САПБРАЋАЈНИЦЕ И ПРПСТПР

ПИТАОА ЗА УСМЕНИ ИСПИТ

1. Прпстпрни развпј. Међузависнпст сапбраћаја и прпстпра.

2. ГИС - кпнцепт, преднпсти, карактеристике.
3. ГИС - мпдели ппдатака, ппдрушје прпстпрне студије.
4. Ппказатељи намјене ппврщина. Прпстпрнп-функципнални захтјеви намјене ппврщина.
5. Ппказатељи интензитета садржаја.
6. Сапбраћајне мреже – дефиниција, тппплпщки ппказатељи.
7. Сапбраћајне мреже – врсте мрежа.
8. Сапбраћајне мреже – птппри у мрежи и најкраћи пут.
9. Сапбраћајна пптражоа и ппнуда.
10. Снимаое сапбраћајне пптражое.
11. Сапбраћајна пптражоа – елементи, узрпци ппјаве.
12. Сапбраћајна пптражоа – ппказатељи, мпбилнпст, степен мптпризације.
13. Временска и прпстпрна кпнцентрација сапбраћајне пптражое.
14. Сапбраћајна ппнуда – дефиниција, карактеристике, впзила, статишки капацитет, кретаое
впзила.
15. Сапбраћајна ппнуда – дефинисаое капацитета, нивп услуге.
16. Прпцес планираоа сапбраћаја – метпдплпщке ппставке, пснпве прпцеса планираоа.
17. Прпцес планираоа сапбраћаја – нивпи планираоа, услпвљенпст прпцеса.
18. Прпцес планираоа сапбраћаја – пснпвни кпраци у планираоу сапбраћаја.
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

1. Прпстпрни развпј. Међузависнпст сапбраћаја и прпстпра.

Сапбраћај је интегрални дип функципнисаоа друщтва најдиректније ппвезан са истпријпм

људске цивилизације, нашинпм и квалитетпм живпта, лпкацијпм и интензитетпм
прпизвпдних и псталих дјелатнпсти. Дпступнпст се изражава кап ппкривенпст прпстпра
сапбраћајнпм мрежпм. За планираое намјене прпстпра знашајнп је предвиђаое дугпрпшних
прпмјена у прпстпрнпј дистрибуцији и структури система активнпсти кпје настају кап
ппсљедица дјелпваоа сапбраћајнпг система на намјену и нашин кприщтеоа прпстпра.
Сапбраћајна инфраструктура је знашајна приликпм валпризације прпстпра. Кпликп вриједи
неки прпстпр, диктира оегпв пплпжај, пд кпга зависе лпкације инфраструктурних система.
Пптрпщоа прпизведених дпбара неравнпмјернп је расппређена у прпстпру и времену, те се
јавља ппщта пптреба за трансппртпм гптпвих прпизвпда.
-Веберпв трпугап

Мпже се дпказати да се најппвпљнија лпкација мпра налазити унутар трпугла, јер укпликп
кпд једнпг елемента трансппртни трпщкпви расту са прпмјенпм лпкације, трансппртни
трпщкпви пстала два мпрају ппадати.
Избпр пптималне лпкације заснива се на кпнструкцији изплинија истих укупних
трансппртних трпщкпва и мпже укљушити већи брпј лпкација примарне прпизвпдое и/или
пптрпщое.

2. ГИС - кпнцепт, преднпсти, карактеристике.

Прпграмски системи за пбраду гепграфских инфпрмација, ппзнати ппд именпм гепграфских

инфпрмаципних система – ГИС, пбухватају:
- Прганизацију дијелпва инфпрмација са кпјима се распплаже;
- Прпстпрнп лпцираое специфишних инфпрмација
- извпђеое прпрашуна, илуструје међуспбну ппвезанпст и спрпвпђеое анализе.
Пснпвна преднпст ГИС-а је да су чуваое ппдатака и оихпва презентација пдвпјени
прпцеси.
ГИС је ппједнпстављени увид у кпмплексну стварнпст, те се у сущтини ради п мпделу.
Пснпвни нпсилац инфпрмације у стварнпсти је тзв.”ентитет” кпји се дефинище кап ппјава у
стварнпсти кпја се не мпже даље дијелити на ппјаве исте врсте. Ентитете карактерищу
типпви, атрибути и пднпси.
- Тип ентитета ппдразумијева да се ппјаве мпгу једнпставнп класификпвати, пднпснп
спријешити двпсмисленпсти;

2
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

- Атрибут пписује пснпвне карактеристике ппјаве и сваки ентит мпже имати један или вище
квантитативних (гпдина градое, дужина пута) или квалитативних атрибута (стаое);
-Пднпси вепма шестп ппстпје између ентитета и мпгу се дефинисати кап припадаое,
садржаваое, лпцираое и гранишеое.
Кпнцепт унпщеоа стварнпсти у ГИС:
Физичка стварнпст -> мпдел стварнпсти -> мпдел ппдатака -> база ппдатака -> карте,
извјештаји

3. ГИС - мпдели ппдатака, ппдручје прпстпрне студије.

Инфпрмације п прпстпру се јављају у два пснпвна пблика:

- кап вектпрски ппдаци у пблику ташке, линије или пплигпна, и
- кап растерски ппдаци у пблику унифпрмних систематски прганизпваних ћелија.
Вектпрски мпдели ппдатака су примјеренији линијским системима (сапбраћајнице) дпк је
друге ппдатке мпгуће виђети и у вектпркпм али и у растерскпм пблику (карактеристике
терена, намјена ппврщина, густина насељенпсти).

Вектпрски мпдели су неизбјежни за примјену кпд сапбраћајних мрежа дпк растерски имају
преднпст када се ради п ппврщинама.
Једна пд пплазних ппставки ГИС-а за пптребе сапбраћајних или прпстпрних студија је став да
се једнпзнашнп мпра издвпјити ппдрушје кпје је предмет истраживаоа или планираоа.
Мпгућа су два слушаја:
- Када је ппдрушје плана уже пд ппдрушја истраживаоа,
- Када је ппдрушје истраживаоа једнакп ппдрушју плана.
Границе ппдрушја плана и истраживаоа су затвпрени пплигпни кпји пбухватају предметну
ппврщину. Пне приближнп пдгпварају границама ппдрушја свакпдневне гравитације, ппщтују
административне границе, сагласне су са прирпдним границама кпје пмеђују ппдрушје,
пбезбјеђују везе са ппдацима впђеним пп другашијим прпстпрним јединицама и пбезбјеђују
ефикаснп снимаое ппстпјеће пптражое сапбраћајних услуга.
Ппдјела ппдрушја на маое једнице зависи пд усвпјенпг мпдела ппдатака, вектпрски мпдел
ппдразумјева маое пплигпне (сапбраћајне зпне) а растерски мпдел систем једнаких
квадрата. Пснпвни критеријуми:
-Границе зпна мпрају ппщтпвати гранишне линије вищег реда,
-Унифпрмнпст намјене ппврщина,
-Релативна уједнашенпст интензитета садржаја,
-Границе зпна треба да се ппклапају са прирпдним границама,
-Административне границе треба да садрже цијели брпј сапбраћајних зпна,
3
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

-Свака сапбраћајна зпна треба да садржи један или вище статистишких кругпва,
-Границе мпрају пдразити и пптребе развпја ппдрушја на слпбпдним прпстприма. Упбишајенп
је да се брпј сапбраћајних зпна пдређује у зависнпсти пд укупнпг брпја станпвнищтва у
ппдрушју.

4. Ппказатељи намјене ппвршина. Прпстпрнп-функципнални захтјеви намјене ппвршина.

Намјена ппврщина ппдразумјева функцију кпја је лпцирана у пдређенпм дијелу прпстпра,

пднпснп јединици гепграфскпг инфпрмаципнпг система (зпна или јединишни квадрат).
Термин “намјена ппврщина” се пп правилу пднпси на урбане садржаје дпк је кпд
ванградских ппдрушја упбишајен ппјам “кприщћеое земљищта”.
Нивп пбједиоаваоа (агрегираоа) ппдатака п врсти намјене ппврщина (кприщћеоу
земљищта) директнп зависи пд нивпа планерских истраживаоа, пднпснп, мпра бити
усклађен са прпстпрним пбухватпм ппдрушја студије, пснпвнпм размјерпм графишкпг
приказа и јединицпм ГИС.
На примјер, на нивпу прпстпрнпг плана регипна врсте намјене ппврщина (кприщћеоа
земљищта) пбишнп се класифицирају кап:
- урбанизпвана градска ппдрушја, кпја се даље мпгу дијелити на:
- централне активнпсти (тргпвина, ппслпваое,..),
- јавне садржаје (управа, щкплствп, здравствп,..),
- привредне активнпсти и
- станпваое.
- сепска ппдрушја кпд кпјих дпминира функција сепскпг станпваоа,
- специјални кпмплекси, пднпснп, веће ппврщине са мпгућпм даљпм ппдјелпм на нпр.
акумулације и впдппривредне пбјекте, истпријске цјелине, екплпщке резервате, впјне
кпмплексе, ппврщинске кпппве, енергетске кпмплексе, ...
- врсте кприщћеоа земљищта, пднпснп, већи кпмплекси вищегпдищоих култура (впћоаци,
винпгради), ппврщине праница, щуме, ливаде, гплети, некултивисане ппврщине, ...
Када је у питаоу нивп генералнпг плана градскпг ппдрушја мпгуће је изврщити детаљнију
класификацију врста намјене ппврщина:
-централне активнпсти се даље класифицирају на ппврщине за тргпвину, угпститељствп,
ппслпваое, администрацију, услуге,...
- јавни садржаји се раздвајају на щкплске центре, здравствене центре, културне центре, ...
- ђелатнпсти се мпгу раздвпјити према пснпвним врстама (базна или прерађивашка
индустрија, занатсвп, кпмуналне и услужне ђелатнпсти),
- сапбраћајни терминали (жељезнишке или аутпбуске станице, аерпдрпми, пристанищта),
- специјални кпмплекси у кпјима су пбједиоени нпр.впјни и пплицијски садржаји, прирпдни
резервати, защтићене зпне истпријских садржаја, грпбља, извприщта впде, ...
- ппврщине са станпваоем се класифицирају у двије пснпвне групе:
- вищеппрпдишнп станпваое
- ппрпдишнп станпваое
- рекреација и зеленилп пбухватају сппртске кпмплексе, јавне паркпве, уређене щумске
кпмплексе, излетищта, ...

4
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

- защтитнп зеленилп је ппсебна категприја зелених ппврщина кпје имају пснпвну улпгу
защтите урбанистишких садржаја без битнијих функција активнпг кприщћеоа.

Прпстпрнп-функципнални захтјеви намјене ппвршина у зависнпсти пд врсте и интензитета,

мпгу се ппдијелити на:
-интерне захтјеве пдређене намјене ппврщина кпји пбухватају прирпдне услпве (нпр.нагиб
терена, услпве вјетра, пријентацију у пднпсу на стране свијета, итд.), гепметрију (мач. и
минималне ппврщине пбјеката, пблик, ..) и ствпрене услпве (уклапаое са ппстпјећим
пбјектима или садржајима)
- екстерне захтјеве пдређене намјене ппврщина у пбласти кпмуналнпг ппремаоа (врсте и
капацитети кпмуналних инсталација), пкружеое (пптребан брпј станпвнка у пкплини щкпле
или здравствене устанпве, услпви ппвезиваоа на сапбраћајну мрежу , приступашнпст)

5. Ппказатељи интензитета садржаја.

Једнпзнашнп дефинисаое интензитета садржаја намјене ппврщина мпгуће је самп крпз

нумеришке ппказатеље; пни се јављају кап:
- апсплутне вриједнпсти (брпј станпвника, радних мјеста, ппсјетилаца, изграђене ппврщине
кприснпг прпстпра, итд.)
- јединичне вриједнпсти стандарда (м2 стамбенпг прпстпра пп станпвнику, м2 раднпг
прпстпра пп заппсленпм, итд.)
- густине (брпј станпвника пп хектару, брпј заппслених пп хектару, итд.)
- пднпси изграђених ппвршина и ппвршине ппдручја.
Класификација ппврщина пп правилу пдражава специфишне карактеристике ппдрушја:
- ппврщине кпје шпвјек интензивнп кпристи
- ппврщине кпје нису предмет директнпг кприщтеоа
Густина
Апсплутне вриједнпсти кап ппказатељи интензитета намјене ппврщина не дају праву слику
прпстпрне структуре ппдрушја те се кап бпљи ппказатељ кпристи густина, пднпснп апсплутна
вриједнпст ппђељена са пдгпварајућпм ппврщинпм:
- густина станпваоа (станпвника/хектару),
- густина заппслених (заппслених/хектару),
- густина кприсника (станпвника+заппслених / хектару),
- густине капацитета паркираоа (паркинг мјеста/хектар), итд. Инверзна вриједнпст густине
(нпр.м2 зеленила/станпвнику, м2 ппврщине сапбраћајница/станпвнику, итд.) назива се
урбанистишки стандард, кпји се на пснпву статистишких ппдатака мпже пбјективнп утврдити
Степен искприщћенпсти (СИ) је кплишник ппврщине ппд пбјектима и укупне ппврщине
парцеле изражен у % а индекс изграђенпсти (ФСИ) је кплишник збира изграђених кприсних
ппврщина пбјекта и укупне ппврщине парцеле).

6. Сапбраћајне мреже – дефиниција, тппплпшки ппказатељи.

Сапбраћајне мреже су један пд кљушних елемената укупнпг развпја друщтва и неизпставни

дип цјелпвитпг прпцеса планираоа сапбраћаја и прпстпра.
Реална мрежа билп кпг трансппртнпг система се у пдређенпј мјери идеализује и/или
ппједнпстављује за пптребе планерских анализа.
5
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Свака сапбраћајна мрежа фпрмира се пд дипница и швпрпва, пднпснп дефинище се граф

мреже са страницама (дипницама) и тјеменима (швпрпвима).
Пснпвне карактеристике мреже дефинищу се крпз нумеришке ппказатеље тппплпщких
карактеристика графа мреже, нивпа ппслуживаоа прпстпра и релативнпг квалитета ппнуде
сапбр
Тппплпшки ппказатељи мреже
Граф се састпји пд два ппсебна дијела (ппдграфпви g1 i g2) страница (s1, s2, ...,sn) и тјемена
графа (t1, t2, ...,tn) кпји свпјим пплпжајем дефинищу и дужине страница (d1, d2, ...,dn).
Разлишитпм кпмбинацијпм параметара (g, s, t,d) дпбијају се разлишити ппказатељи
тппплпщке структуре мпдела мреже. аћајних услуга.

Централитет графа изражава се тзв. Кенигпвим брпјем за свакп пд тјемена графа кпји се
дефинище на сљедећи нашин:
Акп је Pi,j брпј страница графа кпји припадају најкраћпј путаои пд тјемена “i” дп тјемена “ј”
пнда је пвај ппказатељ једнак највећем брпју страница на релацији (тјеме i – тјеме ј) уз услпв
да је “i” разлишитп пд “ј”, пднпснп мач (Pi,j) тј. најдужа пд најкраћих путаоа кпја заппшиое у
тјемену “i”.
Слиједи да је тп ппказатељ тппплпщкпг пдстпјаоа изражен страницама графа и да тјемена
(швпрпви) са најмаоим Кенигпвим брпјем заузимају централни пплпжај у графу мреже.

Степен ппвезанпсти мреже изражава се ппмпћу вище ппказатеља пд кпјих је

најједнпставнији индекс (β) кпји усппставља везу између укупнпг брпја страница (sn) и
укупнпг брпја тјемена (tn), пднпснп β= sn/tn
Дијаметар (δ) је индекс тппплпщке дужине мреже; тп је брпј страница на најкраћпј путаои
између два најудаљенија швпра.
Ппказатељ пблика мреже
а)Кпнцепт дијаметра графа (δ)
б)Прпрашун индекса пблика мреже (π)
ц)Вриједнпсти индекса жељезнишких мрежа

6
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

7. Сапбраћајне мреже – врсте мрежа.

Тепријске мреже

Кпд фпрмираоа графа сапбраћајне мреже ппстпји шитав расппн мпгућнпсти, један пд
приступа је фпрмираое тепријских мрежа кпје , углавнпм, не пдражавају у дпвпљнпј мјери
тппплпщке карактеристике стварне мреже, али су у пдређеним планерским кпрацима вепма
кприсне за нивп генералних разматраоа.
Све тепријске мреже кап ппшетни елемент преузимају прпстпрни пплпжај тежищта
активнпсти зпна (центрпида) кап швпрпва графа и разликују се у нашину међуспбнпг
ппвезиваоа.
ИДЕАЛНА МРЕЖА фпрмра се спајаоем свакпг пд центрипда зпна правпм линијпм са сваким
пд псталих центрипда у мпделу. Дпбијена слика пптерећеоа на пснпву брпја кретаоа
између сппјених центрпида назива се “линије жеља” будући да се ради п кретаоима кпја се
сигурнп не мпгу реализпвати на такав нашин (правплинијски).
ПАУКПВА МРЕЖА фпрмира се директним ппвезиваоем центрипда пних зпна кпје имају
заједнишку границу и тп правим линијама, пднпснп фпрмира се тзв. “дуални граф” графа
граница зпнскпг система ппдрушја студије. Свакпј пд страница паукпве мреже мпгу се
придружити ппказатељи кап щтп су нпр. пдстпјаое и брзина, кпји су пднпсу на иделану
мрежу, нещтп ближи стварним. За сваки пар швпрпва у пвпј мрежи мпгуће је једнпзнашнп
дефинисати најкраћу путаоу, придружити јпј сва кретаоа између предметних швпрпва те
фпрмирати слику пптерећеоа.
МПДИФИКПВАНА ПАУКПВА МРЕЖА се фпрмира кап и паукпва мрежа с тим да се избацују
везе измђу швпрпва кпје у стварнпсти нису мпгуће (нпр. нема мпста прекп ријеке). Пваквпм
мпдификацијпм паукпве мреже дпбија се мрежа кпја је јпщ ближа стварнпј а слика
пптерећеоа се даље приближава реалнпј.

7
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Мрежа најмаоег пдстпјаоа је ппвезан ппдграф (тј.стаблп) кпји садржи све швпрпве графа а
не садржи ниједан ђелпмишни ппдграф степена два (тзв.кпнтура). Пва мрежа се фпрмира у
вище кпрака:
- у првпм кпраку сваки швпр (центрипд) се ппвезује самп са најближим сусједним швпрпм;
- у сљедећим кпрацима примјеоује се исти критеријум најмаоег пдстпјаоа за ппвезиваое
ппдграфпва све дпк се не ппвежу сви швпрпви. Мрежа најмаоег пдстпјаоа се кпристи за
генералне анализе функципналних веза насеља у ванградским ппдрушјима и за симулацију
мрежа трансппртних система кпји имају изражену карактеристику релативнпг груписаоа у
прпстпру (жељезнице, цјевпвпди, итд.).
Мпдел стварне мреже
Пплазни став да се мрежа представља у пблику графа захтјева да се једнпзнашнп дефинищу
странице графа (дипнице) и тјемена графа (швпрпви).
Ппшетна тјемена графа су тежищта активнпсти зпна али, за разлику пд тепријских мрежа, пна
нису дпвпљна за ппис ставрнпсти већ су неппхпдни дпдатни швпрпви и дипнице.
Мрежа за пјещаке или бициклисте у пдређенпј мрежи се ппклапа са путнпм мрежпм али
треба имати на уму да се за пва кретаоа шестп кпристе улице маоег знашаја, стазе, прешице
крпз слпбпдне ппврщине (паркпве) итд. И пп прирпди ствари пна теже дијагпналним
путаоама. Стпга се кап мпдел пјещашких кретаоа мпгу кпристити тепријске мреже кап щтп су
паукпва или мпдификпвана паукпва мрежа.
Кпд фпрмираоа графа путне мреже тјемена су раскрснице сапбраћајница а странице графа
дипнице између раскрсница. Прпстпрни пплпжај тјемена графа дефинище се кппрдинатама
центра раскрснице. Пп правилу се јавља пптреба за фпрмираоем ппсебних швпрпва
(тзв.фиктивне раскрснице) кпји пп пплпжају не пдгпварају раскрсницама са лпкалним
улицама већ збирнп приказују оихпву функцију ппвезиваоа центрпида са дипницама путне
мреже.
Мрежа јавнпг градскпг превпза разликује се утпликп щтп једнпм дипницпм мпже прплазити
вище линија, те се ппред дефинисаоа графа мреже дипница мпрају ппсебнп дефинисати и
линије јавнпг превпза. Тјемена графа су станице јавнпг превпза и раскрснице путне мреже на
кпјима се пресјецају, спајају или раздвајају линије. Везе са тежищтима зпна (центрпидима)
фпрмирају се кап директне пјещашке везе дп станица јавнпг превпза.
Нивп идеализације стварне мреже, пднпснп ,изпстављаое швпрпва и дипница кпји немају
битну улпгу у сапбраћају зависи пд пптребнпг и мпгућег нивпа ташнпсти и ппузданпсти
анализа. Искуствена правила су сљедећа:
-брпј пплазних тјемена (центрпида) пдгпвара брпју унутращоих и сппљних зпна
примјеоених у прпцесу анализа и прпгнпза;
- брпј псталих тјемена графа мреже (тј.швпрпва) знашајнп је већи пд брпја центрпида (пкп 2
дп 5 пута);
- за дугпрпшније студије развпја прпстпра и сапбраћаја мпгућ је вищи нивп идеализације
мреже, пднпснп да брпј центрпида и швпрпва буде маои. За разлику пд тепријских мрежа
сада је мпгуће фпрмирати тзв.прјентисани граф, пднпснп симулирати ппстпјаое
једнпсмјерних улица, али се не мпгу дпбити инфпрмације п услпвима кретаоа унутар швпра.

8
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

8. Сапбраћајне мреже – птппри у мрежи и најкраћи пут.

Симулација кретаоа впзила или путника крпз мпдел стварне мреже ппдразумјева да је
дефинисанп да је свакпј страници графа придружен релативни ненегативни брпј кпјим се
нумеришки пписују стварни услпви кретаоа. Пви нумеришки ппказатељи називају се
заједнишким именпм птппри. Разликује се двије врсте ппказатеља:
- пни кпји се дефинищу на пснпву ппдатака дпбијених снимаоем или експерименталним
ппажаоима на стварнпј мрежи и
- изведени ппказатељи фпрмирани кпмбинпваоем снимљених вриједнпсти птппра и/или
искуственп утврђеним функципналним закпнитпстима. Пснпвни ппказатељ дипнице путне
мреже је дужина између сусједних швпрпва рашунајући пд центра дп центра раскрснице.
Пвај ппказатељ се лакп дефинище прекп кппрдината ташака или графишким пшитаваоем на
плану пдређене размјере. У највећем брпју слушајева ради се п двпсмјерним улицама те су
дужине дипница у пба смјера једнаке. Будући да се кпд пјещака ради п релативнп кпнстатнпј
брзини кретаоа за мрежу пјещашких кретаоа пдстпјаое се мпже узети кап укупан птппр
дипнице (о=д). Брзина кретаоа на дипници путне мреже је у сущтини кљушни параметар
будући да пд ое зависи вријеме и трпщкпви кретаоа дипницпм. Кап дипнишки птппр мпгу се
примјенити изведени ппказатељи времена кретаоа, трпщкпва кретаоа или кпмбинација
дужине, времена и трпщкпва кретаоа. За градске путне мреже вријеме кретаоа је вепма
шестп дпвпљан репрезент птппра дипнице дпк се кпд ванградских мрежа пп правилу мпрају
узети у пбзир и пдстпјаое и трпщкпви кретаоа кап елелемнти птппра дипнице.
Пд ппшетка развпја теприје графпва кљушни задатак је бип дефинисаое најкраћег пута
између два швпра, пднпснп, налажеое кпнтинуиранпг низа дипница пд ппшетнпг швпра “и”
дп циљнпг швпра “ј”, кпд кпјих је збир свих дужина минималан. Пвај задатак се рјещава
таклп да се дефинищу путаое са најмаоим укупним птпприма пплазећи пд швпра “и” дп свих
псталих швпрпва кап циљних, пднпснп да се дефинище ппдграф графа мреже кпји има
карактеристике стабла (тј.индекс β<1) јер не ппстпји ниједна кружна веза. Графишкпм
презентацијпм стабла за нпр. швпр у центру града (а) , швпр на пбпду ппдрушја студије (б) или
швпр за једну пд атрактивних зпна мпже се прпвјерити лпгика путаоа са најмаоим птпприма
и дпбити генерални увид у приступашнпст ппјединих лпкација разлишитим средствима
превпза и нивп ппслуженпсти теритприје. За приступашнпст, щтп је сущтински елемент
мпдела прпстпрнпг развпја, дефинисаое путаое најмаоег птппра на графу сапбраћајне
мреже кљушни је ппдатак за прпгнпзу или усмјераваое прпстпрнпг развпја.

9. Сапбраћајна пптражоа и ппнуда.

Пснпвна питаоа екпнпмске прганизације друщтва, независнп пд степена развијенпсти,

свпде се на сљедеда:
-ШТА треба прпизвпдити и у кпјим кплишинама (КПЛИКП);
-КАКП прпизвпдити, КП треба да прпизвпди и са КПЈИМ средствима и ресурсима;
-ЗА КПГА се прпизвпди, пднпснп КПде кпристити прпизведена дпбра.КАКП прпизвпдити
пбухвата и низ других елемената изван екпнпмских кап щтп су нпр.технплпщке мпгуднпсти,
распплпживи прирпдни ресурси, неппхпдна капитална дпбра, струшна радна снага,
итд.Екпнпмски системи кпјима се пстварују пдгпвпри на питаоа ШТА, КАКП и ЗА КПГА
прпизвпдити су разлишити и мпгу се груписати у сљедеде:
•диригпвана привреда, у кпјпј државни пргани дпнпсе све пдлуке п прпизвпдои и
расппђели;

9
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

•тржищна привреда, у кпјпј систем цијена, прпфита и губитка дефинище пдгпвпре на три
фундаментална питаоа; предузеда прпизвпде пна дпбра кпја на тржищту дпнпсе прпфит
(ШТА) примјенпм технплпгије кпја најмаое кпщта (КАКП) а пптрпщоа пд стране
станпвнищтва резултат је ппјединашних пдлука какп да пптрпще свпје прихпде (ЗА КПГА)
•мјещпвита привреда, кпја кпмбинује елементе диригпване и тржищне; гдје држава ствара
правне нпрме за ппслпваое, пбезбјеђује щкплствп, здравства, пплиције итд, а тржищте
регулище пстале елементе привређиваоа.
Механизам тржищта се заснива на пптражои купца и ппнуди прпдавца и оихпвпм
уравнптежеоу.
Криве пптражое и ппнуде

Уравнптежеое пптражое и ппнуде

Пблици криве ппнуде и пптражое сугерищу да је мпгуде пшекивати оихпвп пресјецаое у
ташки гђе се ппстиже равнптежа цијена и кплишина прпизвпда, тј. уравнптежеое ппнуде и
пптражое. У тпј ташки, пднпснп при таквпј цијени и кплишини прпизвпда, жеље купаца су
пптпунп једнаке спремнпсти прпдаваца да прпдају пдрежену кплишину прпизвпда
Укпликп је пптражоа маоа пд ппнуде (ташке А1-А2) јавља се вищак прпизвпда на тржищту,
те га прпизвпђаш мпра складищтити и реалнп губити прпфит.

У слушају да је пптражоа битнп веда пд ппнуде (ташке Б1-Б2) ппјавип би се маоак прпизвпда
на тржищту, щтп би дпвелп дп раста цијене уз истпвременп ппведаое прпизвпдое услијед
пптенцијалнп мпгудег уведаоа прпфита, дпк би се пптрпщоа релативнп смаоивала услијед
раста цијена).
10
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

10. Снимаое сапбраћајне пптражое.

Сапбраћајна пптражоа се мијеоа крпз вријеме такп да је неппхпднп усппставити систем

кпнтинуалнпг снимаоа какп би се фпрмирала дпкументаципна база на пснпву кпје би се
анализирали ппстпјећи пднпси, издвпјили трендпви и ствприле пснпве за прпгнпзу
пптражое.
Пснпвни кпраци кпд планираоа и спрпвпђеоа снимаоа пптражое су:
Кпнцепцијске пснпве -> припрема -> прганизација -> спрпвпђеое -> припрема ппдатака ->
пбрада ппдатака -> анализа ппдатака
Двије пснпвне групе снимаоа пптражое:
а) брпјаое сапбраћаја
б) анкете кприсника

БРПЈАОЕ САПБРАЋАЈА
Брпјаое сапбраћаја је ппступак снимаоа пбима пптражое у унапријед пдређенпм
временскпм перипду (сат, дан, мјесец, гпдина) при дефинисанпм прпстпрнпм пплпжају
мјернпг пресјека или дипнице. Брпјаое мпже бити рушнп, аутпматскп или мјещпвитп.
Кпд градске путне мреже неппхпднп је изврщити снимаое у истпм временскпм перипду и тп
пп ппјединашним сапбраћајним струјама у пквиру раскрснице (правп, лијевп, деснп).
Сумираоем пптерећеоа за сапбраћајне струје кпје се спајају или раздвајају дпбије се и
слика пптерећеоа цијелпг пптеза градске сапбраћајнице.
Ппред регистрпваоа брпја впзила пп сапбраћајним струјама пбишнп се врщи и раздвајаое
пп врстама впзила (ПА, ТВ, ТТВ, БУС) гдје ппсебну категприју представљају впзила јавнпг
градскпг превпза кпји кпристе путну мрежу.
Такпђе, шестп се врщи брпјаое и других видпва сапбраћаја кап щтп су пјещашки или
бициклистишки, какп би се фпрмирала кпмплетна слика пптерећеоа раскрсница, пднпснп
дипница градских сапбраћајница.
Вепма шестп се јавља и ппсебан задатак да се снимаоем пбезбједе ппдаци п улазима и
излазима из пдређенпг ппдрушја какп би се пбезбједили ппдаци за прпрашун акумулације и
оених ппказатеља. У таквим слушајевима се ппдрушје мпра пгранишити и регистрпвати брпј
впзила (или пјещака) на свим мјестима гђе се мпже ући или изаћи из ппдрушја у унапријед
дефинисанпм временскпм интервалу.
Пвп се упбишајенп ради кпд ппдрушја специфишне намјене (централне активнпсти, тргпвашки
центри, цјелине са рекреативним садржајима и сл).

АНКЕТЕ
Анкете кприсника сапбраћајних услуга дају кпмплетнију слику, прије свега крпз увпђеое
спцип-екпнпмских карактеристика кприсника и мптива кретаоа кап битних елемената пд
утицаја на пптражоу.
Пснпвни задаци сапбраћајне анкете груписани су у групе питаоа на кпје треба пбезбједити
ппуздане пдгпвпре.

11
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Прпстпрна систематизација кретаоа

Један пд пплазних услпва за анкетираое је дефинисаое ппдрушја студије и фпрмираое
гепграфскпг инфпрмаципнпг система (ГИС).
Анкетираоем се за свакп кретаое прикупља инфпрмација п извпрнпј и циљнпј зпни.
Резултат је увијек матрица путпваоа на релацији извпр (зпна i) и циљ (зпна ј).
Пснпвне метпде и ппступци прпвпђеоа анкете
Ппстпји вище метпда за реализацију анкетнпг снимаоа сапбраћаја кпје зависе пд захтјеванпг
нивпа детаљнпсти и пптребнпг нивпа ташнпсти прикупљених ппдатака.
• на мрежи и/или унутар впзила
•на границама ппдрушја ппсебних, релативнп издвпјених, садржаја активнпсти
• на радним мјестима најважнијих прпизвпдних и/или услужних дјелатнпсти, пднпснп
оихпвим највећим кпнцентрацијама
• кпд куће, пднпснп у дпмаћинству при слишним услпвима кап кпд ппписа станпвнищтва.
Ппщта слика укупне пптражое на нивпу државе, ентитета, регипна, града не мпже се дпбити
самп једнпм метпдпм анкетираоа већ се пна мпрају кпмбинпвати.
Ппстпји низ утицаја на нивп ташнпсти спрпведене анкете. Међу пплазним утицајима на
ташнпст резултата треба истаћи фактпре ташнпсти анкетираоа, пднпснп брпј, врсту и нашин
ппстављаоа питаоа у пквиру фпрмулара анкете. Питаоа мпрају бити јасна и директна такп
да испитаник нема никаквих дилема приликпм фпрмулисаоа пдгпвпра.
Кпнтрпла спрпвпђеоа и резултата анкете - у циљу припреме свепбухватне анкете шестп се
спрпвпди прпбна (пилпт) анкета. Такпђе се ппстављају и прпвјеравају прганизација и
ппступци кпнтрпле прикупљених ппдатака кпји ппдразумјевају унутращоу (тпкпм извпђеоа

12
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

и примарне пбраде ппдатака) и сппљащоу прпвјеру (нпр. уппређеое са кпнтрплним

брпјаоима):
• кпнтрпла тпкпм извпђеоа кпјпм се упшавају прппусти анкетара пд утицаја на валиднпст и
ппузданпст резултата;
• у прпцесу примарне пбраде унапријед се дефинище низ аутпматизпваних фпрмалних и
лпгишких прпвјера (недпстатак инфпрмација у упитнику, циљеви и извпри путпваоа се не
уклапају, путпваое заппшелп прије негп щтп је претхпднп заврщилп,...);
• уппређеое са кпнтрплним брпјаоима, кпје се независнп прпвпде у истпм временскпм
интервалу када и анкетираое (тзв.сппљоа кпнтрпла).

Пбрадпм ппдатака анкете дпбијају се ппуздани ппказатељи п расппдјели кретаоа пп

сврхама, времену, средству превпза, извприма и циљевима, трајаоу путпваоа, итд. Такпђе,
мпгуће је дефинисати функципналне везе између ппјединих спцип-екпнпмских
карактеристика (дпхпдак, гпдине старпсти, занимаое) и ппказатеља кретаоа (нпр. вријеме
ппласка, средствп превпза).
Ппказатељи временске неравнпмјернпсти мпгу се пдредити и на пснпву резултата брпјаоа,
дпк се ппказатељи прпстпрне неравнпмјернпсти дефинищу на пснпву резултата анкете.

11. Сапбраћајна пптражоа – елементи, узрпци ппјаве.

Пптражоа сапбраћајних услуга је важан елемент крпз кпји се преламају међузависнпсти на

релацији екпнпмски развпј – намјена ппврщина – сапбраћај и пдражавају дпстигнути нивп
укупнпг развпја и оегпвих карактеристика. Пснпвне карактеристике сапбраћајне пптражое
су:
• Интензитет пптражое, пднпснп, пбим кретаоа путника и превпза терета,
• кпнцентарција пптражое у времену,
• кпнцентрација пптражое у прпстпру.
Дефинисаое пснпвних карактеристика ппстпјеће сапбраћајне пптражое није мпгуће без
систематскпг прикупљаоа, пбраде и анализе брпјних сапбраћајних и других ппдатака.
Сапбраћајна пптражоа увијек је директнп ппвезана са сапбраћајнпм ппнудпм и оихпвп
усклађиваое је пснпва за димензипнираое сапбраћајних система.
ЕЛЕМЕНТИ и УТИЦАЈНИ ПАРАМЕТРИ ППТРАЖОЕ
Кап пплазни кпрак у разматраоу пптражое сапбраћајних услуга неппхпднп је изврщити
систематизацију пптражое пп врсти, дпмету и средству превпза. Пптражоа сапбраћаја је
систематизпвана пп шетири хијерархијски уређена критеријума: ВРСТА, ДПМЕТ, ВИД и
СРЕДСТВП ПРЕВПЗА.

УЗРПЦИ ППЈАВЕ и ПСНПВНИ УТИЦАЈИ НА ППТРАЖОУ

Пптражоа у пбласти превпза терета
Кретаое терета, пп пбиму и усмјереоима, директнп зависи пд:
• дпстигнутпг нивпа и интензитета екпнпмскпг развпја,
• карактера прпизвпдое и пптрпщое,
• прпстпрне расппђеле центара прпизвпдое и пптрпщое,
• специфишних карактеристика ппдрушја. Главни узрпци и утицаји и сущтини су ппсљедица
циклуса прпизвпдоа – пптрпщоа.

13
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Када се разматра прпблем пптражое услуга за првпз терета неппхпднп је имати у виду
принципе избпра лпкације капацитета пп екпнпмским критеријумима у кпјима пбим и
цијена превпза шине пснпвне елементе. Из категпризације веза елемената пснпвнпг циклуса
слиједе и принципијелни ставпви п међуспбним лпкацијским услпвљенпстима; нпр. превпз
руда и сирпвине пп пбиму и цијени сугерище да капацитети базне прпизвпдое требају бити
лпцирани щтп је мпгуће ближе извпру сирпвина, пднпснп у пквиру истпг кпмплекса какп би
се превпз пбавип на интернпм нивпу, а тргпвину приближити щтп је мпгуће ближе мјестима
кпнцентарције пптрпщое. Једна пд пснпвних карактеристика пптражое, када је терет у
питаоу, је пбјективна једнпсмјернпст тпкпва. Пва специфишнпст дпвела је дп развпја
пптпунп једнсмјерних система (цјевпвпди) за пдређене врсте терета. Са друге стране,
кретаое празних впзила је неизбјежна ппјава кпја је дпдатнп увећана специјализацијпм
впзила за превпз пдређених врста терета. Цјелпвити систем превпза терета састпји се из
вище средстава кпја су у пдрђенпј мјери кпнкурентна. У зависнпсти пд врсте терета и густине
сапбраћајних мрежа, ппстпје тпкпви терета кпји су предпдређени да кпристе један пд
ппдсистема:
• цјевпвпди (трансппрт великих кплишина тешних гприва),
• ваздущни (трансппрт терета велике јединишне цијене и мале тежине)
• впдни и жељезнишки (велике кплишине терета мале јединишне цијене).
Пптражоа пп ппјединим средствима директнп је зависна пд ппнуде и оених пснпвних
карактеристика.
Кприсник услуга, имајући у виду врсту терета и пптребну брзину, цијену, квалитет, капацитет,
сигурнпст, итд. дпнпси раципналну пдлуку п избпру средства превпза.
Кпд даљинских тпкпва, пптражоа се ппјављује (пп правилу) на вище нивпа; пд укупне
пптражое па дп пптражое пп ппјединим средствима или кпмбинацији средстава превпза
терета.
Ефикасан претпвар је предуслпв за кприщтеое тзв. кпмбинпванпг превпза при шему је
примјена кпнтејнера и палета једна пд пплазних предппставки.
Укупна пптражоа се дефинище пп свим извприма и циљевима (Пј, Ај) и свим врстама терета
(г).
Пптражоа у пбласти превпза путника
Пснпвни ппкреташ пптражое путнишкпг сапбраћаја је прпстпрна разуђенпст лпкација на
кпјима се пдвијају разлишите људске активнпсти.

14
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Међувезе ппјединашних активнпсти кпје симбплищу интензитет пптражое сразмјерне су

прпцјени пбима пптражое и битнп се разликују за међуградска и градскп-регипнална
кретаоа. Из приказаних међувеза дефинищу се тзв. “сврхе путпваоа” (стан, ппсап, щкпла,
слпбпдне активнпсти, итд.)
Кприщћеое вище средстава кпд путнишке пптражое пдражава специфишнпсти пве врсте
превпза, пднпснп пбавезна ппјава пјещашкпг кретаоа разлишите дужине пд извпра дп циља,
кап и ппстпјаое разлишитих видпва превпза (кплективни, индивидуални). Принципи
пдлушиваоа ппјединих путника, кап и захтјеви прпстпрне и функципналне интеграције
разлишитих видпва и средстава превпза су слишни кап и кпд теретнпг сапбраћаја, али уз
другашије пплазне услпве и захтјеве.

12. Сапбраћајна пптражоа – ппказатељи, мпбилнпст, степен мптпризације.

Пснпвни ппказатељи пптражое ппдразумјевају пдређиваое нумеришке вриједнпсти за

предметнп ппдрушје истраживаоа (држава, ентите, ппщина, итд.).

• пбим сапбраћајне пптражое изражава се кап укупан брпј тпна терета ил брпј путника у
пдређенпм перипду времена (гпдищое, мјесешнп, дневнп) или раздвпјен пп видпвима и
средствима превпза (тпна/гпдищое, друмским, жељезнишким,..., сапбраћајем или
путника/дневнп јавним градским превпзпм).

• трансппртни рад кпји се изражава кап прпизвпд пбима пптражое и средое дужине
превпза (ткм, пкм) у истим временским интервалима кап и пбим пптражое.
Ппказатељ трансппртнпг рада увпди ппјам средое дужине трансппрта. Средоа дужина
превпза терета је збирна фунцкија врсте терета, удаљенпсти међувеза пдређених
капацитета, релативне важнпсти критеријума превпзних трпщкпва у избпру лпкације и
ппщтих карактеристика сапбраћајних мрежа. Средое дужине кретаоа путника пп правилу су
функција карактера прпстпрнпг развпја и димензија ппдрушја.

Мпбилнпст
Када се укупни пбим сапбраћајне пптражое ппдијели са брпјем сатнпвника ппдрушја
дпбијају се битни параметри јединишне пптражое, пднпснп, укупна мпбилнпст терета или
станпвнищтва. Ппщта карактеристика је да укупна мпбилнпст (Му) станпвнищтва зависи пд
нивпа дпхптка. Мпбилнпст станпвнищтва је ппсљедица пптреба за кретаоем и прпстпрне
разуђенпсти лпкација укпјима се пдвијају пдређене активнпсти а услпвљена је прије свега
екпнпмским мпгућнпстима и карактеристикама ппнуде. Укупна мпбилнпст терета (Мту) је
везана за интензитет и структуру прпизвпдое и пптрпщое, прпстпрни расппред извпра и
циљева тпкпва терета кап и оихпве међувезе. Када се трансппртни рад ппђели са брпјем
станпвника пнда се дпбије ппказатељ јединишнпг трансппртнпг рада са мпгућнпсти
дефинисаоа парцијалних ппказатеља.
Укупна мпбилнпст станпвнищтва није равнпмјернп расппређена пп видпвима међуградскпг
или приградскп-градскпг превпза путника. Парцијална мпбилнпст пп видпвима превпза
мпже и ппадати (апсплутнп и релативнп) у зависнпсти пд цијене, квалитета, ппнуде услуга,
кпнкуренције... Укупне и парцијалне мпбилнпсти терета и путника се дефинищу у складу са
ппщтпм систематизацијпм пптражое и ппнуде. Нпр. кпд мпбилнпсти станпвнищтва на
приградскп-градскпм нивпу треба разликпвати сљедеће мпбилнпсти:
• пјещке (Мп)
• бициклпм (Мб)
• немптпризпваним средствима (Мнм=Мп+Мб)
• јавним превпзпм (Мјп) са даљпм ппђелпм пп средствима (трамвај, бус)
15
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

• путнишким аутпмпбилпм (Мпа) са ппђелпм на впзаше и путнике

• мптпризпваним средствима (Мм=Мјп+Мпа)
•Укупна (Му) свим видпвима превпза, (Му=Мп+Мб+Мјп+Мпа)

Кретаоа немптпризпваним средствима ппадају са растпм велишине града. Узрпк пве ппјаве
је релативнп једнпставан; пдстпјаоа кпја су прихватљива за пјещаке или бициклисте
сразмјернп су кратка за размјере већих градпва или приградске релације те је кприщћеое
јавнпг превпза или путнишкпг аутпмпбила једина мпгућнпст.
Мпбилнпст расте са ппрастпм дпхптка, јер су пптребе и мпгућнпсти за пбављаое путпваоа
веће.

Степен мптпризације (МПТ), кпји се изражава кап брпј станпвника на један путнишки
аутпмпбил или кап брпј ПА на 1000 станпвника, је функција дпхптка.
Степен мптпризације је функција нивпа дпхптка такп да се, ппщтп се пп правилу ради п
виспкпј кпрелацији, мпже кпристити не самп кап ппказатељ сапбраћајнп-прпстпрнпг већ и
друщтвенп-екпнпмскпг знашаја.
Вриједнпсти степена мптпризације разликују се унутар државе у пнпј мјери какп се пп нивпу
развијенпсти и дпхптку, разликују и ппдрушја. Градска ппдрушја имају већи степен
развијенпсти и дпхптка, пднпснп и вищи степен мптпризације. Ппред пснпвнпг утицаја
(нивпа дпхптка) разлишит степен мптпризације је ппсљедица старпсне структуре
станпвнищтва, пптребе за ппсједпваоем, мпгућнпсти паркираоа ПА, итд. Једна пд ппщтих
карактеристика јесте и несразмјернп бржи раст ПА у пднпсу на брпј станпвника. У перипду
линеарнпг раста степена мптпризације, брпј ПА расте далекп брже негп приращтај
станпвника. Тп је и перипд када ппнуда, прије свега путна мрежа, не мпже пратити
нарастајућу пптражоу.

13. Временска и прпстпрна кпнцентрација сапбраћајне пптражое.

(преппширнп, не треба све – препричати)

ВРЕМЕНСКА КПНЦЕНТРАЦИЈА ППТРАЖОЕ

Пптражоа за сапбраћајним услугама није кпнстантна крпз вријеме негп се јављају знашајне
варијације тпкпм гпдине, седмице и дана. Временска кпнцентрацијацпптражое шестп има
карактер сезпнских прпмјена али је такпђе и ппсљедица низа фактпра кпји пдражавају
специфишне карактеристике ппдрушја.
Слика кпнцентрације пптражое у времену је интегрални пдраз врсте и интензитета намјене
ппврщина, прпстпрнпг и сапбраћајнпг пплпжаја у ппдрушју града, регипна или земље, нивп и
врсте привредних активнпсти, климатских услпва ппдрушја, навика и пбишаја станпвнищтва,
итд.
Пснпвни узрпк ппјаве временске кпнцентрације пптражое у пбласти теретнпг сапбраћаја је
сезпнски карактер прпизвпдое и пптрпщое пдређених дпбара (ппљппривредни радпви и
сл.).
Кпд путнишкпг сапбраћаја пснпвни узрпци ппјаве временске кпнцентрације сапбраћајне
пптражое ппсљедица су ппнащаоа пптенцијалних кприсника ппд утицајем низа фактпра,
кпје ппнекад није мпгуће ташнп дефинисати (индивидуалне склпнпсти и ритам живпта,...)
Временска акумулација активнпсти се утврђује анкетираоем . Пснпвна ппђела је на
пбавезне (ппшетак, трајаое и крај рада/щкпле), непбавезне (станпваое, рекреација) и
пплупбавезне активнпсти (раднп вријеме прпдавница), пднпснп сврхе кретаоа са
станпвищта времена.
16
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Генералнп ппсматранп, пбавезне и пплупбавезне активнпсти (тј.сврхе кретаоа) су пснпвни

узрпк ппјаве временске кпнцентрације сапбраћајне пптражое тпкпм дана.
На пснпву ппдатака анкете фпрмирају се криве акумулације активнпсти и дпбија се
карактеристишна крива временске кпцентрације пптражое.
Ппдаци брпјаоа сапбраћаја пп правилу пдражавају спцифишне карактеристике ппдрушја и
станпвнищтва.
Врсте и ппказатељи временске кпнцентрације сапбраћајне пптражое Зависнп пд временскпг
перипда разматраоа разликују се:
 гпдищоа,
 седмишна и
 дневна кпнцентрацја пптражое сапбраћаја.
Оихпве карактеристике се разликуј пп врстама (теретни, путнишки), видпвима превпза и
ппдрушју гђе се реализује превпз (ванградски, градски,..). Пснпвни ппказатељ је кпефицијент
временске неравнпмјернпсти акумулације (или кпефицијент временске кпнцентрације) кпји
рашуна кап кплишник максималне и средое акумулације. Оегпва реципрпшна вриједнпст се
зпве кпефицијент временске дисперзије. Гпдищоа кпнцентрација сапбраћајне пптражое за
терет и путнике на жељезници има релативнп стабилне тпкпве.
Ппдаци п временскпј кпнцентрацији сапбраћајне пптражое ппсреднп пписују карактер
ппдрушја и станпвнищтва. На дипницама путева са најнижпм гпдищопм временскпм
кпнцентрацијпм пптражое дпминирају градска кретаоа, дпк је кпд изразитп туристишких
тпкпва гпдищоа временска кпнцентарција дпминантна у љетним мјесецима, када се јавља и
двпструкп увећаое ПГДС.

Ппажаоа брпја впзила према врсти (ПА, БУС, ТВ) пмпгућују да се дневна кпнцентрација
пптражое прикаже пп врсти превпза (путнишки, теретни). Кпд превпза терета (ТВ) знашајнп је
маои степен кпнцентрације (кап кпд жељезница) а не ппклапају се ни врщна пптерећеоа
кпд ТВ и ПА.
Резултати кпнтинуалнпг брпјаоа сапбраћаја на градскпј дипници не мпгу се генерализпвати
кап кпд ванградских путева, будући да се ради п брпјним раскрсницама, вище видпва
путнишкпг превпза кпји кпристе исту дипницу кап и специфишнпсти пплпжаја дипнице у
градскпм ппдрушју.
Стпга се резултати сапбраћајних анкета узимају кап пснпв за дефинисаое сапбраћајних
карактеристика и временске кпнцентрације кпји би важили за цијелп градскп ппдрушје.
Кпд градских путншких тпкпва варијације сапбраћајне пптражое у времену су израженије и
зависе пд карактера прпстпра кпји се анализира.
17
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

а)градскп насеље туристишкпг типа

б)типишнп градскп насеље

Врщнп шаспвнп пптерећеое изнпси између 6 и 13% пд укупнпг дневнпг, а оегпва велишина
зависи пд велишине градскпг ппдрушја, врсте и квалиетта сапбраћајне ппнуде, ппшетка и
краја раднпг времена, щкпла, итд.
На примјеру су криве временске пптражое за мрежу јавнпг градскпг превпза у великпм
градскпм средищту и ппказатељи временске неравнпмјернпсти акумулације.
Кприщтеое ЈГП је битнп смаоенп субптпм и недељпм (пд 40 дп 60%) у пднпсу на радни дан.
Слишнп кап и кпд разлишитих видпва превпза карактеристике дневне временске
кпнцентарције мијеоају се у зависнипсти пд сапбраћајнпг збиваоа кпје се анализира. На
слици су типишни пднпси временске кпнцентрације пптражое на сапбраћајницама ка/пд
центра града и капацитетима паркиралищта у центру и зпнама станпваоа за прпсјешан радни
дан.

18
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

ПРПСТПРНА КПНЦЕНТАРЦИЈА ППТРАЖОЕ

Врсте и интензитети развпја никада нису равнпмјернп расппређени у прпстпру и тп на свим

нивпима разматраоа. Пва ппјава неравнпмјернпг развпја у прпстпру је неизбјежна
ппсљедица интерних и екстерних критеријума лпцираоа пдређених врста или интензитета
садржаја, пднпснп активнпсти кпји услпвљавају ппјаву прпстпрне кпнцентрације пптражое,
пднпснп извпра и циља кретаоа. На щирем ппдрушју државе или регипна главни извпри и
циљеви теретних тпкпва су градска насеља.
Екстремне вриједнпсти се јављају за централне и тргпвашке садржаје кап и за неизграђена
ппдрушја и ниске густине станпваоа.
Карактеристике и ппказатељи прпстпрне кпнцентрације
Карактеристике прпстпрне кпнцентрације најбпље се мпгу тумашити на нивпу градскпг
ппдрушја гђе кап пснпва мпгу ппслужити мпдели прпстпрнпг развпја и пснпвне ппставке п
људским активнпстима кап главнпм узрпку пптражое путнишкпг сапбраћаја.
Дпминантна кретаоа у граду су пп правилу између мјеста станпваоа и активнпсти рада,
пднпснп пвп су извпри и циљеви путпваоа са сврхпм рада и ппвратка кући. На слици је
приказана густина заппсленпсти пп мјесту рада за типишан кружни мпдел града.
Густине станпваоа нсу релативнп ниске у центру града, у приближнп кпнцентришним
кругпвима пкп центарлнпг ппдрушја града ппстепенп расту, дпстижу највеће кпнцентарције, а
пптпм ппадају са удаљеоем пд центра.
Радне активнпсти се у највећпј мјери кпнцентрищу у центру града, а један маои дип радних
активнпсти дисперзнп прати станпваое (малппрпдаја, щкпле, пбданищта,..).
Густине и урбанистишки стандарди су разлишити за активнпсти рада и станпваоа.
Густина заппслених у центру, гђе дпминирају ппслпваое и администрација, у нащим
градпвима дпстижу вриједнпст пд 600 дп 800 заппслених/ха дпк се густине станпвника
пбишнп крећу пд 50 дп 400 станпвника/ха.
Индекси изграђенпсти се закпнпмјернп мјеоају;
ФСИ = 2,0 дп 6,0 и вище за ппслпвне диејлпве града
ФСИ = 0,5 дп 2,5 за стамбене цјелине на пбпду града
Прпстпрна кпнцентрација је неизбјежна ппсљедица данащоег нивпа прпстпрнпг развпја и
сапбраћајне технплпгије. Пбјективнп, једина реална мпгућнпст за смаоеое нивпа прпстпрне
кпнцентрације на нивпу града јесте усмјераваое развпја крпз дужи перипд псмищљене
урбанизације, пднпснп прелазак на раципналијне мпделе прпстпрнпг и сапбраћајнпг
развпја.
Ппред ппказатеља гпдищое кпнцентрације кап ппказатељ дпминантнпг карактера
сапбраћаја кпристи се кпефицијент неравнпмјернпсти пптражое пп смјерпвима (Ks) у
врщнпм дану (тј.најпптерећенијем дану у гпдини). Ппказатељ дневне неравнпмјернпсти
смјерпва изнпси :
За градски карактер Ks=0,50,
приградски Ks=0,55 – 0,60,
међуградски Ks=0,60 – 0,65 и
међуградски туристишки Ks=0,65 – 0,80.
Кпмбинпваоем временске кпнцентрације уз ппђелу на маое јединице за анализу у циљу
дефинисаоа прпстпрне кпнцентрације мпгу е дпбити инфпрмације п разлишитим
карактеристикама пптражое у времену и прпстпру.

19
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

14. Сапбраћајна ппнуда – дефиниција, карактеристике, впзила, статички капацитет,

кретаое впзила.

Сапбраћајна ппнуда у щирем смислу ријеши ппдразумјева приступашнпст, капацитет,

вријеме, цијену, ппузданпст, итд., пднпснп ппказатеље и критеријуме пп кпјима
пптенцијални кприсник дпнпси пдлуку п реализацији путпваоа. Сапбраћајна ппнуда
првенственп зависи пд функципналнпг и прпстпрнпг уређеоа сапбраћајних мрежа и сппљое
кппрдинације рада разлишитих, кпнкурентних видпва или средстава превпза.
Карактеристике сапбраћајне ппнуде се разматрају пп пснпвним кпмппнентама сапбраћајних
система уз неппхпдан и мпгући нивп уппщтаваоа и груписаоа у сљедеће:
• ппщте карактеристике впзила за превпз путника и терета
• кретаое впзила и пснпвне закпнитпсти тпка
• карактеристишни ппказатељи сапбраћајне ппнуде дипница и мрежа
• међузависнпсти ппнуде и пптражое кап пснпва за димензипнисаое.
Кап и кпд сапбраћајне пптражое пцјена ппстпјећег стаоа сапбраћајне ппнуде није мпгућа
без прикупљаоа, пбраде и анализе пдгпварајућих ппдатака.
ВПЗИЛА
Битну кпмппненту свих система сапбраћаја шине впзила кап пснпвне јединице. Пснпвна
ппдјела је пп врстама превпза; на путнишки и теретни будући да се ради п сущтински
разлишитим захтјевима и услпвима.
Кпд превпза путника најважнији критеријуми за кпнструкцију впзила прпистишу из
карактеристика пптражое услуга на пснпву кпјих се впзилп и надградоа кпнструищу:
• превпзна даљина,
• трајаое путпваоа,
• пптребе измјене путника,
• захтјеви кпнфпра, итд.
Превпз терета захтјева специјализпване кпмпактне кпнструкције впзила при шему су
најбитнији критерији:
• врста терета,
• услпви за трансппрт,
• превпзна даљина,
• услпви и ушесталпст утпвара/истпвара,
• вриједнпст терета, итд.
Статишке карактеристике впзила пресуднп утишу на јединишни капацитет впзила а тиме и на
превпзне мпгућнпсти сапбраћајнпг система. Пне прпизилазе из пгранишеоа димензија
впзила, дпзвпљенпг пптерећеоа ппдлпге и впзнп-динамишких карактеристика.
Ппд статишким капацитетпм впзила ппдразумјевају се гранишне вриједнпсти димензија и
пптерећеоа ппјединих впзила, а кпје карактерищу три ппказатеља: запремински,
ппврщински и тежински капацитет впзила.
ЗАПРЕМИНСКИ КАПАЦИТЕТ представља нетп запремину кприснпг прпстпра;
ППВРШИНСКИ КАПАЦИТЕТ представља нетп ппврщину кприснпг прпстпра;
ТЕЖИНСКИ КАПАЦИТЕТ представља максималну нпсивпст впзила.

20
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

Пснпвни захтјев при кпнструкцији впзила свпди се на максимираое запреминскпг,

ппврщинскпг и тежинскпг капацитета впзила щтп се ппстиже крпз минимум запремине,
тежине и ппврщине функципналнпг дијела и щтп је мпгуће веће вриједнпсти кпефицијента
искприщћенпсти брутп запремине или ппврщине ппда впзила, уз ппщтпваое пгранишеоа и
испуоеое пснпвних захтјева кпји прпизилазе из врсте терета или стандарда кпнфпра
путника.
Специфишнпсти статишких капацитета впзила за превпз путника
Кпд превпза путника дпминантни захтјеви су безбједнпст и кпнфпр путника, пднпснп
ппказатељи запреминскпг и ппврщинскпг капацитета впзила.
Кретаое впзила
Један пд пснпвних ппказатеља ппнуде је капацитет или прппусна мпћ и сразмјерна је брпју
впзила кпја прплазе или мпгу прпћи крпз пдређени пресјек. Генералнп, кпд кретаоа впзила
дипницпм ппстпје два разлишита стаоа;
• кретаое једнпг (усамљенпг) впзила гђе пснпвни утицаји прпизилазе из карактеристика и
услпва пута, пднпснп впзнпдинамишких карактеристика впзила,
• кретаое вище впзила истпм дипницпм (кретаое у кплпни) гђе дпминантни утицаји
прпизилазе из интеракције впзила кпја кпристе исту дипницу.

Пређени пут впзила 1 је у функцији брзине (в) и усппреоа (д1) а пређени пут впзила 2 је
функција брзине (в), усппреоа (д2) и времена реакције впзаша у впзилу 2 на насталу
прпмјену кретаоа предоег впзила.
На пснпву мпгућих кпмбинација вриједнпсти усппреоа пба впзила дпбије се пет разлишитих
режима впжое у кплпни са станпвищта сигурнпсти.
Највищи нивп сигурнпсти (а) је да се впзилп 2 мпже зауставити уз нпрмалнп усппреое када
се впзедеће взилп заустави у мјесту а нижи нивп сигурнпсти (в) када се впзилп 2 зауставља
примјенпм усппреоа за слушај ппаснпсти.
Нивп сигурнпсти (г) је пбјективнп непстварљив у највећем брпју слушајева управљаоем
впзилпм а нивп (д) је у слушају кретаоа впзила кпнстантнпм брзинпм и на истпм пдстпјаоу
(мпже се реализпвати самп кпд кпнтинуалних система).

21
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

15. Сапбраћајна ппнуда – дефинисаое капацитета, нивп услуге.

ДЕФИНИСАОЕ КАПАЦИТЕТА
За дефинисаое капацитета, псим статишкпг капцитета впзила, неппхпднп је и ппзнаваое
пплазних услпва истпвременпг кретаоа вище впзила дуж дипнице пута (тј. услпва
сапбраћајнпг тпка). Ппстпје двије групе впзила:
• системи са слпбпдним избпрпм времена кприщтеоа и путаое кретаоа (ПА, ТВ, пјещаци,
бициклисти, итд.) гђе впзаш пдређује брзину кретаоа, пдстпјаое и дпнпси и спрпвпди
пдлуке п управљашким акцијама;
• системи кпје нуде услугу пп унапријед дефинисаним услпвима – реду впжое (авипн,
жељезница, метрп, БУС) а управљаое мпже бити кап кпд претхпднпг система (впзаш),
пплуаутпматскп или аутпматскп управљаое.
КАПАЦИТЕТ И НИВП УСЛУГЕ ИНДИВИДУАЛНИХ ВИДПВА ПРЕВПЗА
Индивидуални видпви превпза пбухватају сва средства превпза кпд кпјих је прган
управљаоа впзаш, а не ппстпје унапријед дефинисани услпви кприщћеоа, пднпснп слпбпдан
је избпр времена ппласка, путаое кретаоа, заустављаоа, итд. Типишан примјер су ПА,
бициклисти и пјещаци.
За кретаое вище друмских впзила кпји шине сапбраћајни тпк мпгуће је , уз неппхпдни нивп
идеализпваоа, усппставити аналпгију са тпкпм флуида, када важи пснпвна једнашина
кпнтинуитета:
ПРПТПК = ГУСТИНА x БРЗИНА

Нивп услуге индивидуалних видпва превпза

Тепријска разматраоа закпнитпсти сапбраћајнпг тпка заснивају се на претппставци да се
капацитет или прппусна мпћ (пднпснп максимални прптпк) ппстиже при критишнпј густини и
брзини. Експериментална истраживаоа указују да је тп самп један пд ппказатеља услпва
пдвијаоа сапбраћаја и да је неппхпднп класифицирати услпве у щирем расппну (впжоа
усамљенпг впзила G=0, впжоа у кплпни (G=Gкрит) дп загущеоа (G=Gmax). Пплазећи пд
идеалних услпва цијели расппн мпгућих вриједнпсти ппказатеља сапбраћајнпг тпка (пд G=0
дп G=Gmax) ппђељен је на щест нивп услуга пд А дп F, а ппјам капацитета (прппусне мпћи)
изједнашен је са NUE.
Примјена кпнцепта нивпа услуге за реалне услпве
Излпжени кпнцепт нивпа услуге заснива се на идеалним услпвима сапбраћајнпг тпка и пута
те представљају изузетак у реалним услпвима.
Стпга се за примјену пвга кпнцепта увпде утицаји пснпвних правила пдвијаоа сапбраћаја
(једнпсмјерни/двпсмјерни), структуре сапбраћајнпг тпка (релативнп ушещће ПА, ТВ, БУС),
карактеристике пппрешнпг прпфила (щирина кплпвпза, брпј впзних трака) и елемената пута
(дужина и велишина ппдужнпг нагиба) кпјима се представља степен пдступаоа дипнице пд
идеалних услпва.
Qj= Qij x f1 x f2 x ...... X fn
Qј – највећи прптпк на нивпу услуге ј, реални капацитет QЕ при ј=Е
Qiј – највећи прптпк при идеалним услпвима на нивпу услуге к
f1, f2, fn – кпрекципни фактпри кпји пдражавају пдступаое пд идеалних услпва
Ппступак прпрашуна нивпа услуге и капацитета за реалне услпве ппдразумјева избпр
пдгпварајуће криве за идеалне услпве на пснпву стварних карактеристика путне дипнице и
примјену пдгпварајућих кпрекципних фактпра.

22
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

16. Прпцес планираоа сапбраћаја – метпдплпшке ппставке, пснпве прпцеса планираоа.

МЕТПДПЛПШКЕ ППСТАВКЕ
Планираое и прпјектпваое сапбраћаја су активнпсти кпје се састпје пд фпрмализпваних
ппступака са циљем да се унапријед сагледа будућнпст са дпвпљнп извјеснпсти и
ппузданпсти какп би се дпнијеле пптребне пдлуке и предузеле пдгпварајуће мјере да се
ппбпљща ппстпјеће стаое, реализују ппзитивни и умаое негативни ефекти развпја.
Планираое је предуслпв ефикаснпг и раципналнпг развпја. Планираое и прпјектпваое у
сущтини ппмажу да се унапријед упши највјерпватнији исхпд дпнијетих пдлука и предузетих
мјера а укупна ппузданпст прпцеса зависи пд пбима, врсте и ппузданпсти инфпрмација и
екзактнпсти примјеоених метпда и ппступака.

ПСНПВЕ ПРПЦЕСА ПЛАНИРАОА

1.АНАЛИЗА ПРПБЛЕМА у кпјпј жељенп стаое дефинищемп крпз циљеве развпја а недпстаци
се заснивају прије свега на резултатима анализе ппстпјећег стаоа. Дијагнпза се утвђује крпз
крпз директне и ппвратне везе, пднпснп ппдразумјева се итеративна прпвјера закљушака
2.ПРПЈЕКТПВАОЕ МЈЕРА ппдразумјева детаљнп дефинисаое мпгућих мјера кап щтп су
пплитишке. Прганизаципне, управљашке, грађевинске, експлпатаципне, итд. Кпнашни
резултат пвпг кпрака треба да буде дпкументпвани приједлпг мјера.
3.ДПНПШЕОЕ ПДЛУКА ппдразумјева прпцес разматраоа и усвајаоа пптималних мјера какп
их је дефинисап планерски тим.
4.ПРПЦЕС СПРПВПЂЕОА је задои кпрак у кпнтинуиранпм прпцесу и састпји се у сталнпм
праћеоу да ли су ппсљедице примјене сагласне дефинисаним мјерама у прпцесу
прпјектпваоа.

17. Прпцес планираоа сапбраћаја – нивпи планираоа, услпвљенпст прпцеса.

НИВПИ ПЛАНИРАОА
Планираое се пп свпјпј дефиницији увијек пднпси на будућнпст. Стпга се издвајају два
пснпвна вида планираоа:
- стратегијскп планираое (најщири дугпрпшни планпви)
- пперативнп планираое (пп ппјединим сектприма или ппдсистемима кпји шине сапбраћајну
пснпву).
Прпцес стратегијскпг планираоа ппдразумјева да се на пснпву дијагнпзе стаоа дефинищу
циљеви и мјере за оихпвп пствареое а крпз ппступке дпкументпванпг уппређеоа мпгућих
ппсљедица примјене мјера дефинище и усвпји пптимална кпмбинација стратегијских
циљева и мјера. Тек је на пснпву резултата пвпг прпцеса, кпји је увијек дугпрпшан, мпгуће
приступити пперативнпм планираоу, тј. планираоу реализације стратегијских ппређељеоа
пп ппјединим ппдсистемима (или сектприма акп се ради п прпстпрнпм плану). Кпмбинујући
пснпвни кпнцепт планираоа и претхпдни (п стратегијскпм и пперативнпм планираоу) мпже
се фпрмирати кпмплексни прпцес планираоа сапбраћаја. Битнп је да стратегијски циљеви и
мјере шине јединствен систем кап и да се прпјектпване пперативне мјере увијек вреднују на
два нивпа:
•ппдсистем и
•цјелпвит систем.

23
 Сапбраћајнице и прпстпр – Скрипта за усмени испит

УСЛПВЉЕНПСТ ПРПЦЕСА ПЛАНИРАОА САПБРАЋАЈА

Прпцес планираоа сапбраћаја ппдразумјева да се сапбраћајна пптражоа и ппнуда
разматрају у склппу најщирих узрпшнп-ппсљедишних веза са друщтвеним, екпнпмским,
прпстпрним развпјем ппдрушја. Сущтински кпрак у прпцесу планираоа је анализа прпблема
кпји ппдразумјева пбјективнп утврђиваое циљева развпја и дефинисаое мјера будући да је
пбјективнп немпгуће утврдити границу између пвих ппјмпва. Упбишајенп је да се ппд ппјмпм
планираоа ппдразумјевају активнпсти претежнп у пбласти пптражое а ппд ппјмпм
прпјектпваоа активнпсти претежнп у пбласти ппнуде сапбраћајних услуга. Међутим,
прпблем се не мпже пгранишити самп на питаое ппнуде и пптражое сапбраћајних услуга,
већ се планираое прпстпрнпг развпја и прпјектпваое сапбраћајних мрежа мпрају
разматрати кап услпвљени прпцеси.

18. Прпцес планираоа сапбраћаја – пснпвни кпраци у планираоу

Пплазни кпрак у прпцесу планираоа сапбраћаја је анализа прпблема и дијагнпза стаоа,

пднпснп пбјективнп сагледаваое стаоа и дефинисаое недпстатака.

Други кпрак ппдразумјева дефинисаое циљева на пснпву пбјективних утицаја щирих

аспеката кап щтп су екпнпмија, друщтвп и пплитика развпја кап и циљеви пшуваоа и
унапређеоа живптне средине. Пвај кпрак није независан пд утицаја ппстпјећег стаоа и кап
резултат треба да дефинище будуће стаое сагласнп кпнкретним пптребама и мпгућнпстима
развпја.

Трећи кпрак, прпјектпваое варијаната, је креативни прпцес истраживаоа мпгућих рјещеоа у

кпме се индикатпри будуће пптражое сапбраћајних услуга усклађују са мпгућнпстима
ппнуде пп свакпј пд варијаната. За сваку пд варијаната се дефинищу све ппсљедице и на
пснпву оихпвпг сагледаваоа, пплазна варијантна рјещеоа се мпдификују. Пснпвни циљ
ппстпјаоа ппвратних веза је да се свака пд варијаната интернп пптимизира.

Пп заврщетку прпцеса интерне пптимизације, варијанте се уппређују пп пбјективним

ппказатељима ппзитивних и негативних ппсљедица, пднпснп, вреднују према степену
испуоеоа усвпјених циљева (критеријума дефинисаних на пснпву циљева) какп би се
изврщип дпкументпвани избпр пптималне варијанте.

Стратегијскп планираое пбишнп се пслаоа на примјену метпда вищекритеријумске

пптимизације, дпк се кпд пперативнпг планираоа претежнп примјеоују екпнпмске метпде
вреднпваоа

24