THR: PLTROD FRNA “To ROA Zan Bodrijar / Jean Baudrillard) RatT U ZALIVU SE NIJE DOGODIO Pasto je ovaj rat bio dobi- jen unaprijed, nikad ne¢emo saznati kako bi izgledao ‘da je postojao. Nikad neéemo saznati kako bi izgledao Iraéanin koji se borio i bio u prilici da se bori. Nikad neGemo saznati kako bi izgledao Amerikanac koji se borio i bio u prilici da bude pobijeden. Vidjeli smo kako izgleda ultra-moderni proces adara, paralize, lo- botomije eksperimentalnog neprijatelja, bez moguéeg odgovora. Ali, to nije rat. Isto kao Sto 10.000 tona bombi dnevno nije dovoljno da bi to bio rat. Isto kao Sto direktan prenos preko CNN, realno vrijeme infor- misanja nije dovoljno da rat udini autentiénim. Pam- timo Capricorn One, kad je na svim svjetskim te- levizijama direktno prenogen let rakete sa ljudskom posadom na Mars, koji se dogodio samo u jednom pus- tinjskom studiju. Govorilo se o hirurskom ratu, i taéno je da imaju nesto zajednizko ova destrukcija in vitro i oplodnja in vitro - i ona proizvodi Zivo bice, ali nije u stanju da na- Pravi dijete. Dijete, izuzev u Novom genetiékom poret- {763]ku, rada se iz kopulacije - rat, izuzev u Novom svjet- skom poretku, rada se iz razarajuéeg, neprijateljskog, ali rivalskog odnosa izmedu dva protivnika. Ovaj rat je bespolan, hirurski rat, War processing, u kojem protiv- nik predstavija samo metu na kompjuteru, bas kao ato seksualni partner predstavlja samo ime koda na ekra- nu minitel rosea. Ako se u tom sluéaju moze govoriti o seksu, onda i rat u Zalivu moze proéi kao rat. Iraéani dizu u vazduh civilne gradevine kako bi po- vjerovali u prijavi rat. Amerikanci kamufliraju $pijun- ske satelite kako bi povjerovali u Cisti rat. Sve kao trompe Uoeil. Posljednji iracki trik: potajno napustiti Kuvajt i tako izvrgauci ruglu veliku ofanzivu. U trenu- tex do kog smo dospjeli, mozda je i sama pred- sjednitka garda bila samo prividenje, u svakom sluéaju bige koriscena kao takva sve do kraja. Sve to nije niSta vi8e do ratno lukavstvo, a rat okonéava u sveopstoj do- sadi, ili, joS gore, u jednom osjeéaju magaréenja. Iraé- ko junagenje, ameriéko lakrdijasenje. Postoji neSto po- put virusa u ovom ratu koji Ge ga, od pocetka, lisiti vje~ rodostojnosti. Moada je to stoga &to dva protivnika ak ne stoje jedan naspram drugog, jedan izgubljen u svom virtuelnom i unaprijed dobijenom ratu, drugi za- trpan u svom tradicionalnom i unaprijed izgubljenom ratu. Cak se nikad nisu ni vidjeli: kad su se Ameri- Kanci napokon pojavili iza svoje zavjese bombi, Ira- éani su vec nestali iza svoje dimne zavjese... OpSti uéinak jeste ismijavanje kome nismo imali vremena éak ni da aplaudiramo. Jedina eskalacija bila ie eskalacija varki koja otpodinje zakljuéno doba ve- 1kih sukoba koji se gube u magli. Jos su dogadaji na toku odavali utisak boZanskog iznenadenja. U Zalivu, niteg takvog, parazitski virus, retrovirus isto- rije kao da je unaprijed pro%derao dogadaje. Stoga se mogla postaviti hipoteza da se ovaj rat neée dogoditi. A sada, kad je okonéan, mo%emo napokon nastojati da razumijemo kako se on nije ni dogodio. Rat se isuvise dugo ukopavao u pjeséanim i beton- skim ira¢kim bunkerizna ili elektronskom nebu Ameri- kanaca, ili iza brbljivih ekrana televizije, druge forme grobnice. Danas sve tedi da se ukopa, ukljudujuéi i in- formaciju u njenim informativnim bunkerima. I rat se ukopava kako bi preZivio. U Zalivu, tom forumu rata, sve se sakriva: sakrivaju avione, ukopavaju tenkove, Izrael se pravi mrtav, cenzurisu se slike, svaka infor- macija je blokirana u pustinji - samo funkcionise tele- vizija kao medijum bez poruke, pruzajuéi napokon sli- ku éiste televizije. Poput Zivotinje, rat se sakriva u zemilji. Krije se u pijesku, krije se na nebu. Kao Iraéki avioni: rat zna da nema nikakvu Sansu ako se pojavi na povrsini. On Seka svoj éas... koji vise nee dodi. I Amerikanci su vektori ove katalepsije. Nema go- vora da rat iskoéi iz njihovog plana, iz svog progra- miranog odvijanja. Nema govora da Traéani udu u rat, njihov rat. Nema govora da Drugi izade iz njihovih ratunara. Dokinuta je svaka reakcija, éak i sa njihove strane (vidjeli smo epizodu sa zatvorenicima koja ih je morala navesti da Zestoko reaguju). Dokinuto je svako odstupanje od programa, svaka improvizacija (éak su i Izraelci bili sputani). Ovdje, u ovom odbijanju neprija- telja, u ovom eksperimentainom zatvoru rata testirana je buduéa valjanost, za Gitavu planetu, ovog tipa zagu’- Vive, maginske, virtuelne i u svom odvijanju neumitne predstave. Iz ove perspektive rat se ne moze dogoditi. Za rat nema niSta vise prostora nego li za bilo koji pro- htjev Zivog oblika. Rat ligen svojih strasti, fantazmi, slika, lainog sjaja, velova, nasilja, rat kojeg su ogolili njegovi tehniéari, a potom ga, kao nekom drugom kozom, obloZili elektron- skim vjeStinama. Medutim, i one su neka vrsta varke koju tehnika postavlja pred samu sebe. Varke Sadama Huseina jo& smjeraju da prevare neprijatelja, a amerika tehniéka varka smjera da prevari jedino samu sebe. Prvi dani munjevitog rata u kojima je viadala ta tehnoloska mistifikacija, ostaée kao jedan od najljepsih blefova, jed- no od najljepsih kolektivnih prividenja savremene isto- rije (zajedno sa Temisvarom). Treba re¢i da smo svi sa~ uéesnici ovih fantazmagorija, kao i bilo koje javne kam- panje. Nekoé su nezaposleni predstavijali rezervnu armi- ju kapitala, a danas robovanjem informaciji, mi predsta- vijamo rezervnu armiju svih planetarnih mistifikacija. |495]Sadam je (namjerno ili ne) éitav svoj rat izgradio kao varku, raéunajuéi tu i varku poraza, koja vise na- likuje histeriénoj sinkopi tipa: kuku, nema me! No, i Amerikanci su svoj posao izgradili kao varku, kao pa- raboliéno ofledalo viastite mo¢i, ne uzimajuéi pri tom u obzir ono sto je bilo nasuprot, ili halucinirajuéi to nasuprot kao prijetnju po njihovoj mjeri, bez éega ne i mogli povjerovati Zak ni u viastitu pobjedu. Njihova pobjeda kao trijumfalna varka odgovara na iraéku varku poraza. U sustini, ovo dvoje su sauéesnici, kao lopovi na vaaru, a nas su zajedniéki prevarili. Stoga je rat ostao nepojmiljiv, neodrediv, posto je svaka strate- gija_ustupila mjesto ratnom lukavstvu. Od dvojice protivnika jedan je trgovac tepisima, drugi trgovac oruzjem: nemaju ni istu strategiju ni istu logiku, makar obojica bili prosjaci. Medu njima nema dovoljno komunikacije da bi bili u ratu. Sadam se ni- kada neée boriti, a Amerikanci se bore protiv fiktivnog dvojnika na ekranu. Jer, oni vide Sadama onakvim ka- kav bi on trebao biti, kao modernog heroja, dostojnog da bude pobijeden (Zetvrta armija na svijetu). No, Sa- damn je ostao trgovac tepisima i on Amerikance smatra drugim trgovcem tepisima, jaéim od njega, ali manje obdarenim lukavstvima. On ne zna nista o odvraéanju. Da bi postojalo odvraéanje treba da postoji komunika- cija. To je igra racionalne strategije koja pretpostavlja komunikaciju u realnom vremenu - no, u ovom ratw nikad, ni u jednom trenutku nije bilo komunika uvijek je postojalo razilaZenje u vremenu, buduéi da se Sadam kreée u sporom vremenu, vremenu iznudi- vanja, odgadanja, laznog napredovanja, povlacenja - upravo obrnutom realnom vremenu: u povratnom vre- menu Hiljadu i jedne no¢i. Uostalom, odvraéanje pret- postavlja virtuelnu eskalaciju izmedu dva protivnika. Naprotiv, sva Sadamova strategija pociva na popuita- nju (utvrdi se maksimalna cijena, a potom se ona po- stepeno spusta). A rasplet niposto nije isti za jednog i za drugog. Neuspjelo pogadanje zavrSava se uzmica- njem: trgovac uzme svoj tepih i ode. Tako Sadam na- prosto §mugne. Neuspjelo odvraéanje zavr3ava se si- Jom: to je slugaj Amerikanaca. Ovdje, opet, nema nika- |69| kvog odnosa medu njima, svak igra u svom prostoru i ne sreée drugog. Cak se ne moze re¢i da su Amerikanci pobijedili Sadama, on im je izmakao, on je popustio, a oni nisu mofli izazvati eskalaciju koja bi ga uni8tila Konaéno, ko je od Sadama Huseina mogao uéiniti vi8e usluga citavom svijetu, za tako kratko vrijeme, uz tako niske troSkove? Ojaéao je bezbijednost Izraela (osjeka Intifade, obnova proizraelskog javnog munije- nja), potvrdio slavu ameriékog oruzja, Gorbaéovu dao politiéku Sansu, otvorio vrata Iranu i iitizmu, ponovo aktuelizovao UN itd., i sve to besplatno ~ posto je je- dino on platio cijenu u krvi. Mozemo li uopste zami- sliti tako divnog tovjeka? A éak nije ni pao! Ostao je hheroj za arapske mase. Sve se dogada kao da je on agent CIA preruSen u Saladina. ‘Treba se oduprijeti vjerovatno¢i ma kakvih infor- macija, ma kakvih slika. Biti virtuelniji od samih dogadaja, ne uspostavijati iznova istinu, za to nemamo sredstava, ali ne biti lakovjeran, i stoga svaku infor- maciju i svaki rat ponovo uroniti u virtuelnost iz koje oni proistiéu. Okrenuti odvra¢anje protiv njega samog. Biti meteoroloski osjetljiv na glupost. U sluéaju_ovog rata radi se 0 Zivoj ilustraciji ne- umoljive logike koja nas éini nesposobnim da razmo- trimo neku drugu hipotezu osim one 0 njegovom real- nom dogadaju. Realistitka logika Zivi od iluzije rezul- tata. Poricanje ¢injenica nikad nije poricanje. Konaé- no, rjeSenje tako slozene jednaéine kao Sto je rat nikad ne leZi u o¢iglednosti rata. Radi se o tome da shvatimo, bez profetske iluzije, logiku njegovog odvijanja. Biti za ili protiv rata jeste idiotski, dok se za trenutak ne za- pitamo 0 samoj vjerovatnosti rata, 0 njegovoj vjerodo- stojnosti, o njegovom koeficijentu realnosti. Sve poli- titke i ideoloske spekulacije potiéu iz mentalnog odvraéanja (gluposti). Svojim neposrednim konsenzu- som © oéiglednosti one pothranjuju irealnost ovog rata, jaéaju njegov blef svojom nesvjesnom podvalom. Istinski ratni huSkagi su oni koji Zive od ideologije o istinitosti ovog rata, premda sam rat svoja pustosenja izvodi na drugom nivou, kroz podvalu, hiperrealnost, simulakrum, kroz ditavu mentalnu strategiju odvraéa- ||nja koje se odigrava u Cinjenicama i slikama, u antici- paciji virtuelnog u realnom, virtuelnog vremena u do- gadaju i neumitnom brkanju ovo dvoje. Svi oni koji ne znaju niSta o tome nehotiéno jaéaju sjaj blefa kojim smo okruzeni. ‘Tréeéi prema televizijskim novinarima da bi se pre- dali, Iraéani su bili kao Sokirani, lobotomizirani, ska- menjeni pored svojih bomih kola, Stavige, nisu bili de- moralisani: prenerazeni prije nego li porazeni — moze li se to nazvati ratom? Danas se joS mogu vidjeti dronjci ovog rata kako trunu u pustinji, upravo kao dronjci karte u Borgesovoj priéi koji trunu u éetiri ugla zemlje (uostalom, on svoju priéu, éudnovato, smjesta w iste Istoéne granice Carstva). LaZiran rat, obmanjujuéi rat, Stavise — ne iluzija nego gubljenje iluzije rata - vezano ne samo za odbrambene proraéune koji se iskazuju Cudovisnim umnozavanjem vojne maiinerije, nego i za mentalno razoéaranje samih boraca, i preko informacije, za svjetsko razoéaranje svih drugib. Jer, odvraéanje je totalna maéina (ono je prava ratna maéina) i ono ne funkcioniée samo u sredistu dogadaja, tamo gdje je elektronsko pokrivanje dogadaja prozderalo prostor i vrijeme, tamo gdje je virtuelnost (varka, programiranje, anticipacija kraja) - jedna takva neutronska bomba usisala je sav kiseonik rata ~ nego ona funkcioni8e i u nagim glavama. Osnovna funkcija informacije jeste obmana. Nije vaZno to o €emu nas ona »informi&es, nije vazno njeno »pokrivanje« dogadaja, jer to je upravo pokrivanje - ono Sto informacija cilja jeste Konsenzus pomocu ravnog encefalografa. Namjestiti sve za bezuslovan prijem simulakruma na valovima - takva je nadopuna bezuslovnog simulakruma na terenu. Uni- Stitt svaku razumljivost dogadaja. Iz toga proishodi zagusljiva atmosfera obmane i gluposti. A i kada su Ijudi maglovito svjesni kako su zarobljeni u ovom za- siéenju i razoéaranju slika, oni omalovazavaju ovu ob- manu i ostaju fascinirani otiglednoSéu montaze ovog rata koja nam se posvuda ubrizgava - kroz odi, kroz éula, kroz, diskurs. Postoje ironiéna raéunovodstva koja pomagu da se ublazi Sok ili blef ovoga rata. Prosta raéunica pokazuje | 68; da bi medu 500.000 ameriékih vojnika koji su tokom sedam mjeseci uéestvovali u operacijama u Zalivu, bilo tri puta vie mrtvih da su nastavili da Zive civilnim zi- votom, i to samo u saobraéajnim nesreéama. Treba li predloziti da se umnode Gisti ratovi kako bi se smanjila smrtnost u vrijeme mira? Otuda bi se mogla izvesti jedna filozofija perver- znih uéinaka, o kojima smo skloni da mislimo kako su uvijek zloéudni, premda zloudni uzroci (rat, bolest, virus) veoma éesto imaju povoljne uéinke. Oni zbog toga nisu manje perverzni, ali su interesantniji od drugih, posebno zbog toga Sto nam je naéelo bilo da ih ne prouéavamo. Naravno, izuzev Mandevilla, u nje- gov0j Bajci o péelama, gdje je pokazao da svako dru8- tvo prosperira polaze¢i od svojih poroka. Ali tok stvari nas je sve viSe udaljavao od shvatanja te vrste. Jedan primjer: samo odvra¢anje. Ono dobro funk- cionige samo sa jednakim oruzjem. Idealno, bilo bi po- trebno da svaki protivnik raspolaze sa istim oruzjem, kako bi prihvatio da se odrekne da se njime posluzi. Dakle, jedino Sirenje (atomskog) oruzja moze osigurati igru djelotvornog svjetskog odvra¢anja i beskonatno odlaganje rata. Aktuelna politika ne-Sirenja igra se va- trom: uvijek ée se naéi dovoljno ludaka da upute arha- iéni izazov s ove strane atomskog odgovora - svjedok je Sadam. Buduéi da su stvari takve kakve jesu, nadu treba poloziti u umnozavanje oru%ja prije nego li u njegovo ogranigavanje (koje nikad nije postovano). Takode, tu treba raéunati sa povoljnim perverznim uéincima Sirenja nuklearnog orudja. Treba eskalirati u virtuelnom pod prijetnjom popustanja u realnom. To je paradoks odvraéanja. To je kao sa informacijom, kulturom ili drugim materijalnim i duhovnim do- brima: jedino ih izobilje ini indiferentnim i neutraliSe njihove perverzne uéinke. Umnozavajte poroke kako piste osigurali opste dobro. ‘To nam kazuje da posljedice onoga Sto se nije dogo- dilo mogu biti podjednako teSke kao i posljedice nekog istorijskog dogadaja, Hipoteza bi bila da u sluéaju rata u Zalivu kao i dogadajima na Istoku, vise nemamo posle sa istorijskim dogadajima nego sa mjestima slo- [289]ma. Sa mjestom sloma komunizma na Istoku ¢ija izgradnja jeste bila istorijski dogadaj, nosen vizijom svijeta i utopijom, dok njegov slom nije nogen niéim, niti je nosilac imalo uticaja« na tokove danainjih istorigarskih debata. Jer, kao Sto sam veé drugde sugerisao, ¢injenica je da postoje izvesni znaci da su |496| takvi stavovi veé naali svoju prijeméiva publiku medu élanovima nanovo vaskrsle skole desno orijentisanih revizionistiékih istoriéara, za koje tvrdnje, da se do- gadaji iz proslosti mogu interpretirati jedino u skladu sa danainjim konsenzusno usvojenim vrednostima ili idejama koje su trenutno stuéajno »dobre zato jer u njih verujemou!6, sigurno predstavljaju dobre vesti. PRAVILA TEKSTUALNOSTI Nadam se da je Bodrijarov tekst u Guardianu kod velikog broja Gitalaca zainteresovanih za »teoriju« iza- zvao reakeiju sliénu mojoj: njegov sadrzaj nije nista bolji od ve¢ine drugih postmodernistiékih ideja. Do tada je bilo moguée posmatrati takve ideje kao depri- mirajuéi, ali sasvim bezopasan simptom promena koj ma teorija inklinira kada je iskoriste pisci sa smislom za publicitet, ili oni Koji imaju talenta za izbegavanje ozbiljne kritike svojih teza od strane sebi ravnih strué- njaka. Na kraju, nema razloga za brigu (bar ne izvan specijalizovanih enklava kulturne kritike) ukoliko se te ideje primenjuju samo na nivou trivijalnih fenomena kao Sto su Diznilend, TV reklame, TV serije tipa »sa- punskih operas, placenih telefonskih éaskanja preko »internetas, i sliénih pojava éija ogigledna ~hiper- realnost« zaista navodi na takvu vrstu razotkrivanja. U stvari, ispravno je jedino re¢i da se u svojim najboljim tekstovima Bodrijar pokazao kao precizni dijagnosti- éar sa izuzetnim smislom za apsurdnost tih i sliénih obelezja naSeg vremena. Ali njegovi viastiti argumenti postaju gotovo jednako apsnrdni kada on sa nivoa dijagnostickih komentara prede na tvrdnje da smo do- Sli do stadijuma krajnje ravnodusnosti prema pita- njima istinitosti i laZnosti; da u epohi sveprozimajude medijske »simulacije« vise me vaze ontoloska razliko- vanja i da isto tako mozemo i da odustanemo od govo- ra o stvarima kao Sto su »istinas i »realnost« i da se pri- viknemo na Zivot u postmodernom svetn proliferamt nih jezitkih igara, znakova bez referenata, i iluzija Koje nikada neGemo razobliéiti. U tom sluéaju, jedan »dogadaj« kao Sto je rat u Zalivu moramo da posma- \497|tramo kao vrstu masovno indukovane medijske fanta- zije, kao proizvod raznovrsnih tehnika ubedivanja koje stvaraju imitacije informisanih javnih rasprava, kakve su danas postale nedostiZne upravo zahvaljujuci takvim imitacijama. U izvesnom smislu, Bodrijar je bez sumnje u pravu kada tvrdi da javno mnenje (ili ono 8to se tim imenom naziva) moze da bude toliko pomereno da izgubi svaki dodir sa znanjem o pitanjima i dogadajima u realnom svetu. Ukoliko svi zavisimo od »tekstualnih« dokaza, ‘TV-reportaza i novinskih izvestaja, tesko da mozZemo da izbegnemo njegov ciniéni zakljuéak da vige niko ne moie da tvrdi da zna bilo sta osim onoga Sto nam nudi oficijelna masinerija drzavno sponzorisanog cenzuri- sanja i dezinformisanja. Sa jedne strane, mi smo bom- bardovani beskonaénom bujicom slika, statistitkih po- dataka, vesti sa prve linije conta, brifing-intervjua sa Pentagonovim stratezima, i tome sli¢nim stvarima, koje sluze za stvaranje iluzije da je ovo prvi rat u isto- riji »pokriven« tako detaljnim »direktnim prenosimas, Koji 6e biti prikazani ogromnom broju dobro informi- sanih gledalaca, slu8alaca i Gitalaca Sirom sveta. Sa druge strane, makar onom malom broju Ijudi koji sa- kupljaju i uporeduju »dokaze« postaje sve o¢iglednije, da je citava ta nemilosrdna baraina vatra medijskih izveStaja oblikovana tako da preplavi nage receptivne i Kognitivne sposobnosti u tolikoj meri da nam gotovo potpuno onemoguci da povuéemo granicu izmedu éi- njenica i fikcije (ili, Bodrijarovim regima, izmedu »re- ainog« i »hiperrealnogs). Ali, iz ovoga Bodrijar izvodi apsurdni zakdjuéak = Koji izgleda zavodljivo ubedijiv kada se iskaze njegovim terminima ~ da mi naprosto ne mogemo da znamo kada je rat »zaista izbio«, nasuprot svim simuliranim slikama rata, koje su prethodile »sa- mom dogadaju« i koje su nakon toga nastavile da se prikazuju kao naé jedini izvor vesti i informacija. Ta- kva je »Zalivska realnost« koja se otvorila izmedu rata i njegovog postmodernog supstituta, koji je proizvela fantazija. Vise nema smisla misliti u terminima koji impliciraju da iza privida mora da postoji nekakva is- tina, da postoje bilo kakva sredstva da se, nakon svega, 495] iskaze razlika medu stvarima koje su nam = vinskih izvestaja, viadinih saopstenia, ofcljelmn podec taka o broju Zrtava i sliénih formi trenutno ponudene da u njih poverujemo, i onoga za sta ce se na kraju kada se obelodane sve relevantne dinjenice, ispostavitt kao prava istina. Bodrijar tvrdi neSto sasvim suprotio: ukoliko postoji neka pouka koju iz ovog rata (ili hiper. realnog »sizulakrumas rata) moZemo da izvutemo, to Je pouka o irelevantnosti kompromisnih pragmatic. kih doktrina, kao Sto je tvrdnja da se na keaju istra- Zivanja pojavijuje istina, te da moramo da stvorime termine za novu situaciju u kojoj nikakvo pozivanje na istorijske Sinjenice, ili toboznje éinjenice 0 slutaju ne moze da opravda upotrebu termina kao so su »pro- pagandas, »indoktrinacijac, »medijska iskrivijavanja« i tome sliéno, reti koje jo8 uvek operi8u na istom starom nivou beznadezno zastarelih epistemoloskih ili onto- loskih distinkeija. Ne iznenaduje nas to &to su ameritki itaoci sa to- likim zadovoljstvom prihvatili Bodrijarove ideje, éak i onda kada im on nudi nesto sto moze da se smatra za vrlo neugodne istine o toj zemlji, kao Sto je na primer tvrdnja da je Amerika podrugje beskonaénih supstitu- tivnih zadovoljstava (gratifikacija), povrsina bez du- bine i »hiperrealnih« samo-parodiénih Zivotnih stilo- va, koji prevazilaze sve granice racionalnog razumeva- nja.17 Jer, te primedbe se uvek prikazuju (a to je ofi- gledno i bila namera) kao najve¢i komplimenti koje moze dati jedan postmoderni intelektualni guru koji smatra da Su svi njegovi argumenti tako oigledno po- tvrdeni ponudenim dokazima. I ako su potrebni dalji dokazi, onda ameriéke reakcije mogu da ponude ogromnu koli¢inu socio-dokumentarne (ili psiho-pato- loske) grade. Daudit Viljemson je dobro uhvatila ta- moSnju atmosferu u svom teksty, napisanom za G dian u San Dijegu, u toku treée nedelje neprija- teljstava: »Svakog stranca mora da uplagi ginjenica da je za gradane SAD sve Sto se deSava van njihove zemlje ne- realno. Ba’ kao neko dete koje tek treba da naudi da postoje druge lignosti, ameritka kultura vidi druge |499|samo kao hranu za njihove snove i noéne more... Pre- terana zabrinutost nad strahovima ameriéke dece (»Mamice, da li ée Sadam da me ubije?«) izgleda opsce- no kada shvatite da ameriéke bombe u ovom trenutku ubijaju iraéku decu. Ne radi se 0 tome da Amerikance nije briga za rat (Bog je svedok da su oni zabrinuti), veé je reé 0 tome da oni ne mogu da shvate druge 2¢- mje i tjude kao realne. Da je Matel (poznati poizvodaé igragaka, op. prev.) na tréiste izbacio lutku sa ba- demastim ogima, i nazvao je Iratka beba, to bi sigurno izazvalo sazaljenje. U meduvremenu, na nacionalnim vestima, slike ptica koje su se ulovile u »Sadamovoj naftnoj ‘mrlji« predstavijene su sa daleko veéom di YivoSéu od Hudskih Zrtava naeg bomabardovanja.«13 Verovatno je Viljemsonova faksirala svoj tekst pre nego Sto je otkriveno da te ptice nisu mogle da budu artve »Sadamove naftne mrije« posto je ta mrija plovila na udaljenosti od nekoliko milja na pudini, dok su pti- ce na filmu éinile otajnitke napore da se izvuku na kopno. Naravno, mi ne mozemo da znamo da li bi neko alternativno objasnjenje moglo da bude éstinito (kao Sto bi Bodrijar promptno primetio), ili da je izli- vanje nafte izazvano ameritkim bombardovanjem instalacija pod morem (Sto izgleda vrlo verovatno). Ali, ova epizoda je bila samo jedan od brojnih kontra- diktornih primera, krivo shvacenih stavova, non-sequi- tura i ogiglednih neistina koje su obelodanjene u toku prvih nekoliko nedelja takozvane »saveznitke« propa- gandne kampanje. Ako je stanje onakvo kao &to je Vi- Ijemsonova sugerisala u svom élanku, otkriéa kao Sto je ovo koje se odnosi na naftre mriju, nisu mogla mnogo da utiéu na stanje ameritkog »javnog mnenja«, koje je palo u neku vrstu kolektivne histerije, medijski indukovane klime paranoidnih fiks-ideja, i potpunog odbijanja da se razmotre efekti (u realnom svetu!) onoga &to je u ime slobode, demokcratije i »novog svet- skog poretka« udinjeno civilnom stanovnistvu. U tom sluéaju, bili bismo u iskuSenju da zakljugimo da je sve ovo zaista odluéna potvrda Bodrijarovih postmoder- nistiékih tvrdnji i primer sada neshvatljive ~realnosti Zalivas, Sta vredi istina u epobi u kojoj mas-medijske [89] simulacije odreduju dnevni red postavijanja pitanja, dopustene tatke gledigta ili sam »horizont razume- vanja« pitanja koja se titu cinjenica, morala i politike? Ovakav zakljuéak sledi jedino ako prihvatimo post- modernistitke tekstualne premise: da je realnost ono &to od nje napravimo, veé prema ovoj ili onoj preovla- dujuéoj jeziékoj igri, diskursu, ili tipu_ oznatiteljske prakse. Kada jednom odbacimo tu premisu (kao Sto bi to udinila veéina ljudi, osim ako ih duga izlozenost modama i hirovima kuiturne teorije nije izvezbala da tu premisu automatski prihvate) sa njom se rusi i dita va konstrukcija argumenta.!9 Prenogenje ideja sa ni- voa avangardne literarne teorije na srodne discipline kao Sto je istoriografija, izazvalo je promociju ekstrem- nih anti-kognitivisti¢kih i relativisti¢kih ugenja (kako je to Benet komentarisao u ranije citiranom odeljku). U tom smislu moZemo da imamo dobro opravdanje za tvrdnju da je Bodrijar stajao na kraju puta koji su stru- kturalisti i post-strukturalisti utabali u toku prethodne tri decenije. Citav intelektualni projekt je i zapoteo kao »nasilna ekstrapolacija« Sosirove struéne metodo- logije; sa podrudja strukturalistitkih prougavanja je- zika preuzeta su neka strogo heuristi¢ka zapazanja i od njih je naginjen temelj za sveopsti napad na poj- move istine, realnosti i predstavljanja.20 Sve se zavtsilo Promovisanjem postmodernistiéko-pragmatistickog pogleda na svet, koji bezbriZno dekonstruige »pojmov- nus razliku izmedu »rata« kao simuliranog pseudo-do- gadanja, fiktivnog »referentae koji je prizvan TV-snim- cima, istrazivanjima javnog mnenja, ratobornom re- torikom, i rata kao jednog stanja stvari u realnom svetu, u kojem su hiljade i hiljade iraékih civila, Ijudi, Zena i dece svakodnevno ubijani u toku samo jednog vazdusnog napada necuvene snage i Zestine. Gotovo da nas uopéte ne éudi da su Bodrijarove ideje u naSem vremenu iu ovom kontekstu amerigkog puta ka obno- vi svetske hegemonije dobile takav kultni status — kada izgleda da je tek mali broj intelektualaca spo- soban ili voljan da prudi otpor pritiscima koje namese ideolosko regratovanje. [59VA RAZLOGA DA SE BODRVAR NE IGNORISE Naravno da moze da nam izgleda (i ja shvatam sna- gu tog argumenta) da bi mo2da bilo najbolje da napro- sto ignorigemo Bodrijarov tekst, posto veé samo nje- govo ukljugivanje u raspravu o ratu u Zalivu pred- stavlja trivijalizaciju, time Sto ée tema biti spuStena na nivo debate izmedu ostra8éenih pristalica ove ili one intelektualne mode. Ali, poSto sam registrovao ove mo- ralne zamerke, Zeleo bih da dam dve vazne primedbe. Kao prvo, tu je Ginjenica (koja je do nas dopria sa zapanjujuéom Zivoséu zahvaljujuéi rata a Zaliva i nje- govim medijskim predstavijanjima) da je ovo, u izves- nom smislu, zaista »postmoderni rat«, nekakva vezba iz retorike manipulisanja masama i ~hiperrealnih« teh- nika ubedivanja, Sto stvarno potvrduju neka od Bod: jarovih ve8tijih'dijagnosti¢kih zapazanja. Kako dru- gadije objasniti éudesan izokrenuti odnos izmedu raz- granatosti izveStavanja i nivoa razumevanja infor- aacija; obilje beznagajnih statistitkih podataka servi- ranih da bi se stvorila iluzija 0 jednom objektivnom, @injeniékom informisanju; apsurdne tvrdnje o »pre- cizriom bombardovanju« i »savr$enoj taénosti_ pogo- daka«, stvorene da bi nas ubedile da civilne Zrtve go- tovo da ine postoje, uprkos svim suprotnim dokazima, koje su nam dale slike masovnog unistavanja gradova; paniénu spremnost evropskih vlada, »opozicionih« partija, listova i asopisa, TV komentatora, verskib voda i svih ostalih da pristanu na sve ono Sto se promovise sa propagandne linije Bele Kuée ili Penta- gona; gotovo potpunu marginalizaciju_disidentskib mialjenja; i Sto je moda najgore, brutalizujuéi efekat standardnih vojnih eufemizama, kao Sto su »sporedna Stetax, »misije umekSavanjas, »hirurSki napadi« i tome sliéno, koji su uspeli da se izuzetno brzo jednako uvu- ku u diskurse pacifista i onih koji propagiraju rat. Ta- Kode, kao primer preovladujuéeg ose¢aja »hiperreal- nosti« mo%emo da uzmemo atmosferu kolektivne rav- nodugnosti prema pitanjima Zinjeniéne ili doku- mentarne istinitosti, koja je omoguéila da se stvori tol- iko mnogo pogresnih informacija koje nekaznjeno iz [502 ) dana u dan teku svuda naokolo. U stampi ée se do- voljno esto pojavijivati izvestaji koji treba da »ispra- vew ranije iznesene stavove, ali o¢igledno je da oni go- tovo i ne mogu da poljuljaju poverenje javnosti u teku¢u medijsku Saradu. Zajedno sa svim ovim ide i vrsta duboke istorijske amnezije, otvorenog odbijanja veéine komentatora da razmotre raznovrsne upadljive paralele izmedu proslih i sadaSnjih dogadaja. Odatle potige ona ragirena nemoguénost izvlacenja bilo kak- vih pouka iz prethodnih ameriékih i britanskih vojnih intervencija, ili nesposobnost da se ispita geo—politi¢ka slozenost regiona; sliéno tome, bilo je i vrlo malo po- kuSaja da se razoblige zastareli mitovi, kao Sto je onaj © ograniéavanju bombardovanja iskljugivo na vojne ciljeve, A tu je takode bilo nakon Korejskog, Vijetnam- skog, Grenadskog i sliénih »oslobodilaékih ratovae bes- misleno umi8ljanje da je ovo bio istinski moralni krs- taSki rat, spontani savez naroda pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija koji kreée u odbranu slobode i de- mokratije, bez ikakve primese sebiénih ekonomskih interesa ili neo-imperijalistiékih Idigea lansiranih od strane njegovih ameritkih sponzora. U svetlu svega ovoga (Sto se, u celini svodi na potpuni kolaps »javne sfere« i informisane kriti¢ke debate) jedva da se moze poreéi da Bodrijarove teze imaju izvesnu dijagnostiéku vrednost. Oigledno, postoje razlozi da se njegovi iskazi uzmu ozbiljno, utolike sto oni refiektuju izvesne - mada ublazene i oslabljene ~ aspekte nageg trenutnog kultur- nog i socijalno~polititkog stanja. Ali drugi (ja sma- tram, znaéajniji) razlog da se postmodernizam ulljudi u tokove rasprave o ratu u Zalivu zahteva visi nivo ar- gumentovanog krititkog otpora. Sto ée reéi, on nam posebno snazno pokazuje dubinu problema ideoloske slozenosti raznih oblika ekstremnib anti-realistigkib i iracionalistikih doktrina i raznih formi krize smisla za moralna i politiéka pitanja koja je zahvatila one koji su morali da podignu svoj glas protiv akcija sprovede- nih u njihovo ime. Po Bodrijarovom mi8ljenju, pretpostavka da takvi argumenti uopSte mogu neéto da izmene, ili da javno ||mnenje moze da se preokrene ako se dovoljnom broju Jjudi omoguci da uoée Sirinu mas-medijskih dezinfor- macija, propagandnih lazi, statistitkih preterivanja, veoma ublazenih podataka 0 broju Zrtava i tome slig- no, predstavlja puku iluziju, ostatak istroSenog »pro- svetiteljskog« mita. Verovatno su u nekoj epohi (na primer, pre dva veka, ili u toku slede¢ih perioda revo- Iucionarnih previranja) opozicioni diskursi imali bar neku retoriéku ili »performativnu« snagu, a za intelek- tualce je imalo smisla prihvatanje uloge nosilaca stan- darda, kritigara konsenzusno prihva¢enih verovanja, ili onih koji obezbeduju istinu koja je prikrivena radom ideolo’kih iluzija. Ali, to doba je proslo, posto 2ivimo u epohi »simulakruma« bez dubine, ili znakova bez referencijalnog sadriaja, u podrugju performativ- nih efekata realnosti, u kojoj takve tvrdnje o istini ne- maju éak ni privid kritiéke snage. U tom smislu, rat u Zalivu bi sigurno predstavijao pravi postmodernistiéki ili hiperrealni dogadaj. Vidljiva nesposobnost najveéeg dela onoga 8to da- nas nosi naziv »krititka teorija« da zauzme bilo kakav oponirajuci stav u odnosu na pitanja lokalne i svetske politike, svakako mora da bude razlog za zabrinutost. Zbog toga mi se dini da je vreme za temeljnu kritiku éitave linije misljenja koja svoj potetni momenat vidi u Sosirovim idejama, i zatim se rasipa na raznovrsne Skole danainjeg poststrukturalizma, neo-pragmatizma ili tekstualistiéke mode. Glavni problem svih ovih po- kreta je njihovo nekriticko preuzimanje Sosirovih temeljnih zapazanja (posebno njegovog stavljanja x zagrade referencijalnih funkcija i tretiranja jezika kao mreze diferencijalnih elemenata bez pozitivnih ter- minas) kao da takve doktrine mogu da se sa specijali- zavanog polja strukturalno-sinhronijske lingvistike prosto prenesu na druge discipline, kao sto su knjizevna teorija, kritika kulture, istoriografija ili analiza medijskog prikazivanja.21 I zajedno sa tim niveliuéim pan-tekstualisti¢kim gledanjem na odnose izmedu razliditih diskursa« ide i rasireno nepoznavanje rezultata razvoja u podrugju moderne analitiéke i lingvistitke filozofije, koje je podrZano (u se iskuSenju smo da u to poverujemo) uévri¢enim dogmatizmom tekuée postmodernistiéke teorije i njenog kompletnog nedostatka volje da podnese argumente koji bi predstavijali izazov njenim vlastitim temeljnim pretpostavkama. Ovde ima mesta samo za sumarno ukazivanje na puteve kojima arbitri nove frankofilske teoretske deba- te (nakon 1960) nisu krenuli. Tu, na primer, spadaju Fregeov stav o razlici izmedu smisla i referenta (nomi- natuma) koji je u celini ubedljiviji i precizniji od stan- dardnih poststrukturalistiékih mudrosti,?2 zatim ra- dovi filozofa kao Sto su Saul Kripke, Hilari Patnam (Hilary Putnam) i len Heking (lan Hacking); post- strukturalisti su bili spremni da prihvate mnostvo raz- nih shvatanja 0 jeziku, ali ne i ono informisano i rigo- rozno argumentisanje, éiji je nivo daleko iznad po- modnih ideés recues tekuée tekstualistiéke tearije;23 de- bata oko pitanja istorijskog znanja povezanog sa struk- turama narativnog razumevanja, koju su nastavili mi- slioci iz Sirih analititkih krugova, moze da bude vrlo ponéna za knjizevne teoreti¢are koji su bili preterano impresionirani skepti¢kim zakljuécima Fukoa, Hajde- na Vajta (Hayden White) ili Novih Istoriéara;24 tu je i elegantna odbrana realistiékih pogleda u filozofiji i istoriji koju je razvio Roj Baskar (Roy Bhaskar]®5, a zatim i tradicija nemaéke (uglavnont frankfurtske) Kri- tidke teorije, koja se proteze kroz radove mislilaca kao Sto su Adorno i Habermas, i koja se poststruktu- ralizmu ne suprotstavlja samo time &to izvodi citava Senealogiju njegove vlastite formativne - ali nepoznate ~ predistorije, ve¢ i vrlo argumentovanom kritikom njegovih raznovrsnih konfuznosti i gresaka, koje se mogu lako pokazati;26 prema najnovijim zapazanjima, kritike dolaze éak i iz samog poststrukturalistitkog ta” bora: u Deridinim radovima postoje brojni pasazi, u kojima se on eksplicitno opredeljuje protiv bilo kog oblika ragirenih »tekstualisti¢kih« uverenja, ili bilo Kojeg psendo-dekonstruktivaog pristupa, koji bi, na primer, tretirao filozofiju, poeziju i istoriju kao mnoé- tvo moguéih »diskursa« ili »naéina pisanja« koji ne mogu da izvedu nikakva razlikovanja po pitanjima is- |505|tine, metoda ili pravila ispravnog misljenja.27 To Sto je poststrukturalizam pokazao tako évrstu ravnodusnost prema tim i sliénim (po mi8ljenju njegovih protago- nista) nevaznim ili zastarelim naginima mi8ljenja, moze da nam pomogne da objasnimo zaito je post- strukturalizam sa Bodrijarovom pozicijom krajnjeg ko- gnitivnog skepticizma zalutao u neospornu entente cordiale, Mozemo da potnemo sa uklanjanjem nekih izvora zabune time sto éemo ukazati da poststrukturalizam potiva na vrlo dubioznim pretpostavkama; da postoje alternativni, ubedljiviji naéini tretiranja istih temelj- nih pitanja;?8 i da Bodrijarove teze ne mogu da izdrie bilo kakvo argumentovano kritiéko ispitivanje. Naray- no, ja ne sugerisem da je u ovim losim vremenima naj- bolje sesti i voditi beskrajne debate o tako struénim predmetima kao Sto su istina, jezik i predstavijanje. Bilo bi mnogo bolje da se te diskusije 2a sada napuste i da se svo raspolozivo vreme i energija posveti podi- zanju protesta protiv nemerljive nepravednosti rata Giji su_uzroci bili nerazmrsivo povezani sa istorijom ameritke i britanske regionalne politike; Gija je visoko- parna retorika opravdavanja bila samo zavesa za grube ekonomske interese tih zemalja; tije je vodenje ukiju- Gilo nove i do sada nepoznate nivoe prisiljavajuée pro- pagande i mas-medijskih iskrivijenja; i ¢ija cena izra- Zena u ljudskim Zrtvama i uticaju na okolinu vero- vatno nikada nece biti spoznata, posto su svi detalji o tome podvrgnuti najstrozim »sigurnosnim« ograniée- njima. U tim okolnostima, pokuéaj da se od rata u Zalivu napravi izgovor za jo’ sloZenije i neprozirnije rasprave © »politici teorije« ili o Sirim implikacijama tekuée poststrukturalistike misli mogao bi da izgleda fri volno, ili jo8 gore od toga. Ali, povezanost ove misli i stvarnosti ne izgleda tako maglovito nekome ko je u toku poslednjih nekoliko meseci nastavio svoj preda- vatki posao, i poku8ao da ubedi studente u znaéaj teo- rije kada se radi o pitanjima morala i polititke savesti u realnom svetu, ili u ideju da takve teorije treba da obezbede maker poéetna polazista za jedan argu- |95| mentovani i principijelni anti-ratni protest. Na kraju krajeva, poststrukturalistiéki stavovi se vrlo dobro sla- 2 sa »postmodernim« duhom ragirenog ciniénog mi- renja sa postojecim stanjem, i ose¢anjem da je rat za- ista bio potpuno nerealan - toliko udaljen od nage spo- sobnosti da prosudujemo kao informisani éitaoci, gle- daoci ili Elanovi specijalizovane »interpretativne zajed- nice« - da nista Sto mozemo da mislimo ili uéinimo ne moze da ima bilo kakav znagajan uticaj kao sredstvo Za osporavanje oficijelne (medijski sponzorisane) ver- zije dogadaja. Prisiljeni smo da gajimo sumnju da je veliki deo onoga Sto je u poslednjem periodu reéeno'u ime »radikalne« knjizevne i kulturne teorije jedva nesto bolje od pedagoske »linije poslednje odbranes, samo-zavaravajuée prevare koja iskrsava u obliku alibija, izgovora i sofistiékih argumenata, zami8ljenih da bi se izbeglo bilo kakvo znanje o vlastitoj uplete- nosti u rad ideologkih mistifikacija. Naravno, ja ne sugerigem ~ sto bi bilo apsurdno - da je ova trahison des clercs direktna posledica pretera- nog izlaganja poststrukturalistigkim idejama, ili da bi bolje razumevanje filozofskih pitanja automatski pro- izvelo Zeljene promene stavova. Pa ipak, ono bi trebalo da bude uzrok za neka melanholiéna razmi8ljanja levo orijentisanih intelektualaca 0 tome da se »teorija« (ili veGi deo onoga Sto se danas smatra za naprednu teorij- sku misao) pokazala kao nesposobna da prudi bilo ka- kav efektivan kriti¢ki otpor, ali da je zato vrlo spo- sobna da pru4i podrsku neo-pragmatisti¢kim uéenjima ili doktrinama koje se temelje na konsenzusu, i koje takav otpor gine potpuno nezamislivim. Niti moze da nas iznenadi njena anti-realistiéka usmerenost, uko- like su nam poznata njena odbijanja tvrdnji o istini- tosti ili pravila logi¢ke ispravnosti (validnosti), i njeno duboko, nigeansko nepostovanje vrednosti »liberalno humanistiéke« misli. Veé i samo kori&éenje pojmova kao Sto su savest, dobra volja, odgovornost ili etiéki sud u prisustvu pravovernih poststrukturalista, dovodi do toga da poénu da vas tretiraju sa sazaljivom nez- noééu, kao relikt onog starog »prosvetiteljskog« diskur- sa. Jer ako je autonomni subjekt danas disperziran u 1507Gitav niz pluralnih, polimorfnih »subjekt-pozicijas, Koje su upisane u jeziku ili postoje samo kao izmisljo- tine ovog ili onog konstitutivnog diskursa (tako obiéno glase njihovi argumenti), onda te vrednosti prezivlja~ vaju samo kao vrsta hroniénog samozavaravanja, oblik »imaginarne« spekulativne blokade, éije su tvrdnje vee odavno dekonstruisane kroz uvide psiboanalize, strukturalne lingvistike, fukoovske teorije diskursa i drugih sliénih teorija23 Zato je izraz »postmoderno stanje jednako upotrebljiv za etiéka i politi¢ka pitani kao i za stvari znaéajne za epistemologiju. Sto ce re¢i da se ne moze iza¢i iz »diskursa« - ili _postojeceg podrugja diskurzivnih »subjekt-pozicija« - dije su gra- nice neizbezno (kako to Vitgenstajn kaze) »granice na- Seg sveta« koje postavljaju uslove za bilo kakvu znaéaj- nu raspravu 0 istini, realnosti, ili etiékim vrednostima. Mi vie ne mozemo da se drdimo prosvetiteljskog (ili, preciznije receno, kantijanskog) projekta prosudivanja © pitanjima znatajnim za te specifi¢ne domene pomo- éu pozivanja na kriticistitko »aéenje o sposobnosti- mas, projekta koji pokuSava da izgradi legitimisano po- drudje Kognitivnog (teorijskog) razumevanja, sa jedne strane, i praktitkog (etiékog) prosudivanja, sa druge. Za poststrukturaliste ovo bi izgledalo samo kao primer nazadnog samozavaravanja po%eljnim misljenjem (wishful thinking), kao poku8aj da se oSuva oslabljeno samopostovanje tih staromodnih »univerzalnih intele- ktualaca« éija je reprezentativna uloga - ili ovlaséenje da govore u korist drugih, manje prosvetljenih indi- vidua - uvek bila jedan mit, koji su oni sami izmislili da bi sebi pruzili privid veligine (kako je to Fuko stalno tvrdio).3 jaravno, ¢oku ovog razmatranja teku¢ih teorijskih oblika napadanja prosvetiteljskog razuma i njegovih tekovina treba napraviti jednu vaznu distin- kciju. Ne bih Zeleo da poreknem da je u Fukoovoj te- oriji umanjena uloga »specifitno intelektualnog« spo- jena sa istinskim prakti¢nim angazmanom na raz- ligitim projektima drustvene i politiéke reforme, na- rogito na poljima psihijatrije, krivitnih institucija i struktura ugnjetackih povezivanja znanja/moti sa pi- {925 tanjima polnog identiteta i druStvenih uloga. Isto va%i i za mislioce Giji su stavovi srodni Fukoovim - najemi- nentniji medu njima je svakako Edvard Sed (Edward Said) - koji su se ubedljivo zalagali 2a »mikro-politiku« lokalizovanog angazZmana i otpora, praksu koja se te- melji na »8itanju izbliza« tekstualnih i arhivskih izvo- ra, i na kritici onih dubokih rasnih i kulturnih stereo- tipa koji konstituisu diskurs zapadnog orijentalizma.3! Naravno da bi bilo pogreSno povezivati ove mislioce sa Bodrijarom. Ali, sasvim je drugasije kada takve argu- mente u svojim tekstovima grubo nagomilaju i prerade teoretigari koji se nisu toliko angazovali na etno-poli- tikim i obrazovnim pitanjima. Jer, odatle uvek proiz~ lazi nedouéena meSavina ideja pokupljenih iz naj- novijih pomodnih izvora, ili serija parola koje govore da su »istinas i »realnost« zastarele ideje, da je znanje nvek i svuda samo funkcija epistemicke volje za moé, i da je istorija samo fiktivni konstrukt raznovrsnih sdiskirsa« koji se u razligitim periodima bore 2a pre- vlast. To je omoguéilo situaciju u kojoj mislilac kao Bodrijar moze da ponudi svoje smeSne »teze« 0 ratu u Zalivu sa punim uverenjem da ¢e one privuéi veliku Pa%nju posmatraéa postmoderne kulturne scene. PosTsKrirruM Ubrz0 nakon zvanitnog prekida neprijateljstava; 29. marta 1991. godine, Bodrijar je napisao jo8 jedan esej, koji je u listu Libération objavijen pod naslovom Rat u Zalivu se nije dogodio.32 § obzirom na sve Sto se u meduvremenu dogodilo, zaista je neobiéno sto Bo- drijar ne vidi nikakav razlog da porekne ili znaéajno revidira svoje prvobitne teze. Naravno, on priznaje (mada samo usput) da ovaj simulirani rat nije bio samo proizvod mas-medijskih iluzionisti¢kih tehnika; da je veliki broj iratkih regruta i civila poginuo u sa- vernitkim vazdusnim bombardovanjima; da je grad- skoj infrastruktori zemlje naneta ogromna Steta; da su takozvane »pametnes, bombe, precizno navodene lase- rom, tako éesto prikazivane u novinskim izveStajima, stvarno predstavijale tek neznatan deo celokupnog sa- [5094vezniékog arsenala, i da je koliéina Klasiénog orudja za sveobuhvatno, neselektivno masovno uni8tavanje, koje je koriceno protiv boraca sa prve linije fronta i drugih ‘meta, daleko premagivala broj ovih raketa; da su SAD pozivale na medunarodnu pobunu, koja bi »zavrsila posao« (tj. okonéala Sadamovu viadavinu), a da nako: toga nisu podriale taj poziv nijednom logistiékom ili diplomatskom merom, a posledica je bila jeziva kata- strofa Siitske i kurdske populacije; da su Siroka pod) Ga Kuvajta opustogena zahvaljujuci iraékoj politici »spaljene zemlje« koju su zapadni »eksperti« uglavnom otpisivali kao praznu pretnju (zbog toga sto im je izgledala fizitki neizvodljivo); da su se tvrdnje ame- ritkih saveznika o Gitavom nizu pitanja, kao to je ono © Ijudskim gubicima, ili o strateskim interesima, regio- nalnoj politici ili posleratnoj izgradnji, pokazale kao propagandni paket, oblikovan da bi se domaéoj opo- ziciji odvratila painja. Bodrijar zaista prihvata sve ove teze, kao i jo8 neko- liko dodatnih (kao &to je teza o Sirini i uticaju med skog dezinformisanja), Sto je moglo da oznaéava odlué- nu promenu u odgovoru na pitanje da li se rat zaista »dogodio«. Ali, desilo se neSto sasvim suprotno: on je ostao na svojim pogetnim pozicijama, proglasavajuéi sve spomenute éinjenice formama masovne halucina- cije, »virtuelnog« angazovanja izvedenog u odsustvu bilo Gega Sto odgovara stvarnom »ratu« kakav smo do sada poznavali ili iskusili. Pre svega, zato 3to je ovo bio sukob u kojem je ogromna neravnoteza snaga govorila da je ishod rata nesumnjiv; jer su strategije Saveznika i Inaka bile toliko disparatne da nije bilo moguée pra- viti poredenja (ili govoriti o pobedi), zato Sto su suko- bljene vojske zauzimale sasvim razlitite svetove vre- mena i prostora, razligite poretke »realnosti«, koje su (bar Sto se tite Amerikanaca) bile stvorene hiper- realnom tehnologijom koja pervertira svaki smisao direktnog Kontakta »licem u_lice«; gde su »napredo- vanjex i »povlaéenje« postali termini bez znaéenja, posto vise nije postojao nikakav stvarni teren (neza- visan od simuliranih scenarija ratne igre) na kojem bi tvrdnje o povlaéenju ili napredovanju mogle da se pro- [519] vere; i kada se pokazalo da je Sadamov ~poraz« bio samo vrsta mudro tempiranog strateskog povlaéenja, potez dije su posledice (premestanje njegovih najbolje opremnjenih jedinica u borbu protiv kurdske i Siitski orijentisane unutrasnje opozicije), dovele do moralnog i politickog poraza saveznika i njihove metode upra- vijanja posleratnim javnim mnenjem. Sve ovo je Bo- drijar uzco kao potvrdu za svoju pocetnu hipotezu, po kojoj bi ovo bio fiktivan ili izmisljen rat, sukob supar- niékih imaginarnih nivoa u kojem premise nisu bile podloine analizi koja bi se vodila u terminima koji re- feriraju na »stvarni svet«, u racionalnim terminima koji teze ka istini. Njegov esej zavrSava sledecim napomenama, koje su sigurno bile namenjene onim citaocima koji su bili tako naivni da poveruju da su dogadaji itekako izneve- rili njegova predvidanja, ~Treba se oduprijeti«, pise on, »vjerovatno¢i ma kakvih informacija, ma kakvih slika. Biti_ virtuelniji od samih dogadaja, ne uspostavijati iznova istinu, za to nemamo sredstava, ali ne biti lakovjeran, i stoga svaku informaciju i svaki rat ponovo uroniti u virtuelnost iz. koje oni proistiéu. Okrenuti odvra¢anje protiv njega samog. Biti meteoroloski osjetljiv na glupost. U sluéaju ovog rata radi se o Zivoj ilustraciji neumoljive logike koja nas Gini nesposobnim da razmotrimo neku drugu hipotezu osim one o njegovom realnom dogadaju. Realisticka logika Zivi od iluzije rezultata.. Konaéno, rjeSenje tako slozene jednaéine kao Sto je rat nikad ne leZi u_oéiglednosti rata. Radi se o tome da shvatimo, bez profetske iluzije, logiku njegovog odvijanja. Biti za ili protiv rata jeste idiotski, dok se za trenutak ne zapitamo o samoj vjerovatnosti rata, 0 njegovoj vjerodostojnosti, o njegovom koeficijentu realnosti. Sve politiéke i ideoloske spekulacije potiéu iz mentalnog odvraéanja (gluposti). Svojim neposrednim konsenzusom o ogiglednosti one pothranjuju irealnost ovog rata, jaéaju njegov blef svojom nesvjesnom podvalom. Istinski ratni huskadi su oni koji Zive od ideologije o istinitosti ovog rata, premda sam rat svoja pustoSenja [sz]izvodi na drugom nivou, kroz podvalu, hiperrealnost, simulakrum, kroz ¢itava mentalnu strategiju od- vraéanja koje se odigrava u ¢injenicama i slikama, u anticipaciji virtuelnog u realnom, virtuelnog vremena u dogadaju i neumitnom brkanju ovo dvoje. Svi oni koji ne znaju niSta 0 tome nehotiéno jagaju sjaj blefa kojim smo okruzeni«33 Jedva da se moze i pozeleti jasniji uvid u moralni i politicki nihilizam koji proizlazi iz Bodrijarovog ekstremno skeptickog stava o istini i lazi. Ali, potrebno je preispitati ovaj neposredan utisak da bi se dovelo u sumnju ono Sto je dato u ovom »direktnom« uvidu, i uvek dopustiti da razvoj dogadaja - kao Sto stu oni u Kurdistanu - moze da izazove potrebu za velikim pri lagodavanjima nagih ideja o tome Sto se zapravo do- godilo (ili je veé od poéetka bilo zamislivo) iza dimne zavese izvestatke propagande. Ali, takve sudove moze- mo da donosimo samo ako nastavimo da tragamo za najboljim dostupnim izvorima informacija, i da dalje interpretiramo te njihove dokaze prema standardima veridi¢kog izraZavanja, pravilima prosveéene debate medu uéesnicima i normama etiéko-politiéke odgovor: nosti. Sa Bodrijarove tacke gledi8ta, te ideje su samo ti- povi intelektualne i moralne »gluposti«, nesposobnosti da se shvati da je Zalivski rat bio sasvim nerealan (ili »virtuelan«) i da neko ko o njemu Zeli da raspravija u terminima kao Sto su »istina« versus »laznost, ili »stvarnost« versus »ideoloske iluzije« ~ ini najveéu glu- post na svetu, idu¢i na ruku onima kojima je u inte- resu odrZavanje takve varljive ontoloske razlike. Ako postoji ikakva stvarna moé otpora, ona se javlja tek kada »mase« pokazu takva potpunu indiferentnost za pitanja medijske istine i latnosti da ¢e Gitav aparat upravijanja javnim mnenjem pasti u otvorenu glupost (Sto Bodrijar dokazuje u Fatalnim strategijama).34 Na ovom mestu, pojmovi kao Sto su »istinas, »ideo- logijax, i »kritika« izgubili bi svoju staru moé nad inte- lektualcima, kao i funkciju drustvenog legitimisanja: mot ubedivanja populacije da postoji (i mora da po- stoji) neka poslednja realnost iza privida, i da ée isti- na, nakon izvesnog vremena, sigurno iza¢i na svetlo sz2| dana, bez obzira na obim tekuéeg mas-medijskog dez- informisanja. Jer, (kako Bodrijar to vidi) to verovanje spretava »mase« (tj. o¢arane/zarobljene TV gledaoce, Gitaoce tabloida, one koji odgovaraju na ankete itd.) da uoée da je u ime liberalne demokratije izveden ogro- man trik sa njihovim poverenjem, posto se u toj de- mokratiji vistina« definise naprosto prema tekuéim pravilima konsenzusa. U tom smislu, Zalivski rat je bio samo ekstravagantan primer onoga Sto se veé duze vreme degava, kao posledica naseg oslanjanja na izvore informacija koji nimalo ne lige na »autentiéne« garante istinitosti informacije. Zato je najbolja (u stva- ri, jedina) lekcija koju odatle mozemo izvuéi uvidanje potrebe za uveZbavanjem jedne »skeptiéne inteligen- cije« koja odbija da bude privugena i uvuéena u igru pomoéu »privida« (ako bismo smatrali da su ti prividi jedino Sto imamo); ta inteligencija se moze privuéi jedino mislju da iza »privida« postoji istina, da postoji Evrst nivo faktickog i etiéke odgovornosti koji bi mogli ponoyo da prizovu istrazivatki nastrojeni novinari, kritiéki orijentisani intelektualci kao i svi oni koji ima~ ju principijelno utemeljen interes za izlaganje slo- Zenosti mas-medija. Bodrijar implicitno priznaje da je ta ideja imala smisla u periodu kada su ratovi vodeni u »realnom« vremenu i na prostorima bojnih polja (na Kojima su se zaista odvijali okrSaji), gde je istinitost govora o ~pobedis, napredovanju i povlaéenju, taktié- Koj superiornosti, i tome sliéno mogla da bude proce- njena makar prema podacima koji su prikupljeni iz prve ruke, ili sa linije fronta. Ali, u Zalivskom ratu takvi standardi nisu mogli da se primene posto se éini da su borci, stratezi, polititari, komentatori, Citaoci i gledaoci bili zarobljeni u gigantskoj maSini za simu- laciju, koja je programirala svaku njihovu misao i opazaj. Prema Bodrijarovom izuzetno neugodnom porede- nju, rezultat podseéa na efekat bombi koje se rasprska- vaju u vazduhu, kakve su Amerikanci ispalili na gusto koncentrisane iraéke vojnike i ostale (neodredene) mete (izazvavai jeziv efekat). Jer, sistematsko zasipa- nje (saturation) reportazama koje proizvode kanali kao |513|Sto je CNN ima ne&to zajednitko sa sistematskim (sa- turation) bombardovanjem. Takvo izvestavanje, kaze Bodrijar, proizvodi: zagusljiva atmosfera obmane i ghuposti. A i kada su [judi maglovito svjesni kako su zarobljeni u ovom zasiéenju i razotaranju slika, oni omalovazavaju ovu obmanu i ostaju fascinirani oéiglednoséu montaze ovog rata koja nam se posvuda ubrizgava — kroz ogi, kroz éula, kroz diskurs... U Zalivskom ratu, bez obzira na sve, kao da je ishod unapred progutao parazitski vi- rus, retrovirus istorije. Zbog toga moze da se postavi hipoteza da se ovaj rat moZda nije dogodio. A sada, po- Sto je zavrsen, mozemo napokon da smatramo da se on. nije ni dogodio (on peut enfin se rendre compte qu'elle na pas eu liew).«35 Mozemo da budemo izazvani da sve ovo smatramo = po reéima dr. Déonsona - za primer »neodoljive im- becilnostis, za koju je uzaludno traziti bilo kakvu vrstu razummnog odgovora. Ali, bez obzira na provokativne ili obesne namere Bodrijarovih »argumenatas, ti ar- gumenti su uspeli da izazovu Siroku diskusiju i da ih ozbiljno shvati izvestan broj komentatora, dovoljan da ti argumenti zasluze ne&to vise od porazavajuée zdra- vorazumske replike, kakva je bila Déonsonovo slavno Sutiranje kamena radi ~pobijanja« stavova Barklijevog transcendentalnog idealizma. U stvari, ova analogija dosta dobro pogada stvar, posto Barklijeva pozicija ima dosta zajednickog sa’ Bodrijarovim stanovistem potpunog kognitivnog i epistemoloskog skepticizma. U oba sluéaja najuspeSniji odgovor dolazi iz kritiéke tra- dicije, éiji je prvi veliki glasnogovornik bio Kant, i &iji su kasniji predstavnici (od Marksa do Habermasa) po- drzali projekat prosvetiteljske kritike ideologije (ldeologickritik), bez obzira na nesumnjive razlike nj hovih stavova o tome koja su najbolja sredstva za izvodenje te kritike. Jedan od pokazatelja retrograd- nosti postmodernistitke pozicije - njenog intelektual- nog i politiékog bankrotstva ~ je naéin na koji su njeni zastupnici ili pogresno protitali neke krucijalne pasaze Kantovog teksta, posebno one koji se odnose na uzvi- Seno (kao ato je to unio Liotar), ili, kao Bodrijar, ba- |s14| cili Gitavo naslede kriti¢ko-emancipatorske misli na dubriste zastarelih »prosvetiteljskin« ideja. Njegovi élanci 0 ratu u Zaliva trebalo bi da prude dovoljno do- Kaza da bi se raspriile sve preostale sumnje da njegov rad ima upravo takav rezultat. [525]