OBJEKTI TRGOVINE – TRŽNI CENTRI I NJIHOVA

(R)EVOLUCIJA

Doc. Dragan Stamenović

OBJEKTI TRGOVINE – TRŽNI CENTRI I NJIHOVA (R)EVOLUCIJA

Doc.Dragan Stamenović

SADRŽAJ:

1. TRŽNI CENTRI – OPŠTE NAPOMENE

2. OBJEKTI TRGOVINE – ISTORIJSKI ASPEKTI I EVOLUTIVNI RAZVOJ

3. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI - ARKADE / GALERIJE

4. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI - ROBNE KUĆE

5. TRŽNI CENTRI – KATEGORIZACIJA

6. TRŽNI CENTRI - GENEZA

7. TRGOVAČKE CELINE U OKVIRU GRADOVA

8. TRŽNI CENTRI U GRADSKOM JEZGRU

9. SAVREMENI PRODAJNI PROSTORI – MODUSI I UTICAJI

10. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI (EVOLUTIVNI RAZVOJ) - REZIME

11. SAVREMENI PRODAJNI PROSTORI – TIPOVI I KATEGORIJE

12. TRGOVAČKI OBJEKTI – PROGRAMSKI I PROSTORNI FAKTORI

13. SLOŽENI TRGOVAČKI OBJEKTI – ELEMENTI PROSTORNE STRUKTURE

LITERATURA

1
1. TRŽNI CENTRI – OPŠTE NAPOMENE

Tržni centri su trgovački objekti koji imaju složenu programsku i prostornu

strukturu i mogu da se tretiraju kao integralni deo velikog sistema (u kojima su
omogućene neposredne „manifestacije tržišta“), prisutnog i aktivnog, u okviru svih
izgradjenih celina i njihovih područja. Ovi objekti su u kontinuitetu svog evolutivnog
razvoja omogućavali afirmaciju trgovine kao jedne od od primarnih ljudskih delatnosti
(potreba za razmenom i sticanjem vrednosti i robe), pružajući pri tome i odgovarajuće
dopunske usluge.
Broj zaposlenih u okviru trgovine, u odnosu na ukupan broj svih radno
angažovanih u privredi, u mnogim državama iznosi oko 20%. Trgovačke usluge imaju
značajnu društvenu i ekonomsku poziciju i utiču na brojne druge delatnosti, pri čemu su
aspekti poslovanja, organizacije i distribucije u sklopu trgovine od velike važnosti za
ukupni privredni rast. Odgovornost u planiranju i donošenju opravdanih odluka u vezi sa
predvidjenim programom za ovu vrstu objekata i odabranim konceptom u izradi
arhitektonsko-urbanističkih rešenja je sve veća i u skladu je sa uslovima koje danas
odredjuje trgovina. Početak 21. veka svedoči o brojnim izazovima koji se postavljaju
ispred urbanista, arhitekata i dizajnera u vezi sa komponovanjem trgovačkih objekata.
Novi tipovi trgovina ubrzano postaju integralni i nezaobilazni deo gradskog tkiva i
objedinjujući osnovne premise koje karakterišu ovu tipološku grupu javnih objekata,
aktiviraju i druge sadržaje. Novi tržni centri (ukoliko nisu neadekvatno koncipirani),
dopunjuju i proširuju postojeći izbor u trgovačkoj ponudi i njenim dopunskim uslugama,
unapredjujući pri tome i okruženje u kojem su locirani.

Savremeni gradovi se ubrzano modifikuju u skladu sa promenama koje nastaju u

ekonomskom i socijalnom kontekstu. Programski, funkcionalni i prostorni atributi novih
ili rekonstruisanih trgovačkih objekata, morali bi u potpunosti da odgovore ovim
zahtevima. Tržni centri danas nude raznovrsna rešenja u interpretaciji svoje osnovne
funkcije, na lokacijama koje se pružaju od gradskog jezgra do potpuno slobodnih
površina na obodu grada. Struktura i morfologija ovih objekata reprezentuje odlike
složene organizacije koja previzilazi osnovne funkcionalne zahteve u trgovini. Psihološki
i socijalni faktori koji se odnose na korisnike i njihovo aktivno učešće u celovitom
korišćenju svih ponuda i usluga u sklopu tržnih centara, sve više postaju neophodni u
toku izrade programa i koncepta odgovarajućeg arhitektonsko-urbanističkog i rešenja.
Ekspozicija ovih objekata, kao karakterističnih i vrednih elemenata u sklopu urbanog
tkiva, sve više je naglašena. Kao okvir, ili prostorna matrica za svakodnevne aktivnosti,
tržni centri ujedno nude i mogućnosti u identifikaciji brojnih korisnika sa ovim
prostorima.

Karakter savremene trgovine menjao se u skladu sa društvenim okolnostima u

kojima se ona odvijala - od prodaje robe kao isključivog modusa u trgovini posle 1945.
godine, preko korišćenja servisa i usluga u drugoj polovini 20. veka, do otkrivanja novih
vrednosti u svakodnevnom životu i njima pripadajućih statusnih simbola danas. Promene
na tržištu roba i usluga dinamično menjaju i tipološke odlike trgovačkih objekata.

2
 Nekada definisani kao prostori isključivo namenjeni prodaji, trgovine sve više
dobijaju dopunske atribute i postaju objekti u kojima se manifestuju novi kulturni modeli
u komunikaciji izmedju tzv. „konzumenta“ i „producenta“ (knowledge-making
experience, eng.). Tržni centri više nisu prostori u koje se dolazi, samo i isključivo, zbog
kupovine odredjene robe. Oni danas egzistiraju kao mesta za medjusobne kontakte i
interaktivnu komunikaciju svih korisnika ovih prostora, gde obilazak trgovina i
upoznavanje sa ponudom novih sadržaja imaju prioritet, a moguća kupovina je sve češće
samo dopuna ove funkcije (tzv. „new shopping experience“, engl.). Brojni faktori i
odgovarajući uticaji koji odredjuju sve elemente u strukturi (programske, prostorne i
funkcionalne) savremenih trgovačkih prostora mogu da se grupišu u okviru tri celine:

SOCIJALNI I HUMANI ASPEKT

 Potreba za novim iskustvima

 Konstantno povećanje tražnje i nova očekivanja u okviru kupovine
 Uticaj odabrane lokacije na formiranje gradskog središta
 Programski okviri prilagodjeni budućim korisnicima
 Evidentna promena demografske strukture korisnika
 Ponuda ugostiteljskih sadržaja i pratećih usluga
 Sigurnost i bezbednost
 Slobodno vreme i zabava
 Uticaj polne odredjenosti
 Navike u kupovini

ASPEKT U PLANIRANJU

 Ekološka dgovornost prema neposrednoj i široj okolini

 Integrisana saobraćajna rešenja

EKONOMSKI ASPEKT

 Zrelost tržišta
 Potreba za osavremenjivanjem sadržaja u sklopu gradskog jezgra
 Kompeticija i konkurencija objekata trgovine
 Očekivanja korisnika
 Kvalitet ponude
 Kvalitetna procena (anticipacija) mogućih korisnika
 Zakup prostora sa različitim sadržajima
 Mogućnost promena u režimu korišćenja prostora
 Adaptacija prostora u skladu sa striktnim uslovima zakupa i brenda
 Raznovrsna ponuda prostora po veličini
 Mogućnosti povezivanja tradicionalne i “IT” kupovine
 Integracija velikih trgovina i robnih kuća
 Izlog kao element identifikacije prostora i ponude

3
2. OBJEKTI TRGOVINE – ISTORIJSKI ASPEKTI I EVOLUTIVNI RAZVOJ

Trgovina je prisutna u svim istorijskim periodima u razvoju civilizacije kao jedna

od primarnih ljudskih delatnosti, prvo kroz neposrednu razmenu dobara i robe, a zatim sa
upotrebom novca i drugih vidova finasijskih sredstava. Ostaci nekadašnjih trgovačkih
objekata svedoče o značaju koji je trgovina imala širom sveta nezavisno od epohe ili
stepena razvijenosti društva u kojem se odvijala. Razvoj trgovine je pratio u potpunosti
tokove ljudske civilizacije. Oblici u kojima se ona manifestovala, bili su uvek u skladu sa
ekonomskim razvojem sredine, aktuelnim kulturnim modelom, socijalnim miljeom kao i
sa odgovarajućim tehničko-tehnološkim uslovima u njenoj eksploataciji.

O prostorima i objektima u kojima se odvijala trgovina u starom Egiptu nema

mnogo sačuvanih podataka ili odgovarajućih arheoloških ostataka. Prvi evidentni dokazi
o ovom vidu humane komunikacije i razmene dobara vezani su za istorijski period
klasične Grčke. Trgovina se u vremenu Helenske kulture odvijala na Agori, otvorenom
gradskom trgu koji su formirale palate vladara, brojni hramovi i javni objekti gradske
uprave. Ovaj prostor, pored osnovnih funkcija koje je kao trg pružao u vremenu rane
demokratije (za debate, parade, javne ili sportske manifestacije itd.), povremeno je bio
namenjen i trgovini koja se, tim povodom, odvijala na provizorno postavljenim tezgama
ili prostirkama koje su se privremeno polagale po tlu. Ovakav vid medjusobnog
prožimanja osnovnih gradskih funkcija i trgovine, od samog početka je odredio njihovu
blisku povezanost, kao i odgovarajuću dispoziciju i prostore u sklopu gradskog jezgra.

U starom Rimu, prostori namenjeni trgovini su pronašli svoje mesto u sklopu

Foruma, odnosno gradskih trgova koje su formirale zgrade državne uprave, bazilike,
palate i javna kupatila. Pored ovih objekata u sklopu Foruma nalaze se i natkriveni
prostori u kojima se trguje a gradski trg postaje složena urbana struktura u kojoj se po
prvi put u istoriji neprekidno prepliću sve javne gradske funkcije, uključujući i trgovinu.
Trgovački objekti u starom Rimu su se razlikovali, s obzirom na to šta se u njima
prodavalo (najčešće su se prodavali prehrambeni artikli i poljoprivredni proizvodi - kao
što se i danas trguje sa ovom vrstom robe na zelenim pijacama ili na orijentalnom
bazaru).

Trajanov Forum u Rimu (gradjen od 115. do 128.godine), bio je prostor izuzetnih

dimenzija, formiran kao niz terasastih objekata u lučnoj dispoziciji sa trgovačkim
prostorima koji su se pružali kroz četiri nivoa. Pod kolonadama u prizemlju objekata,
nalazile su se trgovine koje su bile u neposrednom kontaktu sa trgom. Iznad njih je bila
tzv.Velika Dvorana, prostor pod svodom koji je obuhvatao dve etaže sa trgovinama. Na
četvrtom nivou su se nalazile prodavnice orijentisane ka zajedničkoj terasi koja se pružala
duž kompleksa, a koja je istovremeno bila i dopunska veza sa neposrednim gradskim
okruženjem. Trgovački objekti na Trajanovom Forumu bili su formirani kao prostori sa
otvorenim frontovima na kojima se izlagala ponudjena roba i koji su uz to imali i jasno
odredjene prostore sa kasama za naplatu. Ovaj kompleks koji je obuhvatao više nivoa
namenjenih trgovini i koji je imao 150 prodavnica (u kojima se prodavalo vino, žito i
ulje), smatra se prvim centrom složene trgovačke strukture, pra-modelom koji je svoju

4
punu afirmaciju stekao tek u svojoj savremenoj interpretaciji (koja je mogla da odgovori
zahtevima trgovine i kapitala u sklopu novih odnosa u modernom društvu krajem
19.veka). Principi koji su još tada bili uspostavljeni u izlaganju i prodaji ponudjene robe i
danas egzistiraju, prilagodjeni drugačijim, aktuelnim tipovima trgovine (u vidu sajamske
promocije, prodaje specifične ili sezonske robe u odgovarajućim periodima).

Hronološki gledano, prve anglomeracije individualnih trgovina u obliku u kome

su i danas prisutne, nastaju u srednjem veku kada su prostori namenjeni trgovini bili, po
pravilu i najčešće, locirani u centru novih gradova. Sve veći promet robe i dobara sa
kojima se trgovalo, uslovio je i potrebu za neposrednom kontrolom trgovačkih tokova. U
periodu od 11. do 16. veka, u brojnim gradovima koji su nastajali širom Evrope zidaju se
“Gradske kuće“, višespratni objekti namenjeni ondašnjoj gradskoj administraciji i upravi.
Prizemlja ovih objekata su izmedju stubova noseće konstrukcije imala slobodno
organizovane prostore za trgovinu dok su spratovi bili podeljeni na radne i kancelarijske
prostorije. Ovakva funkcionalna organizacija je omogućavala laku i potpunu kontrolu nad
svakodnevnom ili sezonskom kupovinom i prodajom robe. U ovim centrima je
kontrolisana i gradnja novih trgovačkih prostora koji su se prema potrebama za
trgovinom i odgovarajućim poslovanjem širili u gradskom jezgru. Gradske kuće su
vremenom, sa većom ponudom raznovrsne robe, zidanjem i pregradjivanjem do tada
otvorenog prizemlja, promenile svoju unutrašnju organizaciju prostora. Ova intervencija
je omogućila i dalji razvoj, odnosno, proširenje postojećih trgovačkih usluga. Podela
prostora u prizemlju na manje celine (prodavnice različite robe) koje su bile orijentisane
ka okolnom otvorenom prostoru, odredila je potpuno novu strukturu, unutrašnju
organizaciju i kompoziciju trgovačkih objekata, koja će svoju punu afirmaciju steći tek sa
formiranjem savremenih pešačkih arkada i galerija

Prvi trgovački objekat formiran kao nezavisna celina lociran uz Gradsku kuću
izgradjen je u Breslau u 13.veku. Bila je to složena struktura sa četiri razdvojene celine
koje su obuhvatale prodavnice sa različitom ponudom robe, locirane duž otkrivenih ili
zasvodjenih, naglašeno linearnih galerijskih prostora.

Od 16. veka, veliki trgovački prostori se sve manje vezuju za centre gradskih
uprava ili cehovskih udruženja i postaju nezavisne celine. Ovi kompleksi su najčešće
formirani kao objekti koji u svojoj arhitektonskoj kompoziciji asociraju na strukturu
broda, sa naglašenim linearnim nizovima prodavnica i bočnih koridora. Narastajuće
potrebe za prometom novca i robe utiču na dispoziciju prvih trgovačkih ulica, kompleksa
i zona. Kompozicije gradova dobijaju nove programske i prostorne celine. Vrednosti koje
su se u tom periodu pokazale kao merilo bogatstva i moći ponekad bi se uspešno održale,
da bi savremeno osmišljenom rekonstrukcijom ponovo bile u potpunosti afirmisane.

Objekti trgovine koji su se u istom istorijskom periodu formirali na Bliskom

istoku i Mediteranu su u svojoj strukturi u mnogo čemu prevazilazili aktuelne evropske
tipove. Prodavnice i prateći trgovački prostori bili su organizovani na dva načina: kao
nizovi u sklopu natkrivenih pešačkih ulica ili kao „Suk“, orijentalni bazar sa složenom
prostornom strukturom. Ovi kompleksi, izuzetni u svojoj kompoziciji, veličini i

5
arhitektonskom izrazu, bili su uglavnom formirani od prodajnih prostora sa različitom
površinom, volumetrijom i gustom mrežom pešačkih i trgovačkih promenada izmedju
njih. Prodavnice na orijentu su uvek bile okrenute ka unutrašnjem prostoru, u skladu sa
klimatskim uslovima, tradicijom i kulturnim odlikama sredine.

Trgovina doživljava svoj procvat u periodu otkrivanja novih teritorija u svetu i sa

širenjem evropskog uticaja u okviru osvojenih kolonija. Naglašeni ekonomski uspon i
promene u poslovanju banaka i novoformiranih kompanija sa ograničenom
odgovornošću, sa kreditima i proširenim mogućnostima u trgovini, nametale su i nove
programske zahteve prilikom planiranja, projektovanja i gradnje trgovačkih objekata.
Krajem 16. veka nastaju prvi trgovački objekti nove generacije koji su omogućili da se u
okviru jednog objekta, na dva nivoa, organizuju različiti vidovi korišćenja i zakupa
prodajnog prostora. Poseban kvalitet ovakvog rešenja bio je u organizaciji trgovine. Na
spratu se trgovalo sa luksuznom robom, na slobodno stojećim prodajnim pultovima
postavljenim sa obe strane kontinualnog koridora i bez pregrada izmedju prodajnih
mesta. Pultovi za trgovinu u prizemlju, izdavali su se zakupcima u skladu sa ponudom i
potražnjom odredjene sezonske robe. Ovakva organizacija prostora dobija svoju punu
afirmaciju tek u 19. veku, kada arkade i robne kuće postaju dominantni tipološki modeli
trgovačkih objekata.

Prodavnice u sklopu uličnih frontova vremenom postaju sve više prisutne. Vrsta
trgovine i usluga bila je pod strogom kontrolom trgovačkih esnafa, a ulice su često nosile
i nazive po vrsti robe koja se u njima prodavala (Milk Street, Bread Street, Rue da
Lingerie, Fišekdžiska ulica itd.). U sklopu trgovačkih ulica u gradovima na severu
Evrope, nadstrešnice ispred prodavnica su bile obavezni deo uličnog fronta, kao zaštita
od vremenskih neprilika. Na jugu Evrope, prizemlja sa trgovinama su najčešće bila
povučena ispod ozidanih kolonada koja su kupce, prodavce i prolaznike branile od jakog
sunca omogućavajući im pri tome neometano kretanje duž ulice i lak pristup
prodavnicama. Prve radnje ovakvog tipa bile su rešene kao delimično otvoreni prostori
odvojeni od ulice samo sa pultom za robu koja se prodaje i na kome se nalazila kasa za
naplatu (kupcima nije bio dozvoljen pristup unutrašnjem prostoru prodavnice). Prostor
prodavnice se zatvarao noću sa paravanima i pokretnim drvenim roletnama.

Nova tehnološka rešenja u proizvodnji stakla omogućila su veću i slobodniju

primenu ovog materijala u zastakljivanju prodavnica. Frontovi trgovina, sa novim
staklenim pregradama ka otvorenom javnom prostoru, više nisu bili jedina zona kontakta
u okviru prodavnice. Kase za naplatu kupljene robe bile su locirane u dubini prodajnog
prostora, što je kupcima omogućavalo da se mnogo bolje, u dužem vremenskom
intervalu, upoznaju sa ponudjenom robom. Prvi zastakljeni izlozi postavljaju se na
frontovima prodavnica početkom 18. veka, kao mreža (saće) koju su formirale male
površine vrlo debelog stakla. Osnovna funkcija ovih pregrada bila je samo u zaštiti
unutrašnjeg prostora od spoljnih uticaja i kradje. Izlozi, kao prostori za promociju robe,
dobijaju svoju funkciju tek u 19. veku, kada su nova tehnološka rešenja u proizvodnji
stakla omogućila masovnu proizvodnju većih i tanjih staklenih površina i njihovu laku
montažu.

6
 Potrebe za novim trgovačkim prostorima u 18. i 19. veku, imale su presudan
uticaj u konstruisanju i organizaciji novih natkrivenih pijačnih i sajmskih hala. Pored robe
sa kojom se svakodnevno trgovalo na slobodno organizovanim tezgama, u ovim
prostorima se formiraju i grupe prodavnica za promociju i prodaju ekskluzivne robe.

Osnovne karakteristike objekata trgovine u njihovoj evoluciji do 19. veka su:

 Veza izmedju prostora namenjenih trgovini i gradskih centara uspostavlja se još

od prvih perioda u nastanku gradova.
 Formiraju se neposredne veze izmedju trgovine, javnih aktivnosti i zabave
 Prodavnice imaju funkciju dodatnog (sekundarnog) sadržaja u sklopu objekata sa
javnom (primarnom) namenom.
 Trgovine od početka formiraju posebne celine u okviru složene strukture ovih
objekata.
 Prve nezavisni trgovački objekti u Evropi bili su namenjeni prodaji robe
svakodnevne potrošnje.
 Na Orijentu se formiraju prvi tržni centri, složene trgovačke celine sa raznovrsnim
prodavnicama, uslugama i naglašenim arhitektonskim rešenjima u prostoru.
 Prihvataju se i štite zatečene karakteristike u gradskom jezgru koje evoluira u
prostornu celinu sa novom trgovačkom namenom.
 Tehnološka rešenja su promenila i unapredila prostore trgovine.
 Trgovački objekati su svojom organizacijom i formom u ovom periodu odredili
elemente i principe u njihovom budućem komponovanju:
-Prodavnice su približno iste veličine, linearno grupisane duž pešačkih
koridora, često sa obe njegove strane.
-Trgovački prostori mogu da se organizuju u okviru dve ili više etaža.
-Komunikacije izmedju prodavnica su zaštićene krovnom konstrukcijom
(zidana struktura ili konstrukcija od drveta u ranom periodu, zastakljena čelična
konstrukcija od 19. veka).
-Prodavnice se postavljaju po dubini pokrivenih arkada.
-Grupe prodavnica i pripadajući koridori vremenom formiraju složenu
prostornu i funkcionalnu mrežu.

U devetnaestom veku formiraju se prvi savremeni tipovi trgovačkih

objekata, arkade i robne kuće. Arkade ili galerije, nastaju kao odgovor na sve prisutniju
potrebu za povezivanjem nezavisnih prodavnica u gradskom tkivu i one se pojavljuju
skoro istovremeno u svim velikim evropskim gradovima (Milanu, Londonu, Parizu ili
Berlinu npr.).

Robne kuće su egzistirale od svog nastanka kao višespratni objekti u kojima je u

okvirima jedinstvenog prostora po prvi put bio omogućen veliki izbor robe za prodaju.
Osnovna funkcija ovih objekta bila je dopunjena i kvalitetnom pratećom uslugom, sa
upotrebom aktuelnih tehničkih i tehnoloških rešenja u njihovom sklopu (u vezi sa
održavanjem objekta, snabdevanjem i skladištenjem robe, pratećim servisnim funkcijama,
vertikalnim komunikacijama u okviru robne kuće).

7
 3. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI - ARKADE / GALERIJE

Arkade ili galerije su prvi trgovački objekti nove generacije koji su po svojoj
organizaciji i strukturi mogli da odgovore zahtevima koji su se pojavili u trgovini, u
periodu promenjenih društvenih odnosa na počeku 19. veka. Sve veća i bogatija ponuda
robe na tržištu uticala je na formiranje trgovačkih prostora koji su postali jasno definisani
i potpuno nezavisni po svojoj funkciji u organizaciji prodaje i svoje celovite strukture.
Prva arkada je izgradjena u Parizu (Galerie de Bois) 1788. godine, da bi tokom 19. veka
ovaj tip trgovačkog objekta bio prisutan u svim većim gradovima u Evropi (do početka
Drugog svetskog rata, u svetu je bilo skoro 300 galerija).

Ulice su u periodu razvitka i širenja velikih gradova postale izuzetno opterećene,

neprijatne za kretanje i sve manje podobne za postavljanje trgovina koje bi imale
naglašene ulične frontove. Potrebe za novim vidom komunikacija u toku trgovine uticale
su na promene u već stvorenoj gradskoj matrici. Arkade su nastale kao rešenje koje je
nudilo pravu meru sigurnosti, prijatnosti i podsticaja prilikom kupovine. Prodavnice u
sklopu galerija su bile približno istih veličina i uvek postavljene sa obe podužne strane
pešačkog koridora. Prva generacija ovakvih objekata najčešće je nastala kao veza izmedju
već postojećih ulica izuzetno opeterećenih kolskim saobraćajem. Tehnička ograničenja
koja se odnosila na mogućnosti u natkrivanju ovih koridora odredjivala su i njihovu
najveću moguću širinu, koja je u okviru prvih arkada bila izrazito uska, sa maksimalnim
rasponom od samo 3m.

Ekspanzija trgovine i sve veći asortiman ponudjene robe koja se prodavala, uticali
su da su se i galerije, kao tipološki model, vremenom modifikovale u složene trgovačke
strukture (Pariz, London ili Milano, gde je galerija “Vitorio Emanuele”, svojom pojavom
i uticajem doslovno stekla status trgovačke "Katedrale"). Pešački koridori su vremenom
postajali sve širi i arkade su se formirale kao prostrane natkrivene ulice koje su kupcima
omogućavale da se u njima u potpunosti sa lakoćom orijentišu, pružajući im uz to i
ugodnosti u brojnim pratećim uslugama.

Novi konstruktivni sistemi, korišćeni u pokrivanju ovih pešačkih ulica, sa

primenom čelika i ravnog stakla, omogućili su izgradnju galerija velikih proporcija, sa
nizovima prodavnica koje se nisu pružale samo u prizemlju pokrivenog koridora već i u
sklopu pripadajućih višespratnih objekata (u tipu robnih kuća). Mnogi savremeni
trgovački centri, ne samo u okviru intervencija u gradskom jezgru, baziraju svoju
organizaciju na iskustvima koja su stečena na primeru ovakvih galerija.

8
 4. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI - ROBNE KUĆE

Robne kuće su imale presudan uticaj u odredjivanju i prihvatanju savremenih

principa trgovanja. One su bile dominantan tip trgovačkih objekata u vremenskom
periodu koji je bio duži od sto godina (od sredine 19.veka sve do pojave savremenih
tržnih centara u drugoj polovini 20.veka).

Objekti koji su generisali pojavu robnih kuća bile su tzv. „Nove prodavnice“
(Magasins de nouveautés, fr.) u Parizu, u kojima je po prvi put bilo organizovano da se
jedinstvena roba prodavala po istoj ceni u okviru celog objekta. U robnim kućama, kao
osnovni princip u okviru trgovačke ponude, primenjuje se ovakav vid prodaje. Za razliku
od skromnog izbora u robi koji je bio ponudjen u okviru pariskih “Magasains”, robne
kuće su nudile daleko širi izbor i ponudu koja bila dostupna skoro svim potencijalnim
kupcima. Osnovne odlike ovog tipa trgovačkih objekata bile su jedinstvena uprava i
kontrola trgovine pod tzv. “jednim krovom”.

Prva robna kuća “A Bon Marché”, bila je otvorena u Parizu 1852. godine. Ovaj
objekat je bio izuzetno uspešan u svom poslovanju i u relativno kratkom periodu, do
1876. godine, bio je rekonstruisan i proširen tri puta. Poslednjom rekonstrukcijom je
formiran celoviti unutrašnji prostor pod zastakljenim krovom, u kome su otvorene
galerije na tri nivoa obuhvatale hol i stepenište sa naglašenom dispozicijom u njemu.
Ovakav vid organizacije prostora biće karakterističan za robne kuće u dugom
vremenskom periodu. Pozicioniranjem i isticanjem stepeništa prostor se sagledavao u
celosti a lanterne su, kao dopuna prirodnog osvetljaja u enterijeru, omogućavale da se
postigne specifičan i ugodan utisak. Na ovom objektu je jasno iskazan koncept koji će
uvek biti prisutan u oblikovanju i komponovanju robnih kuća - isticanje na
prepoznatljivoj formi i ekspresivnom izrazu u kompoziciji objekta (u skladu sa
najsavremenijim tehničkim mogućnostima u gradnji).

Robne kuće su u organizaciji i strukturi prostora vrlo često bili ispred vremena u
odnosu na druge javne objekte. Primena livenog gvoždja kao materijala u sklopu
primarnog konstruktivnog sistema, omogućila je nova prostorna i funkcionalna rešenja
robnih kuća. Spratnost objekata je povećana na više od pet korisnih etaža koje su bile u
funkciji prodaje izložene robe. Slobodno koncipirani prostori omogućavali su u enterijeru
njihovu laku i pogodnu adaptaciju s obzirom na vrstu robe i režim prodaje. Prve robne
kuće u Parizu, iako konstruisane u novom sistemu, još uvek su u kompoziciji i
oblikovanju svojih fasada zadržale klasične elemente. Spoljni zidovi su tretirani u maniru
klasicizma i bili su obloženi sa teškim kamenim pločama. Jedini ustupak koji je bio
prihvaćen, u skladu sa novim tipološkim karakteristikama ovih objekata, bili su
zastakljeni prozorski elementi, postavljeni kroz dve etaže (prizemlje i mezanin, prvi i
drugi sprat).

Robne kuće na tlu SAD-a, imale su približno istu genezu i evoluciju u ranom
periodu svog razvoja. Tehnička i tehnološka rešenja koja su bila omogućena korišćenjem
čelika kao osnovnog materijala u formiranju skeletnog konstruktivnog sistema, donela su

9
potpuno nove prostorne mogućnosti u organizaciji objekata trgovine. Novi koncepti u
projektovanju robnih kuća formiraju se u skladu sa unapredjenom funkcionalnom
organizacijom prostora u okviru ove grupe objekata (od površina koje su bile namenjene
prodaji do poslovnih prostorija, servisnih i tehnoloških koridora) uključujući i primenu
savremenih materijala u oblikovanju i komponovanju objekta u celini.

Robna kuća “Carson Pirie Scott” (Chicago, 1904.god. arh. Louis Sullivan),
svojom visinom (12 etaža) i morfološkim elementima u komponovanju, bila je objekat -
manifest novih principa koji su zastupali arhitekte i graditelji u okvirima Čikaške škole
arhitekture. Na ovoj zgradi su adekvatno primenjeni materijali “nove” generacije (čelični
elementi, ravno staklo velikih dimenzija, fasadne obloge od tanjih kamenih ploča). Velike
zastakljene površine pružale su kvalitetniji osvetljaj u enterijeru, što je uticalo i na veće
mogućnosti u organizaciji prodajnog prostora.

Nove tendencije u projektovanju i izgradnji robnih kuća postaju prisutne i u

evropskim okvirima, krajem 19. i na početku 20. veka. Na robnoj kući “Hermann Tietz”
u Berlinu (1898.god.), po prvi put su na jednom objektu bile u celini zastakljene četiri
etaže objekta, sa staklenim frontovima izuzetno velikih dimenzija (27x17m). Nova
generacija trgovačkih objekata ovog tipa razvijala se pod direktnim uticajem savremenih
tehničkih i tehnoloških rešenja koja su dovela do promena u organizaciji prostora i
pripadajućih vertikalnih komunikacija. Uvodjenje eskalatora u robnim kućama
predstavlja prekretnicu u odnosu na kompletnu dotadašnju organizaciju unutrašnjeg
prostora. Vertikalne komunikacije dobijaju na svom intenzitetu, a lakoća pristupa ka
svakoj od etaža u okviru objekta omogućava nova proširenja u odnosu na vrstu robe i
mogućnosti njene prezentacije i prodaje.

Radikalni principi u okviru novih postulata u arhitekturi Modernog pravca (sa

negacijom dotadašnjih postojećih stavova u arhitekturi), pronalaze svoju primenu i u
rešenju robnih kuća kao objektu-manifestu avangardnih ekonomskih, socijalnih i
kulturnih modela savremenog društva u prvoj polovini 20. veka. Robne kuće
“Schocken” (Štutgart, 1926.god. i Šemnic, 1928. god.), autora Erika Mendelsona
smatraju se prototipom nove generacije ovih objekata, sa ritmičnom podelom i
neprekinutim horizontalnim nizovima zastastakljenih površina i punih parapeta.
Prozračna i pregledna prizemlja u staklu sa izlozima koji su omogućavali vizure po
dubini objekta, neposredno su povezivala enterijer (aktuelnu ekspoziciju robe) i
neposrednu okolinu, privlačeći pri tome potencijalne kupce i druge posetioce.

Robne kuće su u periodu posle Drugog svetskog rata izgubile svoj dominantan
položaj da, kao objekti trgovine sa odabranom ponudom, obavezno nude i odgovarajuća
ekskluzivna arhitektonska rešenja. Ekonomski uslovi su diktirali nove, sada redukovane
pristupe u toku izrade osnovnog koncepta i strukture koju je trebalo projektovati, izgraditi
i otvoriti u što kraćem vremenskom periodu. Nova rešenja bila su više nego skromna i
vrlo često neafirmativna za ovaj tip trgovačkih objekata. Ovakav pristup imaće svoju
primenu sve do početka osamdestih godina prošlog veka, kada će robne kuće doživeti
svoju punu reafirmaciju. Aktuelni model ovog tipa trgovačkih objekata koncipiran je da

10
može da se manifestuje dvojako - kao samostalni objekat sa potpuno odredjenom
specifičnom ponudom ili kao integralni deo u sklopu velikih tržnih centara.

5. TRŽNI CENTRI – KATEGORIZACIJA

Različiti tipovi tržnih centara se pojavljuju u kontinuitetu kao odgovori na stalne

promene u sferi trgovine koje se manifestuju u odgovarajućem kontekstu (ekonomskom,
kulturnom i prostornom-fizičkom). Brojni novi modeli, u okolnostima kada su nastali, ne
isključuju iz funkcije već postojeće tipove trgovina već utiču na genezu novih tipova
(proisteklih iz prethodnih oblika). Ovakav evolutivni proces svedoči o održivosti ovog
tipa javnih objekata i mogućnosti njihove uspešne adaptacije u novim uslovima.
Mogućnosti uspešnog razvoja ove grupe objekata manifestovale su se u enormnom
povećanju karakterističnih tipova tržnih centara (od sedam, u 1990. godini do, približno,
dvadeset tipova danas).

Promene u strukturi tržnih centara najviše se manifestuju u njihovoj ponudi. Ovi

objekti postaju sve manje opšti u odnosu na robu ili usluge, a sve više specijalizovani po
ponudi koja se prilagodjava tržištu i mogućim korisnicima. Analize i istraživanja sa
ciljem da se utvrde veličine mogućih kapaciteta i potrošnje u okviru tržnog centra, kao i
njihov medjusobni odnos, sprovode se pre nego što se otpočne sa projektovanjem. Merila
za kategorizaciju ovih objekata su vrlo raznolika i variraju u odnosu na vreme i okonosti
u kojima su radjena. Kriterijumi sa kojima je moguće odrediti kategoriju odgovarajućeg
savremenog tržnog centra odredjuju se su u skladu sa aktuelnim kontekstom:

 Broj stanovnika i mogućih korisnika odredjuje osnovnu kategoriju centra

(regionalni, oblasni, lokalni)
 Lokacija – u okviru gradskog jezgra, na slobodnim teritorijama van
gradova i na prethodno izgradjenim područjima po obodu grada
 Sklop trgovine i dopunskih sadržaja u sklopu centra (izbor i medjusobni
odnos)
 Vrsta prodaje (od “outlet“ ponude do izbora isključivo ekskluzivne robe)
 Morfologija neposrednog okruženja
 Sinteza sa drugim objektima javnih i gradskih funkcija (saobraćajni
terminali, poslovni objekti, bolnice i terapeutski centri, objekti za
edukaciju, sport)

6. TRŽNI CENTRI - GENEZA

Prvi tržni centri, nastali u SAD u prvoj polovini 20. veka, bili su locirani po
obodima gradova kao odgovor na probleme koji su bili prouzrokovani sve većom
koncentracijom novih trgovačkih sadržaja u gradskim centrima. Velika gustina u urbanoj
strukturi dovodila je zagušenja u sve intenzivnijem saobraćaju. Prateći programi u okviru
novih trgovina su takodje nudili i odredjene odgovore u odnosu na aktuelnu demografsku

11
situaciju i nove socijalne zahteve vezane za populaciju, uslove stanovanja i rada, kao i
ubrzanih društvenih promena koje su se u ovom periodu odvijale.

“Country Club Plaza“ u Teksasu (1922.godina) bio je prvi objekat ove vrste ali su
pravi, prepoznatljivi centri ovog tipa, nastali tek posle Drugog svetskog rata, kada su
nove društvene okolnosti u potpunosti omogućile njihovu ekspanziju i ubrzani rast.

Uslovi za ovako naglašeno širenje tržnih centara po obodima gradova bili su:

 Demografski priraštaj stanovništva

 Restrikcija prostora za moguće širenje trgovine u gradskim jezgrima
 Mogućnosti u nabavci i sve većem korišćenju atomobila
 Saobraćajna zagušenja u gradskim centrima
 Obilje slobodnog i dostupnog zemljišta po obodima gradova
 Nova tehnološka rešenja vezana za klimatizaciju, ventilaciju i osvetljenje

Brojni gradovi u SAD, početkom 50-ih godina prošlog veka, bili su doslovno
zagušeni saobraćajem. Gusta mreža autoputeva i njihovih petlji izgradjena je kao odgovor
na nove uslove u saobraćaju koji su nastali usled enormno povećanog broja vozila. Kruta
saobraćajna matrica, koja je povezivala stambene anglomeracije po obodima gradova,
ostavljala je velike površine preostalog i neiskorišćenog zemljišta izmedju puteva koje su
bile izuzetno povoljne lokacije za izgradnju tržnih centara nove generacije. U ovom
periodu, tržni centri se lociraju po obodu grada (Suburban Mall, eng.) i postaju
prepoznatljiv model za ovako koncipiran tip trgovačkih objekata.

Njihov broj se od 1945. godine, kada ih je bilo samo 45 na celoj teritoriji SAD,
povećao na skoro 3000 do 1958. godine. Osnovni principi u komponovanju ovih objekata
bili su u jasnoj organizaciji prodajnih prostora (linearni nizovi manjih prodavnica
postavljeni su duž pešačkih koridora, velike trgovine su reperi ili čvorna mesta u okviru
centra) i u striktnom odvajanju pešačkog od kolskog saobraćaja i prostora za parkiranje
vozila.

Prvi savremeni tržni centar, koji u svojoj organizaciji sadrži sve atribute objekta
složene programske i prostorne strukture, bio je „Northland Shopping Centre“ u blizini
Detroita (autor arh.Viktor Gruen, 1954. god.). Arhitektonsko rešenje ovog objekta, sa
prodavnicama koje su grupisane oko velikog trgovačkog objekta (chain store, eng.) u
centru kompleksa, poslužilo je kao prototip koji je našao svoju punu primenu u okviru
brojnih novoizgrađenih tržnih centara. U sklopu trgovačkog kompleksa „Southdale“
pored Mineapolisa (arh. Gruen,1956. god.), po prvi put je prostor tržnog centra u celosti
zatvoren i klimatizovan. Ovakvo termotehničko rešenje je u potpunosti opravdalo svoju
primenu i ustanovilo je nove standarde koji su se podrazumevali prilikom projektovanja
tržnih centara u svim narednim periodima.

12
 Odnosi stanovnika gradova prema javnim prostorima u kojima borave menjaju se
sa pojavom ove tipološke grupe objekata trgovine. Tržni centri polako preuzimaju bitne
gradske funkcije, formiraju se kao specifični sublimati gradova, postajući pri tome i
njihova dopuna u formiranju novih kvalitenih odnosa (socijalnih, ekonomskih, emotivnih
itd.). Moć i značaj, koji su ovi objekti imali na širem društvenom planu, precizno su
iskazani ukupnim brojem aktivnih centara na teritoriji SAD (više od 45000 početkom
novog milenijuma).

7. TRGOVAČKE CELINE U OKVIRU GRADOVA

Urbanistički uslovi vezani za objekte trgovine sa kojima su bili suočeni gradovi u

Evropi posle Drugog svetskog rata, u mnogome su se razlikovali od onih koji su odredili
njihova prostorna rešenja u SAD. Rekonstrukcija i nova gradnja u sklopu razorenih
gradskih celina, bila je prioritet u toku procesa revitalizacije i reafirmacije gradova kao
kulturnih modela. Zajednički faktor za oba područja (Evropa i SAD) bio je rast
atomobilskog saobraćaja, sa sve većim brojem novih vozila. Dok se u Americi ovaj
problem rešavao preklapanjem saobraćaja i objekata trgovine po obodu grada, u Evropi je
sprovedena kontrolisana separacija saobraćaja koja je, izmeštanjem teškog saobraćaja van
gradskog jezgra, omogućila da se stvore prostori koji su činili sintezu pešačkih koridora i
trgovačkih oblasti u gradskom jezgru.

Jedan od prvih i najboljih primera ovakve intervencije u gradskom tkivu,

sproveden je u rekonstrukciji oblasti Lijnbaan u Roterdamu, Holandija (autori, Van den
Broek i Bakema, 1953.god.), koja je formirana kao pešačka ulica sa kontinualnim
nizovima dvoetažnih prodavnica sa obe podužne strane. Zastakljene nadstrešnice,
postavljene ispred izloga, štitile su prolaznike od vremenskih nepogoda, dok su svojom
ritmičnom dispozicijom u poprečnom pravcu omogućavale da se identifikuju nezavisne
prostorne celine. Kontinualni pešački tok je po dužini sukcesivno prekidan nizom kolskih
ulica sa kojih je bilo omogućeno opsluživanje ovog prostora. Ovaj tip urbane
rekonstrukcije će imati mnogobrojne reinterpretaciju u okviru brojnih evropskih gradova
(Kopenhagen, Štokholm, Keln). Bitne karakteristike u programu, strukturi i kompoziciji
ovakvih celina bile se u njihovom neposrednom kontaktu sa drugim gradskim sadržajima
u okruženju pri čemu su stambeni objekti najčešće imali prioritet. Ovo su prvi trgovački
objekti i celine koji su, po uzoru na arkade, bili namenski gradjeni širom Evrope.

8. TRŽNI CENTRI U GRADSKOM JEZGRU

Tržni centri kao nezavisne jedinice u okviru gradskog centra nastaju usled potrebe
za revitalizacijom već formirane urbane strukture i sa ciljem da se aktivno unaprede
evidentni i brojni kvaliteti koji u ovoj sredini već postoje. Novi aspekti u odnosu na
moguće intervencije vezani su za faktore koji utiču na izbor adekvatnog programskog i
prostornog rešenja: reakcije budućih korisnika ovih sadržaja (identifikacija, laka
adaptacija, kohezija pozitivnih uticaja, formiranje novih navika), očekivana planerska
kontrola u okviru prostora veće održivosti, urbani modus koji afirmiše vidove trgovine
povezane sa otvorenim gradskim prostorima (ulice i trgovi).

13
 Prodavnice u gradskom jezgru su raznovrsne i brojne i one, u velikoj meri, mogu
da odrede i specifične osobine u strukturi svakog grada. Centri gradova su središta u
kojima se personalni i javni interesi konstantno prepliću. Puna odgovornost u
pronalaženju realnog balansa izmedju njih je preduslov da bi se uopšte pristupilo pravom
konceptu u formiranju složenih struktura tržnih centara u ovako odredjenom kontekstu.

Decentralizacija u organizaciji trgovine (koja je obuhvatala kupovinu na veliko i

nabavku prehrambene ili lako kvarljive robe u supermarketu i tržnom centru), uslovila je
da trgovačka ponuda u okviru gradskog jezgra, u dužem vremenskom periodu, bude
mahom fokusirana na specijalizovanu i ekskluzivnu robu. Adekvatno povezivanje
sadržaja trgovine, kulture i dopunskih usluga u centru grada utiče na formiranje novih
kvalitetnih uslova za unapredjenje postojećeg urbanog miljea. Tržni centri, kao
programska i prostorna sinteza različitih sadržaja, nude odgovarajuća rešenja sa kojima je
rekonstrukcija i revitalizacija gradskih centara u potpunosti sprovedena.

Kriterijumi za dispoziciju tržnog centra u gradskom jezgru su:

 Postojeća sobraćajna mreža na predmetnoj lokaciji – mogući kapaciteti u

opterećenju i promeni režima (pristup kamiona za dostavu robe i odnošenje
otpada, pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoći, automobila u velikom broju itd.)

 Postojeća trgovačka ponuda u njen uticaj na nove sadržaje trgovine

 Kapaciteti i vrste usluga na lokaciji i njihovo uključivanje u budući sklop

 Mogućnosti u dodatnom opterećenju svih instalacija u postojećem sistemu.

 Ustanovljeni stepen zaštite u okviru istorijskih i ambijentalnih vrednosti objekata

u gradskom centru – mogućnosti i nivoi intervencija u prostoru, uključivanje već
postojećih vrednih objekata i celina.

 Uvažavanje programskih i prostornih kvaliteta u postojećoj ponudi trgovačkih

objekata – (tipovi, vrsta usluge i ponude, već ostvarena mreža pešačkih
komunikacija izmedju njih)

 Mogućnosti u ostvarivanju lakog i direktnog kontakta izmedju nove strukture i

neposrednog okruženja.

 Poštovanje već postojećih pešačkih tokova u gradskom jezgru

 Procena arhitektonskih karakteristika postojećih objekata u kontekstu kao

preduslov u odredjivanju pravilnog koncepta u rešenju novog sklopa.

 Provera tipoloških karakteristika objekata u širem okruženju i njihovog mogućeg

uticaja na novi sklop u gradskom jezgru

14
 9. SAVREMENI PRODAJNI PROSTORI – MODUSI I UTICAJI

Trgovina je zadržala, u odnosu na njen konstantni uticaj i značaj, svoju specifičnu i

istaknutu ulogu u savremenom društvu. Objekti u kojima se ona kao primarna delatnost i
dalje odvija nalaze se u širokom spektru mogućih arhitektonskih rešenja. Trguje se u
neposrednom kontaktu na otvorenim pijacama, u kioscima i malim prodavnicama (sa
promenljivom ponudom u vrsti robe i prodaje), prodavnicama standardnih veličina (za
robu široke potrošnje ili specijalne namene), robnim kućama, tržnim centrima ili u
drugim složenim kompleksima koji pored trgovačkih sadržaja u svojoj ponudi imaju i one
namenjene zabavi, rekreaciji, uslugama i poslovanju. Mogućnosti kupovine u vidu
posredne prodaje robe (korišćenjem telefona ili kompjutera) manifestuju se danas kao
novi standardi u svetskim razmerama.

Ovako široki spektar tipova u okviru trgovačkih objekata odredio je stav da ne

postoje isključiva i strogo definisana rešenja koja bi unapred i bez ikakve nedoumice
omogućila da samo odredjene forme objekata mogu da zadovolje ovu složenu funkciju.
Dileme u vezi sa pozicijom i ekspresijom ovog tipa javnih objekata su brojne i odnose
se na moguće aspekte u odnosu na: lokaciju i status koji trgovački objekti imaju u odnosu
na okruženje (deo gradske teksture ili ne), njihovu veličinu i ekspoziciju (skromni ili
dominantni) i strukturu predvidjenog programa.

Istraživanja koja su se odnosila na fenomen trgovine odredila su tri važna aspekta

u odnosu na tip i karakter savremenih trgovačkih objekata, koji utiču na njihovu strukturu
i za koje se predvidja da će imati presudan uticaj i u budućnosti:

1. Tehnički aspekt, odnosno, uticaj saobraćaja, posebno automobilskog.

2. Personalni aspekti, ili uključivanje emotivnog, individualnog odnosa korisnika kao
faktora u izboru adekvatnog programa i koncepta u arhitektonskom rešenju trgovina.
3. Aspekt u odnosu na kontekst i moguću interakciju izmedju trgovačkih sadržaja i
okruženja.

1. Uticaj saobraćaja

Razvoj automobilske industrije posle Drugog svetskog rata, a pogotovu posle

1950. godine, doveo je do intenzivnih promena i prenamene u korišćenju postojećih
ruralnih područja. Planska urbanizacija sa formiranjem novih stambenih kompleksa po
obodima ili izvan postojećih urbanih celina (naglašeno u okviru SAD i delimično u
Evropi), neposredno je uticala na organizaciju dopunskih sadržaja u okviru ovih
anglomeracija, sa novim tržnim centrima koji će obeležiti oblike trgovine u drugoj
polovini 20. veka. Ovi objekti su kao preduslov za efikasno poslovanje morali da
obezbede u svom sklopu i kvalitetna saobraćajna rešenja u vezi sa snabdevanjem,
neophodnom evakuacijom svih vrsta otpada, dovoljnim brojem parking mesta za
posetioce i korisnike centra. Ovakav tehnički modus je postao obavezan u svim
dispozicijama trgovačkih objekata.

15
 Nezavisno od toga da li se radi o velikom tržnom centru na periferiji grada ili
robnoj kući, supermarketu, otvorenoj pijaci, specijalizovanim prodavnicama u centru
grada, objektima koji su naknadnom rekonstrukcijom prenamenjeni u trgovine - potreba
za neophodnim brojem parking mesta (za kupce i zaposlene) kao i adekvatne pripadajuće
površine za saobraćaj i snabdevanje su preduslov za njihovo postojanje.
Broj automobila u vlasništvu se danas često koristi i kao merilo standarda u
svakodnevnom životu (dva ili tri vozila u porodici je standard u razvijenim zemljama), i
ovo je nezobilazni faktor o kome se mora voditi računa.

2. Uticaj emocija

Postulati moderne arhitekture, da se samo kroz funkcionalno rešenje i

odgovarajući konstruktivni sklop mogu proceniti ostvareni kvaliteti u arhitektonskom
sklopu, decenijama su bili jedini priznati modusi u planiranju, projektovanju i izgradnji
objekata. Novi kriterijumi, u skladu sa savremenim uticajima i promenama koje su se
manifestovale u okvirima arhitektonske teorije i prakse, preuzimaju njihovu poziciju i
prostor se sve više odredjuje kao mesto (topos) na kome se metaforično prepliću "dva
pola magneta", sa prožimanjem racionalnog i emocionalnog u doživljaju, percepciji i
neposrednom korišćenju prostora.
Prostori u oviru složenih trgovačkih celina, pored neophodne funkcionalnosti u
njihovom korišćenju, morali bi po ovim aspektima da budu i:

 Specifični (da budu originalni u ekspoziciji, ponudi robe, modalitetima u

prodaji)
 privlačni (da omoguće konzumentu da se prijatno oseća i spontano
prihvata prostor koji mu je privlačan, nenametljiv)
 prepoznatljivi (da poseduju karakteristične elemente u okviru prostorne
celine i detalja, adekvatno rešenje izloga, grafičkih oznaka)
 prilagodljivi (da omoguće dopunu ili proširenje osnovne funkcije sa
komplementarnim sadržajima: kafe, restoran, prostori za decu itd.).

3. Interakcija izmedju objekata i okruženja

Trgovina nikada nije bila izolovana delatnost već je kao integralni deo društvenog
života oduvek bila u direktnoj i čvrstoj vezi sa demografskim i fizičkim okruženjem.
Kontrola njenog uticaja na neposrednu okolinu je od izuzetne važnosti u cilju očuvanja
zdrave životne sredine, smanjivanja već prisutnog zagadjenja i formiranja ekološki
kvalitetnijeg prostora. Uspešno ostvarena interakcija izmedju trgovačkih objekata i
njihovog okruženja je od posebnog značaja u okviru rekonstrukcija zaštićenih gradskih
centara (pogotovu u uslovima kada se neizbežne radikalne prostorne intervencije).

16
10. SAVREMENI TRGOVAČKI OBJEKTI (EVOLUTIVNI RAZVOJ) - REZIME

1900-1920

 Robne kuće se šire po gradovima u Evropi i SAD

 Novi mehanički izumi omogućavaju da se prostori trgovine prošire
 Novi skeltni sistemi sa konstrukcijom od čeličnih ramova omogućavaju da se
formiraju velike trgovine sa promenljivim (prilagodljivim) prostorima za prodaju
 Prvi eskalatori postavljeni u robnim kućama olakšavaju masovno vertikalno
kretanje po objektu

1920-1940

 Otvoren je prvi tržni centar - Country Club Plaza, Kansas City, 1922.g
 Kolica za kupovinu su po prvi put u upotrebi – Houston, Texas
 Pojedine kompanije omogućavaju svojim radnicima korišćenje korporativne
kreditne kartice za plaćanje
 Robne kuće se šire po predgradjima u SAD
 Prva samoposluga je otvorena – King Kullen, Long Island, New York, 1930.g.
 Fluorescentne svetiljke donose nove mogućnosti u osvetljenju velikih trgovina

1945-1950

 Različiti pristupi u odnosu prema objektima trgovine u Evropi i SAD

 Nova trgovačka područja kao odgovor na ubzani ekonomski rast
 Sve veći broj automobila postaje preduslov u planiranju objekata trgovine
 Prvi savremeni tržni centri u SAD, na otvorenim prostorima pored autoputeva i
saobraćajnih čvorišta– sa pokrivenim (na severu) i otkrivenim (na jugu)
komunikacijama
 Otvoreni tržni centri kao deo gradske matrice u Evropi

1950-1960

 Eskalatori se koriste kao standardno tehničko rešenje u sklopu vertikalnih

komunikacija
 Nova generacija tržnih centara u SAD, po obodima gradova
 Prva generacija kreditnih kartica koje se koriste u kupovini-“Diners Club“
 Prve elektične kase u prodavnicama
 Norhland Shopping Centre, Detroit, 1954. godina, arh. V.Gruen
 Southdale, Edina, Mineapolis, 1956. godina, arh V. Gruen
 Klimatizacija se koristi da bi se smanjili efekti zagrevanja koje nastaje zbog
primene novog tipa svetiljki u enterijeru

17
  Tržni centri sa otvorenim pešačkim koridorima u Evropi – Lijnbaan, Roterdam,
1951. god.

1960-1970

 Optička vlakna - nova tehnološka rešenja u osvetljenju

 Nove trgovačke oblasti se sve više uključuju u program rekonstrukcije evropskih
gradova
 Prvi tržni centri u kojima se koristi isključivo veštačko osvetljenje, Birmngem i
London, 1964. god.
 Prvi tržni centar sa specijalizovanom ponudom u maloprodaji, San Francisko,
1964. god.
 Prvi tržni centar na obodu grada u Evropi, Parly II, Pariz, 1969. god.

1970-1980

 Naftna kriza privremeno zaustavlja rast trgovine

 Prvi hipermarketi – velike trgovine u vlasništvu samo jedne kompanije
 Prva generacija zatvorenih tržnih centara u gradskim centrima u Evropi
 Prvi tržni centar sa potpuno zastakljenim krovom u SAD, Houston, 1972. god.
 Bar-kod se primenjuje u samouslugama u SAD, New York, 1974. god.
 Prvi optički skeneri se koriste na izlazima iz prodavnica, 1975. god.
 Upotreba ATM mašine za izdavanje novca u tržnim centrima
 Cash registers kase za proveru kredita, evidenciju trgovačkih transakcija, kontrolu
zaliha
 The Eaton Centre, Toronto, 1979.god. Prvi tržni centar koji u svom sklopu
povezuje trgovine i podzemne pešačke koridore

1980-1990

 Veliki trgovački kompleksi (Retail parks) u predgradjima gradova - SAD

 Nova generacija velikih regionalnih tržnih centara u SAD – veličina iznad
standarda za ovaj tip kompleksa
 Prvi veliki regionalni tržni centri koji objedinjuju trgovinu i sadržaje za odmor i
zabavu, sa posebno kocipiranim tematskim parkovima
 Arhitektonska rešenja pod kritikom javnosti - reakcija na dominaciju moderne i
arhitekture brutalizma. Pluralizam i kontekstualna arhitektura.
 Prvi “Cineplex“ (Multi-screen) bioskopi u tržnim centrima
 „Lifestyle“ tržni centri – ekskluzivna sinteza trgovine i ugostiteljskih sadržaja
 Trgovački objekti kao integralni sadržaji u okviru železničkih stanica,
Victoria station, London, 1988. god.
 Sigurnosne kamere se postavljaju u trgovačkim objektima
 Dominantno korišćenje prirodnog dnevnog svetla u natkrivenim tržnim centrima

18
1990-2000

 Opseg trgovačke ponude se eksponenciajlno širi posle recesije na početku 90-ih.

 Veliki trgovački kompleksi (Retail parks, engl.) u predgradjima gradova – Evropa
 Ekspanzija trgovačkih sadržaja kao novi standard na aerodromima u svetu
 Prvi „Outlet“ tržni centri po Evropi.
 Nova generacija robnih kuća preusmerenih na trgovinu sa ekskluzivnom ponudom
 Javni prostori na železničkim stanicama u Evropi integrišu sve veće trgovačke
celine
 Organizacija prodavnica sa ekskluzivnom robom – prezentacija kao parafraza
muzejske postavke
 Nove forme gradskih trgovačkih objekata

Od 2000

 Hibridni tržni centri kao reakcija na uobičajena rešenja – nove forme trgovine, kao
rezultat interakcije izmedju spoljašnjih i unutrašnjih sadržaja u sklopu.
 Nova generacija gradskih tržnih centara u okviru već uspostavljenih modela
 Prevencija u odnosu na terorističke pretnje – prostorni i organizacioni modeli
 Pitanja održivosti i konzervacije već postojećih tipova – neposredni uticaji na
projektovanje

11. SAVREMENI PRODAJNI PROSTORI – TIPOVI I KATEGORIJE

Savremeni objekti trgovine su:

1. Pijace i pijačni objekti, u kojima je omogućena prodaja prehrambenih artikala i robe

široke potrošnje, pretežno na otvorenom prostoru i sa neposrednim, slobodnim izborom
robe u kupovini. Površina namenjena prodaji je od 200 m2 do 15000 m2, a kod velikih
pijaca i do 20000 m2.
(Dispozicija velikih pijaca podrazumeva okruženje od 80 000 - 100 000 stanovnika).

2.Standarna prodavnica, sa maksimalnom površinom (namenjenoj trgovini) od 280 m2 u

jednom nivou i sa najviše tri korisne etaže, uključujući i prizemlje (suteren+P+1 ili P+2).

3. Supermarket, namenjen pretežno samouslužnoj prodaji prehrambene robe i ograničene

količine neprehrambene robe (15% od ukupne površine supermarketa).
Površina namenjena prodaji - Minimalna - 400 m2.
Optimalna – od 1000 m2 do 2500 m2
Ukupna površina objekta: 1500 - 4500 m2

19
4. Robna kuća, najsloženiji samostalni trgovački objekat sa najvećom ponudom robe i
trgovačkih usluga u jednistvenom prostoru, sa dopunskim izborom u pratećim i servisnim
sadržajima (ugostiteljstvo, poslovanje, promotivne akcije).
Površina namenjena prodaji – od 9000 m2 (min 7000 m2) do 15000 m2 (max 23000 m2)

5. Tržni centar, kompleks pod jedinstvenom upravom i kontrolom, koji se sastoji od više
nezavisnih trgovačkih objekata, manjih ili većih lokala, koji se izdaju na korišćenje
zainteresovanim zakupcima. Pešačke komunikacije izmedju prodavnica i lokala u tržnom
centru - kontrolisano povezane sa okolnim saobraćajem i parkinzima.

Minimalna površina lokala - 18 m2.

Tipovi: otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni

6. Galerije ili arkade - natkriveni gradski otvoreni prostori, pasaži, pjacete ili dvorišta sa
individualnim trgovačkim objektima.

7. Hipermarket, prizemni ili jednospratni trgovački objekti sajamskog tipa (samo jedan
vlasnik, IKEA npr.) - samouslužni tip kupovine uz korišćenje dopunskih usluga i
sadržaja (ugostiteljske usluge, dostava kupljene robe, servisi i održavanje, itd.).

12. TRGOVAČKI OBJEKTI – PROGRAMSKI I PROSTORNI FAKTORI

Faktori koji utiču na organizaciju i strukturu objekata trgovine prostekli su iz

osnovnih zahteva u okviru njihovog programa koji za cilj imaju privlačenje kupaca
(budjenje interesovanja) i ispunjenje njihovih zahteva (očekivanja). Arhitektonski aspekt
u rešavanju predvidjenog programa je od izuzetnog značaja u okviru celovitog
funkcionalnog i prostornog rešenja objekta. Preliminarni zahtev koji se odnosi na
dobijanje atraktivnog utiska u prostoru, rešava se u okviru organizacije ulazne zone i
izloga, kao i u celovitom izgledu lokala.
Faktori koji definišu pojedinačne trgovačke objekte grupisani su u okviru dve
funkcionalne celine:

1. SKLOP PRODAJNOG PROSTORA

1.1 Atraktivan (originalan, privlačan, prepoznatljiv) ulaz

1.2 Organizacija prodajnog prostora
1.3. Veličina prodajnog prostora
1.4. Obrada prodavnica i prateća oprema

2. ADMINISTRATIVNE I TEHNIČKE PROSTORIJE

20
1. SKLOP PRODAJNOG PROSTORA

1.1. Atraktivan ulaz i dispozicija izloga

Originalno koncipirani ulaz ima za cilj da privuče pažnju prolaznika i sugerira im

da udju u prodavnicu. Veličina izloga, njegova organizacija i dispozicija sa atraktivnim
rešenjem ulaza u objekat, neposredno utiču na korisnike. Pri projektovanju izloga mora se
voditi računa da prosečno ljudsko oko lako vidi objekte u granicama kupe od 60 stepeni
(30 stepeni iznad i ispod optimalne ravni gledanja). Usvojena pozicija oka je na visini od
1,60m, a dubina lakog osmatranja poda u lokalu doseže do 5m.

Nadstrešnice ispred objekta omogućavaju neometano kretanje ispred izloga

(zaštita od padavina i jakog sunca), i ujedno sprečavaju stvaranje efekta refleksije usled
blještavila neba, odnosno,obezbedjuju veću preglednost izloga. Veštačko osvetljenje u
sklopu izloga je posebno naglašeno i ima za cilj da spreči refleksiju stakla i da istakne
izloženu robu. U specijalizovanim prodavnicama faktor refleksije nije od presudnog
značaja već isticanje pojedinih, odabranih eksponata.

1.2. Organizacija u prostoru za prodaju robe

Organizacija prodajnog prostora je povezana sa tipovima kupovine (A), vrstom prodaje i

usluga (B) i mogućom dispozicijom robe (C):

A – Tipovi kupovine

Kupovina se može tretirati na dva načina, u odnosu na vrstu robe sa kojom se

trguje i uzimajući u obzir navike i potrebe kupca (ili, učestalost kupovine):

A.1. Potrebe za namirnicama i robom koje se svakodnevno konzumiraju u

domaćinstvu odredile su jedan od dva opšte prihvaćena tipa kupovine (tzv. "ugodno"
kupovanje u ekonomski razvijenim sredinama) koji ne podrazumeva dugi vremenski
period u toku odlučivanja i nabavke.
A.2. Drugi tip kupovine se odnosi na robu koja se povremeno ili sezonski
nabavlja i koji podrazumeva duži period u izboru i uporedjivanju njenih karakteristika
(kvalitet, cena, rokovi i uslovi isporuke, itd.).

B – Vrsta prodaje i usluge

Roba se može prodavati u okviru trgovačkih objekata na više načina (uz

odgovarajuću uslugu), od kojih su tri u potpunosti odredjena:

21
 B.1. Direktna (neposredna) usluga

Ovo je tradicionalni način prodaje, kada je kupac neposredno uslužen od

prodavca, koji je na poziciji iza prodajnog pulta. Prodavac asistira i savetuje kupca u toku
prodaje robe, i naplaćuje troškove trgovine. Ovakav tip prodaje karakterističan je za
prodavnice sa specijalizovanom ponudom (juvelirnice, prodavnice foto-aparata i tehničke
opreme, prodavnice delikatesa, apoteke). Nivo usluge prevashodno zavisi od kvalifikacija
prodavca i njegovog umeća u prodaji. Samo izabrana roba je izložena i nema potrebe da
kupac ima uvid u svu robu koja je u ponudi .

B.2. Samo-izbor (sa asistencijom i posredovanjem prodavca)

U ovakvom tipu kupovine, kupac može sam da bira robu, uz savete i asistenciju
prodavca (ukoliko to želi) i sam je odnosi na mesto za naplatu i pakovanje. Ovakva
organizacija u prodaji robe je uobičajena za standardne prodavnice, odredjena odelenja u
okviru robnih kuća i u pojedinim specijalizovanim trgovinama. Kupcu se mora omogućiti
da sva ponudjena roba u prodaji bude lako dostupna i jasno klasifikovana. U trgovini se
moraju obezbediti površine (ili prostorije) na kojima je kupcima omogućeno da odabrane
artikle probaju i provere.

B.3. Samo-usluga

Ovaj tip kupovine podrazumeva da se kupac slobodno kreće po prodavnici, uzima

robu sa polica, puni korpe ili kolica dostupna za korišćenje i koja su postavljena na ulazu
u radnju . Kase i površine namenjene pakovanju su grupisane i nalaze se pored izlaza iz
trgovine. Ovakav tip kupovine karakterističan je za supermarkete i hipermarkete.

Organizacija ovakvih prodavnica, kao i pozicija njihovih ulaza i izlaza, trebalo bi

da pokrenu i motivišu kupca da u svom kretanju koristi što više različitih puteva i
mogućnosti u kupovini. Ovakav koncept u trgovini podrazumeva odgovarajuća
prostorna rešenja koja nisu monotona i koja omogućavaju laku orijentaciju, stvarajući pri
tome utisak atraktivne ponude (tzv. prijatna iznenadjenja) koja je konstantno prisutna u
toku kupovine. Prostor je takodje maksimalno fleksibilan i uskladjen sa odgovarajućim
vrstama robe i njihove ponude.

Organizacija prodajnog prostora koja podrazumeva njegovu podelu na odelenja

(koja su karakteristična u ponudi robe, obliku i obradi prostora) kupcima omogućava
lakšu orijentaciju i brže pronalaženje tražene robe a prodavcima efikasniju kontrolu u
kupovini. Ovakav tip organizacije prostora karakterističan je za robne kuće ali se često
primenjuje i u okviru prostornih rešenja manjih prodavnica.

Napomena - Analizom kretanja, utvrdjeno je da se 70% kupaca u prodavnicama kreće u

desno posle ulaska u prodajni prostor.

22
 C. Mogućnosti u dispoziciji robe

Analiza koja se odnosi na promet i potražnju robe odredila je tri kategorije prema kojima
se ona može razvrstati:

C.1. Roba koja se traži ili osnovna roba

C:2. Korisni predmeti
C:3. Slučajna ili luksuzna roba

Ovaj princip odredjuje i raspored izložene robe u okviru prostora za prodaju:

C.1. Osnovna roba se postavlja na mestima koja nisu upadljiva ali su pristupačna (bočni
zidovi, frontalni zid u dnu prodavnice - sagledljiv sa ulaza u prostor prodaje

C:2. Korisni predmeti se lociraju na uočljivim pozicijama u prodavnici (ispred osnovne

robe, bliže ulazu i izlazu)

C.3. Luksuzna roba se postavlja na mestima gde privlači pažnju kupca (izlozi, u blizini
kase ili uz mesta naplate i pakovanja)

1.3. Veličina prodajnog prostora

Površine prodavnica odredjuju se u skladu sa optimalnim brojem kupaca i mogućim

kapacitetima za njihov prijem i servis:

 Trgovine u kojima se prodaje uobičajena roba (hrana, kućne potrepštine, odeća,

obuća, kozmetika itd.) – korisna površina je 1,9 m2 po osobi.
 Prodavnice u kojima se trguje sa ekskluzivnom i skupom robom (juvelirnice,
prodavnice krzna) kao i prodavnice nameštaja, tepiha - 7 m2 po osobi.
 Širine prodavnica sa jednim prolazom su izmedju 3,5 i 5,5, m (zavisno od tipa) i
dubina im je od 15 do 25 m.
 Prodavnice sa udvojenim prolazima su širine oko 9m, kao i radnje za prodaju
odeće sa garderobama za probu.
 Proporcija i veličina prodajnog prostora odredjuje kroz odnos izmedju širine i
dubine prodavnice – od 1:3 do 1:4 (preporučeno).

Visine prodavnica:

 Suterenske prostorije su visine od 2,45m do 2,75m (omogućava ekonomičnu

prodaju i lako skladištenje robe).
 Prizemlje je visine 3,65m bez medjusprata. Ukoliko postoji i medjusprat - čista
visina od poda ne bi smela da bude niža od 2,15m ili 2,30m.

23
1.4. Obrada prodajnog prostora i prateća oprema

 Podovi – obavezno je njihovo lako održavanje. U prostorijama sa lomljivom

robom podovi su od elastičnih materijala (ponekad i zastrti) što povećava nivo
udobnosti .

 Zidovi - prilagodjeni su vrsti robe i načinu njenog izlaganja. Izbor boje direktno
zavisi od nivoa osvetljenosti u lokalu. Otvorene boje sa velikom moći odbijanja
svetlosti najčešće se primenjuju kada primarni deo ukupnog osvetljenja u
prodavnici potiče iz indirektnih izvora svetlosti. Boja zidova može biti tamnija
kada se koristi direktno i koncentrisano svetlo. Ogledala se koriste kao enterijerski
element i kao detalj za dopunsku kontrolu u prodavnici
.
 Plafoni - spušteni plafoni se koriste kao enterijersko rešenje sa kojim se maskiraju
horizontalne trase svih potrebnih instalacija (vetrenja, klimatizacije,
elektroinstalacija, protiv požarnih sistema) i kao podloga za postavljanje svetiljki
u enterijeru.

 Veštačko osvetljenje u prodajnom prostoru - opšte osvetljenje (poludirektne ili

indirektne svetiljke) i namensko osvetljenje za izložbene efekte (direktne svetiljke
i svetlosni snopovi).

 Osnovna oprema u prodavnicama se odredjuje u skladu sa vrstom robe, načinom

na koji se izlaže i tipom prodaje. Isti uslovi neposredno odredjuju izbor i
dispoziciju opreme u prostoru za naplatu i pakovanje kupljene robe (pojedinačno
razvrstane kase, pult sa kasom za plaćanje u gotovini, sa čekovima, karticama itd.)

 Dopunska oprema za prostore koji su namenjeni za odmor i opuštanje u toku

kupovine - ugostiteljski punktovi, prostori za okupljanje i laki odmor, sanitarije za
sve kategorije korisnika, kabine sa pultovima za presvlačenje beba i male dece,
punktovi sa odgovarajućom opremom za korišćenje telefonske i kompjuterske
konekcije

2. ADMINISTRATIVNE I TEHNIČKE PROSTORIJE

Broj zaposlenih u trgovačkim objektima zavisi od tipa i njihove veličine.

Prihvaćeni standardi u savremenim uslovima trgovine predvidjaju da, ukoliko je prodajna
površina cca 3000 m2, broj neposredno zaposlenih u prodaji ne sme da bude manji od
200. Ovom broju moraju da se dodaju još i zaposleni u administraciji, kao i oni koji su
angažovani u obezbedjenju i na održavanju objekta. Standardna prodavnica podrazumeva
minimum troje zaposlenih.

24
 Prostorije namenjene osoblju koje opslužuje objekat, kao i servisni prostori i
magacini, postavljaju se uz prodajni prostor (po dubini, obodno sa strane, pod uglom,
potkovičasto, umetnuto u prodajni prostor, u jednom ili u više nivoa). Tehnička rešenja u
snabdevanju i naknadnoj evakuaciji otpada, odredjuju se u skladu sa celovitom
organizacijom objekta (direktno - sa prednje ili zadnje strane objekta, u nivou trotoara, u
nivou istovarne rampe, denivelisano - ispod ili iznad prodavnice, u okviru objekta).
Prostor namenjen odlaganju robe je od izuzetnog značaja i sastavni je deo prostora
za prodaju. Roba mora da bude lagerovana u skladu sa vrstom prodaje i usluge (izložena
neposredno ispred kupaca ili odložena u zasebnim prostorijama, ostavama i magacinima).
Dispozicija ovih sadržaja je u neposrednoj vezi sa odgovarajućim sevisnim površinama u
sklopu trgovine.
Parkiranje posetilaca moguće je rešiti na jednom nivou (supermarket,
hipermarket, tržni centri) ili u sklopu višespratnih garaža (robne kuće, tržni centri) sa
omogućenim ravnopravnim pristupom na svim etažama za prodaju robe.
Parametri za procenu potrebne površine parkiranje u okviru tržnog centra na otvorenom
prostoru (izvan gradskog jezgra) su: ~ 5 automobila na 100 m2 prodajnog prostora.

13. SLOŽENI TRGOVAČKI OBJEKTI – ELEMENTI PROSTORNE STRUKTURE

Elementi sa kojima je odredjena strukutura složenih trgovačkih objekata grupisani su u

okviru tri karakteristične celine:

A/ Komunikacije (horizontalne i vertikalne)

B/ Spratnost objekta
C/ Prirodni i veštački osvetljaj prostora

A/ KOMUNIKACIJE

Pravilna dispozicija i organizacija horizontalnih i vertikalnih komunikacija u

okviru složenih struktura omogućava posetiocima njihovu laku orijentaciju, percepciju
prostora i tokova kretanja. Preporuka je da se posetiocu, tokom boravka u tržnom centru,
omogući duža linija kretanja kroz objekat sa koje bi on sagledavao što veći i raznovrsniji
izbor u ponudi robe.
Prioritet u odnosu na ponudjena rešenja u okviru vertikalnih komunikacija imaju
eskalatori, pokretne trake i liftovi. Stepeništa se u prostorima sa javnom namenom
(holovi, koridori, pjacete) koriste kao dopunsko ili alternativno rešenje. Protiv požarne
vertikale i koridori isključivo koriste stepeništa kao rešenje za evakuaciju u slučaju
požara.

25
B/ SPRATNOST OBJEKTA

Struktura višespratnih trgovačkih objekata (najčešće robnih kuća i tržnih centara),

definisana je po spratovima sa odgovarajućim tipovima trgovačkih prostora, njihovom
organizacijom i rasporedom:

Suterenske i podzemne etaže: servisni i tehnološki prostori (elektro sistem, grejanje,

sprinkleri, ventilacija i klimatizacija), snabdevanje objekta, garaže. Eventualni prodajni
prostori su namenjeni za prodaju svakodnevne robe (supermarket).

Prizemlje: Prodajni prostor – manje i standardne prodavnice sa promenljivom strukturom,

od prodavnica sa većom površinom – supermarket, odelenja u prizemlju robnih kuća.
Prostori sa javnom namenom se koriste za povremene sezonske promocije i prezentacije.

Spratovi :
Prvi sprat ima istu prostornu organizaciju kao prizemlje.
Od drugog sprata na više - dispozicija velikih prodavnica sa specijalizovanom ponudom,
odgovarajuća odelenja u sklopu robnih kuća
Na poslednjim etažama - prostori za odmor, restorani, zabavni i rekreativni sadržaji,
upravne prostorije

C/ PRIRODNI I VEŠTAČKI OSVETLJAJ

Osvetljenje prostorija je u skladu sa organizacijom prostora:

 Prirodni osvetljaj motiviše u kretanju i obezbedjuje potrebnu prijatnost u dužem
boravku i kupovini.
 Veštačko svetlo - dopuna prirodnog osvetljaja u enterijeru, za specijalne efekte i
naglašenu ekspoziciju objekta (ulaz, noćni izgled, izlozi).

26
PREPORUČENA LITERATURA:

1. ARCHITECTUR FUR DEN HANDEL, Birkhauser

2. SHOPPING ENVIRONMENTS, Evolution, Planning and Design, Peter Coleman,

Architectural Press

3. SHOPPING CENTERS, G.Baker & B.Funaro, Reinhold,

Progressive Architecture Library

4. KAUFHALLEN, Karl-Heinz Wolf & Walter Bonewitz,

VEB Verlag fur Bauwesen, Berlin

5. DESIGN FOR SHOPPING CENTERS, Naddine Beddington,

Butterworths Design Series

6. CENTERS FOR STORAGE AND DISTRIBUTION, D & P,

Friedemann Wild, Van Nostrand Reinhold Company / New York

7. PROJEKTOVANJE U ZGRADARSTVU, Gradjevinska knjiga, Beograd

8. ČASOPISI

27