kejs)

Teorijski modeli objanjenja siromatva i socijalne deprivacije

Kultura siromatva
Objanjenje problema Hendikep individualne psihologije, vrednosti koje se prenose sa generacije na
generaciju
Lokacija problema Odnosi izmeu individua, porodica i grupa, interna dinamika devijantnih grupa
Kljuni koncept Siromatvo i deprivacija
Ciljane promene Bolja prilagoenost pojedinaca, vea integracija grupa kroz socijalnu edukaciju i
podrku strategijama samopomoi
Neuspeh institucija i distribucije resursa i mogunosti
Objanjenje problema Neuspeh planiranja, upravljanja i administriranja
Lokacija problema Odnos deprivilegovanih i birokratije, i politikog sistema
Kljuni koncept - Deprivilegovanost
Ciljane promene Koordinisaniji pristup birokratiji, politika pozitivne diskriminacije
Strukturno klasni konflikt
Objanjenje problema Podela ekonomskog sistema po osnovu privatnog profita
Lokacija problema Odnos radnike klase i politike i ekonomske strukture
Kljuni koncept - Nejednakost
Ciljane promene Redistribucija moi i kontrole kroz promenu politike svesti i organizacije
Socijalna polarizacija
Objanjenje problema Marginalizacija slabih grupa
Lokacija problema Odnos izmeu marginalizovanih grupa i politike i ekonomske strukture
Kljuni koncept - Iskljuenost
Ciljane promene Inkluzija marginalizovanih grupa u procese ekonomskog, socijalnog i politikog
odluivanja
Evropske gradove poslednjiih decenija obeleava porast socio-prostornih nejednakosti i relativnog
siromatva i pored smanjenja apsolutnog siromatva. Dok anglosaksonski pristup podrazumeva
prevashodno bavljenje posledicama procesa socijalne iskljuenosti, evropski se okree analizi
njihovih uzroka odnosno interakciji razliitih elemenata koji vode iskljuenosti. Osnovna razlika u

27
 odnosu na ameriki pristup jeste u stavu da sve navedene dimenzije reflektuju neuestvovanje u
drutvu usled prepreka a ne izbora.
Politiki diskurs koji insistira na socijalnoj pravdi biva sve vie marginalizovan. To je redistributivni
diskurs socijalne iskljuenosti, koji se fokusira na odnos razliitih dimenzija iskljuenosti u pogledu
raspoloivih resursa i moi, odnosno na sloeni model graanskog statusa i socijalnih prava.
U evropskim gradovima socio-prostorna segregacija postaje politiki problem ako je povezana sa
deprivacijom, posebno u gradovima sa relativno dareljivim i razvijenim mehanizmima drave
blagostanja.
Iako se od koncepta socijalnih prava ne odustaje, nesporan je trend relativizacije njegovog znaaja u
odnosu na graanski status, jer imigranti mogu sticati pravo na neke socijalne servise po osnovu
integrisanosti u trite rada.
Prostorna koncentracija deprivilegovanih i imigranata uslovljava stigmatizaciju odreenih podruja
odnosno njegovih stanovnika u ostvarivanju prava na rad, finansijske usluge i socijalne servise. U
evropskim gradovama smatra se umerenom da bi uslovila negativnu socijalizaciju kakvu karakterie
ameriki geto. Govori se i da je u evropskim gradovima slabija indirektnija povezanost neije pozicije
na tritu rada i drugih socijalnih indikatora isljuenosti, jer gubitak posla ne povlai nuno nizak
dohodak, niti pomeranje ka marginalnom segmentu trita stanova u odvojenoj oblasti grada.
Pitanje kvaliteta lokalnih kola postaje sve aktuelnije. Tako je u nemakim gradovima uoen trend
naputanja susedstva u kojima dominiraju Turci, jer se smatra da prisustvo turske dece uslovljava
redukovanje oekivanog postignua dece. U susedstvima u kojima postoji socijalni miks sve su
izraenije suprotnosti u prioritetima budetskih ulaganja.
Socijalni kapital deluje na tri nivoa unutar zajednice, izmeu zajednica i kroz veze sa finansijskim i
javnim institucijama. On nije alternativa obezbeenju finansijskih sredstava siromanim zajednicama
i javnih servisa, ali jeste sredstvo poveanja tih resursa. Jaanje i irenje socijalnih veza treba da
pomogne siromanima da uestvuju u programima razvoja zajednice i zajedniki deluju sa drugim
akterima u formulisanju politikih zahteva.

36. Od urbanog siromatva ka socijalnoj iskljuenosti: promena socijalne dimenzije urbane

politike i 37. Vilsonova i Vakanova analiza geta od klasinog ka iskljuenom

Kako bi se pospeila socijalna integracija, neophodno je postojanje ureenog trita i adekvatnih socijalnih
institucija. Siromatvu i socijalnoj iskljuenosti razliiti pristupi trae uzroke, a usredsreeni su na ove pojave u
amerikim gradovima. Programi urbane politike predviali su normalizaciju siromatva, dok je program urbane
revitalizacije onaj koji insistira na prevazilaenju siromatva kroz zapoljavanje u lokalnoj sredini i jaanje veza

28
sa susedstvom. Siromatvo se definie kao odsustvo objektivnih mogunosti da se iz njega izae, odnosno
prisustvo nemogunosti korienja resursa namenjenih zadovoljenju ljudskih potreba.

Dominira DISKURS POTKLASE koji moralne i kulturne karakteristike socijalno iskljuenih oznaava
uzrokom iskljuenosti. Karakteristike ovog diskursa su izrazito vrednovanje plaenog i slabo vrednovanje
neplaenog rada. Kada je re o socijalnim davanjima, njih tretira kao manifestaciju socijalnog pada i propadanja,
s obzirom na znaajno prisustvo socijalno devijantnih pojava u sredinama koje su zavisne od dravne kase.
Nezaposleni, povremeno zaposleni, nezapoljivi i socijalni sluajevi ine zajedno tu deprivilegovanu
stigmatizovanu grupu ugroenih prava, a Mirdal krivi ameriko drutvo za takav tretman. Ameriki sistem
vrednosti propagira individualizam i individualnu odgovornost i zalaganje za blagostanje do koga se treba stii
radom. Drava blagostanja, drava-dadilja je neefikasna i ekonomski tetna, s obzirom na rastue poreze kojima
treba namiriti deprivilegovane stigmatizovane grupe potklasu. Potklasa je, vredi napomenuti, vie kvalitativno
nego kvalitativno obeleje, jer ne izraava stepen, ve tip siromatva.

Vilson se suprotstavio dominantnom diskursu potklase, razlikovao je 3 naina reprodukovanja socijalne

iskljuenosti u kontektu geta:

1. Ogranienje u pristupu tritu rada slabije obrazovani

2. Neadekvatna socijalizacija samopotcenjivanje i uaurenost

3. Stigmatizacija potcenjivanje iskljuenih

Iluzija je i ideal drutvo jednakih, bez obzira na njihovu rasnu, etniku ili bilo koju drugu pripadnost u
amerikom drutvu: statistika pokazuje da crnci imaju mnogo vee anse da skliznu u siromatvo, u poreenju sa
svojim belim sugraanima i crnci tee uspevaju da se presele u bogatije krajeve grada, veinski nastanjene belim
stanovnitvom. Nejednaka su i ulaganja drave u izgradnju, pa su geto prostori zapostavljeni i kole lie na
sabirne centre socijalno otpisanih.

Vakant: Geto populacija je silom tu gde jeste, stigmatizovana je i razvija sistem paralelnih institucija
kojima se organizuje ivot u getu i adekvatna odbrana od dominacije lokalnih dravniih institucija koje stvaraju
strukturalnu zavisnost socijalno iskljuenih. Geto je originalno ameriki proizvod. Oskar Luis govori o postojanju
kulture siromatva.

Klasini geto bi bila nekadanja jevrejska enklava koja je, pre svega, ekonomski uspena i glavna
karakteristika joj je socijalna mobilnost, borba i elja da konvertuje deo svog ekonomskog kapitala u kulturni.

29
Prvi talas naseljavanja Jevreja zabeleen je 1840. godine na Menhetnu. Sa druge strane, tu su crnaka geta koja su
krajnje devastirana u svakom smislu i drutveno iskljuena.

Atlantik i Las Vegas primeri su zanimljive vrste socijalne iskljuenosti. Kazino revolucija podigla je cene
nekretnina, to je dalje prouzrokovalo smanjenje dostupnosti stanovanja grupama sa manjim dohotkom i povealo
broj beskunika. Ostali delovi ovih gradova bezuspeno brane svoj identitet od kazino kulture i kazino brenda i
nisu u poziciji da uestvuju u tom kazino svetu, predvienom za bogatije goste, uglavnom turiste iz drugih
krajeva sveta.

Beskunici su takoe jedna od socijalno iskljuenih grupa: fenomen beskunitva predstavlja radikalnu
iskljuenost iz praksi zaraivanja za ivot, iz socijalnih davanja, potroake kulture, politikog izbora, to su lica
koja ive i spavaju na ulici i nemaju oficijelno prebivalite. Fokusirani su na trenutno zadovoljenje trenutne
potrebe, pa tako autor navodi da su u stanju da socijalnu pomo potroe u jednoj vonji taksijem, u kazinu ili
aavanjem drugih beskunika. Ovaj fenomen se jo naziva i kratkotrajnim tretmanom samopotovanja.

38. Postoji li getoizacija evropskih gradova?

Ovde bi, za poetak, bilo vano istai distinkciju izmeu amerikog i evropskog pristupa socijalnoj
iskljuenosti ameriki nije sklon traenju uzroka iskljuenosti i apriorno krivca pronalazi u onome ko je
izopten iz drutva, dok evropski pristupi uzrok detektuju u drutvenim preprekama i, u skladu sa francuskom
republikanskom misli i Dirkemovim stanovitem, tee pojedinevoj potpunoj integraciji.

REDISTRIBUTIVNI DISKURS drugaiji je, dakle, od diskursa potklase koji je objanjen u okviru 36.
isp. pitanja. i re je o valjanoj socijalnoj politici koja bi trebalo da dravne servise uini dostupnim svima i
zagarantuje jednakost ansi, a nejednakost se tretira kao proizvod strukture.

Evropska komisija je devedesetih godina procenila da je oko 58 miliona ljudi u Evropi siromano, to je
za 12% vie u odnosu na osamdesete smanjuju se razlike meu ukljuenima, dok su iskljueni i dalje u tekom
poloaju.

Razmatranjem pitanja socijalne iskljuenosti kroz prostornu dimenziju, ukazuje se da su i trite

nekretnina i urbano planiranje mehanizmi kojima se kontrolie zastupljenost i granice dostupnosti ovih sadraja u
odreenom prostoru.

Socijaldemokratski koncept predlae selektivnu pozitivnu diskriminaciju i istie pojaavajui efekat

siromatva nekih prostora, pa odatle moemo razlikovati siromatvo ljudi odreenog prostora i siromatvo
prostora i najkvalifikovaniji pojedinac nema perspekivu ukoliko nema mogunost zaposlenja, adekvatnu
infrastrukturu i sl.

5 miliona graana lanica EU ive i rade u drugoj lanici EU to znaajno menja percepciju imigracije.
vedska je od 1975. poela da belei promene u sastavu svog stanovnitva i, iako nikada zvanino propagiran,
asimilacioni model je sigurno obrazac po kojem vedska i danas postupa potpuna jednakost imigranata i
domicilnog stanovnitva i njihovo postupno stapanje. Francuski model takoe je integrativnog duha omoguava

30
potpunu integraciju, pod uslovom da pridolica prihvati nova pravila igre U Holandiji (Amsterdam) je prisutan
veliki broj Marokanaca, ali ih u znaajnom broju nema u odvojenim gradskim celinama (ne preko 30%).

Prostorna koncentracija deprivilegovanih i imigranata u evropskim gradovima smatra se umerenom i

nedovoljno velikom da bi uslovila negativnu socijalizaciju kakvu karakterie ameriki geto.

Vakant je uporedio ameriki geto i jedno naselje na periferiji Pariza i razlike su sledee:

koncentrisanje u amerikom getu je vie etniko-rasne prirode i potpomognut dravnom politikom, dok je
francuski sluaj odraz klasne pripadnosti i znatno heterogeniji i drava ga smatra neuspehom sopstvene politike.
Ameriki geto gotovo da nema prisustvo dravnih institucija, dok to nije sluaj sa francuskim perifernim
naseljem. Ipak, jedno im je zajedniko, a to je stigmatizovanost koja je praena otuenjem.

Desegregacionistike tenje evropskih drava praene su revoltom bolje pozicioniranih grupa, koje ne bi
rado menjale svoj nain ivot, okruenje i bezbednost zarad integrativih namera dravnih organa. Dravni organi
ponegde propisuju kvote za domicilne i imigrantske skupine, pa i na taj nain odravaju i podstiu heterogenost.

39. Rezidencijalni modeli srednje klase: suburbanizacija i dentrifikacija

Suburbanizacija: Ona je bila intenzivan proces izgradnje puteva, kua i infrastrukture srednje klase i
karakteristina je za period industrijske masovne proizvodnje. Za razliku od tradicionalne, nova srednja klasa
forsira na potronju umesto tednje i prilino je mobilna, s obzirom da fizika distanca njoj nije prepreka pri
zapoljavanju. Srednja klasa eli udobne, bezbedne i kafe barovima ispunjene prostore, eli prostornu
multifunkcionalnost.

Kejnzijanski model stabilne nuklearne porodice omoguio je sintezu masovne potronje i porodinog stila
ivota. Suburbanizacija je, naime, u SAD bila dravni projekat nakon 1945. podran sistemom poreskih olakica
pri kupovini kue, gradnji infrastrukture, podsticaja u automobilskoj industriji i industriji aparata za domainstvo.
Dakle, investirano je u POTRONJU, a ne toliko u tednju kola i aparate za domainstvo, to je vremenom
uslovilo fiskalnu krizu, uz postojeu krizu fordistikog modela proizvodnje. Postoje teze o smiljenom
bildovanju srednje klase za vreme Hladnog rata od strane drave, kako bi ukupni gubici nakon potencijalnog
sovjetskog napada bili ublaeni.

Dentrifikacija: Moe se tretirati kao ponovno pronalaenje gradskog ivota. Dentrifikaciji i

suburbanizaciji zajednika elja njenih aktera za socijalnom distancom, pa se dentrifikacijski projekti nazivaju
urbanim selima koja podrazumevaju: pogled na vodu, relaksiranje od stresa i blizinu rada i stanovanja. Ruralni
element koji svakako izostaje jesu intimni susedski odnosi za koje stanovnici nisu zainteresovani ili nemaju
vremena. Panorame koje se mogu videti sa terasa i prozora njihovih stanova zapravo su simboliki kapital na
kojem srednja klasa profilie specifian ambijent i time biva blia viim slojevima, a razlikuje se od srednjih
slojeva koji ive u drugim naseljima. Suburbanizacija je omoguila bum dentrifikacijskih projekata u centralnim
gradskim podrujima i ponovo usmerila tok kapitala ka sreditu grada. Pozitivni ekonomski rezultati zasenjeni su

31
razornim karakterom ovih procesa u sociokulturnom pogledu, koji neretko briu istoriju i menjaju stari duh
lokacije na kojoj otpoinju. Gradske vlasti dalje nude nezadovoljnim graanima da deo izgraene infrastrukture
grad rentira u optu korist, ali tok projekta esto osujeti kompromisan predlog. Projekat Beograd na vodi primer
je dvojakih efekata koji transformiu grad. Kada je re o tipovima dentrifikacija, razlikuju se pionirska i
profitabilna. Pionirska insistira na kulturnom angauje lokalne umetnike koji lokaciju ine posebnom i
interesantnom za procese profitabilne dentrifikacije i upravo je ona podstaknuta od vlasti kao paravan za splet
interesa kapitalista.

U okviru ovog ispitnog pitanja korisno bi bilo objasniti pojmove: privatopia sprega interesa grupe
investitora i lokalnih stanara kojom se potiskuje pravno intervenisanje lokalnih vlasti. Dakle, investitor sagradi
impozantan kompleks, bivi stanari dobijaju svoj udeo koji je vredniji od prethodne imovine, ali moraju se
prilagoditi svim propisima koje investitor propie (primera radi: boja fasade, zabrana zastakljivanja terase, cvee
na balkonima)

Alijenacija (otuenje) i moralni minimalizam glavne su karakteristike socijalno i moralno otupelih

stanara u visokotehnologizovanom, digitalizovanom i anonimnom okruenju, potpuno neosetljivih na spoljni svet
i potrebe drugih drutvenih grupa.

40. Ekologija straha i ogradjene zajednice

1) ogradjene zajednice:

Projekti dzentrifikacije uslovljavaju specificnu privatizaciju gradskog prostora jer podrazumevaju

iskljucenje nepozeljnih dogadjanja I ljudi. Kontrola se cesce ostvaruje indirektnim sredstvima (relociranjem
problema) ali su zgrade obezbedjene sigurnosnim sistemima, negde prisutnoscu policije, privatnog
obezbedjenja.. Neretko je I uzurpiranje delova javnog prostora kojima se zabranjuje slobodan prilaz (ulice,
dokovi, marine)

Enklave bogatih dobijaju I otvorene oblike socijalne I fizicke zatvorenosti I potpune privatizacije
prostora. Radi se o rezidencijalnom modelu, naziv za ove enklave je ,,ogradjena zajednica, a one reflektuju
novi osecaj nesigurnosti I erozije poverenja u savr.drustvu. Nazivaju se zajednicama, aiako se zasnivaju na
zameni prijatelja I suseda sigurnosnim osobljem, mrezom portira, raznosaca, stranaca. Predstavljaju moralni
minimalizam (jebi burzuje) , ,,ostrva u kojima mocni cine da problem drustva nisu vise I njihovi problemi .
Neophodnost kontakta sa okruzenjem je smanjena na minimum, a stanovanje u ovakvim naseljima podrazumeva
,,totalni nacin zivota (podrazumeva ogroman spektar servisa I usluga). Dovodi se u pitanje sama ideja
univerzalnih ljudskih prava.

32
 Pojam privatopie oznacava projekte koji nastaju spregom interesa preduzetnika I asocijacija privatnih
vlasnika kuce/stanova, kojima se potpuno potiskuje lokalna vlast (pre svega u Americi), ta naselja organizuju
upravu po metodu Dizni kompanije I funkcionisu sa vladama u senci, mimo politicki izabrane structure. (Poznat
primer projekat Celebration na Floridi gradski menadzer je strucnjak Dizni kompanije, tu vlada ,,oblik
totalitarizma jer stanovnici moraju da prihvate neka pravila npr. Boja fasada, zavesa na prozorima, vrste biljaka
u bastama, sve je to odredjeno I naredjeno iako sse deklarativno vode slobodom I hetorogenoscu). Pozitivne
strane licna sigurnost, sigurnost ulozenih investicija

2)ekologija straha:

Dejvis se bavi ekologijom straha Istrazujuci promene urbane forme nastale pod uticajem straha od
kriminala koji bitno utice na socijalne interakcije I ponasanje u gradu a vodi I restrikciji slobode kretanja I
umanjenju prednosti urbanog zivota. U Los Andjelesu razliciti socijalni miljei razvijaju sopstvene strategije
zastite I tehnologiju izolacije od drugih soc.grupa. Nakon nemira 92, preporod centra LA je postignut
segregacijom I osiguranjem novog finaksijskog distrikta sa zidovima I sigurnosnim sistemima. Policija je
ispoljila pritisak protiv postavljanja javnih toaleta (mesta kriminala) I ulicnih prodavaca (paravana dilera droge), a
policija je dobila I legitimnost ucestvovanja u planiranju I oblikovanju grada, pri cemu socijalno mocni etiketiraju
devijantna podrucja.

Sustina promena rezidencijalnih oblika bogatih jeste u povecanju stepena fizicke I socijalne zatvorenosti I
potpune privatizacije prostora. Markuze I van Kempen: ogradjivanje kao simbol I cinjenica je u ekspanziji u svim
razvijenim drustvima u razlicitim rezidecijalnim modelima (projekti javnog stanovanja u SAD) , suburbije
srednje klase do enklava vise srednje klase opasanih zidovima)

41. Multikulturalizam gradova razvijenih zemalja: estetizacija etnickih enklava

Globalna ekonomija, globalna imigracija I preduzetnicke strategije gradova uticu na postepenu

transformaciju etnickih susedstava, od marginalizovanih ka komercijalizovanim podrucjima (za privlacenje
turista I afirmaciju multikulturalizma). *nacionalni restorani primer , kineska cetvrt je do 30ih smatrana
distriktom zla I nemorala, u sledecoj deceniji uvidjen turisticki potencijal, onda 60ih ukinute kulturne
specificnosti, od 70ih dobija novo znacenje etnickog distrikta sa karakteristicnim istor.nasledjem. ove promene
su uslovljene promenama tokova internacionalnog kapitala

Imigrantski nacin zivota od 60ih se gleda kao potencijal kulturne potrosnje.

Etnicke enklave (e.e.) postaju I adekvatan resurs festivalske promocije gradova (spektakl I tolerancija kao
kulturne osobenosti grada, sto je postojalo kratko), gde lokalne vlasti finansijski pomazu organizovanje etno

33
festivala troskovi su niski a ocekivane dobiti velike, a kad im se pridruze u finansiranju privatne kompanije to
postaju spektakularni urbani mega dogadjaji za promovisanje globalnih brendova

-Ekonomija etnicke enklave: zaposljavaju se pripadnici iste etnicke grupe, usluge se pruzaju dominantno
pripadnicima iste etnicke grupe. Ekonomija e.e. ima 3 pretpostavke koje karakterise paternalisticki nacin radnih
odnosa I jaka solidarnost zajednice : 1)prisustvo znacajnog broja imigranata sa poslovim/preduzetnickim
iskustvom iz zemlje porekla 2)dostupni izvori kapitala 3)dostupna radna snaga

Procesi dzentrifikacije I komercijalizacije e.e. ukazuju na izmenjene principe uredjenja gradskog prostora I
postupak kvartovanja grada, sto je odgovor na haoticnu heterogenost postmodernog urbanog prostora. Ovaj
pristup obezbedjuje dominantnu naraciju konzumerizma kroz diskurs kosmopolitizma I multikulturalizma.
Diverzifikacija I jedinstvena prodajna mesta postaju urbani red danjasnjice, a ironija kvartovanja vidi se u
stvaranju gotovo identicnih reprodukcija idealnih tipova dominantnih kvartova (kineska cetvrt, koridori visoke
tehn.,dzentrifikovani distrikti). Ovim se tezi stvaranju urbanih oaza vizualne zabave ,,u kojima se svako oseca kao
da je pripadnik srednje klase. Krajnji rezultat je grad fragmenata omedjanih simbolicnim Ili stvarnim zidovima
koji nisu nasumicno vec hijerarhijski rasporedjeni.

42. Rodna dimenzija kao specifican aspekt socioprostornih nejednakosti

Kampanja protiv skvotiranja I uklanjanje beskucnika iz javnih prostora su najcesci odgovori lokalnih vlasti
na probleme urbanog stanovnistva.Marginalizovane grupe (beskucnici I sl.)se mobilisu samo uz pomoc NGOova,
zbog resursa koje imaju. (ovo sam nasla iz prethodnog dela kao neki uvod posto je skroz van konteksta deo
pitanja, ovo pitanje je vrv povezano sa nekim drugim pitanjima)

Slicno su se zene kroz feministicki pokret suprotstavile organizaciji industrijskog grada (u skladu sa
potrebama pune zaposlenosti muske radne snage), insistiranjem na prostornim sandrzajima koji sui m olaksavali
obavljanje uloge roditeljstva, ali su ih I getoizovali u prostoru. I pored cinjenice das u strukturne promene
umanjile razlike u zaposlenosti po rodnoj dimenziji (fleksibilizacija trzista, servisna ekonomija..), zene I dalje
imaju primetno razlicite vremensko-prostorne putanje od muskaraca jer su one te koje povezuju razbacane
aktivnosti clanova porodice u prostoru (odvodjenje dece u skolu, posete lekarima..). Zahtevi za novim tipom
urbanog planiranja koji bi efikasnost dimenzija urbane politike procenjivao sa stanovista specificnih troskova
zeninog rada u domacinstvu I kombinovanja sa aktivnostima na trzistu, bili bi metod osnazivanja zena, ali I
prepreka daljoj promeni odgovornosti oba pola u domenu roditeljstva.

-Homoseksualnost I prostor-rodna perspektiva: Kastro district u LA je rezidencijalni kvart homoseksualaca

koji su u susedstvu koncentrisali svoj biznis I klijente, otvorili ugostiteljske objekte.. Afirmacija
homoseksualnosti u drustvu preko prostora zahteva nekoliko uslova: 1) rezidencijalnu koncentraciju

34
homoseksualne zajednice 2)vidljivost (postize se sticanjem vlasnistva nad nekretninama I poslovanjem njima na
datom podrucju, organizovanjem drugih poslovnih aktivnosti od str.pripadnika homoseks.zajednice) 3) aktivnosti
u zajednici (org.festivala/dogadjaja za kolektivnu afirmaciju stila zivota u susedstvu) 4)org.poslovnih aktera I
stanovnika u odbrani interesa susedstva (homoseks.), komunik.sa gradskom upravom.. Pokreti za afirmaciju
homoseksualnosti se dogadjaju u susedsvima srednje klase koja su socijalno heterogenija, sa znacajnom
zastupljenoscu ljudi koji ne zive u tradcionalnim porodicnim strukturama, I u kojima ima institucija
kontrakulture. Zene homoseksualne orijentacije mahom ostaju prostorno nevidljive I bez teritorijalno zasnovane
politicke inicijative, za razl.od muskaraca. Razlozi za ovo: lezbejke su cesce ukljucene u femin.pokret koji se bavi
sirim pitanjima, ogranicenja koja predstavlja musko nasilje u pogledu pristupacnosti urbanog prostora zenama,
muskarci imaju vecu kupovnu moc I definisu se kao hedonisti par exellance pa su posredno vidljiviji segment
homoseks.populacije

Dzentrifikacija je prvi fenomen preoblikovanja urbanog prostora u skladu sa slabljenjem patrijarhalne

nuklearne porodice fordistickog perioda,a koji pokazuje da su zene dostigle jednakost odlazuci ili odustajuci od
roditeljstva. Urbano nasilje ostaje factor koji ujedinjuje sve zene I namece im ogranicenja u samostalnom pristupu
odredjenim delovima grada. Zene su cesto zastupljenije u pokretima lok.zaj.ali su muskarci cesce njihovi
predstavnici. Zene se I dalje zalazu za fleksibilizaciju uobicajenih granica na relaciji javno/privatno,
formalno/neformalno, spoljasnje/unutrasnje u org.prostora I distribuciji resursa I za konceptualizaciju potreba iz
rodne perspective u urbanom planiranju kojima bi se afirmisale a ne hijerarhizovale rodne razlike.

43. Specificnost socio-prostornih nejednakosti u zemljama u razvoju

(na osnovu teksta Robinsonove Osnovna istrazivacka pitanja u zemljama u razvoju, globalni sv.gradovi:
pogled izvan mape)

Robinsonova kritikuje teorije globalnog I svetskog grada (o kojima je govorila Sasenova) I razvojne
studije zato sto namecu znatna ogranicenja mogucnosti zamisljanja I planiranja buducnosti gradova sirom sveta.
Posledica ovih teorija jeste ,,geografska podela proucavanja grada, pri cemu se teorija grada usmerava na Zapad,
a razvojne studije na ,,gradove treceg sveta kako su nekada shvatani, pri cemu se izjednacavaju dualizmi :
teorija/razvoj sa Zapad/3.svet. Urbanitet tako pociva na iskustvu male grupe Zapadnih gradova, dok se gradovi
van zapada procenjuju u odnosu na unapred odredjen standard svetskog urbaniteta.

Kljucne teze koje kritikuje (sumirane): to sto se hijerahija zasniva na ekoomskom elementu, iako postoje
I drugi indikatori polozaja gradova sem ekonomske moci (kulturne delatnosti, reputacija nacije) , kategorizacija
zemalja u odnosu na centar, poluperiferiju, periferiju u teoriji svetskog sistema je preneta na analizu gradova,
teoriju ,,globalnog grada Saksije Sasen-zato sto je utemeljena na neznatnom broju ekonomskih aktivnosti

35
prisutnih u samo manjem broju tih gradova, stavljanje akcenta na proces I moc u globalnoj ekonomiji cime se
zanemaruje vecina svetskih gradova

Kritikuje Sasenovu u pogledu nerazvijenih gradova: sa jedne strane Sasenova istice da gradovi 3.sveta
preuzimaju f-ju globalnog grada sto bi trebalo da znaci ,,kraj 3.sveta kao kategorije u urbanism studijama, dok sa
dr.strane smatra da su periferne teritorije strukturno I ekonomski irelevantne, da npr. Delovi Afrike I Lat.Amerike
su iskljuceni iz vaznih ekonomskih procesa. Robinsonova tu kaze da je pogresno cak I najsiromasnije regione
tretirati kao iskljucene iz globalne ekonomije ili osudjene na boravak u ,,sporoj zoni svetske ekonomije (npr
Zambija,Lusaka izvoze bakar I olovo, I rudna bogatstva koja su presudna za globalnu ekonomiju vade se u nekim
od najsiromasnijih zemalja sveta, zbog cega su one kljucne za odrzavanje globalne ekonomije a nikako iskljucene
iz nje)

Kritika razvojnih studija: ne sagledavaju se posledice procesa formiranja svetskig gradova po

urbanizaciju 3.sveta, vec postoji samo literature razvojnih studija o gradovima.Jedino sto privlaci paznju urbanih
studija su ,,megagradovi 3.sveta koji se vide kao ,,veliki, ali ne I mocni (privlace paznju mracnom I
uznemirujucom stranom urbanizacije). Na isti nacin kao sto teorije glob.gradova celom gradu pripisuju odlike
samo nekih deloa grada (razvijenih), hipoteza megagrada I razvojne studije prenose odlike delova grada kojima
nedostaju razne pogodnosti I sluzbe na ceo grad. Tako se smatra da megagradovi imaju siromasnu infrastrukturu I
da ekonomski stagniraju, a ipak se neobicno povecavaju.U okviru razvojnog pristupa gradovi se mogu smatrati
oblicima nove teriorijalizacije globalne ekonomije, ali iz razloga: decentralizacije, demokratizacije, jace kontrole
pomoci, politike medjunarodnih finansijskih institucija, vidova ekonomske liberalizacije..

Izazov za urbane studije je razrada kreativnih nacina razmisljanja o vezama koje spajaju raznolikost I
slozenost gradske ekonomije sa gradskim zivotom, treba se usmeriti na osmisljavanje alternativnih urbanih
politika, zagovara pristup gradovima ,,bez kategorija I predlaze termin ,,obicni gradovi. Poziva se na Sporera
koji se bavio ekonomskom kreativnoscu I opisivao je refleksivni grad, pri cemu je refleksivnost uopstena
mogucnost gradskog zivota (mogucnost koja vazi za sve gradove a ne samo za neke). Ako se globalni grad
postavi kao cilj to znaci propast za vecinu gradova. Kreatorima urbane politike treba ponuditi neki alternativni
nacin poimanja grada I planiranja buducnosti (niti teznju ka globalnom status, niti ,,podsticanje razvoja). Zalaze
se za odbacivanje kategorija, stvaranje kosmopolitske urbane teorije, treba ispitivati veze izmedju raznolikih
ekon.aktivnosti u obicnom gradu (bilo kom) I kreativni potencijal grada.

44. Fenomen bariosa kao totalne drustvene pojave

(tekst Barrio,ulica, gangovi kritika urbane sociologije, Pedrazini I Sancez)

36
 Da bi se razumele prostorne I drustvene osobenosti metropolizacije Latinske Amerike treb poci od bitnih
fragmenata tog procesa. Bario je narodska divlja cetvrt. Sociologija ne treba da stigmatizuje barrio I njegove
stanovnike, treba obratiti paznju na ,,narodsku kritiku koju barrio I gangovi upucuju urbanoj s.

90e godine XX veka doba metropola

U Lat.Amer.su nicale najvece, najpoznatije metropole:Meksiko,Sao Paulo,Rio de Zaneiro,Buenos Arijes..

Nekadasnja jezgra grada metropola je razbila u paramparcad , Lat.Amer.metropole upucuju na neizvesnost
sudbine koja nas u njima ocekuje (raznovrsnost, ali I nejednakost, zbrka, destrukcija). Otmene cetvrti iscezavaju,
premestaju se u Evropu I SAD, sire se bariosi (opsti pojam za nestalnu urban.planete). Metropolizacija je mozda
jedini stv.oblik mondijalizacije koji pogadja sva mesta I sve dr. grupe u planerarnim razmerama.

Razumeti metropolski paradox-osnovni izazov urbane soc.

Autori kazu da je njihov prvi zadatak u Venecueli bio da se oslobode ukupnog zapadnjackog nasedja I da
samostalno promisljaju stvarnost sa kojom su suoceni. Kad se proucava barrio treba paziti da se najupecatljivije
pojave (bande, malandrosi malandro je dobri los momakiz narodnih cetvrti Venecuele, ne pripada gangovima,
u ocima mladih iz baria predstavlja pozit.model) ne izucavaju starim soc.prirucnikom, istraz.treba da bude u duhu
soc.koja inovira, da se ovi urb.noviteti neodlozno rastumace.

Tehnologije I preka potreba bipolarizacija modernosti

Cinjenica da su gradovi Lat.Amer.nastali osvajanjem od pocetka ih je onemogucila da dozive gradski

mir.Kao teritorije nasilno strmoglavljene u zapadnjacku modernost, zahvacene industrijalizacijom I krizom
postaju metropolski haos. Rodjeni iz ljudskog haosa ovi gradovi radjaju ljude ,,koji u sebi nose haos ,
metropolska bica, bica ,,za metropolu. Ti ljudi su akteri nove urbane kulture koju su autori nazvali ,,kulturom
preke potrebe I oni pletu preko potrebne drustvene veze. Norme latinoam.metrop. se ne mogu procenjivati sa
evropskih gledista vec samo gledista nje same. ,,Urbani ideal vise ne moze da posluzi kao merilo rasudjivanja
dinamike metropole u Lat.Amer., nereda I nasilja koji u njoj vladaju do te mere da ostaje neshvatljivo kako ona
uopste I prezivljava. Mreze solidarnosti, ugl.neformalne, ne funkc.po istom modelu kao u evropskim
gradovima.Upravljanje drustv.i tehnoloskim tokovima moguce je uz veliki udeo improvizacije I rizika.

U Karakasu,prljavoj I nasilnickoj prestonici, upravo stanovnici divlje podignutih narodskih cetvrti daju
prostoru novu posebnu formu, metropolis njen gusti intenzitet, a u bariu, narodski banditi, u pojedinim cetvrtima
malandrosi udahnjuju ritam I znacenje zivotu metropole. Oni su novi protagonist urbanih dr.promena I sociolozi
moraju promisljati grad I urb.projekat polazeci od njih

Soc.preke potrebe-dr.nauka o metropoli?

37
 Metrop.proizvodi dr.cinjenice koje u svakom trenutku jesu ,,ono sto jesu I suprotnost onom sto jesu (gang
omogucava mladima da prezive a istovremeno ih vodi u smrt), metropola je ubrzana verzija grada, urbani
fenomen + brzina = ekstremno urbano, ultraurbano

Metropola u odsustvu oceva preduzima na sebe vaspitavanje mladog stanovnika baria za suocavanje sa
prekom potrebom,zatim bande dalje nastavljaju sa pocesom urb.socijalizacije - ,,pedagogija metropole

Fragmentacija metropole-haos urbane soc?

Naucnici su urbano shvatali polazeci od onoga sto su smatrali njegovim sredistem, od domin.kulture, sad
uvidjaju da treba poci od onoga sto predstavlja istinsko srediste od sirotinjske cetvrti. Bario je u drustvenom I
prostornom smislu reci stanovnicima I donositeljima odluka najava novog urbanog drustva.

Drustvene veze I logika gangova:dovodjenje u pitanje sociologije vladajucih slojeva

Drzava nema legitimnost, gangovi u bariosima odbijaju njeno policijsko delovanje koje samo produbljuje
podelu drustva. Narodski delovi stanovnistva nisu toliko siromasni koliko su segregirani I potisnuti. Ne mareci za
vlast, malandrosi u shvatali kako svakodnevnu I strasnu sitnu moc jemci samo posedovanje oruzja,priznanje se
stice nasiljem, kokain je jedina vrednost koja donosi ugledzato izraz iskljucenost nije dobar, jer da su stvarno
iskljuceni, ne bi bili u toj meri opasni po oligarhijsku vlast koja ih iskljucuje.Upravo zato sto bariosi jesu
ukljuceni u Karakos,sto se nalaze u sredistu njegove istorije I sto su jedini pravi tvorci metropole, vlast se toliko
trudi da ih predstavi kao nesto marginalno. Bandama treba pristupiti sa tacke gledista novh dr.modela, one
izgradjuju nove zakone o radu, nove vrednosti, novi drustveni ugovor, vezu, solidarnost, izvestan kvalitet zivota.

Ako se ne moze govoriti o rasizmu nad crncima u Venecueli, primetan je prezir burzoazije prema
stanov.baria uopste., ako je rasizam manji u Venec.nego u SAD,Evropi, barrio ostaje povezan sa ,,predstavom o
crncu. Sto se tice socijalizacije, deca se ugl posmatraju kao potencijalna opasnost, buduci kriminalci, tako da oni
uce da zive sa tom slikom. Polazna tacka za soc., kad je rec o proucavanju lationamer.metropola mora da bude
nasilje u gradu, na ulici, u bariju, nasilje gangova.

45. Socio- prostorne nejednakosti tokom socijalizma i u post-socijalistikom periodu

Teoretiari modernizacije su tvrdili da je ekonomski razvoj Zapada koji karakterie proporcionalni,

pozitivan odnos izmeu indutrijalizacije i urbanizacije. Dejvis i Goulden su uveli termin hiperurbanizacija da bi
opisali drutva u kojima je stepen urbanizacije vii nego sto je opravdano stepenom industrijalizacije.
Hipourbanizacija oblik urbanog razvoja u dravnom socijalizmu se odnosi na situaciju kada je stepen

38
urbanizacije nii nego u zapadnim drutvima na istom stupnju ekonomskog razvoja. Hipourbanizacije
socijalistikih drutava se objanjava time to je primarno investirano u proizvodnu, naroito teku industriju, uz
nisak stepen potronje i male investicije u infrastrukturu, nizak nivo transporta, komunikacijskih veza, stambenog
prostora, zdravstvene nege i obrazovanja.

Prema Oferu politika dravnog socijalizma je bilo ekonomino upravljanje urbanizacijom,to znai da se
maximalno investira u industriju na raun infrastrukture:

a) ograniavanje sredstava za infrastrukturu i usluge po glavi stanovnika grada

b) manja proporcija neproduktivnih u odnosu na produktivne radnike u gradu

c) ograniavanje broja ruralnih u odnosu na urbane migrante.

Posledice hipourbanizacije:

a) gradski stambeni prostor nije dovoljan za smetaj svih zaposlenih u gradskom podruju

b) porast broja svakodnevnih putovanja na posao iz seoskih podruja

c) razvijen je sistem kontrole koji je spreavao preseljenje seoskog stanovnitva u gradska podruja
(interni paso)

Mari i Selenji su identifikovali 4 zasebne faze urbanizacije u socijalistikom svetu. To su: deurbanizacija,
nulti urbani rast, hipourbanizacija i intenzivna socijalistika urbanizacija (kvota zaposlenosti u industriji poinje
da opada i poveava se ulaganje u infrastrukturu) izlaz iz etape prinudnog rasta VS korak ka kapitalizmu

Raspodela stambenog prostora: Selenji je identifikovao 3 osnovne kategorije gradskog stambenog prostora
- a) stambeni prostor u vlasnitvu drave

b)zadruni stambeni prostor

c) privatni stambeni prostor.

Za socijalizam je karakteristian regresivni obrazac raspodele, poto oni s najveim prihodom dobijaju
najvie u pogledu subvencija, a oni sa najniim prihodima najmanje. 3 objanjenja: a) sluajnost b) posledica
korupcije dravnih slubenika c) sistemski rezultat dravnog socijalizma.

On smatra da je re o proizvodu dravnog socijalizma suoenog sa ogromnom nestaicom, pa je pronaen

kriterijum drutvene zasluge za dodelu stanova. Po njemu je dravni socijalizam sistem koji raspodeljuje resurse
na sutinski regresivan nain.

39
 Rezidencijalni obrazac: a) u periodu dravnog socijalizma postojala je rezidencijalna segregacija, ali je
njen stepen bio nii nego u predsocialistikom periodu izmeu 2 svetska rata (Prag, Peta) b) U Peti i Varavi su
drutvene grupe sa najviim obrazovanjem bile najizdvojenije, one sa srednjim najmanje, a zatim najmanje
obrazovane takoe izdvojene c) nivoi segregacije su opali izmeu 1970. i 1980. d) U Moskvi i Varavi je postojao
obrazac segregacije po stambenom bloku ili zgradi e) u Moskvi je postojala i segregacija po sektorima.

Sredstva za izgradnju stanova su usmeravana na ministarstva i dravna preuzea (prioritet)i na optine, te

je mesto gde e ljudi iveti i kako zavisilo od toga gde su zaposleni. Pozicija moi dravnih preduzea su
neposredan uzrok segregacije (strukturna mo)

Socijalizam
Moglo bi se rei da je socijalizam karakterisala vea stabilnost stambenih karijera zbog vee stabilnosti
ostalih karijera sa kojima je povezana(puna zaposlenost i statina radna karijera). Kontrola transakcije stanova i
stambena nestaica uslovile su nizak nivo stambene mobilnosti.

Jedno od retkih istraivanja bavi se stambenim preferencama na stambenom nivou (Mandi i Clapham).
Oni su doli do zakljuka da su preference ka odreenom tipu stanovanja (kolektivno/individualno) ili
vlasnikom statusu (dravno/privatno) bile oblikovane pod neposrednim uticajem koncepta stambene politike i u
socijalistikim drutvima. Iako se graanima ne moe osporiti preduzimljivost, lojalnost prema dravi svakako da
moe jer se tei da se od drave uzme to vie resursa (otuda i pojava bespravne gradnje, koji zapoinju zaposleni
u industriji, koji koriste i svoje znanje i materijalne resurse preduzea).

Osnovne karakteristike socijalistike stambene politike uslovile su i specifinu suburbanizaciju,

rezidecijalnu segregaciju i lokacione karakteristike u odnosu na kapitalistike zemlje. Podurbanizovanost se u
socijalizmu ispoljava u 2 vida: kvalitativnom i kvantitativnom.

Kvantitativni se odnosi na spoljni rast gradskog stanovnitva u odnosu na porast zaposlenosti u

industrijskom sektoru (deagrarizacija). (Nema dovoljno stanova za migrante). Usled administrativne kontrole
migracija stanovnika u gradove nastaju meovita domainstva i postaju trajni model. Zemlje koje nisu vrile
kontrolu, suoile su se sa problemomm paraurbanizacije (naseljavanje imigranata na obodima velikih gradova).

Kvalitativna se odnosi na niske standarde opremljenosti stanovanja u odnosu na potrebe stanovnitva u

uem (unutranjost stana) i irem (opremjenost lokacija). To je bila posledica razvojne strategije koja je
promovisala industriju u osnovno sredstvo urbane promene. Tako je dolo do situacije bespravne gradnje u
uslovima planske kontrole, a u sadejstvu sa ekonomskom neefikasnou dravne provizije stanova.

40
 Jedan od autora smatra da stanovanje i grad bi trebalo da budu odreeni kao javna dobra ali na nain koji
ukazuje na autonomiju u odnosu na pojedinane interese. To znai da javna dobra definiu skup uslova koji su
nuni za reprodukciju opstanka svih lanova zajednice bez posebnog rizika! U socijalizmu nije bilo aktera koji bi
bio zainteresovan (elita) ili sposoban (ostale grupe) za operacionalizaciju tako shvaene autonomije javnog dobra.
Drava je predstavljana kao subjekat i zastupnik interesa apstraktnog rada.

Suburbanizacija- Suburbije socijalistikih gradova nisu specifine, ali dominantan tip stanovanja i
prostorna disribucija viih slojeva unutar suburbije jeste. Suburbanizacija u socijaliznu obeleena je irenjem
novih stambenih naselja, kolektivnog tipastanovanja u dravnom vlasnitvu po obodima gradova. U
socijalistikim suburbijama individualni tip stanovanja u privatnom vlasnitvu javljao se primarno kao
nuzprodukt socijalistike stambene politike, na najudaljenijim i infrastrukturno neopremljenim lokacijama,
niskog kvaliteta gradnje, neretko ilegalnog statusa, iji su nosioci/korisnici bili najnieg socijalnog statusa. Vii
drutveni slojevi gradili su suburbane individualne kue (vikendice).

Proces suburbanizacije soc. gradova nije bio praen demografskim pranjenjem centralnih gradskih
lokacija. Ali izgradnjom tih novih naselja kolektivnog stanovanja (Novi Bg.), pravi se razlika izmeu
kapitalistikih gradova: u kapitalistikim gradovima opada gustina naseljenosti od centra ka periferiji, a kod onih
obrnuto. U socijalistikim gradovima socio-ekonomski status opada od centra ka periferiji. Opet, rezidencijalna
segregacija socijalistikih gradova, u odnosu na kapitalistike, je generalno nia i izraena u manjim prostornim
celinama. Ekoloki faktor: nova naselja naseljavaju mlada domainstva, a stara, blia centru i u centru, straija
domainstva, pa otuda i opadanje gustine naseljenosti u centru!

Smit izdvaja tipina podruja socijalistikog grada u pogledu socioekonomskih i prostornih karakteristika:

1) centralne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra dostupnost servisa, naseljeni strunjacima i
rukovodiocima; 2) centralne lokacije sa stanovima niskog kvaliteta i zgradama koje propadaju, ali dobra
dostupnost servisa;

3) spoljne zone, stanovi visokog kvaliteta, dobra opremljenost servisima, blizu centra dobra povezanost
sadraja, naseljene strunjacima i slubenicima;

4) spoljne zone, stanovi niskog kvaliteta, nema razvijenih servisa, naseljene radnikom klasom;

5) peri-urbana podruja i suburbane enklave, privatne kue niskog kvaliteta, nema servisa, tu ive
imigranti.

41
 Tokom '70 i '80 ih dolazi do uestalijih intervencija u centralnim zonama grada, poinje gradnja
kvalitetnijih stambenih zgrada, to povlai proces dentrifikacije. No za dentrifikaciju veih razmera nije bilo
uslova jer su se nametali veliki problemi raseljavanja stanovnitva.

Postsocijalizam

Postoje 3 mehanizma koji doprinose porastu socioprostorne diferencijacije u postosocijalistikim

gradovima. Prvi se odvija u okviru nasleenih socioprostornih razlika, bez pratee mobilnosti. Usled uspene
konverzije socijalnog/politikog u ekonomski kapital, podruja stanovanja pripadnika vieg socijalnog statusa i
dalje ostaju elitna i obrnuto. Drugo, dolazi do promene nasleenih rezidencijalnih modela, tako to pripadnici
viih dohodovnih grupa tee da napuste lokacije u kojima su stanovali tokom socijalizma a ija vrednost opada, a
nii slojevi imaju tendenciju premetanja u manje stanove i na loije lokacije. To uslovljava socijalnu
homogenizaciju gradskih podruja. Novi obrasci stambene i prostorne mobilnosti podrazumevaju i da vii
socijalni slojevi potiskuju nie sa lokacija koje postaju atraktivne. Trei mehanizam odnosi se na pritisak
stanovnitva koje imigrira u gradove pod dejstvom procesa globalizacije i zakesnele urbanizacije. U prvom
sluaju imigranti su preteno vieg socijalnog statusa i mogu biti nosioci specifinih rezidencijalnih obrazaca koji
zahtevaju finansijska sredstva kojima ne raspolae dovoljan broj pripadnika domicilnog stanovnitva. U drugom
sluaju uglavnom je re o pripadnicima najniih socijalnih pozicija koji nastanjuju stanove najnieg kvaliteta i
postaju akteri ilegalne gradnje substandardnog tipa.

U analizi novih rezidencijalnih preferenca koje utiu na promene prostornog modela grada, panja je
usmerena na pripadnike viih slojeva (kapitalistika uloga u nastajanju, politika elita). Ipak promene se odvijaju
sporo (jer je mali broj stanovnika koje pripadaju najviim slojevima) jer se srednja klasa (koja trebalo da bude
nosilac) jo uvek nije konsolidovana. Tako da stambene preference najviih slojeva uslovljavaju nastanak malih
suburbanih naselja luksuznog stanovanja kao i enklava skupog stanovanja u centralnim gradskim zonama, a to za
sobom povlai proces dentrifikacije...

Ima autora koji tvrde da je oblikovanje nove socijalne segregacije uoljivo u socijalnom i fizikom
prostoru grada: nastaju rezidencijalna naselja sa kuama opremljene bazenima, saunama, teniskim terenima, a
nasuprot njima rastu naselja loe reputacije naseljena postsocijalistikom potklasom: izbeglice, kriminalci,
nezaposleni. U suburbijama postsocijalistikih zemalja razlikujemo 2 rezidencijalna modela: nasleeni
(kolektivna stambena naselja i podstandardna esto ilegalna individualna naselja) i novi (lukszna individualna
gradnja). Lokalne vlasti doprinose socio-prostornoj diferencijaciji jer se ponaaju preduzetniki i tee da na svojoj
teritoriji ostvare adekvatne budetske prihode i male rashode.

42
 Primer Praga

U Pragu suburbanizacija je dostupna samo najbogatijima a platenu mo srednje klase u ovom kontekstu
nisu podstakli ni hipotekarni krediti. Pripadnici viih slojeva u Pragu preferiraju centralne gradske lokacije na
kojima je dolo do znaajne promene socijalnog sastava stanovnitva (usled restrikcije). Strani investitori
stkupljuju stanove, obnove ih i prodaju po veoj ceni, slino se ponaaju i optine. Ta velika zainteresovanost
investitora i divelopera za otkup stana koji se nije obnavljao tokom socijalizma posledica je razlike u realnoj
vrednosti tog stana na tritu. Tako da je u Pragu (Budimpeta i Varava) porastao broj agencija za promet
nekretnina. Radikalno sprovedena restitucija i veliki deo stambenog fonda koji je njome obuhvaen specifinost
je Praga, to je uslovilo i konverziju stanova u poslovni prostor. Kao osobenost postsocijalistikih zemalja jedan
autor navodi pojam funkcionalnog raskoraka redukcija stambene funkcije na centralnim gradskim lokacijama
odvija se nekontrolisano odnosno bez planske regulative koja bi spreila drastino opadanje stanova.

U drugoj polovini '90-ih u Pragu dominira izgradnja luksuznih stanova u viespratnicama, oblasti blie
centru, vieg stambenog i socijalnog statusa i ne podrazumevaju dentrifikaciju kupci su bogati esi, dok e
mladi, zaposleni u privatnom sektoru i produkcionim servisima, initi novu servisnu ulogu. Komercijalizacija
centralnih gradskih lokacija pored porasta socijalne segregacije uslovljava i problem dosupnosti urbanih servisa
preostalom lokalnoom stanovnitvu koje ne pripada viim socijalnim slojevima.

Primer Budimpete

Dentrifikacija u Budimpeti je znatno manje zastupljena no u Pragu jer proces restitucije nije radikalno
sproveden. To je doprinelo da proces suburbanizacije nude zastupljeniji nego u Pragu...

46. Fenomen bespravne stambene izgradnje tokom socijalizma i u postsocijalistikom

periodu

Ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno infrastrukturno opremljena. Izotravanje razlika u standardu
izgraenih objekata. Rairen je fenomen ilegalne nadogradnje stambenih zgrada u kojima su stanari imali
mogunost da odluuju o preureivanju zajednikih prostorija. (....)

Kako su ekonomska kriza i nedefinisanost osnovnih aktera koji se bave stambenom

izgradnjom, zaotrili problem dostupnosti stanovanja tokom devedesetih, dolo je do zamaha individualnih
stambenih strategija snalaenja koje su razvijane tokom socijalizma: samogradnje i/ gradnje. Naime zakon je to
''dozvoljavao'' do 2001... Jedan od uzroka ilegalne gradnje je i zastarelost principa urbanog planiranja koji su
razvijani po komandno- planskim naelima u periodu socijalizma, jer je zanemarivan potreban broj parcela za
individualnu stambenu izgradnju. Svemu ovome su dorineli raznorazni zakoni... to je otvorilo zakonsku osnovu

43
NADOGRADNJE stambenih zgrada, pa se otuda ilegalna gradnja tokom devedesetih produila i na podruje
najueg gradskog centra. To je uticalo i na promenu socialnog profila aktera ilegalne gradnje, tj. akteri ilegalne
gradnje su postali i srednji slojevi,a ne samo marginalizovane socijalne grupe (npr. izgradnja luksuznih vila
tokom devedesetih na elitnim lokacijama uglavnom je bila ilegalna prevashodno zbog nepostovanja uslova datih
urbanistikom dozvolom ili zaposedanjem lokacija koje nisu predviene u tu svrhu).

Vlasti su pokuale da saniraju ovaj problem legalizacijom izgraenih objekata gde god je to
mogue, ali je do novembra 2003. legalizovano samo 3 do 4 posto objekata na teritoriji Beograda (za Beograd su
jedino dostupni podaci).

U pogledu standarda gradnje ilegalna gradnja je u manjoj meri adekvatno infrastrukturno

opremljena (za razliku od legalne). U okvirima ilegalne gradnje individualni tip stanovanja je karakteristian kako
za prigradska tako i za gradska naselja, pri emu pripadnici elite grade ponekad luksuzne kue u neposrednoj
blizini centra grada dok, sa druge strane, nizi slojevi esto ilegalno grade po obodu grada. Kada je u pitanju
nadogradnja, interes preduzetnika je da napravi sto vie novih stambenih jedinica kako bi njegova zarada bila
vea, jer na taj nain gradi manje stanove koji odgovaraju mogunostima realne tranje. To je podsticalo da se
ovaj vid stambene gradnje odvija i ilegalno, pre svega probijanjem uslova dobijenih na osnovu graevinske
dozvole. Stanari zgrada na kojima se vri gradnja/adaptacija su zainteresovani, ak i oni koji ne ostvaruju
stambeno proirenje, jer dobijaju kreenje fasade, ureenje stepeninog prostora, uvoenje interfona i slino na
raun preduzetnika odnosno kupaca novih stanova. Ilegalna stambena izgradnja je bila u stalnom porastu tokom
devedesetih, a u Beogradu je (prema podacima istraivanja) 1996. dolo do izjednaavanja broja legalno i
ilegalno izgraenih stanova na svim lokacijama. Neki od faktora koji su ucinili izgradnju stanova veoma dugim i
skupim procesom (to je recidiv socijalistikog stambenog sistema... i to je uslovilo ilegalnu gradnju...) su:
nedovoljne stambene investicije bez obzira na tip investitora; visoke poreske stope ili takse za korienje
zemljita i infrastrukture, komplikovana administracija dobijanja potrebnih dozvola, nereena pravna pitanja u
sferi vlasnitva nad nekretninama, nefleksibilna tehnologija gradnje velikih graevinskih preduzea itd.

Procenjujui mogu uzrok nelegalne gradnje strunjaci su primat dali uzrocima sistemske
prirode, odsustvu adekvatne zakonske regulative i uzurpacije ekonomske i politike moi, u odnosu na
individualne motive odnosno strategije snalaenja domainstava u uslovima ekonomske nedostupnosti
stanovanja, ili pak pritisku izbeglica na stambeno triste Beograda...

47. Romi i stanovanje

Stanovanje je jedan od najznacajnijih elemenata kvaliteta svakodnevnog zivota pojedinaca, porodica i

drustvenih i etnickih grupa u opste- kvalitet, kvantitet, fomra, institucionalni status. Stan je materijalno dobro koje

44
ima svoje kvantitativne osobine (povrina, broj soba), kvalitet (vrsta materijala, oprema), formu (individualno i
kolektivno stanovanje) i institucionalni status (privatna svojina, drutvena, zakup, bez pravne osnove). Buduci da
je stanovanje odredjeno mestom pojedinaca i drustvenih grupa u drustvenoj podeli rada, u proizvodnji i
raspodeli materijalnih dobara, drustvene moci i ugleda, to znaci da bi u razmatranju teme o stanovanju Roma
trebalo prikazati njihov drustveni polozaj kao etnicke manjine.

Luis Virt je uocio nekoliko osa duz kojih su svrstani problema etnickih manjina: 1. Broj i velicina
odredjenih manjina u datom drustvu 2. Stepen u kome manjinski status obuhvata sukob s dominantnom grupom
ili iskljucenje iz ucestvovanja u zajednickom zivotu drustva. 3. priroda drustvenog uredjenja koje vlada
odnosom izmedju manjina i dominantne grupe. Polazeci od glavnih ciljeva kojima su upravljene ideje i osecanja
i akcije manjinskih grupa Virt je razlikovao Pluralisticke, aisimilacionisticke, secesionisticke i borbene
manjine. Romi su u istoriji bili ambivalentni i kolebali se izmedju pluralisticke i asimilacionisticke manjine, ali
su najcesce bili pluralisticki, trazili trpeljivost od svojih sugradjana.

Izrazito segregirani. Na Balkanu su jo Turci zakonom propisali segregiranje Roma po odreenim

mahalama. Nain ivota u sirotinjskim naseljima su u znaku kulture bede, povezano sa tim, imamo slamove
oaja. Tamo gde postoji neki angaman da se izmeni situacija, zovu ih slamovi nade.Smatra se da integracija
Roma u drustvo kome pripadaju pocinje njihovim stalnim nastanjivanjem na odredjenom mestu. Stacioniranje
Roma je neophodan ali ne i dovoljan uslov njihove integracije.

Tatomir Vukanovic istice da je dzematsko-mahalski urbani zivot cigana u juznoslovenskim zemljama

od XV do XIX stoleca glavna poluga u ocuvanju ciganske etnicke pripadnosti za prohujalih pet vekova. Jos od
vremena turaka dzemati. Procenjuje se da 70% cini gradsko stanovnistvo. Zimelov stranac, ne kao individua vec
kao pripadnik etnicke grupacije.

Etnika i prostorna distanca: povodom ove pojave moe se govoriti o prostornim stereotipim koji se
formiraju percepcijom Roma o svojoj naseobini, kao i percepcijom te naseobine od strane neromskog
stanovnitva (tj etnikim razlozima sugraana koji ive u drugim delovima grada). Da bi se uspostavila socijalna
integracija Roma na lokalnom nivou, tj na nivou njihovog naselja, posto se o realnim uslovima integracije na
velegradskom nivou tesko moze govoriti, neophodno je da postoje: relativno visok nivo dijelenja aspiracija i
problema u zajednici; pozitivna socijalna adaptiranost na situacije; realtivno zadovoljavajuci nivo
zadovoljenosti osnovnih potreba; relativno identican osecaj stupnja ugrozenosti clanova. Sredinom XVI veka
Cigani u Beogradu su uglavnom bili dudjeri i kovaci u drugoj polovini XVII veka zabelezeni su podaci o
beogradskim ciganima sviracima. U beogradu je 1846 bilo 261 Cigana... Jatagan mala do 1953.

45
 Mogucnosti poboljsanja kvaliteta zivota: Obnova divljih naselja i legalizacija; Poboljanje stambenih i
komunalnih uslova u zaputenim kuama; Izgradnja novih kua i naselja; Reenje bez odlaganja; Takoe
je potrebno osnivanje posebnog gradskog fonda za reavanje problema nehigijenskih stanova i naselja.

Stambena situacija Roma je najvidljiviji pokazatelj njihovog siromatva. *etnosocijalni staus. Romska
naselja su najee nesigurna, segregirana, nehigijenska, sa slabom ili nikakvom komunalnom infrastrukturom i
oni su loe integrisani u drutvo. Izloeni su prinudnoj rezidencijalnoj segregaciji. Na Balkanu su jo Turci
zakonom propisali segregiranje Roma po odreenim mahalama. Beograd ni danas nema celovit program
deslamizacije ili urbane obnove. Do sad se to deavalo samo zbog velikih graevinskih projekata. Lazarevaka
padina, Zidane batake, Orlovsko naselje, Ledine, Staro sajmite.

Kako bi se mogli poboljati uslovi: uslovi u stanovanju se ne mogu poboljati dok postoji marginalizacija i
diskriminacija u zapoljavanju, kolovanju i politikom ivotu. Pobljanje stambenih i komunalnih uslova u
legalnim, ali zaputenim kuama i naseljima, obnova divljih naselja i kua i njihova legalizacija, izgradnja novih
kua i naselja, ruenje onoga to je nemogue poboljati. Korisno bi bilo osnivanje posebnog gradskog fonda za
reavanje problema nehigijenskih naselja.

48. Komercijalizacija postsocijalistikih gradova, novi obrasci urbane potronje i

socijalna i rezidencijalna (re)stratifikacija

Do drutveno-ekonomske i politike tranzicije u centralnoj i Istonoj Evropi je dolo u periodu kad su

zapadna drutva prolazila kroz fazu postmodernog konzumerizma. Od kraja 70ih nastaju novi modeli potronje
koji stvaraju osnovu za samoidentifikaciju i identifikaciju grupe. Razvijeni kapitalizam (Harvi) stvara nove
potrebe i dolazi do sve vee komodifikacije svih delatnosti, pa i kulture. U tom periodu je u centralnoj i Istonoj
Evropi vladala ekonomija nestaice stroga ogranienja individualnih potreba, mada od 70ih ipak dolazi do
poveane dostupnosti robe iroke potronje.

U Maarskoj su poetkom 90ih ukinuti propisi i institucije centralizovanog sistema, privatizovan je javni
sektor, liberalizovane cene i trgovina, osnovana nova preduzea, uz visoku stopu inflacije, nezaposlenost,
osiromaenje mnogih domainstava. Slino je bilo u ekoj, Slovakoj i Poljskoj. Devedesetih se ekonomija ipak
stabilizovala u ovim zemljama i dolo je do ekonomskoj razvoja, uz proces formiranja novih klasa.

Hipoteza Erike Na: 1947-1949 iskljueni su akteri kapitalistike ekonomije i u pogledu potronje se
dolo do relativno homogenog drutva. Promene devedesetih su bile veliki ok za potroae iz centralne i Istone

46
Evrope. Transformisani su objekti trgovine, potroai su suoeni sa izborom, komodifikovane su stvari koje do
tad nisu smatrane robom, marketing je postao agresivan, pa su morali da razviju otpornost na reklame.

Osnov texta: prilagoavanje potroaa izmenjenim uslovima i sve vea uloga potronje u drutvenom
diferenciranju, s obzirom na status i pristup robi i uslugama.

Liberalizovano je trite nekretninama i iz tog tazloga se promenio tip aktera koji upravlja
transformisanjem urbanog prostora. Podignute su cene, gradovi su doiveli funkcionalnu diferencijaciju,
nametnuta je nova struktura diferenciranom prostoru gradskih maloprodajnih mrea. Drastino su izmenjeni
obrasci centralnog planiranja trita gradskog zemljita. Iz centra grada se izmeta maloprodaja robe nieg ranga.
Diferenciranje meunarodnih lanaca trgovine i domaih; Dolazi do ogromnih promena maloprodajne mree i
ponaanja potroaa.

Erika Na istrauje tranziciju drutava centralne i istone Evrope, pre svega maloprodajne mree u
gradovima, formiranje urbanog prostora i nove stavove prema potronji. Dok je trajala drutveno-ekonomska i
politicka tranzicija centralne i istone Evrope, zapadna drutva su prolazila kroz fazu ''postmodernog
konzumerizma''. U centralizovanim sistemima vladala su stroga ogranienja individualnih potreba u ''ekonomiji
nestaice''. Meutim, masovna dostupnost luksuznije robe i robe iroke potronje uzela je maha u itavom
socijalistikom bloku od sredine sedamdesetih godina dvadesetog veka. Erika Na u svom tekstu iznosi hipotezu
koja pociva na istorijskom prelomu u transformaciji potrosnje. Naime, tvrdi se kako su promene devedesetih
godina okirale potroae centralne i istone Evrope pa su oni morali da se prilagode transformaciji trgovakih
objekata (to je pre bilo nezamislivo), da donose odluke suoeni sa ogromnim koliinama novih vrsta robe, da
razviju otpornost na agresivnost reklama itd. Takvi izazovi su u velikoj meri izdeferencirali urbana drustva i
upotrebu urbanog prostora. Ovaj tekst se bazira na sve veu ulogu potronje u drutvenom diferenciranju...

U periodu tranzicije dramatino se promenio tip aktera koji upravlja optom transformacijom
urbanog prostora, sto je posledica liberalizacije trzista nekretnina. U Maarskoj i Poljskoj, gradski centri bili su
izloeni prostornom diferenciranju zbog sve veceg broja privatnih preduzeca, u glavnim trgovackim zonama su se
prosirile i fragmentisale povrsine maloprodajnih objekata, kao posledica programa male privatizacije,
restitucije, raspada dravnih preduzea itd. Devedesetih godina su bile primetne i sline prostorne tendencije-
mete investitora su bili centar grada, periferija i ''prelazne zone'', iako je centar grada bio i dalje gradsko podruje
koje se najvie cenilo meu trgovcima.

Tendencije ka koncentrisanju u pogledu organizacije i prostorne raspodele dovele su krajem

devedesetih godina do dramatinih promena maloprodajne mree i ponaanja potroaa. U ovom kontekstu se te

47
promene analiziraju pomou niza empirijskih istraivanja u Pragu, Budimpeti i Debrecinu (regionalni
maloprodajni centar istone Maarske).

Budimpeta se smatra zrelim tritem, pogotovo kada se uzme u obzir raznovrsnost trgovackih
objekata i obrazaca kupovine. Meutim, esta su premetanja iz centra grada na periferna podruja i predgraa.
Istovremeno, trgovaki centri koji su se razvili u centralnim zonama privukli su specijalizovane radnje pod
upravom meunarodnih trgovinskih lanaca i bogatih domaih preduzea. Ti procesi su doveli do sve intenzivnijeg
korienja graevinskog zemljita u centru grada- poto su rano meunarodne firme dole na trite,
maloprodajna struktura centralne poslovne zone u Budimpeti je izrazito strukturisana po pitanju robe i cena. U
eskoj Republici, liberalizacija cene i spoljne trgovine, kao i neadekvatna regulacija trita nekretnina, takoe je
uspostavila veoma konkurentnu sredinu to je dovelo do strukturalne promene trgovine na malo. Centar grada u
Pragu postao je najvanije mesto restrukturisanja maloprodaje, a odlikovao se promenljivim asortimanom robe,
radnji i kupaca. Taj proces restrukturisanja bio je ubrzan rastuim brojem turista i razvojem meunarodnim
funkcija centralne poslovne zone Praga, to je ve krajem devedesetih za posledicu imalo nagli porast cena
zakupina i maloprodajnih radnji u glavnoj trgovakoj zoni, mnogo izrazitije nego u Budimpeti. Izmeu ostalog
ovo je sve dovelo do opadanja broja stanovnika u gradskom centru.

Uprkos razlikama nacionalnih politika i sistema urbanog planiranja, ova dva glavna grada
pokazuju sline tendencije u pogledu transformacije maloprodajnih mrea i obrazaca kupovine. Jos poetkom
devedesetih poveale su se prostorne nejednakosti izmeu glavnih trgovakih ulica i drugih trgovinskih sredita
(uglavnom uslunih centara u stambenim naseljima) s obzirom na cene, asortiman robe i kvalitet usluga. Ovakve
promene uslovile su nove podele u sektoru potronje, i u drutvenom i u prostornom smislu (podizanjem
zakupnine, poveao se broj specijalizovanih radnji, uzrokujui porast cena i pomak ka potroaima iz vie i vie
srednje klase istiskujui lokalno stanovnitvo kao kupce).

Istraivanje u Debrecinu je pokazalo sline tendencije. Poslovni ljudi, mlai od etrdeset godina, koji
pripadaju grupi sa srednjim prihodima, ubedljivo su najvie zastupljeni medju potrosacima i novim objektima.
itelji centra grada i njihove neposredne okoline, kao i mobilnije grupacije lokalnog drustva (oni koji zive dalje
od centra ali imaju kola i dobre prihode), privilegovani su u pogledu pristupa robi i srodnim uslugama, dok
stanovnitvo perifernih zona mora svakodnevno da vie putuje i zavisi od malih i samostalnih firmi (cija je
buducnost neizvesna jer je konkurencija sve vea). Njihov poloaj dodatno pogorava preureenje radnji u
glavnoj trgovakoj zoni, tako da je za manje imune otvorena pijaca u blizini centra grada i dalje daje
najpovoljnije mogunosti za nabavke po niim cenama.

Autorka zakljuuje da mesto kupovine postaje oznaka drutvenog statusa, poto je povezano
kako sa mobilnou tako i sa drutveno-ekonomskim poloajem. Stoga se urbano drutvo diferencira naprosto

48
mogucnou da se koriste ili ne koriste prednosti novih objekata. Promene u korienju urbanog prostora su
uglavnom nametnuta od strane meunarodnih firmi i domaih trgovaca, pri emu lokalna vlast kao ni vlada
svojim planovima ne ublaavaju sve vee prostorne razlike. Njihova ekonomska politika je liberalna i zato
socijalna politika nije njihov prioritet.

49. Akteri urbanih promena u post-socijalistikoj Srbiji. O kakvom

urbanom reimu je re?

U sociolokim istraivanjima se izdvajaju 4 tipa aktera bitnih za oblikovanje gradskog prostora. To su:

a) politiari jer oni odreuju strateke ciljeve urbanog razvoja (politiki lideri, partije)

b) ekonomski akteri primarno iz privatnog sektora (banke, preduzea, vlasnici zemljita)

c) strunjaci koji se bave prostorom (arhitekti i urbanisti)

d) graani (diferenciraju se prema drutvenom poloaju, stilu, NVO sektor)

Klasifikacija aktera moe biti i ovakva :

1. Akteri koji se dele na centralne (drava) i lokalne (lok vlast). Uloga drave je dvojaka. 1.
takmii se sa preduzetnicima za gradske resurse i 2. kontrolie zakonitost.
2 . Drugi akteri: opta i struna javnost, domai i str preduzetnici, trei sektor (NVO), crkva.
U postsocijalistikoj transformaciji aktere grubo moemo podeliti i na reformske i anti-reformske.

Urbani fenomen sadri sloen sistem aktera. Urbani razvoj potie iz struktura moi, odnosno, iz sistema
aktera od kojih su neki nadreeni, a drugi podreeni, a zajedno oni strukturiu urbani fenomen (nekad se ovi
suprotni akteri udrue, nekad su u sukobu). Podreeni akteri organizovani u pokret imaju vie ansi da svoje
zahteve uine prepoznatljivim. Pokret predstavlja vei skup pojedinaca koji tragaju za svojim identitetom,
ciljevima. Urbani akter je individua ili grupa koja zauzima odreeni poloaj u drutvu, raspolae resursima
drutva, brani odreene interese i vrednosti, odrava odnose sa drugima i nudi projekte o razvoju grada. Svaki tip
drutva ima sistem hijerarhizovanih aktera. Svakom sistemu odgovara data struktura moi to je sutinski
parametar urbane sociologije.

Samo politiari i ekonomski akteri imaju direktan uticaj na oblikovanje zakonske regulative i
institucionalnog okvira. U Srbiji politiari neuvoenjem zakonskih i institucionalnih novina odlau sloene
procese urbane transformacije, veliki problem je korupcija, zbog blokirane ili usporene socio-ekonomske

49
transformacije veoma su zastupljene ilegalne strategije, pravna regulativna nije adekvatna i u dovoljnoj meri
obavezujua, a uticaj graana je zanemarljiv.

Do 1989. su osnovne karakteristike drutveno-ekonomskog sistema bile tipino socijalistike i Beograd je

nakon toga suoen sa slinim problemima kao Budimpeta ili Prag na primer, a pri tom su u Srbiji procesi socio-
ekonomske transformacije odloeni, ne samo zbog ratova i meunarodne izolacije, ve je u pitanju bila i
strategija politike elite da to due odri vlast. Privatizacije je bila deklerativnog karaktera. U pitanju je bila
specifina vrsta politikog kapitalizma. Od 1990. je broj ilegalno izgraenih stanova u Beogradu stalno rastao, da
bi 1997. taj broj bio izjednaen sa brojem legalno izgraenih stanova. Fenomen bespravne gradnje je nasleen iz
socijalistikog perioda, ali je nakon 1990. znaajno izmenjen. Promenjeni su akteri, za vreme socijaluzma to su
radile marginalne socijalne grupe, a kasnije ekonomski i politiki moni ljudi koji uzurpiraju lokacije kao to je
na primer Dedinje. Sem aktera promenjena je i lokacija. Tokom socijalizma su to bili rubni delovi grada, a u
postsocijalizmu centralne gradske lokacije. Pri tom ilegalna gradnja nije tretirana kao krivino delo.

Nakon demokratskih promena zapoete su socio-ekonomske reforme. 2003. usvojen Urbanistiki plan za
Bg iji je jedan od ciljeva da se gradu vrati status evropske metropole, a kao primarni strateki cilj izdvojeni su
razvoj i unapreenje infrastrukture. NBGD komercijalni centar; decentralizacija. Iste godine je usvojen novi
Zakon o urbanom planiranju i izgradnji i ilegalna gradnja je proglaena kriminalnom radnjom. Bespravna gradnja
je identifikovana kao glavni problem urbanog razvoja Beograda. 10% stanova na stambenom tritu je izgraeno
ilegalno.

Vani akteri jesu i vojska i crkva. Za vreme socijalizma vojska je gradila objekte na najatraktivnijim
lokacijama. Danas bi veina tih objekata morala da promeni funkciju, da se proda, da pod zakup ili rekonstruie.
Za razlike od vojske, promene su pogodovale poloaju SPC, iji je uticaj kao drutvene institucije znatno ojaao i
primetan je veliki broj novoizgraenih crkava u Bg-u.

Kljuni politiki akteri na nivou Beograda su: gradonaelnik, gradski arhitekta i glavni menader
naklonjeni preduzetnikom modelu upravljanja. Predstavnici gradske vlasti su fokusirani na infrastrukturne
projekte ( npr most preko Save, novi magistralni prsten) i poveanje prisustva stranih investitora, kao i na
projekte koji e doprineti veoj konkurentnosti Beograda.

Strunjaci: kriza profesionalnog identiteta, kritika postojee regulative (anahrona, neadekvatna,

neusklaena sa evropskom), privatni interes dominira urbanim razvojem. Od 2000. prve pozitivne promene nakon
urbanog haosa devedesetih. Kao najdramatiniji problem izdvajaju bespravnu gradnju.

50
 to se graana tie, oni su uglavnom demotivisani jer nemaju poverenja u javne institucije i generalno
smatraju da nema smisla ukljuivati se u proces odluivanja na lokalnom nivou, ali primenjuju neformalne
strategije.

Do promene dolazi na tri nivoa :

makro uticaj globalizacije i postsoc transformacije

mezo - socioprostorne promene u gradovima

mikro promena u svakodnevnom ivotu graana

To je 'globalni' pristup strategijama grupa i pojedinaca u Srbiji

U eri globalizacije i tranzicije veliki gradovi postaju mesta izraenih socijalnih problema siromatvo, etnike
podele i antagonizmi, kriminal i nesigurnost. Sreten Vujovi dalje govori o tokovima aktuelne urbanizacije
(tercijalizacija, privatizacija, rezidencijalna mobilnost, dualizacija, soc segregacija...) pokuae i da pokae da li
se Beograd pribliava onome to se zove 'svetski grad' (globalni, informacioni).

Urbanizacija je ma sa 2 otrice : 1. koncentracija ljudi, dobara, usluga, povoljnih prilika ; 2. slabi se i

razbija koherentnost mesta, tradicija i postojee mree i odnosi.

Promene strukture, funkcije i forme:

a) Od etatistikog, preko liberalnog do svetskog grada

Urbano planiranje je sveobuhvatnije u socijalistikim, nego u kapitalistikim zemljama.

Po Hamiltonu, postoje zajedniki elementi planiranja u istonoevrop. zemljama u socijalizmu : 1. uticaj

SSSR-a, 2. etatistiko planiranje, 3. nevanost zemljine rente i trita, 4. rast metropola, a nedostatak srednjih i
malih gradova, 5. dravna izgradnja novih naselja.

Urbanizacija je 1. zakasnela, planirana i voena iz centra, 2. pod velikim uticajem industrijalizacije-

zanemarivanje tercijalnog sektora, 3. kontinuiran znaaj ruralnog sektora u procesu urbanizacije i veliki udeo
meovitih domainstava, ali znaajne razlike izmeu grada i sela., 4. dominantna uloga preduzea u
obezbeivanju stanova., 5. generalno, urbano drutvo se razlikovalo- profesionalna, kulturna i druga udruenja,
osnivala je i kontrolisala drava. Socijalistiki sistem nije uspeo da stvori ono to se zove postindustrijski ili

51
informacioni grad! Nije bilo opadanja br zaposlenih u sekundarnom i rasta br u tercijalnom i kvartarnom sektoru!
Ovde se moe govoriti o zakasneloj modernizaciji.

Tokom 90-ih godina u svetu se razvijaju metropole(od milion stanovnika pa navie), svetski, globalni i
informacioni grad. Termin ''svetska armatura metropole'' oznaava pojam od kog zavisi globalizacija, a oznaava
metropolizaciju. Iz nje potie svetska ccentralnost. Fridman: metropola = svetski grad = veliki finansijski centar i
mesto koje ujedinjuje drutvena sredota multinacionalnih ekomomija. Dalje, ubrzan razvoj terc i kvart sektora u
svetskim gradovima, dovodi do pojma informacionog grada. Kastel i Basan: to je urbani izraz informacionog
drutva. Informacioni grad je grad intenzivnih kontakata. Sa porastom uloge metropola, horizontalna veza sa
drugim metropolama biva sve jaa, jer dolazi do odvajanja od regiona i drave u kojoj se nalaze. Dolazi do
promene od tradicionalnog ka preduzetnikom tipu upravljanja, a on podrazumeva:

1. javno-privatno partnerstvo,

2. orijentaciju svih aktivnost prema tritu,

3. preuzimanje dela rizika od str gradske vlasti u odnosu na privatna investiranja,

4. participaciju drave u operacijama sa nekretninama.

Promene u postsocijalistikim gradovima od homogenosti ka heterogenosti

Socioprostorne posledice postsocijalistike transformacije:

1. Nije se poveala migracija selo-grad, ni porast stepena urbanizacije. Usporena urbanizac. se nastavlja
jer br. radnih mesta u industrijskom sektoru ogranien, a industrijske grane koje su opstale i tercijalni
sektor sada trae novu radnu snagu.
2. Uvozi se jeftinija hrana, ime domaa seoska ekonomija dobija konkurenciju.
3. Razvoj gradova ipak ide od homogenosti ka heterogenosti. Privatno preduzetnitvo uslovljava rast
privatnih radnji, restorana... tercijalni sektor doivljava uspon.
4. Dolazi do porasta tranje za prostorom( naroito u svetskim gradovima).
5. U istonoevropskim gradovima etnika hetrogenost je na porastu. Socijalno devijantne pojava takoe.
U tranziciji dolazi do razliitih manje ili vie trino orijentisanih urbanih sistema. Na ovaj preobraaj
utiu unutranji akteri i spoljanji akteri( uesnici u procesu globalizacije ekonomije i proirenja EU). Nastoji se
potisnuti drava kao strateki akter planiranja urbanog razvoja. Naravno, sve zavisi od zemlje do zemlje.

52
 *U zemljama u tranziciji dolazi i do svojinske transformacije stanova, poslovnog prostora...
*Ukidanje monopolske kontrole vladine agencije nad ponudom gradskog zemljita i omoguavanje tritu
da odredi cenu. Postoji nereen problem gradskog graevinskog zemljita jer je ono u dravnoj
svojini( SRB)
*Br. dravnih preduzea se smanjuje, a menja se veliina preduzaa u korist malih i srednjih firmi. Time se
poveava nezaposlenost.

Neformalna ekonomija ulina maloprodaja i komercijalizacija

Mnogi graani kao akteri u urbanim promenama bili su ukljueni u sivu ekonomiju, kao glavnu strategiju
preivljavanja. Gradski centar postaje ekskluzivna zona za skupu robu. iri se ulina trgovina izvan centralnih
delova grada. Kiosci bivaju zamenjivani tezgama. Dolaze i shoping molovi, prvo na zapadu, pa kasnije u
postsoc. zemljama. Maloprodaja je u postsoc. gradovima doivela najvei uspon izgradnjom velikih trgovakih
centara (shoping molovi, hiper marketi). Mnogo novih znakova, bilborda, umesto srpa i ekia...

Urbane promene u periodu ''divljeg socijalizma'' u Srbiji

Spoljanji i unutranji razarajui inioci. Jugoslovanski model socijalizma okonan je na najgori nain.
Proli smo kroz usporenu i blokiranu tranziciju i jo uvek kaskamo. NATO je promenio izgled mnogim
gradovima Srbije.

*U postsoc. SRB se uspostavlja nova hijerarhija gradova. I manje ili vee ukljuivanje tih gradova u
internacionalnu mreu metropola. Javljaju se izrazitije razlike izmeu gradova i sela. Na to utie i
raspodela kontrolnih funkcija i mesta odluivanja. Profit na modernizaciju velikih gradova.
*Socijalna segregacija : nju odreuje trite stanova i zemljita.
Zakljuak naputanje drave blagostanja na zapadu i slom socijalistikog sistema doveo je do poveanja
drutvene polarizacije tj. do porasta raznih oblika segregacije i socijalne diferencijalizacije.

*Ponovno uspostavljanje nadreene klase vlasnika i podreene klase siromanih i izmenjena srednja klasa
u postsoc. Bespravna stambena izgradnja- radnici, ratne izbeglice, , privatni preduzetnici, ratni profiteri.
AKTERI ( strunjaci za prostor, politiari, preduzetnici, graani)

1.Strunjaci za prostor

Anketa, 2004 -stepen uticaja (veliki uticaj) : 1. politiari, 2. privatnici/preduzetnici, 3. strunjaci, 4.

graani.

53
 Strunjaci za prostor se suoavaju sa krizom identiteta. Oni su u sendviu izmeu politiara i privrednika
& graana i NVO. Njihova efikasnost posredstvom nacionalnih i gradskih institucija arhitekture i urbanizma je
opala. Brojne arhitekte i urbanist, prostorni planeri radili su i u optinskim firmama i u privatnim biroima i u
mnogim udruenjima. Bespravna gradnja ini da drutveni ambijent nije povoljan za planere. Nedostaju brojni
zakoni koji reguliu oblast urbanizma i graenja. To je pogodno tle za sivu ekonomiju i korupciju.

Anketa, ispitanici strunjaci veina njih je uverena da efikasnost planiranja urbanog razvoja vea
unutar trita i demokratskih institucija, nego u sistema komandnog planiranja. Od preostalih, veina misli da to
nema veze sa tipom drutva. Svaki 5. je mislio da se urb planiranjem mogu usaglasiti ekonomski i socijalni
ciljevi, ali da se to efikasnije postie u uslovima planske privrede. Ovi stavovi su blii socio-demokratskom
konceptu, nego neoliberalnom. U skladu sa tim, veina smatra da javno vlasnitvo nad gradskim graevinskim
zemljitem preduslov urbanog planiranja. Odnos prema stanovanju : potrebna je dravna regulativa indirektnim
merama(poreske olakice, subvencije), a ne neoliberalni stav.

2.Politiari

Prema anketi, veina smatra da politiari imaju najvei uticaj na donoenje odluka na optinskom
nivou. Za urbanistike planove su nadlene optine, a za prostorno planiranje drava. Pripadnici politike elite
(anketirani) veina je veoma obrazovana, a pre toga veina njih je bila strunjaci. Po godinama-domaa elita je
relativno mlada-nakon 2000. god. stambeni uslivi elite su nadproseni, veina je vlasnik stana ili kue.

Njihoove vrednosne orijentacije: Veina njih je sklona nacionalistikim i ne-liberalnim vrednostima.

Nacionalizam je prisutan i zbog kratkog vremena od 2000. i srpski suverenitet, Kosovo... jo uvek nememo
snaan blok koji bi doprineo uspostavljanju demokratskog i pluralistikog drutva (M.Lazi) meavina politikih
aktera- neki nastupaju na reformski, a neki na antireformski nain. Pripadanje nekoj partiji bitno utie na
kadrovsku politiku. To je i najznaajniji kanal za ostvarivanje uticaja na optinskom nivou.

Lefevr: urbanizam je meavina ideologije i prakse pod patronatom drave i trita. 2004. godine,
okrugli sto, privredna komora Beograda- drutvenu svojinu bi trebalo ukinuti, a graevinsko zemljite
privatizovati. Na delu je bio zakon o denacionalizaciji- povraaj imovine Karaoreviima, crkvi,
univerzitetima... postoji oklevanje i odlaganje ovoga.

Neki strunjaci preporuuju sledee: 1. zemljite u centralnim delovima grada od posebnog interesa
ostaje u vlasnitvu optine, 2. za svaku parcelu da bhi bila za javne upotreba, mora se dokazati opti drutveni
interes, 3. donoenje zakona o denacionalizaciji, 4. uvoenje ekonomskih cena za komunalije, za sromane treba
subvencija, 5. uspostavljanje pravne drave koja je odgovorna za usklaivanje privatnog i javnog interesa.

54
 Vojska- neophodna modernizacija, smanjenje pripadnika. Raspodela stanova treba biti pod civilnom
kontrolom, a ne kao u socijalizmu gde je vojska bila drava u dravi.

SPC- Izgradnja samostana, crkava i manastira, je pre svega politika odluka. U proces retradicionalizacije
ukljuuje se i vei deo politike elite. Intenzivna izgradnja hramova od 96., zavrenje hrama Sv.Save, podignuta
crkva Sv.Dimitrija na Novom Beogradu, dobijene brojne lokacije za izgradnju crkava i hramova po Bg....

Sve je znaajnija uloga gradonaelnika u razvoju gradova. On ima sad i znatno vea ovlaenja.
Graani ih biraju neposredno, a oni raspolau budetom i biraju tim saradnika.

3.Privrednici

To je ekonomska elita. Oni su mlai i vie reformski orijentisani, nego politika elita. Uoljiva je
simbioza izmeu pojedinih politiara i privrednika. Naa metropola se ne kotira visoko, ve je pri dnu evropske
hijerarhije metropola. Put Beograda do svetskog grada bie dug i trnovit (Pui). Beograd je poeo da
modernizuje svoju infrastrukturu (vodovod, puteve..) da bi mogao da primi objekte kao to su hoteli,
hipermarketi, poslovni prostri... poelo je sredinom 90-ih izgradnjom umievog sokaeta.

Savet inostranih investicija (12 zemalja koje bi investirale u BG): Srbiji su neophodne brze i temeljne
reforme, a njih vlada mora da pogura. Situcaija nije ruiasta. Srbija kasni sa reformama, manji nam je BDP nego
u veini postsoc. zemalja. Najozbiljnija prepreka za strane investicije je politika nestabilnosti monetarna. Ovaj
Savet predlae bolju zakonsku regulativu i hitno reavanje najveih problema infra strukture.

Porast broja banaka i drugih finansijskih investicija, naroito stranih, je takoe obeleje umreavanja
velikih gradova u svetsku armaturu metropola.Hiper marketi merkator, vero....

Problem korupcije-podmiivanje zarad uticaja na donoenje zakona i na pravila igre loe utie na
reforme...

Novi Sad (istraivanje 2002.)- uloga preduzetnika u urbanom ureenju Novog Sada. Predmet
istraivanja su privatna preduzea i njihovi vlasnici. Krajem 99. u N.S. je registrovano oko 11 hiljada privatnih
preduzea. Najvei br. njih se bavi trgovinom, a zatim industrijom, pa tek onda finansijskim i drugim uslugama.
Maloprodaja je koncentrisana u gradskom centru i u podruju stanovanja. Vie od treine preduzetnika je roeno
u Novom Sadu i najvie njih je u 4.deceniji ivota. Veina njih smatra da je preduzetnitvo muki posao, a
graani se veinom ne slau sa tim. Ogromna veina je zapoela preduzetnitvo 90-e godine. Oni smatraju da je
za preduzetnitvo potrebna upornost, snalaljivost, spremnost za rizik i kreativnost, a rzlog zbog kojeg su
preduzetnici je oslanjanje na sopstvene snage. Veina graana smatra da je za uspeno bavljenje preduzetnitvom
neophodno poznavati nekog iz gradske vlasti. Anketirani preduzetnici su ubeeni da poboljavaju gradsku

55
ponudu roba i usluga, a zatim da doprinose izgradnji grada...veina njih namerava da proiri svoje delatnosti.
Veina reklamira svoje proizvode, kontaktira sa preduzetnicima iz inostranstva..gotovo polovina je u svom posl.
prostoru izvrila odreene graevinske izmene-male bez papira, a velike dozvolom. Pozitivna posledica
preduzetnitva i po preduzetnicima i po graanima je lake zadovoljavanje potreba stanovnitva za pojedinim
vrstama roba i usluga. .

Izmeu preduzetnika i urbanista postoje neregulisani odnosi, i veina preduzetnika ne zna da li su im

urbanist naklonjeni ili nisu.

4.Graani

*u kojoj meri graani koriste pravo na grad?

*Zato je njihov uticaj najmanji na gradskom nivou?
*Zato nisu zainteresovani za ostvarenje svojih gra.prava?...
Razlozi za ovo su razliiti i kreu se od linih do optedrutvenih. Smatraju da su izgledi da uestvuju
na lokalnom nivou mali ili nikakvi. Neretko, mnogi graani su drutveno iskljueni i uviaju da su lokalna i
centralna vlada udaljene od veine svojih graana. Graanin stie utisak da je u gradu mogue izgraditi sve, a ne
odgovarati ni za ta. ini se da pravila vie nema, sve je na tritu (Pui).

Meutim, oni nisu sasvim pasivni u proizvodnji prostora, makar to bilo samo na periferiji gradova-
divlja gradnja. 45% njih u BG smatra gradske vlasti odgovornim za bespravnu gradnju, a 10% njih da su
odgovorni sami graditelji, pa tek onda urbanisti. To je ok. Preko polovine njih smatra da je bespravna izgradnja u
njihovim mestima izraena. To naroito smatraju oni sa visokom kolskom spremom. Nicali su novi kiosci,
domoroci su ih zvali peurke, a kada dou urbanisti uzimali su novac da zamure(jedno od zapaanja). Dobije se
struja, voda, pa moe da se napravi unosniji kafi. Scenariji ruenja je loije reenje, pa se pristupa legalizaciji.
Zakon o planiranju i izgradnji (2003) je u dobroj meri prepoznatljiv kao zakon o legalizaciji. Brojni nosioci
bespravne izgradnje nisu se organizovali u pokret u smislu grupe koja bi delovala na politike strukture..

Od 90-ih formiraju se brojne NVO kod nas. Za ovo su bitna Ekoloka udruenja, Udruenje za
unapreenje lokalnih zajednica...nisu se pokazali preterano motivisanim.

Prema miljenju Evropske urbanistike povelje osnova urbanog razvoja sastoji se u neposrednoj
participaciji graana u okviru lokalnih zajednica . Graani imaju pravo da budu konsultovani o svim veim
projektima koji se tiu budueg razvoja lokalne zajednice.

Zabrinjavajui podatak iz novosadske ankete-71% njih ne zna da urbanisti imaju praksu konsultovanja
graana o planovima i projektima razvoja grada. Dakle, tu su i visokoobrazovani i nie. Dakle, participacija

56
graana na lokalnom nivou je nedovoljna. 48% graana smatra da su preduzetnici povezani sa politiarima i
politikim strankama radi zadovoljavanja ekonomskih interesa obe grupe. Veina graana smatra da je
najznaajnija negativna posledica irenja preduzetnike delatnosti uruavanje tradicionalnog izgleda grada.

***

Pretean deo oveanstva danas, prvi put u istoriji, ivi u gradovima. Uloga gradova, naroito
globalnih, je sve vea. Staro rivalstvo izmeu nac.drave i gradova se nastavlja. Gradovi mogu dovesti do
drutvene i kulturne integracije i biti pogodna mesta za politike aktivnosti. Neki gradovi prave strateke planove
za unapreenje profila grada, bilo u cilju organizovanjanekog meunarodnog dogaaja ili sprovoenja programa
obnove grada i privrednog razvoja.

Polanjijeva kniga nam poruuje da je slobodno trite utopijska koncepcija, odnosno da su sva trita
regulisana tako da njihove parametre uspostavljaju dravne institucije. Njegova poruka je da se ne moramo
prepustiti slavljenju konzumerizma, kulturne fragmentacije i neobuzdanog individualizma. Da bi zatitili sebe,
drutvo e racionalno ili iracionalno ograniiti podruje na kome trite slobodno deluje.

Sadanja metropolizacija je praena fragmentacijom i individualizacijom, pa se globalizacija moe

shvatiti kao sloena interakcija globalizujuih i lokalizujuih tendencija-glokalizacija. To je sinteza
partikularistikih i lokalizujuih tendencija. Koristei internet uvamo autonomiju, ali inimo i de jednog velikog
mi. Koliko je neko graanin metropole (svog likalnog kvarta), toliko je i graanin sveta. On je glokalan!

Gradovi i urbanizacija impliciraju precizan institucionalni i politiki okvir. Meutim, u aktuelnom

stanju, metropole nemaju demokratsku politiku instituciju (Basan). Metropolizacija se odvija na nain krize.
Drutvene krize se pojavljuju kada su nejednakosti ogromne i kada se iskazuju u socijalnoj segragaciji. Metropole
su u opasnosti zbog brojnosti stanovnitva.

50.Demokratski akcioni potencijal lokalne vlasti u kontekstu globalizacije

Globalizacija nije nov proces, ali novinu predstavlja promena znaaja i uloge nacionalnih i lokalnih
institucionalnih nivoa drutvene organizacije, to je znaajno za prouavanje gradova. Bitni elementi globalizacije
(Markuze) su kvalitativni skok u infornacionoj i transportnoj tehnologiji, porast koncentracije ekonomske moi
privatnog kapitala na svim nivoima, opadanje nivoa javne kontrole nad ekonomskim aktivnostima privatnog
kapitala.

57
 Na nivou posmatranja gradova kao socijalnih aktera, poveana mobilnost kapitala i proces
globalizacije imaju viestruke posledice. Odnos globalnog i lokalnog sa stanovita moi je asimetrian, a uloga
lokalnog nivoa u datim odnosima u znaajnoj meri je svedena na reaktivu. S jedne strane, poveana je
konkurentnost izmeu gradova u privlaenju nacionalnog i internacionalnog kapitala, to lokalalna vlast postie
politikom sniavanja poreza i preusmeravanjem budetskih ulaganja u infrastrukturne pretpostavke uspenog
poslovanja kapitala na svojoj teritoriji. S druge strane, to ima direktne posledice na smanjenje raspoloivih
budetskih sredstava koja omoguuju adekvatnu kontrolu i amortizaciju socijalnih posledica ekonomskog
restruktuiranja. Stvara se podela izmeu interesa lokalnog stanovnitva i lokalnog kapitala, s jedne strane, i
kreatora urbane politike grada, s druge, tj dok prvi oekuju adekvatne gradske usluge, interes drugih okrenut je
privlaenju razliitih korisnika grada.

Restruktuiranje programa drave blagostanja u oblasti urbane i stambene politike obeleio je

proces decentralizacije tj jaanja kompetencije lokalnih nivoa vlasti upravo da bi se nivo odluivanja o potrebnim
resursima pribliio realnim korisnicima. Restruktuiranje ekonomije i proces globalizacije uslovio je znaajne
razlike u potencijalu razvoja pojedinih gradova. Nekadanji centri ind proizvodnje suaavaju se sa problemom
stagnacije i nezaposlenosti, dok gradovi ije infrastrukturne pretpostavke omoguuju razvoj servisnih delatnosti
belee izrazit ekonomski rast. Takoe, gradovi koji su snanije izloeni uplivu globalnog kapitala postaju
ekonomski centri u velikoj meri nezavisni od ekonomske politike nacionalnih drava.

Sve u svemu, urbanizam i drava nastavljaju da budu tesno povezani sa socio-prostornim procesom, i
neosporno je da je grad kao drutveni podsistem sa razvojem servisne ekonomije dobio na znaaju u nacionalnim
i internacionalnim okvirima.

Kada je u pitanju proces globalizacije, pristalice ekoloke tradicije vide u tehnolokim

inovacijama glavne uzronike stvaranja novih prostornih formi, tzv globalnih gradova, koji postaju centri
finansijske i korporacijske moi u svetskim razmerama. Neki autori izbegavaju upotrebu pojma globalni grad,
dok neomarksisti insistiraju na odsustvu kvalitativnih prostornih promena na ta se ukazuje upotrebom pojma
globalni gradovi, jer im je u osnovi isti princip kapitalistikog naina proizvodnje.

51. Pojam urbaniteta i prava na grad u kontekstu privatizacije/dualizacije

savremenih gradova

Pojam je potekao od latinskog izraza urbanitas (to je oznaavalo ivot u Rimu). Kasnije se znaenje
proirilo, i izraz je poeo da oznaava moralni kvalitet onoga ko pripada gradu. Zatim je urbanitet korien da

58
oznai utivost, odnosno ''bonton''. Urbanitet nije samo oznaavao utivost starih Rimjana, nego i svaku analognu
formu (oblik) odnoenja prema neemu to je ''drugo'' i ''drugaije''.

Postoji dosta odreenja pojma urbaniteta od strane razliitih autora. Tako Hegel smatra da je
urbanitet ''najplemenitije gradsko ponaanje obrazovanih ljudi'', koje se ispoljava tako to ''linosti nastupaju kao
linosti'', zatim to se ne moe olako tvrditi i drugome u re upadati''. Po Hegelu, takav urbanitet predstavlja
najveu otvorenost. Iz ovoga proizilazi da je urbanitet plemenito gradsko ponaanje obrazovanih ljudi koje
odlikuju dijalog, tolerancija i empatija. U tom smislu urbanitet je vie od puke pristojnosti i ili drueljubivosti. On
predstavlja otvorenost, kao i raspoloivost da se sretnu druge i drugaije osobe i prihvati neoekivano. Kada
ovako shvaen pojam urbaniteta poredimo sa pojmom grada, onda se moe rei da je grad ''iskustvo razlike'' ili
''protektivnog multikulturalizma''. Razlika (bilo da su one vezane za ponaanje ili se odnose kulturne ili etnike
razlike) moe biti posrednik za stvaranje uzajamnog razumevanja i saoseanja. Hans Gadamer ovaj odnos naziva
''fuzija horizonata'' (spajanje horizonata), koji se moe izraziti kao moralni krug.

Razumevanje gledita drugih omoguava vee samorazumevanje, koje dovodi do poveavanja

komunikacije sa drugim. Dijalog moe u velikoj meri da zameni nasilje (koje je antipod urbaniteta), ali napredak
dijaloke demokratije skoro uvek zavisi od procesa socioekonomske transformacije. Zato, moemo rei, da je
dijaloka demokratizacija centralni proces formiranja graanskog kosmopolitizma u svetu kulturnih razliitosti.
Razlika moe da bude sredstvo fuzije horizonata, ali nekada moe biti i degenerativna.

Kada se pogleda istorijski urbanitet je graanska vrlina i socijalni ideal koji su ljudi u gradu
samo ponekad uspevali da ponude i dosegnu. Antipod urbaniteta, nasilje, mnogo je ea pojava.

(neko je od kolega naveo i strane 217-223, ali nisam sigurna da se poklapaju sa pitanjem)

53. Urbani socijalni pokreti: osnovne karakteristike

Urbani socijalni pokreti se pojavljuju 60-ih godina i tokom 70-ih doivljavaju kvantitativni i
kvalitativni razvoj. Ova pojava obeleava konano razdvajanje politike drave od civilnog
drutva. Urbani socijalni pokreti i borbe se razvijaju pod dvostrukim uticajem: a) globalni
drutveno-istorijski kontekst: revolucija u Kini, prolee 1968. u Francuskoj i studentski
protest, invazija na ehoslovaku, svetska kriza od 1972. do 1974.; b) konkretna drutveno-
ekonomska, politika i kulturna situacija u datoj zemlji: kvalitet graanskog svakodnevnog
ivota, stepen i oblici stambeno-komunalne krize, neuspeh reformi u zdravstvu i obrazovanju,
kriza tradicionalnih institucija, tj. kako kae Vukain Pavlovi prelaz iz prosperitetne u
kriznu fazu bio je povoljan za afirmaciju novih drutvenih pokreta. Osnovna pretpostavka za
slobodno interesno udruivanje graana, njihovo neformalno i vaninstitucionalno delovanje,

59
 odnosno pojavu pokreta, jeste politiki pluralizam. Pojedinci i grupe ljudi nezadovoljni
delovanjem administracije politikih stranaka na globalnom i lokalnom nivou, stvaraju nove
oblike drutvenog, politikog i kulturnog organizovanja i akcija. Pavlovi tvrdi da su novi
drutveni pokreti jedan od najirih i najznaajnijih oblika drutvene participacije i drutvenog
angaovanja u razvijenim zapadnim drutvima. Oni razvijaju "opozicionu politiku kulturu",
a Turen smatra da su manje drutveno-politiki, a vie drutveno kulturni.
Feher i Helerova ukazuju na sledee osobine modernih drutvenih pokreta: 1.
Transfunkcionalnost- Pristalice se ne biraju na osnovu njihovih funkcija, niti su pitanja oko
kojih se angauju u vezi sa tim funkcijama, to pokretima daje fluidan karakter i dinaminost
2. Javni karakter- Pokreti moraju javno da imaju svoje ciljeve, ak i svoju strategiju i
taktiku
3. Ne tee za dominacijom nad celom linou sledbenika- To znai da nema obavezne
lanarine, kritike/samokritike, obavezne discipline, ali postoji solidarnost i nesebino
rtvovanje vremena i energije za zajedniku stvar
4. Pokreti se organizuju oko jednog ili malog broja pitanja
5. Imaju prvenstveno drutveni, a ne politiki karakter- Njihov cilj je mobilisanje
graanstva, a ne osvajanje vlasti
6. Disfunkcionalnost- Pokreti planu, na kraju gube zamah, a potpuno nestaju ako njihov
problem dobija maksimalno ostvarljivo reenje u doglednoj budunosti
7. Oni su krucijalni drutveni inilac za samoodreivanje graanskog drutva- To znai
da klasine, stalne institucije ne podstiu moderne drutvene pokrete
Specifinost urbanih socijalnih pokreta u odnosu na nove drutvene pokrete
(mirovni, feministiki, ekoloki) Uoeno je da uestalost i snaga novih pokreta zavise od
veliine grada. Sa porastom veliine grada raste i broj spontanih inicijativa i akcija graana.
Urbani socijalni pokreti i borbe se mogu odrediti kao sukobi koji unutar industrijalizovanih i
urbanizovanih drutava suprotstavljaju interese vladajuih klasa i korisnika s globalne take
gledita prava na grad. To su dakle pokreti i borbe koji se odnose na grad stanovanje,
prevoz, kolektivna oprema raznih vrsta, okolinu, odnose se na urbano plairanje, urbanu
politiku i urbani nain ivota. Kastels prouava urbane pokrete kao specifine oblike
drutvenih sukoba i drutvenog delovanja. Grad je za njega jedinica reprodukcije radne
snage, odnosno svakodnevnog ivota i razlikuje 2 tipa procesa reprodukcije radne snage:
kolektivnu potronju i individualnu potronju. Kolektivna potronja se odrava posredstvom
dravnog aparata, kolektivna dobra nemaju trinu cenu. Dravni aparat pomae
kapitalistikom monopolu preuzimajui brigu o zdravlju, obrazovanju, stanovanju itd. i tako
stimulie mone ekonomske grupacije da vode odgovarajuu urbanu politiku. Urbani pokreti
su vezani za pitanja potronje, komunikacije i moi. Oni su vieklasni, lokalno i teritorijalno
odreeni i usredsreeni na kolektivnu potronju, kulturni identitet i politiko
samoupravljanje. U analizi urbanih pokreta, po Kastelsu, treba voditi rauna o:
1. Cilju pokreta- odreen strukturalnim sdrajem razmatranog problema
2. Unutranjoj strukturi pokreta- interesi i akteri koji su u njemu prisutni
3. Strukturalnim interesima suprotstavljenim pokretu- organizacioni izraz tih interesa
4. Posledicama pokreta po urbanu strukturu i na politike i ideoloke interese
Edi erki i Dominik Mel su uoili da se urbani pokreti i borbe koncentriu oko 3
osnovna interesa, a to su: a) potronja, ivotni okvir, kao povlaene oblasti vieidealizma,

60
odnosno, oblasti koje mogu biti u osnovi saveza klasa; b) direktan uticaj na optinske vlasti-
globalnije, pokreti i borbe su usmereni protiv drave koja upravlja i/ili kontrolie urbanizaciju
i na svakodnevni ivot; c) odbrana uslova ivota i kupovne moi.
Tek kada su postali masovni i organizovani, osetio se njihov uticaj na urbanu politiku,
njenu logiku i ciljeve. panski istraivai tvrde da su ovi pokreti legitimisali skup socijalnih
prava: pravo na stan koji ne kota vie od 10% mesenih primanja, besplatno kolovanje,
javni prevoz, decentralizovanu zdravstvenu opremu itd.
U Evropi su se urbani pokreti i borbe najee manifestovali u dve "vrue take":
Brisel i severna Italija.
BRISEL- Od kraja 50-ih centar grada je ispranjen u korist birokratskih zgrada i grad
biva podvrgnut zakonima profita. Stvoreno je 50-ak komiteta za lokalne akcije, a najstariji je
osnovan od strane ljudi iz narodnog kvarta Marole koji su zahtevali vraanje organizacije
rada otuenom oveku. Marole nije obian kvart, to je neka vrsta simbola grada, sastavljena
dobrim delom i od radnika imigranata. Stanovnitvo je uglavnom siromano. Lokalne vlasti
su nameravale izgradnju novog centra tu, ali je 1969. formiran novi komitet i Marole je
ureen prema potrebama lokalnog stanovnitva. Drugi sluaj u Briselu je u kvartu eleznike
stanice Sever, a tu su gradske vlasti uinile da pobedi logika profita, i zavadili su lanove
komiteta meusobno (stare protiv mladih imigranata, Belgijce protiv stranaca...)
ITALIJA- Urbani pokreti i borbe su ovde pod snanim uticajem radnikog i
sindikalnog pokreta, stare i nove levice. Urbani protest u Italiji je imao vie faza:
1) 1969-1970. urbane borbe su u rukama marginalaca i istie se bespravno zauzimanje
praznih stanova, simbolinog karaktera, koje traje dok ne stigne policija
2) 1971-1972. deava se veliki pokret zauzimanja praznih kua, a istie se
vanparlamentarna ekstremna levica; zauzeti stanovi su se branili na vojni nain
3) 1973. stvaranje "kvartovskih komiteta"; komiteti vremenom postaju stabilne
strukture i uspostavljaju odnos sa strunjacima; krajem godine prikljuuju se radnici,
slubenici, porodice iz narodnih kvartova; godina 1973. se smatra vornom, jer njenim
krajem poinje povezivanje pokreta u fabrici sa urbanim pokretom, poinje i borba protiv
poveanja cena prevoza i struje (nareeno je da im se see struja u zgradama, ali su se radnici
elektroprivrede odbili taj zahtev i solidarisali se sa pokretom)
Urbani pokret se dalje razvija i dobija podsticaj u drugim oblicima pokreta,
prvenstveno u feministikom pokretu koji se u Italiji borio za pravo razvoda braka i abortusa.
Krajem 70-ih god se javila rasprava o nainu optinskog upravljanja, odnosno, o
administrativnoj decentralizaciji. Levica namerava da u kvartovima legalizuje izbore. Javlja
se problem gubitka autonomije i konfuzije izmeu struktura urbanih pokreta i borbi sa jedne i
institucionalnih struktura sa druge strane. Neki su i protiv legalizacije kvartovskih komiteta.

PARIZ- 1966. razmnoavaju se urbani pokreti i borbe u Francuskoj; 1970. poinje da

deluje masovni urbani pokret u vezi sa problemom gradskog prevoza: smanjenje cena
prevoza, izgradnja novih linija, poveana uestalost linija itd; 1972. studenti ekstremne levice
podstiu beskunike na zauzimanje praznih stanova. Dolazi do neznatnog uspeha u ovome
(skvoterski pokret).
Urbani pokreti i borbe su otkrile irinu urbane krize: stambena oskudica, nehigijenska
stanovanja, slabost gradskog prevoza itd. Nosioci borbi su uglavnom radnici imigranti, a

61
podravaju ih mladi revolucionarni intelektualci koji na taj nain izraavaju revolt protiv
vlasti i solidarnost sa eksploatisanim slijevima. Veina urbanih borbi u Parizu ima
meuklasni karakter. Razliite drutvene klase se mobiliu situaciono, vodei rauna o svom
mestu u oblasti potronje, koje se mehaniki ne podudara sa mestom koje zauzimaju u
sektoru proizvodnje.
SAD- iskustvo zastupnikih i radikalnih planera je ostavilo traga na urbane pokrete i
borbe u SAD. Socioloki, ovo je zanimljivo jer se tie odnosa strunjaka i siromanih i
nemonih. Pol Davidov je 1965. formulisao osnove zastupnikog planiranja: razmatranje
urbanistikih planova koji se odnose na porodice sa niskim primanjima, da se vodi rauna o
tim potrebama njihovim i podravanje akcija graana. Davidov smatra da siromani nisu
nikad mogli da utiu na stanovanje, urbanizam i urbanu politiku jer im je nedostajao
zastupnik. Grupa planera UPA (urbana planerska pomo) iz Kembrida najbolje ilustruje
delovanje zastupnikog planiranja. Ova grupa pripada srednjim slojevima i mnogi bivaju
optueni za paternalizam i manipulaciju, razlike u sistemu vrednosti, klasnom poreklu, kulturi
stvaraju nelagodnost kod ljudi iz kvarta. Neki kritiari smatraju da se tako potiskuje i direktna
akcija korisnika. UPA tada dopunjuje svoj program: obavestiti porodice sa niskim primanjima
o programima koji ih se tiu (npr subvencije); nauiti ih da sami prave kontraplanove itd.
UPA zapoljava tada i lana iz ovih kvartova da sarauje sa njima. aldarovi smatra da
postoji vrednost u svemu ovome, jer postoji usmerenost na svakodnevne probleme, ali
potrebno je i istai probleme na drugim nivoima, a ne samo na nivou urbanog planiranja.
LATINSKA AMERIKA Ovde urbani socijalni pokreti i borbe imaju karakter vrlo
estokih klasnih borbi. Borbe beskunika za krov nad glavom stvorile su kontragradove-
marginalni univerzum u latinoamerikim gradovima.

POSLERATNA JUGOSLAVIJA- zbog politikog monopola dravne partije nije

moglo doi do formiranja i delovanja urbanih socijalnih pokreta i borbi. To nije znailo da su
ljudi zadovoljni kvalitetom ivota, ni u gradu, ni na selu. Studentski pokreti, brojni trajkovi
otkrivaju nezadovoljstvo znatnog dela graana. Urbana kriza se prvenstveno ogleda u
podurbanizovanosti u smislu nedovoljnog broja i niskog kvaliteta sredstava za kolektivnu
potronju (stanovanje, javni prevoz, kola, gradsko zelenilo...) i neravnomernog drutvenog i
prostornog raspored istih. Stambena kriza se ispoljava i u kvalitativnom i u kvantitativnom
vidu i u nejednakostima meu drutvenim slojevima.
Bespravna gradnja je kod nas masovna pojava, prvo se izgrade objekti, pa
infostruktura, pa urbanistiki plan. Do 1989. 10-25% takvih je stanova od ukupnog broja koji
se tad gradio. To nije urbani pokret, jer nema organizacije, ciljeva, programa. Bespravni
graditelji su preteno radnici. Bespravno useljavanje je kod nas postupak na koji se odluuju
pojedinci, izgubivi nadu da ree svoje stambeno pitanje.
Iskustvo zastupnikog planiranja kod nas moe se videti u istraivanju svakodnevnog
ivota Roma u Surdulici i Beogradu, jer je vremenom dolo do poboljanja uslova
svakodnevnog ivota.
Prva iskustva ekolokog, neofeministikog i mirovnog pokreta sreemo u Sloveniji.
Kasnije je u Bg-u osnovano uduenje podstanara, udruenje stanarskog prava itd. Od 1990-e
uspeh na lokalnim izborima zavisi od obeanja stranaka ta e tu konkretno uiniti. Ali

62
graanski rat, izbeglice, poginuli i ranjeni zaustavili su demokratizaciju i modernizaciju
drutva.
ZAKLJUAK
Zbog znaaja koji ima kvalitet ivota, pre svega potronja, a kojim upravlja drava,
dolo je do urbanih socijalnih pokreta. Akteri ovih pokreta nastojali su da za sve to se tie
samih korisnika ne odluuje drava bez njih. Pokazalo se da urbani socijalni pokreti i borbe
imaju ogranieni domet, i da pre svega imaju reformski karakter. Danas se oni na zapadu vie
tiu ekolokih pitanja. I urbana sociologija i urbanizam nastaju kao odgovor na krizu grada,
na drutvenu i prostornu dezorganizaciju- cilj je da lee grad i drutvo u njemu. To su
deskriptivno analitike discipline i tako svojim zapaanjima mogu da lee.

54. Promene urbanih socijalnih pokreta pod uticajem

neoliberalizma (post-fordizma)- insistiranje na znaaju socijalnog
kapitala
Urbani socijalni pokreti nastaju mobilizacijom graana sa ciljem isticanja odreenih
zahteva u pogledu dostupnosti i kvaliteta urbanih resursa. Za razliku od interesnih grupa koje
vre pritisak na politiku kroz rutinizirane pristupe politikoj vlasti, urbani pokreti su
situacioni i izazivajui, jer svojim zahtevima obino dovode u pitanje postojeu praksu
urbane politike. Zahtevi urbanih pokreta fokusirani su na pitanja kolektivne potronje
(stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, komunalne usluge) odnosno na uslove i kvalitet njene
provizije, a potom i na zatitu susedstva od fizikog propadanja i socijalnog ugroavanja, na
zahteve za veim uticajem u lokalnim institucijama itd. Tokom 1970-ih urbani pokreti su bili
sastavni deo irih drutvenih pokreta i pokazivali su relativnu koherentnost i jedinstvenost u
zahtevima za poboljanje kolektivne potronje. Privatizacija potronje, dekomodifikacija
(urbanih) servisa i dediferencijacija socijalne strukture (umanjenje znaaja klasnih razlika),
znaajno su uticali na promenu aktera i zahteva urbanih socijalnih pokreta u poslednjim
decenijama. Njihov fokus se pomerio od politikog pitanja to pravednije redistribucije
(dostupnosti) urbanih resursa svim socijalnim grupama, ka pitanjima socijalne integracije
kroz trite rada i mogunosti iskazivanja identiteta razliitih socijalnih katera u prostoru.
Time se raspon ciljeva pokreta znaajno proiruje, od elementarne socioprostorne
ukljuenosti do zatite poeljnih karakteristika odreenih susedstva.
Promena urbanih pokreta odvija se u kontekstu erozije tradicionalnih socijalnih prava.
Prebacivanje odgovornosti za urbane servise sa javnog sektora na socijalne partnere, te
ukljuivanje organizacija treeg sektora u proviziju servisa, uslovljava institucionalizaciju
mnogih pokreta i pomera njihov naglasak od kreiranja politikih zahteva ka administriranju i
sprovoenju konkretnih programa. To, u najveoj meri, uslovljava da savremeni urbani
pokreti naputaju radiklanu ideologiju i da se razvijaju kroz menadersku orijentaciju
baziranu na ekspertizi urbanih problema. Panja urbanih pokreta se preusmerava sa uzroka
marginalizovanosti na operativne programe reavanja ili dranja pod kontrolom problema
onih grupa iji bi poloaj (u odsustvu takvih programa) mogao predstavljati opasnost za
socijalnu koheziju. To doprinosi da se marginalne urbane grupe transformiu od aktera
potencijalnih drutvenih pokreta (koji zahtevaju priznavanje i ostvarivanje odreenih

63
socijalnih prava) u socijalne kapitaliste, mobilizacijom jedinog resursa koji imaju u formi
kapitala.
Neoliberalna ideologija, koja ima direktnog ili indirektnog uticaja na promene u
upravljanju gradom i izraavanje urbanih socijalnih pokreta, sutinski svodi urbane probleme
na neminovne razvojne posledice sa kojima se svi kateri podjednako suoavaju, i kojima se
svi moraju prilagoditi aktiviranjem svog drutvenog kapitala. Mejer smatra da se time urb.
soc. pokreti pomeraju iz polja politike u sferu civilnog drutva, sa tezom da je tokom
fordizma ova sfera bila kolonizovana racionalizmom drave blagostanja, te da je neophodno
jaati (tada zapostavljenu) participativnu u odnosu na reprezentativnu demokratiju, kao i
oblike samopomoi (takoe zapostavljene) u odnosu na dravna davanja. Izbegavanjem
tradicionalnih pojmova (mo, dominacija, eksploatacija), problem se svodi na nedovoljno
mobilisanje graana u reavanju problema njihovih lokalnih zajednica
Kroz neoliberalnu interpretaciju koncepta socijalnog kapitala graansko drutvo je u
osnovi osmiljeno kao da nema materijalnih interesa koji unose razdor, to otkriva
ambivalentnost ovog pristupa drutvenim pokretima. Naime, pokreti predstavljaju drutvene
mree koje su oblikovane poverenjem, saradnjom i zajednikim vrednostima, ali su prema
spoljanjem svetu konfliktni jer postavljaju pitanje "za koga je drutveni kapital i koja mu je
svrha?", ime se problematizuje shvatanje da je graansko drutvo bez konflikta i neutralno u
pogledu razliitih interesa. Upravo zbog toga pokreti koji imaju tendenciju suprostavljanja ili
radikalnih reformi nestaju iz fokusa urbanog partnerstva (iako se umnoava br pitanja oko
kojih se mogu organizovati), jer se ne mogu uklopiti u harmoninu sliku odnosa izmeu
graanskog drutva i drave.
Unutar koncepta urbanog partnerstva socijalni pokreti, naelno, stiu manipulativni
prostor da se, u manjoj ili veoj meri, suprotstave nejednakostima koje donosi postfordistiki
reim akumulacije. Jaanje participativne demokratije trebalo bi da ide na ruku urb. soc.
pokretima jer su pitanja kojima se oni esto bave suvie konkretna da bi postala deo agende
klasinih politikih partija. Istraivanja, meutim, pokazuju da su pokreti koji nastaju uz
potporu agenata treeg sektora (i uz podrku lokalne vlasti) nedovoljno integrisani u urbano
partnerstvo (zbog jaanja uticaja katera iji su interesi globalnog karaktera), a da se pokreti
koji ostaju van lokalnog partnerstva najee toleriu u sivoj (neformlanoj) zoni. To, u velikoj
meri, stavlja urbane pokrete na liniju fronta (urbane) socijalne ekonomije naspram tokova
globalne ekonomije. Da bi se takva situacija prevazila potrebno je da se urbani zahtevi
formuliu na nain kojim se prevazilaze lokalni okviri tj. potrebno je obezbediti da se
delovanje lokalnih pokreta odvija u adekvatnom globalnom kontekstu, odnosno da pokreti
fokusirani na lokalne socijalne probleme steknu sposobnost da simultano prelaze sa nivoa na
nivo i povezuju se sa mreom slinih pokreta irom sveta.
Socijalna heterogenizacija pokreta moe se posmatrati preko socijalnog profila
neposrednih aktera i ciljeva za koje se zalau. Na toj osnovi moe se razlikovati nekoliko
tipova pokreta: 1) pokreti racionalizatora kojima su okosnica akcije rentabilnost, efikasnost i
rezultat; 2) pokreti onih koji aktivno osporavaju poredak i bore se za pravinost, umerenost i
ekoloku obazrivost, solidarnost i mir; 3) pokreti reakcionara koji sanjaju o povratku "starih
dobrih vremena", a iji se fokus usmerava prvenstveno na strance; 4) pokreti "iskljuenih"
koji iznova postavljaju pitanje svog mesta u drutvu, pa ak i opstanka. Prvi tip se odnosi na
urb. pokrete kroz saradnju sa javnim sektorom, koji rade na razliitim programima socijalne

64
integracije, provizije socijalnih servisa i/ili jaanja kapaciteta lokalnih zajednica. Drugi,
pretpostavlja adekvatno obrazovanje i kosmopolitske vrednosti i pevashodno se odnosi na
razliite segmente srednje klase. Trei, takoe, karakteristian je za segmente srednje i viih
klasa, ali ne iskljuuje ni pripadnike niih slojeva domicilnog stanovnitva, dok se poslednji
tip odnosi na pokrete aktera koji su najnieg socijalnog poloaja. Imajui u vidu da je
raspoloivi socijalni kapital u pozitivnoj korelaciji sa posedovanjem ostalih tipova kapitala
(ekonomskog, kulturnog), porast znaaja participativne demokratije i socijalnog kapitala u
domenu urbane politike (dostupnost i kvalitet srevisa) ne doprinosi proklamovanom naelu
jednakih ansi.
Socijalni kapital opisuje znaajne drutvene procese i mree- neformalne mree
podrke, prijateljstva, susedsku saradnju, poverenje i dobrovoljne aktivnosti, ali i aspekte
lokalnog razvoja zajednice, partnerstva javnog, privatnog i dobrovoljnog sektora kao i
razvoja graanskog duha. Inae, ne postoji konsenzus oko krajnje definicije ovog pojma,
zbog njegove krajnje neodreenosti.
Dok su 70-ih bili u sastavu irih socijalnih pokreta, dananji urbani pokreti su znatno
heterogeniji i nastaju u kontekstu naruavanja socijalnih prava i promene lokalne uprave ka
vidu urbanog reima. Panju M. Mejer privukli su pokreti viih klasa poznati po
pragmatinim naporima da se sauvaju postojee privilegije i kvalitet ivota, koji su posebno
uspeni u borbi da se neeljeni sdraji/stanovnici ne lociraju u njihovom susedstvu ili da se
dislociraju ka drugim (siromanijim) susedstvima. Autorka ukazuje da, iako je afirmacija
koncepta socijalnog kapitala omoguila ukljuivanje dela zahteva nekadanjih urb. soc.
pokreta u urbanu politiku, krajnji efekat se svodi na utapanje drutvenih i politikih gledita u
ekonomska, na strategije rastereenja lokalne (socijalne) drave, i podrku trinim silama u
podrujima koja su nekada bila van njihovog dometa. Najznaajniju ulogu u ekspanziji
stanovita socijalnog kapitala irom sveta odigrala je Svetska banka.
Istraivanje grada i zajednice koje koristi pojam drutvenog kapitala empirijski se
bavi spektrom inicijativa i aktivnosti graana u treem sektoru, ali se jedna odreena grupa
gradskog aktivizma sistematski izostavlja: protivniki/opozicioni pokreti i podsticanje
protesta. Ta slaba taka stanovita soc. kapitala u vezi je sa ambivalentnou protestnih
krugova. Oni, sa jedne strane, predstavljaju drutvene mree koje oblikuju poverenje,
saradnju i zajednike vrednosti, to im omoguava da razviju visok stepen delovanja tj. da
mobiliu "drutveni kapital", dok sa druge strane, prema spoljanjem svetu ispoljavaju
konflikt i primenjuju repertoar delovanja to unosi razdor dovodei u pitanje odnose
poverenja i reciprociteta (s drugim drutv. grupama) sa "drutvenim kapitalom". Ne uklapaju
se svi pokreti u osobeno razumevanje (harmoninog) odnosa graanskog drutva i drave,
svojstveno stanovitu drutvenog kapitala.
Diferenciranje drutvenog kapitala na "povezivanje/premoivanje" omoguava
razjanjavanje odreenih dejstava pokreta: tokom poetnih faza pokreta, male grupe se
obino spajaju da bi istakle neki drutveni/politiki problem i pokrenule iri protest. Te manje
grupe, koje su neophodne u poetnim fazama, a karakteriu se "vrstim vezama" jo uvek
nemaju neko dejstvo demokratizovanja, poto dovode do pukog povezivanja homogenih
lanova grupe. Tokom sledeih etapa, kako se opte nezadovoljstvo konstruie u procesima
oblikovanja i podsticanja, sve vie spoljanjih kontakata, medijskog predstavljanja i veza sa
raznim organizacijama za podrku i posredovanje doprinee nastanku otvorenijih i

65
obuhvatnijih mrea. Pomou tog procesa "premoivanja", "drutveni kapital" se mobilie na
osnovu "labavih veza". U okviru diskursa o drutv. kapitalu, postie se napredak demokratije.
Diksurs o drutv. kapitalu i "unapreenju sposobnosti" bavi se gotovo iskljuivo
institucionalizovanim organizacijama koje su utemeljene u lokalnoj zajednici, uspostavile
rutinsku saradnju sa lokalnom vladom i drugim nivoima upravljanja i/ili finansijskim
organizacijama. Gde god su fondacije postavile stanovite drutvenog kapitala kao sredinju
komponentu borbe protiv siromatva i zalaganja za razvoj zajednice, irenje "metoda
nesuprotstavljanja" i usaglaenog organizovanja, istiskujui orijentisanost ka sukobima,
nametnuto je neposredno. injenica da se formiranje "drutv. kapitala" smatra naroito
vanim za grupe koje oskudevaju resursima svakako je opte mesto debate o razvoju. Druge
lokalne mree pokreta, koje u procesu podsticanja protesta proizvode ono to se danas naziva
"drutv. kapitalom", takoe ostaju van vidokruga stanovita drutv. kapitala (pokreti
nezaposlenih ili organizovanje na radnom mestu radnika sa nesigurnim zaposlenjem,
imigrantskim statusom, inicijative ljudi na socijalnoj pomoi i njihovih mrea...).

55. Zahtevi za obnovu urbane sociologije: koncepti obinog

grada, sociologije preke potrebe
Tokom poslednjih decenija, procesi obuhvaceni pojmom globalizacije nalagali su
traganje za novim analitikim pristupima gradu, ali uz tendenciju pribliavanja sa nasleenim
pristupima. Ono sa im se suoava urbana sociologija jeste neophodnost redefinisanja starih
koncepata na nain koji ne izostavlja prolost, ali se i ne fokusira samo na ono to je novo i
drugaije u sadanjosti. Sve oiglednija je i potreba da se prevaziu ogranienja dominantnih
struja u novoj urbanoj sociologiji, posebno onih koje favorizuju makrodeterminante urbanog
ivota i tzv. "pogled odozgo". Edvard Soja je posebno kritian prema diskursu
neomarksistikih teoretiara i teoretiara svetskih gradova jer razvoj gradova posmatraju u
tesnoj povezanosti ekonomske osnove i urbanizacije zapostavljajui novu kulturnu politiku
identiteta i razliitosti u velikim gradovima. Poseban izazov pred urbanu sociologiju donosi i
diskurs koji ukazuje na procese rasprskavanja prostornih granica u metropolitskim regionima,
koji stvaraju konfuziju u primeni tradicionalnih definicija urbanog, suburbanog i ne-urbanog.
Sojin poseban doprinos je primena Bodrijarovog koncepta simulakruma na prouavanje
grada. Simulakrum oznaava vernu kopiju neega to moda nikada nije ni postojalo. Taj
koncept nastaje sa porastom znaaja potronje u savremenom urbanom drutvu, kada
simulacije pretpostavljenog realnog sveta postaju deo svakodnevice gradskog ivota to, po
njemu, ukazuje na nove vidove socijalne regulacije u kontekstu promenjenog reima
kapitalistike akumulacije.
Miel Basan, izlae 10 teza socioloke teorije urbane dinamike sistematski
objedinjujui principe sociolokog istraivanja grada razliitih autora i analitikih pristupa:
povezanost grada sa globalnim fenomenima, njegove odlike i uloga u informatikom drutvu,
poloaj i obeleja lokalne vlasti te potencijali razliitih tipova aktera da proizvode urbanu
dinamiku, potreba da se ta dinamika istrauje na razliitim nivoima socioloke analize, na
mikro i makrosocioloki nain. On posebno naglaava da je u metodolokom smislu osnovno
obeleje urbane sociologije trajna napetost izmeu teorije i empirije, a da se njena snaga

66
nalazi u meusobnom ukrtanju kvalitativnog i kvantitativnog, disciplinarnog pristupa i
globalne perspektive. Interdisciplinarni karakter namee potrebu da se usvoje i saznanja iz
susednih disciplina.
Posebna kritika dominantnih teorijskih paradigmi dolazi od istraivaa koji se bave
gradovima Treeg sveta. Robinsonova smatra da strukturno prilagoavanje , kao
intervencionistika strategija, zanemaruje lokalne osobenosti i uslovljava ranjivost urbanih
sektora, a tumai se tezom da se urbane strukture po prirodi stvari razaraju ubrzanom
urbanizacijom. Ona predlae pojam obini gradovi, shvaenih u njihovoj raznolikosti,
kreativnosti, osobenosti, reflektivnosti, i tvrdi da je on jednako potreban globalnim/svetskim
kao i gradovima Treeg sveta. Pristup gradu u njegovoj obinosti podrazumeva promenu
analitike perspektive, koja se sa unapred utvrenih kategorija (pogled odozgo) preusmerava
na realne procese (pogled odozdo). Drugaija vizura bi omoguila primenljivost teorije
svetskih gradova i na one koji bi inae ostali izvan mape urbanih prouavanja.
Slino urbanu sociologiju kritikuju i Iv Pedrazini i Magali Sanez ukazujui na
ogranienja sa kojim se susree "imperijalistiki pristup" u suoavanju sa stvarnou
latinoamerikih metropola. Racionalan i jedniznaan referentni okvir ne omoguava ni
upravljanje metropolom niti predvianje njenog razvoja jer ne prepoznaje raznolikost
socijalnih mrea, ekonomsku kreativnost i refleksivnost svih aktera urbane aglomeracije.
Klasino planiranje, zasnovano na uvoenju reda po modelu zapadnih paradigmi zapravo
zanemaruje stvarnu drutvenu proizvodnju prostora, koja se odvija na ulici, u favelama, u
prostoru bariosa. Autori naglaavaju da stanovnike bariosa treba posmatrati kao osobe koje na
paradoksalni nain ine deo sistema metropole, kao i da se sociologija mora otvoriti prema
njihovom iskustvu, kako bi spreila da latinoameriki gradovi postanu skup paralelnih
svetova. Ukazujui na procese dualizacije informatikih i globalnih gradova, Kastels i
Sasenova se zalau za analitiki pristup koji predlae Robinsonova pojmom obini gradovi.
Sasenova tako ukazuje da raznolikost ekonomskih i radnih kultura bitno obeleava globalnu
ekonomiju iz perspektive konkretnih prostora, te da ona profilie samo neke komponente
globalnih gradova.
Robinsonova: Ako se globalni grad, u uobiajenom znaenju te rei, postavi kao cilj,
to moe sasvim lako predstavljati propast za veinu gradova: Kreatorima urbane politike
treba ponuditi neki alternativni nain poimanja grada, njihovih razlika i njihove budunosti-
niti tenju ka globalnom statusu, ni naprosto svoenje kvaliteta ivota u gradu na podsticanje
"razvoja". Iz perspektive razvojnih studija, gradovi u siromanim zemljama se esto smatraju
ne-gradovima, misli se da im nedostaje urbanitet, da su objekti intervenisanja (Zapada).
Obini gradovi (a to znai svi gradovi), sa druge strane, shvataju se kao raznoliki, kreativni,
savremeni i osobeni, sa mogunou da osmisle (uprkos ne ba zanemarljivim ogranienjima
proisteklim iz neujednaenih odnosa moi) svoju sopstvenu budunost i karakteristine
oblike urbaniteta. Kategorizacija gradova i podela oblasti urbanih studija imale su prilian
uticaj na nain shvatanja svih gradova sveta i doprinele su da se ogranii delokrug
imaginacije u odnosu na moguu budunost gradova. To podjednako vai za one koji su
progaeni "globalnim" kao i za one izvan mape urbanih prouavanja. Hipoteza globalnih
gradova opisala je npr. Njujork i London kao "dualne gradove", sa globalnim slubama koje
podrazumevaju ne samo visokostrunu kvalifikovanu i dobro plaenu, ve i nekvalifikovanu,
veoma slabo plaenu radnu snagu, koju esto ine imigranti. Mogue je da bi ti gradovi,

67
navodno na vrhu globalne hijerarhije, takoe imali koristi da su ih zamiljali kao "obine".
Viestrukost ekonomskih, drutvenih i kulturnih mrea, koje ine ove gradove, mogla bi se
iskoristiti da se osmisle mogui putevi unapreenja uslova ivota i ekonomskog rasta u celom
gradu. Globalni grad kao koncept postaje regulativna fikcija. Ona doputa da se zamisli
uspean grad, to takoe ustanovljava krajnju taku razvoja ambicioznih gradova. Od
Istanbula do Mumbaja postoji zahtev da gradovi postanu globalni- globalni grad je postao
opta tenja. Demografski razvoj i siromatvo, meutim, opasan su ambis u koji megagradovi
mogu upasti ukoliko im nedostaje civilizacijski kvalitet urbaniteta kakv prati druga mesta.
Kako se mogu iskoristiti isprepletene i viestruke mree na kakve ukazuju teorije
obinog grada, za podsticaj alternativnim modelima razvoja, koji se priklanjaju povezanosti,
a ne sukobima izmeu sive i zvanine ekonomije? Odluujui su pristupi koji ispituju veze
izmeu raznolikih ekonomskih aktivnosti u ma kom (obinom) gradu i naglasak stavljaju na
uopteno krativni potencijal grada, a ne oni koji podstiu kreatore urbane politike da
potpomognu jedan (globalni) sektor na tetu drugih. Urbane studije, po Robinsonovoj, treba
da dekolonizuju svoje predstave urbaniteta, mogunosti i ogranienja kada zamiljaju kakav
grad moe da postane, da bi i dalje bile relevantne za analizu kljunih izazova grada u 21.
veku, one treba da zaponu kosmopolitski projekat razumevanja obinih gradova.
U metropolskoj kulturi poiva "logika paradoksa". Metropola proizvodi drutvene
injenice koje u svakom trenutku jesu ono to jesu i suprotnost onome to jesu.
Metropolizacija zahteva korenitu revoluciju urbane sociologije, i naeg poimanja prostora,
utoliko to se nova urbana teritorijalizacija ne moe razumeti uz pomo teorija koje, poput
klasinog planiranja, unose "red" u njenu praktinu misao. Metropola je ubrzana verzija
grada, osloboena seljake tromosti. Metropolski fenomen je urbani fenomen + brzina.
Meutim, metropola deluje na sve svoje stanovnike na isti nain, ona sve aktere prisiljava da
radikalizuju svoje postupke. Tako i sociolog mora da radikalizuje svoje rasuivanje. Moe se
govoriti i o "pedagogiji metropole", jer dete iz barrija zna samo one stvari koje su mu
dostupne. U amerikim metropolama gangovi su jedini prfavi jemci "drutvene proizvodnje
teritorije"- samo oni mogu da prostor barrija, favele, innercityja pretvore u teritoriju tj. u
prostor na kojem akteri imaju nadmonu ulogu u njegovoj drutvenoj proizvodnji, dok u
"planiranom" delu grada to ine egzogeni agenti (investitori). Strunjaci su urbano promiljali
polazei od onoga to su smatrali njegovim sreditem (univerziteta, dominantne kulture), a
treba poi od onoga to predstavlja sutinsko obeleje metropole- od siromanih etvrti.
Barrio je totalna drutvena pojava, fenomen u ije tumaenje mora da bude ukljuena i vizija
njegovih itelja. To je iskustvo jednog drutva precizno lokalizovanog u vremenu i prostoru,
ali i bilo kog pojedinca u tom drutvu. Barrio je- u drutvenom i prostornom smislu rei-
stanovnicima i donosiocima odluka pre najava (vie negoli obeanje) novog urbanog drutva.
U jednoj dovrenoj metropoli, barrio ne bi bio suprotnost "formlanom gradu", ve njegov
odblesak i prethodnik.
Drutvena veza i iskljuenosti meusobno su nuno povezane i zajedno postavljaju
pitanje vlasti: ko povezuje ili integrie, ko razvezuje ili iskljuuje? Drava vie nema
legitimnost i u barriosima se moe videti na koji nain gangovi odbijaju njeno puko
policijsko delovanje, koje samo produbljuje podeu drutva. Narodski delovi stanovnitva
nisu toliko siromani koliko su potisnuti i segregirani. Bande pokazuju da svakodnevnu i
sitnu mo garantuje samo posedovanje oruja, da se drutveno priznanje stie nasiljem te da

68
je coca jedina vrednost koja donosi ugled. U takvom kontekstu, izraz drutvena iskljuenost
moe dovesti u zabludu. Da su pravi iskljuenici iz drutva, stanovnici barrija ne bi bili u toj
meri opasni po oligarhijsku vlast koja ih iskljuuje. Upravo zato to su ukljueni, to se
nalaze u sreditu metropole, vlast se toliko trudi da o njima govori kao o neemu
marginalnom. Bandama treba pristupiti sa take gledita novih drutvenih modela, iji se
uticaj osea ne samo u okviru barrija, ve i na nivou metropole Kada je re o socijalizaciji,
treba uzeti u obzir injenicu da ak i kada dolaze iz "uravnoteene" porodice" i ive u
kakvom "konsolidovanom" barriju, deca i mladi se opaaju kao neka virtuelna opasnost, kao
potencijalni kriminalci, te ue da ive sa tom slikom. Sociologija devijacije je nauka
kolonijalistika nauka u slubi vladajue klase, jer uvaava i podrava sistem rasne/rasistike
segregacije koji, polazei od principa rasne podele, analizira na tautoloki nain, mada je
oigledno da je posredi klasna podela. Ova nauka- teorijski konformistika i politiki
konzervativna- vie nije kadra da radi na razumevanje dananje metropole.
U Evropi i SAD deca i mladi vezani su pre svega za porodicu, a potom za vrnjake
kada krenu u kolu. U Karakasu, stanje preke potrebe namee sociolozima da se zapitaju
emu slui kolsko znanje ako dete moe biti ubijeno po izlasku iz kole. Drutvenost deteta
iz barrija ne utemeljuje kola, ve ulica i metropola. Socijabilnost ganga treba shvatiti u
odnosu na praktini moral grada, koji namee preka potreba. Ta preka potreba je ekonomsko
pitanje. U barriju i ima i nema novca i u tome je paradoks- nasuprot siromatvu svojih
roditelja koji nemaju novca, mladima uvek preostaje da uzmu oruje, da se pozabave
sportom, trgovinom... Sociologija se mora zanimati za siromatvo kao pokazatelj
neegalitarnih naela demokratskih urbanih drutava. Siromatvo nije kultura, dok preka
potreba to jeste. Pogreno je gangovima prii samo sa ekonomskog gledita, jer je tu trgovina
i radna i drutvena delatnost, jer ukazuje na identitet te linosti. Mladima iz ovakvih sredina
jedino se isplati nezakonit rad, jer je to klasa liena budunosti, njihov motiv je- preiveti.
Sociolozi gree jer taj problem uvaljuju kriminolozima ili soc. radnicima. Treba shvatiti da
oni svoju marginalnost duguju protagonistima merkantilizacije razvijenih drutava. Da li se
gang povlai iz graanskog drutva, ili se elita povlai i sklanja u stranu? Upravo elita,
rukovodioci naputaju metropolu. Treba ponovo uspostaviti prekinutu komunikaciju izmeu
ganga i elite. Savremena sociologija mora dostaviti dokaze o kvalitetu drutvenih odnosa u
tim etvrtima.
U zapadnim drutvima jednakost je propisana zakonima, ali je zapravo nema. To
potvrdjuju gangovi u svojim svakodnevnim praksama. Distanciranjem od urbanog
sociokulturnog modela koji se smatra "normalnim" oni jaaju koheziju grupe. lan ganga ili
malandro, mora se posmatrati kao ukljueni, a ne iskljueni deo metropole. Njegov drutveni
poloaj je paradoksalan zato to poiva istovremeno i unutar i izvan sistema. Oni moraju biti
sasluani od strane drutva, ali i njima se mora ukazati na njihovu paradoksalnost.
Gangovi su i sredite metropole i fragmentacija prostora. Posebno latinoamerike
metropole zastrauju svet, jer se sve tee moe zamisliti da se njihovom sudbinom moe
upravljati. U pitanju su ogranienja instrumentalnosti primenjene na urbano. Sociolozi
moraju pomoi da gangovi ouvaju veze u prekoj potrebi. Latinoamerika metropola bie
malandra- lukava i kreativna ili je nee biti. Neophodna je nova ''gangsta sociologija''.

69
56. Koncept odrivog razvoja gradova
Poto je koncept potpuno odrivog urbanog podruja pre utopija (implicira lokalnu
samodovoljnost) nego mogunost, bolje je rei da se gradovi kreu ka odrivosti. Podruje
prstonice moe teiti napredovanju ka veoj efikasnosti resursa i kvaliteta ivotne sredine, ka
drutvenoj pravinosti i vitalnosti zajednice istovremeno smanjujui zavisnost od automobila,
potronju resursa koji se ne mogu obnoviti, opsani otpad i socijalne nejednkaosti. Stiven Viler
definie odrivi razvoj kao razvoj koji unapreuje dugorono drutveno i ekoloko zdravlje
gradova i naselja. Na osnovu te definicije i razliitih evropskih i svetskih dokumenata o
odrivom razvoju, moe se zakljuiti da glavni pravci urbane odrivosti podrazumevaju
sledee:
1. Racionalna, efikasna upotreba zemljita- Poto je zemljite verovatno najvanije
ogranieno prirodno bogatstvo, a urbani razvoj nesumnjivo troi zelane povrine na neodriv
nain potrebna je odrivija upotreba zemljita. Zemljite je, zatim, podeljeno veoma
nepravino i u mnogim delovima sveta ta nepravednost raste. Viler istie da bi trebalo doneti
propise o veoj efikasnosti upotrebe zemljita u okviru ve izgraenih podruja, kontrolisati
upotrebu zemljita da bi se sauvala poljoprivredna imanja, ekoloska stanita i slobodni
prostor u blizini grada. Moe se proiriti sistem gradskih zelenih povrina i promeniti sistem
oporezivanja imovine radi promovisanja pravinosti. Izmeu ostalog, najvaniji je odnos
ljudi prema zemlji. Vano je uspostaviti novu ravnoteu izmeu prava na privatno vlasnitvo i
odgovornosti ljudi prema zemlji.
2. Manje automobila, bolji pristup- Dananji sistemi saobraaja doprinose
kompleksnoj mrei urbanih problema kao to su: zagaenost vazduha, zakrenost, smog,
sirenje predgradja, unitavanje eko-sistema i drutvena fragmentacija. Saobraaj u odrivijem
gradu najverovatnije e biti zasnovan na nekoliko kljunih principa: pristup manje
udaljenosti, preokret sadanje saobraajne hijerarhije (na prvom mestu peaci, bicikl pa
automobil) i manje potranje. Princip pristup manje udaljenosti znai reavati probleme
prevoza skraenjem razdaljine koju ljudi moraju svakodnevno da prelaze, a to se postie
prvenstveno drugaijom upotrebom zemljita npr. stvaranjem lokalnih centara i "urbanih
sela"- koji na malo prostora obuhvataju kue, mesta za rad, radnje i sportske centre.
Nastojanja da se razvije odriviji sistem saobraaja, treba da obuhvate i inilac potranje.
Smanjujui broj putovanja (faktor potranje), zakrenost moe biti manja, a kvalitet ivota
vei i bez izgradnje novih puteva ili druge infrastrukture.
3. Efikasna upotreba resursa, manje zagaenosti i otpada- Ouvanje energije i
recikliranje materije predstavljaju dve oblasti u kojima obini graani mogu najneposrednije
uestvovati u svakodnevnim aktivnostima. Viler navodi primer da su stroi zakoni o ouvanju
energije u graevinarstvu doveli do ogromne utede u mnogim gradovima i dravama. Zatim,
projekti ''industrijskih eko-sistema'' nastoje sistematski da utvrde da li bi se proizvodni otpad
jedne industrijske grane mogao iskoristi u nekoj drugoj. Takoe je poznat i ''princip-
zagaiva plaa'' gde se trokovi zagaenja sa drutva kao celine prebacuju na pojedince ili
grupu koji ga stvaraju.
4. Obnavljanje prirodnih sistema- Iako se mnoge gradske oblasti obino
posmatraju kao potpuno vetake sredine, na skoro svakoj lokaciji se mogu nai mnogi
elementi originalnog eko-sistema tako da se on moze ponovo uspostaviti, npr. popularno je

70
vracanje prirodnog vodenog toka reke to omoguava kako stanite divljim ivotinjama tako i
slobodni prostor i peacke staze za urbane stanovnike. Drugo, urbana agrikultura takoe
vraa prirodu u grad tako to urbani stanovnici odreenim bio-intenzivnim metodama mogu
da uzgajaju biljke za ishranu na veoma malim povrinama zemljita. Tree, bitna je i
ekoloka obnova koja podrazumeva da se npr. naputena ili zagaena industrijska zemlja
moe preuzeti i obnoviti, a prazne parcele pretvoriti u parkove, stambena naselja i zajednike
bate.
5. Pogodna okolina za ivot i stanovanje- Ako gradovi ne ostvare pogodne uslove
za ivot ili su suvie skupi, urbani sistem neminovno trpi. Povoljna cena stambenih prostora
je problem koji se stalno javlja, moe se reiti tako to e drava graditi stanove, podrati
neprofitne graditelje, pomoi novano stanare... Treba ponovo osmisliti kvalitetne projekte
stambenih naselja i susedstava.
6. Zdrava drutvena ekologija- Izvesni drustveni problemi, poput beskunitva,
sasvim su oigledni u gradskim podrujima dok su neki drugi prikriveni. Rasizam npr.
znaajan je inilac koji ve decenijama oblikuje amerike gradove i oteava odrivost i
pogodnosti za ivot. Podsticati zdravu i odrivu drutvenu ekologiju znai iskoristiti svaku
povoljnu priliku da se ljudska zajednica unapredi i osnai. Viler smatra da to iziskuje da
planeri pre svega zastupaju interese onih grupa koje nemaju pristup moi i ekspertizi, i da se
bore za nepristrasnost i socijalnu pravdu.
7. Odriva ekonomija (uvaava dugorono zdravlje ljudskih i prirodnih sistema)-
Viler smatra da treba da bude organizovana oko tri principa: a) ekonimija koja nastoji da se
nadoknadi steta koja je u proslosti naneta zivotnoj sredini i drutvu i koja spreava nastanak
novih problema; b) ekonomija koja zadovoljava stvarne ljudske potrebe i obezbeuje
pristojno plaene poslove, tj. ekonomija usmerena na ljude; c) lokalno orijentisana ekonomija
koja naglasak stavlja na lokalno vlasnitvo, lokalnu upravu, lokalne investicije, lokalne
resurse, proizvodnju za lokalno triste. Vaan korak ka odrzivoj ekonomiji bie postepeno
ukidanje industrijskih grana ili procesa ako troe velike koliine resursa koji se ne mogu
obnoviti, a naveliko proizvode zagadjivae i otrov. Dalje, treba preispitati ulogu vojne
industrije, automobilske industrije itd. Poslovi poput ienja ivotne sredine, recikliranja,
javnog saobraaja, jeftinog stambenog prostora i slino, nasuprot svemu pomenutom,
doprinose odrivosti budui da unapreuju stanje drutva i ivotne sredine u regionu. Mnogi
autori uveravaju da je za lokalnu zajednicu najzdravija kooperativna, lokalno usmerena
ekonomija, koja naglasak stavlja na zadruge radnika, proizvoaa i potroaa te na mali
privatni biznis. Takav sistem razvija ekonomsku demokratiju, lokalno upravljanje, raznolikost
vlasnitva i drutvenu odgovornost pa prua alternativni model u odnosu na ekonomiju
globalnog trita.
8. Ucee i ukljuivanje graana u zajednicu- Funkcionalna lokalna i regionalna
demokratija je jedna od najvanijih komponenata urbane odrivosti, a moe joj doprineti
paket politikih smernica usmerenih na: iniciranje lokalnih politickih procesa, ograivanje od
novca i posebnih interesa, obrazovano i informisano birako telo i odgovornost lokalnog
odluivanja.
9. Ouvanje lokalne kulture i tradicije- Samosvojnost regije daje joj vitalnost,
omoguava joj da iskoristi prednosti lokalne kulture, istorije i tradicije i uini mesto
zanimljivijim za ivot.

71
 Neki drugi autori poput Lojda Evansa i Potera istiu da dok se razvijene kapitalistike
drave na ''severu'' moda vie brinu za prirodnu ivotnu sredinu i njeno ouvanje, rasprava o
odrivom razvoju na ''jugu'' esto daje prednost ljudskom razvoju koji se neposredno tie
poveanja ivotnog standarda siromanih na nivou obinog oveka. Suprostavljanje
stanovnika severa i juga iziskuje da se panja posveti strukturalnim nejednakostima
globalnog sistema. U podrujima u razvoju, borba za ivotnu sredinu esto se tie osnovnih
potreba, a ne poboljanja ve lagodnog naina ivota. Stepen degradacije ivotne sredine
kakav se zatie u mnogim gradovima zemalja u razvoju, jasno ukazuje da su globalni sistem i
tendencija ka zapadnjakom nainu ivota daleko od odrivih i u sutini veoma tetni.
Kada je u pitanju odrivi grad autori istiu da je vano pozabaviti se odnosom
izmeu veliine grada, prosperiteta i problema zatite ivotne sredine. Iako je, npr. Kuritiba
jedan od brazilskih gradova sa najbrim rastom, u njemu je kvalitet ivota lokalnog
stanovnitva poboljan zahvaljujui inovativnom sistemu javnog saobraaja, socijalnim
programima i programima ekolokog obrazovanja, kao i ouvanjem gradske kulturne batine.
Problemi ivotne sredine, zapravo, postaju ozbiljniji kada se uvea gradsko stanovnitvo, a
odgovarajui institucionalni okvir ne postoji. Mnogi gradovi sa najteim problemima zatite
ivotne sredine nalaze se u najrazvijenijim delovima pacifike Azije. Na primer Hong Kong
ima est miliona stanovnika ali proizvodi i ogromne koliine razliitih vrsta otpada i tokinih
materija svakodnevno.
''Braon agenda'' Svetske banke predstavlja pokuaj da se po prioritetu rangira niz
problema zatite ivotne sredine sa kojima se trenutno suoavaju gradovi u zemljama u
razvoju. Autori navode da je ovaj program dosta kritikovan jer nije uvaio znaaj politike i
vlasti za pristup siromanih ljudi gradskim slubama. Za mnoge gradove iz zemalja u razvoju
karakteristini su velika stopa smrtnosti dece, kratak ivotni vek, invalidnost i povrede na
radu, bolesti, nizak kvalitet ivota i nivo mentalnog zdravlja. Takvi problemi ivotne sredine
su uglavnom rodno odreeni jer najee neposredno ugroavaju ene. Ipak treba pomenuti
da ene u mnogim gradovima imaju kljunu ulogu kao nevidljivi menaderi resursa ivotne
sredine i njihovi krajni korisnici, naroito u pogledu prirodnih bogatstava poput vode,
zemljita i energije. ene su npr. esto zaduene za sakupljanje i preiavanje vode, za
zdravlje i higijenu domainstva i zajednice...
Vano je istai jo neke probleme odrivog razvoja u zemljama u razvoju. Iako se
gradovi Treeg sveta uglavnom nalaze u podrujima koja su na udaru prirodnih nepogoda kao
to su zemljotresi i uragani, najvei broj katastrofa zapravo izazivaju ljudi. Naroitu brigu
zahtevaju bespravna naselja na nestabilnom graninom zemljitu, koja ugroavaju ivot
oveka. Drugo, gradske ivotne sredine esto trpe zbog velike rasprostranjenosti patogenih
materija i bolesti koje su posledica ogranienog pristupa vode i sanitarijama, koliko i
neuklonjenog otpada. Na primer u Manili, kanalizacioni sistem izgraen pre sto godina za
oko pola miliona stanovnika danas koristi est miliona ljudi. Razne meunarodne
organizacije smatraju da je razvoj ekonomije osnovni nain na koji gradovi iz zemalja u
razvoju mogu finansirati poboljanje gradske ivotne sredine, a produktivnost grada je glavna
strategija za ublaavanje siromatva.

72
73