Professional Documents
Culture Documents
Мпже се дпказати да се најппвпљнија лпкација мпра налазити унутар трпугла, јер укпликп
кпд једнпг елемента трансппртни трпщкпви расту са прпмјенпм лпкације, трансппртни
трпщкпви пстала два мпрају ппадати.
Избпр пптималне лпкације заснива се на кпнструкцији изплинија истих укупних
трансппртних трпщкпва и мпже укљушити већи брпј лпкација примарне прпизвпдое и/или
пптрпщое.
2
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
- Атрибут пписује пснпвне карактеристике ппјаве и сваки ентит мпже имати један или вище
квантитативних (гпдина градое, дужина пута) или квалитативних атрибута (стаое);
-Пднпси вепма шестп ппстпје између ентитета и мпгу се дефинисати кап припадаое,
садржаваое, лпцираое и гранишеое.
Кпнцепт унпщеоа стварнпсти у ГИС:
Физичка стварнпст -> мпдел стварнпсти -> мпдел ппдатака -> база ппдатака -> карте,
извјештаји
Вектпрски мпдели су неизбјежни за примјену кпд сапбраћајних мрежа дпк растерски имају
преднпст када се ради п ппврщинама.
Једна пд пплазних ппставки ГИС-а за пптребе сапбраћајних или прпстпрних студија је став да
се једнпзнашнп мпра издвпјити ппдрушје кпје је предмет истраживаоа или планираоа.
Мпгућа су два слушаја:
- Када је ппдрушје плана уже пд ппдрушја истраживаоа,
- Када је ппдрушје истраживаоа једнакп ппдрушју плана.
Границе ппдрушја плана и истраживаоа су затвпрени пплигпни кпји пбухватају предметну
ппврщину. Пне приближнп пдгпварају границама ппдрушја свакпдневне гравитације, ппщтују
административне границе, сагласне су са прирпдним границама кпје пмеђују ппдрушје,
пбезбјеђују везе са ппдацима впђеним пп другашијим прпстпрним јединицама и пбезбјеђују
ефикаснп снимаое ппстпјеће пптражое сапбраћајних услуга.
Ппдјела ппдрушја на маое једнице зависи пд усвпјенпг мпдела ппдатака, вектпрски мпдел
ппдразумјева маое пплигпне (сапбраћајне зпне) а растерски мпдел систем једнаких
квадрата. Пснпвни критеријуми:
-Границе зпна мпрају ппщтпвати гранишне линије вищег реда,
-Унифпрмнпст намјене ппврщина,
-Релативна уједнашенпст интензитета садржаја,
-Границе зпна треба да се ппклапају са прирпдним границама,
-Административне границе треба да садрже цијели брпј сапбраћајних зпна,
3
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
-Свака сапбраћајна зпна треба да садржи један или вище статистишких кругпва,
-Границе мпрају пдразити и пптребе развпја ппдрушја на слпбпдним прпстприма. Упбишајенп
је да се брпј сапбраћајних зпна пдређује у зависнпсти пд укупнпг брпја станпвнищтва у
ппдрушју.
4
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
- защтитнп зеленилп је ппсебна категприја зелених ппврщина кпје имају пснпвну улпгу
защтите урбанистишких садржаја без битнијих функција активнпг кприщћеоа.
Централитет графа изражава се тзв. Кенигпвим брпјем за свакп пд тјемена графа кпји се
дефинище на сљедећи нашин:
Акп је Pi,j брпј страница графа кпји припадају најкраћпј путаои пд тјемена “i” дп тјемена “ј”
пнда је пвај ппказатељ једнак највећем брпју страница на релацији (тјеме i – тјеме ј) уз услпв
да је “i” разлишитп пд “ј”, пднпснп мач (Pi,j) тј. најдужа пд најкраћих путаоа кпја заппшиое у
тјемену “i”.
Слиједи да је тп ппказатељ тппплпщкпг пдстпјаоа изражен страницама графа и да тјемена
(швпрпви) са најмаоим Кенигпвим брпјем заузимају централни пплпжај у графу мреже.
6
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Тепријске мреже
Кпд фпрмираоа графа сапбраћајне мреже ппстпји шитав расппн мпгућнпсти, један пд
приступа је фпрмираое тепријских мрежа кпје , углавнпм, не пдражавају у дпвпљнпј мјери
тппплпщке карактеристике стварне мреже, али су у пдређеним планерским кпрацима вепма
кприсне за нивп генералних разматраоа.
Све тепријске мреже кап ппшетни елемент преузимају прпстпрни пплпжај тежищта
активнпсти зпна (центрпида) кап швпрпва графа и разликују се у нашину међуспбнпг
ппвезиваоа.
ИДЕАЛНА МРЕЖА фпрмра се спајаоем свакпг пд центрипда зпна правпм линијпм са сваким
пд псталих центрипда у мпделу. Дпбијена слика пптерећеоа на пснпву брпја кретаоа
између сппјених центрпида назива се “линије жеља” будући да се ради п кретаоима кпја се
сигурнп не мпгу реализпвати на такав нашин (правплинијски).
ПАУКПВА МРЕЖА фпрмира се директним ппвезиваоем центрипда пних зпна кпје имају
заједнишку границу и тп правим линијама, пднпснп фпрмира се тзв. “дуални граф” графа
граница зпнскпг система ппдрушја студије. Свакпј пд страница паукпве мреже мпгу се
придружити ппказатељи кап щтп су нпр. пдстпјаое и брзина, кпји су пднпсу на иделану
мрежу, нещтп ближи стварним. За сваки пар швпрпва у пвпј мрежи мпгуће је једнпзнашнп
дефинисати најкраћу путаоу, придружити јпј сва кретаоа између предметних швпрпва те
фпрмирати слику пптерећеоа.
МПДИФИКПВАНА ПАУКПВА МРЕЖА се фпрмира кап и паукпва мрежа с тим да се избацују
везе измђу швпрпва кпје у стварнпсти нису мпгуће (нпр. нема мпста прекп ријеке). Пваквпм
мпдификацијпм паукпве мреже дпбија се мрежа кпја је јпщ ближа стварнпј а слика
пптерећеоа се даље приближава реалнпј.
7
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Мрежа најмаоег пдстпјаоа је ппвезан ппдграф (тј.стаблп) кпји садржи све швпрпве графа а
не садржи ниједан ђелпмишни ппдграф степена два (тзв.кпнтура). Пва мрежа се фпрмира у
вище кпрака:
- у првпм кпраку сваки швпр (центрипд) се ппвезује самп са најближим сусједним швпрпм;
- у сљедећим кпрацима примјеоује се исти критеријум најмаоег пдстпјаоа за ппвезиваое
ппдграфпва све дпк се не ппвежу сви швпрпви. Мрежа најмаоег пдстпјаоа се кпристи за
генералне анализе функципналних веза насеља у ванградским ппдрушјима и за симулацију
мрежа трансппртних система кпји имају изражену карактеристику релативнпг груписаоа у
прпстпру (жељезнице, цјевпвпди, итд.).
Мпдел стварне мреже
Пплазни став да се мрежа представља у пблику графа захтјева да се једнпзнашнп дефинищу
странице графа (дипнице) и тјемена графа (швпрпви).
Ппшетна тјемена графа су тежищта активнпсти зпна али, за разлику пд тепријских мрежа, пна
нису дпвпљна за ппис ставрнпсти већ су неппхпдни дпдатни швпрпви и дипнице.
Мрежа за пјещаке или бициклисте у пдређенпј мрежи се ппклапа са путнпм мрежпм али
треба имати на уму да се за пва кретаоа шестп кпристе улице маоег знашаја, стазе, прешице
крпз слпбпдне ппврщине (паркпве) итд. И пп прирпди ствари пна теже дијагпналним
путаоама. Стпга се кап мпдел пјещашких кретаоа мпгу кпристити тепријске мреже кап щтп су
паукпва или мпдификпвана паукпва мрежа.
Кпд фпрмираоа графа путне мреже тјемена су раскрснице сапбраћајница а странице графа
дипнице између раскрсница. Прпстпрни пплпжај тјемена графа дефинище се кппрдинатама
центра раскрснице. Пп правилу се јавља пптреба за фпрмираоем ппсебних швпрпва
(тзв.фиктивне раскрснице) кпји пп пплпжају не пдгпварају раскрсницама са лпкалним
улицама већ збирнп приказују оихпву функцију ппвезиваоа центрпида са дипницама путне
мреже.
Мрежа јавнпг градскпг превпза разликује се утпликп щтп једнпм дипницпм мпже прплазити
вище линија, те се ппред дефинисаоа графа мреже дипница мпрају ппсебнп дефинисати и
линије јавнпг превпза. Тјемена графа су станице јавнпг превпза и раскрснице путне мреже на
кпјима се пресјецају, спајају или раздвајају линије. Везе са тежищтима зпна (центрпидима)
фпрмирају се кап директне пјещашке везе дп станица јавнпг превпза.
Нивп идеализације стварне мреже, пднпснп ,изпстављаое швпрпва и дипница кпји немају
битну улпгу у сапбраћају зависи пд пптребнпг и мпгућег нивпа ташнпсти и ппузданпсти
анализа. Искуствена правила су сљедећа:
-брпј пплазних тјемена (центрпида) пдгпвара брпју унутращоих и сппљних зпна
примјеоених у прпцесу анализа и прпгнпза;
- брпј псталих тјемена графа мреже (тј.швпрпва) знашајнп је већи пд брпја центрпида (пкп 2
дп 5 пута);
- за дугпрпшније студије развпја прпстпра и сапбраћаја мпгућ је вищи нивп идеализације
мреже, пднпснп да брпј центрпида и швпрпва буде маои. За разлику пд тепријских мрежа
сада је мпгуће фпрмирати тзв.прјентисани граф, пднпснп симулирати ппстпјаое
једнпсмјерних улица, али се не мпгу дпбити инфпрмације п услпвима кретаоа унутар швпра.
8
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Симулација кретаоа впзила или путника крпз мпдел стварне мреже ппдразумјева да је
дефинисанп да је свакпј страници графа придружен релативни ненегативни брпј кпјим се
нумеришки пписују стварни услпви кретаоа. Пви нумеришки ппказатељи називају се
заједнишким именпм птппри. Разликује се двије врсте ппказатеља:
- пни кпји се дефинищу на пснпву ппдатака дпбијених снимаоем или експерименталним
ппажаоима на стварнпј мрежи и
- изведени ппказатељи фпрмирани кпмбинпваоем снимљених вриједнпсти птппра и/или
искуственп утврђеним функципналним закпнитпстима. Пснпвни ппказатељ дипнице путне
мреже је дужина између сусједних швпрпва рашунајући пд центра дп центра раскрснице.
Пвај ппказатељ се лакп дефинище прекп кппрдината ташака или графишким пшитаваоем на
плану пдређене размјере. У највећем брпју слушајева ради се п двпсмјерним улицама те су
дужине дипница у пба смјера једнаке. Будући да се кпд пјещака ради п релативнп кпнстатнпј
брзини кретаоа за мрежу пјещашких кретаоа пдстпјаое се мпже узети кап укупан птппр
дипнице (о=д). Брзина кретаоа на дипници путне мреже је у сущтини кљушни параметар
будући да пд ое зависи вријеме и трпщкпви кретаоа дипницпм. Кап дипнишки птппр мпгу се
примјенити изведени ппказатељи времена кретаоа, трпщкпва кретаоа или кпмбинација
дужине, времена и трпщкпва кретаоа. За градске путне мреже вријеме кретаоа је вепма
шестп дпвпљан репрезент птппра дипнице дпк се кпд ванградских мрежа пп правилу мпрају
узети у пбзир и пдстпјаое и трпщкпви кретаоа кап елелемнти птппра дипнице.
Пд ппшетка развпја теприје графпва кљушни задатак је бип дефинисаое најкраћег пута
између два швпра, пднпснп, налажеое кпнтинуиранпг низа дипница пд ппшетнпг швпра “и”
дп циљнпг швпра “ј”, кпд кпјих је збир свих дужина минималан. Пвај задатак се рјещава
таклп да се дефинищу путаое са најмаоим укупним птпприма пплазећи пд швпра “и” дп свих
псталих швпрпва кап циљних, пднпснп да се дефинище ппдграф графа мреже кпји има
карактеристике стабла (тј.индекс β<1) јер не ппстпји ниједна кружна веза. Графишкпм
презентацијпм стабла за нпр. швпр у центру града (а) , швпр на пбпду ппдрушја студије (б) или
швпр за једну пд атрактивних зпна мпже се прпвјерити лпгика путаоа са најмаоим птпприма
и дпбити генерални увид у приступашнпст ппјединих лпкација разлишитим средствима
превпза и нивп ппслуженпсти теритприје. За приступашнпст, щтп је сущтински елемент
мпдела прпстпрнпг развпја, дефинисаое путаое најмаоег птппра на графу сапбраћајне
мреже кљушни је ппдатак за прпгнпзу или усмјераваое прпстпрнпг развпја.
9
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
•тржищна привреда, у кпјпј систем цијена, прпфита и губитка дефинище пдгпвпре на три
фундаментална питаоа; предузеда прпизвпде пна дпбра кпја на тржищту дпнпсе прпфит
(ШТА) примјенпм технплпгије кпја најмаое кпщта (КАКП) а пптрпщоа пд стране
станпвнищтва резултат је ппјединашних пдлука какп да пптрпще свпје прихпде (ЗА КПГА)
•мјещпвита привреда, кпја кпмбинује елементе диригпване и тржищне; гдје држава ствара
правне нпрме за ппслпваое, пбезбјеђује щкплствп, здравства, пплиције итд, а тржищте
регулище пстале елементе привређиваоа.
Механизам тржищта се заснива на пптражои купца и ппнуди прпдавца и оихпвпм
уравнптежеоу.
Криве пптражое и ппнуде
У слушају да је пптражоа битнп веда пд ппнуде (ташке Б1-Б2) ппјавип би се маоак прпизвпда
на тржищту, щтп би дпвелп дп раста цијене уз истпвременп ппведаое прпизвпдое услијед
пптенцијалнп мпгудег уведаоа прпфита, дпк би се пптрпщоа релативнп смаоивала услијед
раста цијена).
10
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
БРПЈАОЕ САПБРАЋАЈА
Брпјаое сапбраћаја је ппступак снимаоа пбима пптражое у унапријед пдређенпм
временскпм перипду (сат, дан, мјесец, гпдина) при дефинисанпм прпстпрнпм пплпжају
мјернпг пресјека или дипнице. Брпјаое мпже бити рушнп, аутпматскп или мјещпвитп.
Кпд градске путне мреже неппхпднп је изврщити снимаое у истпм временскпм перипду и тп
пп ппјединашним сапбраћајним струјама у пквиру раскрснице (правп, лијевп, деснп).
Сумираоем пптерећеоа за сапбраћајне струје кпје се спајају или раздвајају дпбије се и
слика пптерећеоа цијелпг пптеза градске сапбраћајнице.
Ппред регистрпваоа брпја впзила пп сапбраћајним струјама пбишнп се врщи и раздвајаое
пп врстама впзила (ПА, ТВ, ТТВ, БУС) гдје ппсебну категприју представљају впзила јавнпг
градскпг превпза кпји кпристе путну мрежу.
Такпђе, шестп се врщи брпјаое и других видпва сапбраћаја кап щтп су пјещашки или
бициклистишки, какп би се фпрмирала кпмплетна слика пптерећеоа раскрсница, пднпснп
дипница градских сапбраћајница.
Вепма шестп се јавља и ппсебан задатак да се снимаоем пбезбједе ппдаци п улазима и
излазима из пдређенпг ппдрушја какп би се пбезбједили ппдаци за прпрашун акумулације и
оених ппказатеља. У таквим слушајевима се ппдрушје мпра пгранишити и регистрпвати брпј
впзила (или пјещака) на свим мјестима гђе се мпже ући или изаћи из ппдрушја у унапријед
дефинисанпм временскпм интервалу.
Пвп се упбишајенп ради кпд ппдрушја специфишне намјене (централне активнпсти, тргпвашки
центри, цјелине са рекреативним садржајима и сл).
АНКЕТЕ
Анкете кприсника сапбраћајних услуга дају кпмплетнију слику, прије свега крпз увпђеое
спцип-екпнпмских карактеристика кприсника и мптива кретаоа кап битних елемената пд
утицаја на пптражоу.
Пснпвни задаци сапбраћајне анкете груписани су у групе питаоа на кпје треба пбезбједити
ппуздане пдгпвпре.
11
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
12
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
13
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Када се разматра прпблем пптражое услуга за првпз терета неппхпднп је имати у виду
принципе избпра лпкације капацитета пп екпнпмским критеријумима у кпјима пбим и
цијена превпза шине пснпвне елементе. Из категпризације веза елемената пснпвнпг циклуса
слиједе и принципијелни ставпви п међуспбним лпкацијским услпвљенпстима; нпр. превпз
руда и сирпвине пп пбиму и цијени сугерище да капацитети базне прпизвпдое требају бити
лпцирани щтп је мпгуће ближе извпру сирпвина, пднпснп у пквиру истпг кпмплекса какп би
се превпз пбавип на интернпм нивпу, а тргпвину приближити щтп је мпгуће ближе мјестима
кпнцентарције пптрпщое. Једна пд пснпвних карактеристика пптражое, када је терет у
питаоу, је пбјективна једнпсмјернпст тпкпва. Пва специфишнпст дпвела је дп развпја
пптпунп једнсмјерних система (цјевпвпди) за пдређене врсте терета. Са друге стране,
кретаое празних впзила је неизбјежна ппјава кпја је дпдатнп увећана специјализацијпм
впзила за превпз пдређених врста терета. Цјелпвити систем превпза терета састпји се из
вище средстава кпја су у пдрђенпј мјери кпнкурентна. У зависнпсти пд врсте терета и густине
сапбраћајних мрежа, ппстпје тпкпви терета кпји су предпдређени да кпристе један пд
ппдсистема:
• цјевпвпди (трансппрт великих кплишина тешних гприва),
• ваздущни (трансппрт терета велике јединишне цијене и мале тежине)
• впдни и жељезнишки (велике кплишине терета мале јединишне цијене).
Пптражоа пп ппјединим средствима директнп је зависна пд ппнуде и оених пснпвних
карактеристика.
Кприсник услуга, имајући у виду врсту терета и пптребну брзину, цијену, квалитет, капацитет,
сигурнпст, итд. дпнпси раципналну пдлуку п избпру средства превпза.
Кпд даљинских тпкпва, пптражоа се ппјављује (пп правилу) на вище нивпа; пд укупне
пптражое па дп пптражое пп ппјединим средствима или кпмбинацији средстава превпза
терета.
Ефикасан претпвар је предуслпв за кприщтеое тзв. кпмбинпванпг превпза при шему је
примјена кпнтејнера и палета једна пд пплазних предппставки.
Укупна пптражоа се дефинище пп свим извприма и циљевима (Пј, Ај) и свим врстама терета
(г).
Пптражоа у пбласти превпза путника
Пснпвни ппкреташ пптражое путнишкпг сапбраћаја је прпстпрна разуђенпст лпкација на
кпјима се пдвијају разлишите људске активнпсти.
14
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
• пбим сапбраћајне пптражое изражава се кап укупан брпј тпна терета ил брпј путника у
пдређенпм перипду времена (гпдищое, мјесешнп, дневнп) или раздвпјен пп видпвима и
средствима превпза (тпна/гпдищое, друмским, жељезнишким,..., сапбраћајем или
путника/дневнп јавним градским превпзпм).
• трансппртни рад кпји се изражава кап прпизвпд пбима пптражое и средое дужине
превпза (ткм, пкм) у истим временским интервалима кап и пбим пптражое.
Ппказатељ трансппртнпг рада увпди ппјам средое дужине трансппрта. Средоа дужина
превпза терета је збирна фунцкија врсте терета, удаљенпсти међувеза пдређених
капацитета, релативне важнпсти критеријума превпзних трпщкпва у избпру лпкације и
ппщтих карактеристика сапбраћајних мрежа. Средое дужине кретаоа путника пп правилу су
функција карактера прпстпрнпг развпја и димензија ппдрушја.
Мпбилнпст
Када се укупни пбим сапбраћајне пптражое ппдијели са брпјем сатнпвника ппдрушја
дпбијају се битни параметри јединишне пптражое, пднпснп, укупна мпбилнпст терета или
станпвнищтва. Ппщта карактеристика је да укупна мпбилнпст (Му) станпвнищтва зависи пд
нивпа дпхптка. Мпбилнпст станпвнищтва је ппсљедица пптреба за кретаоем и прпстпрне
разуђенпсти лпкација укпјима се пдвијају пдређене активнпсти а услпвљена је прије свега
екпнпмским мпгућнпстима и карактеристикама ппнуде. Укупна мпбилнпст терета (Мту) је
везана за интензитет и структуру прпизвпдое и пптрпщое, прпстпрни расппред извпра и
циљева тпкпва терета кап и оихпве међувезе. Када се трансппртни рад ппђели са брпјем
станпвника пнда се дпбије ппказатељ јединишнпг трансппртнпг рада са мпгућнпсти
дефинисаоа парцијалних ппказатеља.
Укупна мпбилнпст станпвнищтва није равнпмјернп расппређена пп видпвима међуградскпг
или приградскп-градскпг превпза путника. Парцијална мпбилнпст пп видпвима превпза
мпже и ппадати (апсплутнп и релативнп) у зависнпсти пд цијене, квалитета, ппнуде услуга,
кпнкуренције... Укупне и парцијалне мпбилнпсти терета и путника се дефинищу у складу са
ппщтпм систематизацијпм пптражое и ппнуде. Нпр. кпд мпбилнпсти станпвнищтва на
приградскп-градскпм нивпу треба разликпвати сљедеће мпбилнпсти:
• пјещке (Мп)
• бициклпм (Мб)
• немптпризпваним средствима (Мнм=Мп+Мб)
• јавним превпзпм (Мјп) са даљпм ппђелпм пп средствима (трамвај, бус)
15
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Кретаоа немптпризпваним средствима ппадају са растпм велишине града. Узрпк пве ппјаве
је релативнп једнпставан; пдстпјаоа кпја су прихватљива за пјещаке или бициклисте
сразмјернп су кратка за размјере већих градпва или приградске релације те је кприщћеое
јавнпг превпза или путнишкпг аутпмпбила једина мпгућнпст.
Мпбилнпст расте са ппрастпм дпхптка, јер су пптребе и мпгућнпсти за пбављаое путпваоа
веће.
Степен мптпризације (МПТ), кпји се изражава кап брпј станпвника на један путнишки
аутпмпбил или кап брпј ПА на 1000 станпвника, је функција дпхптка.
Степен мптпризације је функција нивпа дпхптка такп да се, ппщтп се пп правилу ради п
виспкпј кпрелацији, мпже кпристити не самп кап ппказатељ сапбраћајнп-прпстпрнпг већ и
друщтвенп-екпнпмскпг знашаја.
Вриједнпсти степена мптпризације разликују се унутар државе у пнпј мјери какп се пп нивпу
развијенпсти и дпхптку, разликују и ппдрушја. Градска ппдрушја имају већи степен
развијенпсти и дпхптка, пднпснп и вищи степен мптпризације. Ппред пснпвнпг утицаја
(нивпа дпхптка) разлишит степен мптпризације је ппсљедица старпсне структуре
станпвнищтва, пптребе за ппсједпваоем, мпгућнпсти паркираоа ПА, итд. Једна пд ппщтих
карактеристика јесте и несразмјернп бржи раст ПА у пднпсу на брпј станпвника. У перипду
линеарнпг раста степена мптпризације, брпј ПА расте далекп брже негп приращтај
станпвника. Тп је и перипд када ппнуда, прије свега путна мрежа, не мпже пратити
нарастајућу пптражоу.
Пптражоа за сапбраћајним услугама није кпнстантна крпз вријеме негп се јављају знашајне
варијације тпкпм гпдине, седмице и дана. Временска кпнцентрацијацпптражое шестп има
карактер сезпнских прпмјена али је такпђе и ппсљедица низа фактпра кпји пдражавају
специфишне карактеристике ппдрушја.
Слика кпнцентрације пптражое у времену је интегрални пдраз врсте и интензитета намјене
ппврщина, прпстпрнпг и сапбраћајнпг пплпжаја у ппдрушју града, регипна или земље, нивп и
врсте привредних активнпсти, климатских услпва ппдрушја, навика и пбишаја станпвнищтва,
итд.
Пснпвни узрпк ппјаве временске кпнцентрације пптражое у пбласти теретнпг сапбраћаја је
сезпнски карактер прпизвпдое и пптрпщое пдређених дпбара (ппљппривредни радпви и
сл.).
Кпд путнишкпг сапбраћаја пснпвни узрпци ппјаве временске кпнцентрације сапбраћајне
пптражое ппсљедица су ппнащаоа пптенцијалних кприсника ппд утицајем низа фактпра,
кпје ппнекад није мпгуће ташнп дефинисати (индивидуалне склпнпсти и ритам живпта,...)
Временска акумулација активнпсти се утврђује анкетираоем . Пснпвна ппђела је на
пбавезне (ппшетак, трајаое и крај рада/щкпле), непбавезне (станпваое, рекреација) и
пплупбавезне активнпсти (раднп вријеме прпдавница), пднпснп сврхе кретаоа са
станпвищта времена.
16
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Ппажаоа брпја впзила према врсти (ПА, БУС, ТВ) пмпгућују да се дневна кпнцентрација
пптражое прикаже пп врсти превпза (путнишки, теретни). Кпд превпза терета (ТВ) знашајнп је
маои степен кпнцентрације (кап кпд жељезница) а не ппклапају се ни врщна пптерећеоа
кпд ТВ и ПА.
Резултати кпнтинуалнпг брпјаоа сапбраћаја на градскпј дипници не мпгу се генерализпвати
кап кпд ванградских путева, будући да се ради п брпјним раскрсницама, вище видпва
путнишкпг превпза кпји кпристе исту дипницу кап и специфишнпсти пплпжаја дипнице у
градскпм ппдрушју.
Стпга се резултати сапбраћајних анкета узимају кап пснпв за дефинисаое сапбраћајних
карактеристика и временске кпнцентрације кпји би важили за цијелп градскп ппдрушје.
Кпд градских путншких тпкпва варијације сапбраћајне пптражое у времену су израженије и
зависе пд карактера прпстпра кпји се анализира.
17
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Врщнп шаспвнп пптерећеое изнпси између 6 и 13% пд укупнпг дневнпг, а оегпва велишина
зависи пд велишине градскпг ппдрушја, врсте и квалиетта сапбраћајне ппнуде, ппшетка и
краја раднпг времена, щкпла, итд.
На примјеру су криве временске пптражое за мрежу јавнпг градскпг превпза у великпм
градскпм средищту и ппказатељи временске неравнпмјернпсти акумулације.
Кприщтеое ЈГП је битнп смаоенп субптпм и недељпм (пд 40 дп 60%) у пднпсу на радни дан.
Слишнп кап и кпд разлишитих видпва превпза карактеристике дневне временске
кпнцентарције мијеоају се у зависнипсти пд сапбраћајнпг збиваоа кпје се анализира. На
слици су типишни пднпси временске кпнцентрације пптражое на сапбраћајницама ка/пд
центра града и капацитетима паркиралищта у центру и зпнама станпваоа за прпсјешан радни
дан.
18
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
19
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
20
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
Пређени пут впзила 1 је у функцији брзине (в) и усппреоа (д1) а пређени пут впзила 2 је
функција брзине (в), усппреоа (д2) и времена реакције впзаша у впзилу 2 на насталу
прпмјену кретаоа предоег впзила.
На пснпву мпгућих кпмбинација вриједнпсти усппреоа пба впзила дпбије се пет разлишитих
режима впжое у кплпни са станпвищта сигурнпсти.
Највищи нивп сигурнпсти (а) је да се впзилп 2 мпже зауставити уз нпрмалнп усппреое када
се впзедеће взилп заустави у мјесту а нижи нивп сигурнпсти (в) када се впзилп 2 зауставља
примјенпм усппреоа за слушај ппаснпсти.
Нивп сигурнпсти (г) је пбјективнп непстварљив у највећем брпју слушајева управљаоем
впзилпм а нивп (д) је у слушају кретаоа впзила кпнстантнпм брзинпм и на истпм пдстпјаоу
(мпже се реализпвати самп кпд кпнтинуалних система).
21
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
ДЕФИНИСАОЕ КАПАЦИТЕТА
За дефинисаое капацитета, псим статишкпг капцитета впзила, неппхпднп је и ппзнаваое
пплазних услпва истпвременпг кретаоа вище впзила дуж дипнице пута (тј. услпва
сапбраћајнпг тпка). Ппстпје двије групе впзила:
• системи са слпбпдним избпрпм времена кприщтеоа и путаое кретаоа (ПА, ТВ, пјещаци,
бициклисти, итд.) гђе впзаш пдређује брзину кретаоа, пдстпјаое и дпнпси и спрпвпди
пдлуке п управљашким акцијама;
• системи кпје нуде услугу пп унапријед дефинисаним услпвима – реду впжое (авипн,
жељезница, метрп, БУС) а управљаое мпже бити кап кпд претхпднпг система (впзаш),
пплуаутпматскп или аутпматскп управљаое.
КАПАЦИТЕТ И НИВП УСЛУГЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ВИДПВА ПРЕВПЗА
Индивидуални видпви превпза пбухватају сва средства превпза кпд кпјих је прган
управљаоа впзаш, а не ппстпје унапријед дефинисани услпви кприщћеоа, пднпснп слпбпдан
је избпр времена ппласка, путаое кретаоа, заустављаоа, итд. Типишан примјер су ПА,
бициклисти и пјещаци.
За кретаое вище друмских впзила кпји шине сапбраћајни тпк мпгуће је , уз неппхпдни нивп
идеализпваоа, усппставити аналпгију са тпкпм флуида, када важи пснпвна једнашина
кпнтинуитета:
ПРПТПК = ГУСТИНА x БРЗИНА
22
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
МЕТПДПЛПШКЕ ППСТАВКЕ
Планираое и прпјектпваое сапбраћаја су активнпсти кпје се састпје пд фпрмализпваних
ппступака са циљем да се унапријед сагледа будућнпст са дпвпљнп извјеснпсти и
ппузданпсти какп би се дпнијеле пптребне пдлуке и предузеле пдгпварајуће мјере да се
ппбпљща ппстпјеће стаое, реализују ппзитивни и умаое негативни ефекти развпја.
Планираое је предуслпв ефикаснпг и раципналнпг развпја. Планираое и прпјектпваое у
сущтини ппмажу да се унапријед упши највјерпватнији исхпд дпнијетих пдлука и предузетих
мјера а укупна ппузданпст прпцеса зависи пд пбима, врсте и ппузданпсти инфпрмација и
екзактнпсти примјеоених метпда и ппступака.
НИВПИ ПЛАНИРАОА
Планираое се пп свпјпј дефиницији увијек пднпси на будућнпст. Стпга се издвајају два
пснпвна вида планираоа:
- стратегијскп планираое (најщири дугпрпшни планпви)
- пперативнп планираое (пп ппјединим сектприма или ппдсистемима кпји шине сапбраћајну
пснпву).
Прпцес стратегијскпг планираоа ппдразумјева да се на пснпву дијагнпзе стаоа дефинищу
циљеви и мјере за оихпвп пствареое а крпз ппступке дпкументпванпг уппређеоа мпгућих
ппсљедица примјене мјера дефинище и усвпји пптимална кпмбинација стратегијских
циљева и мјера. Тек је на пснпву резултата пвпг прпцеса, кпји је увијек дугпрпшан, мпгуће
приступити пперативнпм планираоу, тј. планираоу реализације стратегијских ппређељеоа
пп ппјединим ппдсистемима (или сектприма акп се ради п прпстпрнпм плану). Кпмбинујући
пснпвни кпнцепт планираоа и претхпдни (п стратегијскпм и пперативнпм планираоу) мпже
се фпрмирати кпмплексни прпцес планираоа сапбраћаја. Битнп је да стратегијски циљеви и
мјере шине јединствен систем кап и да се прпјектпване пперативне мјере увијек вреднују на
два нивпа:
•ппдсистем и
•цјелпвит систем.
23
Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит
24