Vesn a R ak i -Vod in el i

11/ 1 0 / 2 0 1 4 |

Advokatura i notarijat u Srbiji danas

Tekst proitan na Kongresu advokata Srbije, 8. oktobra 2014. u Velikoj sali Sava centra.

Uvod
Zakonski osnov javnog belenitva (notarijata) u dananjoj Srbiji nastao je znatno
kasnije nego u drugim dravama regiona (ovde pod regionom podrazumevam drave
nastale na podruju nekadanje Jugoslavije), zbog politikih i drutvenih okolnosti koje
nee biti razmatrane u ovom tekstu. Zakon o javnom belenitvu Republike
Srbije[1] usvojen je u Parlamentu 2011. godine, njegova primena je bila u dva maha
odlagana, a poeo je da se primenjuje u septembru 2014.
Na prostoru nekadanje Kraljevine Jugoslavije, a pod uticajem austro-ugarskog modela,
1930. godine bio je donesen Zakon o javnom belenicima. Njime je uveden tzv. latinski
tip notarijata. Ovaj Zakon, meutim, nije konsolidovao notarijat na itavom podruju
tadanje drave, jer nije bio primenjivan na teritorijama Bosne i Hercegovine (BiH), Crne
Gore (CG), niti u nekim delovima Srbije. Vreme formalnog prestanka vaenja ovog
zakona je sporno i razliito na delovima teritorije nekadanje drave. [2] Bez obzira na
taan datum, notarijat u Srbiji ne samo da nije bio obuhvatio sve njene delove, nego je
prestao da postoji toliko davno da o njemu jedva da je sauvano istorijsko seanje.

Istorijski i uporedno-pravno gledano, radi se o staroj pravosudnoj profesiji; funkcionalno,

meutim, za graane i pravnitvo Srbije u pitanju je nova profesija. Kad je o notarijatu
re, ovde postoji diskontinuitet koji traje najmanje sedamdesetak godina, a u nekim
delovima Srbije ili ga nikad nije ni bilo, ili se diskontinuitet meri vekovima.
Daleko poreklo notarijata vezuje se mahom za Digesta, iako se na zametke ideje o
slubenom sastavljanju isprava navodno nailazi jo u starom Egiptu i staroj Judeji [3] .
Meutim poreklo latinskog notarijata, sa bitnim osobinama koje ima i danas, u Zapadnoj
i Srednjoj Evropi vezuje se za razvijeni srednji vek. [4]
Zastupanje pravnih subjekata radi zatite njihovih prava pred pravosudnim organima,
svoje zaetke ima ve u demokratskim oblicima pravosua antikih drava. Verovatno
su najstariji pravozastupnici koji bi se mogli oznaiti kao profesionalci, bili logografi. Ideja
o zastupanju, a i njena realizacija u dalekoj prolosti ne mogu se identifikovati sa
organizovanim pruanjem strune pravne pomoi. Tek u razvijenom srednjem veku,
uporedo sa razvojem pravnike profesije i uporedo sa profesionalizacijom sudske
funkcije, nastaju prva pravnika udruenja, meu kojima advokatura predstavlja
posebno uoblien struni, pa i staleki korpus.[5]
Dakle, istorijski gledano, u Evropi se radi o dvema gotovo podjednako starim
pravosudnim profesijama. Advokatura u modernoj Srbiji ima (gotovo) neprekinuti
kontinuitet, notarijat dugi diskontinuitet.
Da li je ovaj diskontinuitet doveo do toga da se sistemski i normativno ove dve profesije
suprotstave jedna drugoj?
Kako je prekinut diskontinuitet notarijata u Srbiji, tj, na koji nain i sa kojim ovlaenjima
je ponovo uspostavljen u Srbiji?
Kako profesija notar utie na profesiju advokat?
To su pitanja na koja e se ovaj tekst koncentrisati.

Pitanje kontinuiteta odnosno diskontinuiteta

U pogledu ustrojstva (organizacioni princip) i pravosudne uloge (funkcionalni princip),
notarska i advokatska profesija su razliite.

a) Organizacioni princip

Latinski notarijat je javna sluba koju izvrna dravna vlast poverava pojedincima.
Advokat svoje svojstvo stie upisom u komoru, drava nema nita sa njegovim
imenovanjem. Advokat ne vri javnu slubu. Dakle, prvo organizaciono pravilo koje ih
razlikuje jeste autonomnost. Ona se sastoji u tome da su advokatura kao profesija, a
advokatske organizacije kao struna udruenja, nezavisni od drave. Iako advokatura
ima i javnopravni znaaj (jer se najee ispoljava u delatnosti pred sudovima i drugim
pravosudnim organima), advokati i njihove organizacije nisu podvrgnuti dravnoj vlasti.
[6]
Princip autonomnosti advokature je i zakonsko pravilo u Srbiji. [7]Notari latinskog tipa, a
tako je u Srbiji, nisu autonomni u odnosu na dravu. To sasvim jasno proizlazi naroito iz
lanova 13, 15. i 29. Zakona o javnom belenitvu. [8]
U advokaturi vai pravilo slobodnog vrenja profesije (naelo slobodne advokature).
Ovaj princip znai da je vrenje advokature dostupno svakom koje ispunio uslove za
sticanje advokatskog zvanja i koji je upisan u imenik advokata pri advokatskoj komori,
bez ikakvog odobrenja ili dozvole dravnih organa. [9] Princip slobodne advokature je
posledica naela autonomnosti i sproveden je i zakonski.
Iako su organizaciono javni belenici u okviru latinskog notarijata prvenstveno shvaeni
kao javna profesija (zato to su na javne belenike prenesena neka dravna
ovlaenja), oni mogu imati i elemente slobodne profesije: notari nemaju unapred
obezbeene korisnike usluga, neposredno naplauju svoju nagradu, kao i trokove,
sami snose poslovni rizik, za naknadu tete odgovaraju neposredno, a ne kao dravni
slubenici tek regresno, itd.[10] Evropski kodeks prava notarske profesije[11] kao da
izraava ovu ambivalenciju: Javni belenik je nosilac javne slube, na koga su preneta
dravna ovlaenja radi sainjavanja javnih isprava. Pritom, on obezbeuje uvanje,
dokaznu snagu i izvrnost tih isprava.
Delatnost notara je redovno teritorijalno ograniena oni tu delatnost vre na svom
slubenom podruju.[12] Advokati vre delatnost na itavoj dravnoj teritoriji, a postoje
mogunosti i za prekograninu advokatsku delatnost. tavie, direktivom 98/15/EG iz
1998, bitno je olakana ne samo povremena, ve i permanentna delatnost advokata u
dravi lanici EU u kojoj on nije stekao pravo na obavljanje advokatske profesije. O
slobodi notarske delatnosti, u okviru EU poelo se ozbiljno razgovarati poev od 2003.
godine, ali ureenje ovog pitanja, na osnovu slobode kretanja ljudi i usluga, nije mogue
reiti istovetno kao u advokaturi.
I za advokate i za notare, redovno se normativno utvruju
njihova samostalnost i nezavisnost. Obe profesije su samostalne u granicama svojih

pravila. Advokatura je nezavisna, jer je autonomna. Nezavisnost notarijata iako

zakonski proklamovana bitno je ograniena dravnom kontrolom, koja je takoe
zakonsko pravilo latinskog notarijata, a tako je i u Srbiji. Zato bi bilo ispravno notarsku
nezavisnost odrediti kao relativnu[13] ili delimino kontrolisanu.
Izdvojeno je, kao to se vidi, samo nekoliko bitnih organizacionih principa koji pokazuju
razliitosti advokature i notarijata.

b) Funkcionalni princip
Delatnosti advokata i notara vie se razlikuju nego njihova osnovna organizaciona
pravila.
Krajnje pojednostavljeno: osnovni zadatak notara je obrada isprava, njihova
solemnizacija, legalizacija, sainjavanje zapisnika, izdavanje potvrda, depozit i vrenje
nadlenosti koje je na notara preneo sud. To su delatnosti koje kad nema notara
obavlja sud u okviru vanparnine materije ili ih obavlja upravni organ.
Advokat prua pravnu pomo ne samo u postupku pred sudom ili drugim dravnim
organom, ve i u materijalno-pravnim odnosima stranaka. Potencijalno, polje delatnosti
advokata je ire nego ono notara.
Bitna funkcionalna razlika izmeu advokata i notara najvidljivija je kad je u pitanju odnos
prema strankama. Notar mora da zatiti prava obeju (svih) stranaka i to mora uiniti
podjednako i nepristrasno; advokat je duan da dela u najboljem interesu stranke koju
zastupa i nije duan da vodi rauna o pravnom poloaju ostalih lica; notar, sem kad
postoje razlozi za izuzee, ne sme odbiti da stranci prui notarsku uslugu advokat ima
vie zakonskih mogunosti da odbije pruanje advokatske usluge; zbog teritorijalnog
principa, stranka je ograniena u izboru notara, a nije u izboru advokata. Samo izuzetno
(takva mogunost npr. postoji u Zakonu o javnom biljenicima Hrvatske) [14] , notar moe
zastupati stranku u nespornim stvarima.[15]
Ve ovaj kratak prikaz pokazuje da su notarijat i advokatura razliite pravosudne
profesije i organizaciono i funkcionalno. Diskontinuitet jedne i kontinuitet druge nije tu
nita promenio. Latinski tip notarijata, prihvaen u Srbiji, sam po sebi ne bi trebalo da
dovede i nije smeo dovesti do meusobnog suprotstavljanja ovih profesija.
(Dis)kontinuitet i nije bio podoban da do ovog dovede. Treba, prema tome, uzeti u obzir i
druge elemente koji su pratili uspostavljanje notarijata u Srbiji.

Na koji nain i sa kojim ovlaenjima je notarijat ponovo

uspostavljen u Srbiji?
a) Inicijalne ideje
Kao to je ve reeno, notarijat je ustanovljen Zakonom o javnom belenitvu iz 2011.
godine. Jedno od bitnih pritanja koja je radna grupa (ija sam lanica bila) razmatrala,
jeste obim ekskluzivnih (iskljuivih) nadlenosti notara, tj. podruje notarskog monopola.
Da li notari u poetku uopte treba da imaju iskljuivu nadlenosti ili neko vreme poslove
treba da obavljaju u konkurentskoj nadlenosti sa sudom, dok se profesija ne
konsoliduje? Iako je teorijski odgovor veine bio da u prvim godinama nije nuno
uspostaviti iskljuivu nadlenost, vodilo se rauna i o praktinim aspektima.
Ako nema garantije da e notari imati koliko toliko obezbeenu klijentelu, profesija koja
zahteva prilina ulaganja postae neatraktivna, te nee biti dostupno dovoljno obuenih
profesionalaca. Zato je preovladao stav da treba propisati usku iskljuivu nadlenost, u
zavisnosti od vrste notarske isprave (zapis, zapisnik solemnizacija, legalizacija,
izdavanje potvrda).
Zapis kao istu notarski obraenu ispravu trebalo je regulisati po ugledu na Zakon o
javnim belenicima Kraljevine Jugoslavije i po ugledu na veinu notarskih zakona u
regionu. Tako je i bilo. Originalno, po zakonskom tekstu iz 2011. godine, iskljuive
nadlenosti notara u pogledu zapisa (notarski obraene isprave), sadrane u l. 82. st.
1. bile su: ugovori o imovinskim odnosima izmeu suprunika; ugovori o imovinskim
odnosima izmeu vanbranih partnera; sporazumi o deobi zajednike imovine
suprunika ili vanbranih partnera; sporazumi o zakonskom izdravanju; ugovori o
raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica; ugovori o ustupanju i
raspodeli imovine za ivota; ugovori o doivotnom izdravanju, obeanje poklona i
ugovori o poklonu za sluaj smrti.
Kako je dolo do toga da se ugovor o prometu nepokretnosti, bez obzira da li ga
zakljuuju poslovno sposobna ili nesposobna lica, stavi u iskljuivu nadlenost notara?
Godine 2013. (Sl. glasnik RS 19/2013), izmenama i dopunama Zakona izbrisane su
rei lica koja su poslovno nesposobna i notar je postao iskljuivo nadlean za slubeno
zakljuenje ugovora o prometu nepokretnosti svih lica (fizikih i pravnih). Taj izbrisani
deo odredbe bio je jedan od povoda obustave rada advokata.

b) Reakcije ministra pravde

Reakcije izvrnih vlasti, pre svih ministra pravde ili su izale iz pravnih okvira ili su
naalost pokazale pogubna dejstva ignorancije (neznanja) udruene sa arogancijom
(bezobzirnou). U ovom tekstu u se usredsrediti samo na one opaske koje je ministar
izgovorio, dakle u kojima se ne moe govoriti o pogreno prenesenim reima. Sve su
izreene u emisiji Kaiprst, TVB92, 3. oktobra 2014. godine.
Navodno zakasneli protest advokata. Svesna da se od politiara ne moe oekivati da
govore istinu, celu istinu i nita drugo osim istine, ipak je neoekivano da se izriu
tvrdnje koje su proverljive, a provera pokae da su netane. Ministar Selakovi je u toj
emisiji tvrdio da politiku odgovornost za sadrinu Zakona o javnom belenitvu snosi
Vlada premijera Cvetkovia, koja ga je predloila i tadanji predsednik Republike Boris
Tadi, zato to je potpisao ukaz, budui da je Zakon donesen 2011. godine. Zbog toga
obustavu rada advokata kvalifikuje kao politiki in protiv aktuelne vlasti, jer su se tek
2014. godine setili da protestuju zbog Zakona o javnom belenitvu.
Advokati su jasno ukazali da ono to e bitno uticati na njihovu profesiju jeste odredba o
ekskluzivnoj notarskoj obradi ugovora o prometu nepokretnosti svih lica, a ova je
promenjena 2013. godine, za vreme Vlade Dai-Vui. Uzgred, ukaz o proglaenju
Zakona o izmenama i dopunama je potpisao predsednik Republike Tomislav Nikoli.
[16]
To je ministar preutao, ne rekavi celu istinu.
Donoenje Zakona o prometu nepokretnosti. Ministar je objasnio da je novi Zakon o
prometu nepokretnosti izglasan u Parlamentu 31. avgusta ove godine, tj. dan pre
poetka rada notara u Srbiji rezultat potrebe da se postojei propisi prilagode Zakonu
o javnim belenicima. Po ranijem Zakonu o prometu nepokretnosti [17] za raspolaganje
nepokretnostima bila je potrebna pismena forma ugovora, a potpisi su overavani u sudu.
Budui da je taj raniji Zakon o prometu nepokretnosti poslednji put menjan 2009, nije
trebalo donositi novi, jer je ionako odredba o formi ugovora o raspolaganju
nepokretnostima zamenjena lanom 82. Zakona o javnom belenitvu, kao kasnije
donesenim zakonom.
Ali, izgleda da je bilo neophodno da u ovoj oblasti notarski monopol bude iznad svake
sumnje. Sa druge strane, predlaga ni parlament nisu se zapitali da li je, na primer,
potrebno izmeniti Zakon o privatizaciji (kao kasnije donesen). Dravna ili drutvena
pravna lica koja se privatizuju redovno imaju, kao deo svoje imovine, i nepokretnosti. Da
li je i tada potreban notarski zapis? Zato drava i lokalna samouprava nisu iskljuene iz
primene prometa nepokretnosti kada su saugovarai (drava i lokalna samouprava su

iskljuene od primene ove odredbe u, na primer, Republici Srpskoj samim Zakonom o

notarima).
Navodna upotreba uporedno-pravnog metoda. Povodom pitanja ekskluziviteta notarski
obraenog ugovora o raspolaganju nepokretnostima, ministar pravde se pozvao na
zakonska reenja nemakog[18] i vajcarskog prava. Tano je, BGB u 911 regulie
raspolaganje nepokretnostima u formi notarski obraene isprave.Ali ne samo osnovni,
ve i ugovor o prenosu prava svojine. Pravo Srbije, kao nain sticanja svojine nad
nepokretnostima, ne poznaje ugovor o prenosu, ve upis u javni registar. Prema tome,
ako nam je neto uzor, zbog ega to nije u celosti, nego samo delimino?
Ali isto tako je tano, a od ministra ostalo preutano, da je meu dravama EU u ovom
pogledu Nemaka izuzetak. U Francuskoj, za koju ministar tvrdi da ima ista reenja koja
postoje u Nemakoj, notar ima monopol za sastavljanje notarskih akata koji se odnose
na registar nepokretnosti, to ne znai nuno notarski obraen ugovor o raspolaganju
nepokretnosti u vidu (naeg) notarskog zapisa. U
austrijskom Notarsaktsgesetz, obaveznu formu notarski obraene isprave moraju imati
brani ugovori, ugovori izmeu suprunika o kupoprodaji, razmeni, zajmu i preuzimanju
obaveza, ugovori o poklonu bez predaje stvari i pravni posloviinter vivos slepih lica.
Slinu odredbu sadri Zakon o javnim biljenicima Hrvatske.
Dakle, suprotno ministarskim tvrdnjama, ni Austrija ne spada u krug drava koje su ovu
stvar uredile kao kod nas. to se tie vajcarske, u lanu 216. Zakonika o obligacijama
(brojka je ovog puta tana), predvieno je da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora
biti sainjen u formi javne isprave.[19] Ne eksluzivno u formi notarskog zapisa, dakle. Isto
vai i za predugovor. tavie, ako kupoprodajna cena nije ugovorena, dovoljna je
pismena forma ugovora (l. 216. st. 3 Zakonika o obligacijama). Uzgred, za donoenje
notarskih propisa nadleni su kantoni, a ne vajcarski savezni parlament. U kantonu
Bern, na primer, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora biti zakljuen u formi notarski
obraene isprave. Ako ministar ve hoe da nas edukuje, neka to ini precizno i istinito,
umesto da pokuava da zasenjuje.

c) Kako je u regionu?
U emu je, dakle, problem kad su u pitanju zakonska reenja o nadlenosti notara u
Srbiji? Odgovor je kratak: u iskljuivim nadlenostima notara koje su brojnije, jae i
vie ugroavaju advokatsku profesiju nego u nekim drugim dravama bive Jugoslavije
a koje, u odnosu na Srbiju, imaju due iskustvo sa delatnou javnih belenika. Odmah
da naglasim nemam ba nita protiv stare notarske profesije. Ona je potrebna, iroko

raspostranjena u svetu, doprinosi sigurnosti i brzini pravnog prometa, olakava

prekogranini promet isprava i ispunjenje obaveza. Ali, nain na koji je uvedena u Srbiju,
isto kao i nain na koji su uvedeni vansudski izvritelji, a posebno njihova nadlenost,
pokazuje bezobzirnost i sadanjih i ranijih politikih vlasti u Srbiji. Rastereujemo
sudove, time i dravu prekomernog troka parasudskih delatnosti, a sve te trokove
prevaljujemo na krajnjeg korisnika, tj. na graanina, izazivajui pritom zlu krv izmeu
pripadnika dveju starih pravosudnih profesija, ukljuujui i najnoviji trajk advokata.
Zakoni o notarijatu na podruju bive Jugoslavije, u ovom pogledu, tj. povodom
iskljuive notarske forme za ugovore o raspolaganju nepokretnostima su razliiti: u
Sloveniji i Hrvatskoj koje su lanice EU, ovakve iskljuive nadlenosti notara za
raspolaganje nepokretnostima nema. Nema je ni u Makedoniji. BiH (oba entiteta) i Crna
Gora imaju ista reenja kao Zakon o javnom belenitvu Srbije.

d) Posledice po notarijat
Otkako je uveden, notarijat se suoava sa kritikom javnou. Moe se rei da nikakav
problem u ovdanjem nainu uvoenja notarijata ne vidi jedino izvrna vlast, uglavnom
oliena u ministru pravde. Imenovani notari ute. Oni koji su konkurisali a nisu
imenovani, o tome nisu dobili individualne, obrazloene akte i razmiljaju ta treba
smatrati aktom koji e (moda) pobijati. Naizgled bezazlena izmena Zakona o javnom
belenitvu iz 2013. godine, a potom donoenje Zakona o prometu nepokretnosti u
minut do dvanaest, bacila je na notarijat brojne senke, kojih se nee lako osloboditi.
Najpre, izmena iz 2013. godine, praena novim Zakonom o prometu nepokretnosti je
bila nepotrebna, jer ugovor o raspolaganju nepokretnosti ne zahteva slubenu formu
dovoljno bi bilo da se potpisi na ugovoru overe i to bilo od notara, bilo od suda.
Slubena forma nikad nije bila deo pravne tradicije u srpskom pravu. Nadalje, budui da
notar ne sme zastupati ni jednu ugovornu stranku, u sluaju zakljuenja ugovora koji
odstupa od rutinskog i ako se stranke ne saglase o nekom od bitnih elemenata, njihove
interese e i dalje morati (moi) da zastupaju advokati, to e bitno poveati trokove
krajnjih korisnika graana i pravnih lica.
Tree, uvoenje notarijata u sredinu, koja dugo nema ak ni istorijsko seanje na ovu
slubu (sa izuzetkom Vojvodine), treba da bude postupno: iskljuiva nadlenost u
poetku treba da bude mala; konkurentska nadlenost (ili sud ili notar) treba da se odri
bar nekoliko godina dok se notarijat ne konsoliduje. Notarski monopol bitno poveava
trokove i doprinee smanjenju ionako oskudnog prometa nepokretnosti. to je
nadlenost notarijata ira u momentu njegovog uvoenja u pravni ivot, imajui u vidu

injenicu da notare kao lica od javnog poverenja postavlja izvrni organ (ministar),
poveavaju se anse koruptivnosti, nepotizma i politike bliskosti, umesto meritokratskih
svojstava i sposobnosti. Proizvodi se (najmanje) zla krv, a sutinski diskriminacija
izmeu advokature i notarijata.

e) Posledice po advokaturu
Opisanim pristupom advokatura je izgubila znaajan deo dosadanjeg posla i oekivane
klijentele. Nije bilo prilike da ulazim u druge motive obustave rada advokata, a ovaj
razlog, koji sam nastojala da obrazloim, opravdan je i dovoljan sam po sebi. Izgleda mi
da ovogodinji protest advokature u Srbiji prevazilazi staleki (ili cehovski) znaaj.
Advokati trae pravnu sigurnost uopte, a pravnu izvesnost za svoju profesiju napose.
Oni su odluni da zakonska pravila o sopstvenoj autonomiji, slobodi profesije,
nezavisnosti i samostalnosti shvate ozbiljno, praktikuju i javno demonstriraju. U tome im
se mora pruiti profesionalna kolegijalna podrka.

f) Posledice po pravni poredak

Oni koji su odluujue uticali na bezobzirno i neadekvatno primenjivanje uporednopravnih modela u tekom vremenu, obrazlaui to neistinitim tvrdnjama, koji su
imenovanje javnih belenika procesuirali po istom modelu po kome je vren reizbor
sudija 2009. godine (a ranije tu istu proceduru politiki kritikovali), koji su na pripadnike
nove notarske profesije bacili sumnju nedostatka meritokratskih svojstava morali bi da
odgovaraju. I odgovarae, makar politiki. Oni koji su sproveli reizbor sudija na isti
bezobziran nain, oseajui se sigurnim u svojim foteljama, bili su poieni sa politike
scene posle samo tri godine. Od sveg srca isto elim dananjim pravosudnim
reformatorima, tavie jo bre.

Advokatska komora Srbije, 08.10.2014.

Peanik.net, 11.10.2014.
Srodni linkovi
Vesna Raki-Vodineli Reformisanje pravosua notarijatom: ne meri, seci odmah i to
sekirom
Milica Jovanovi Notarska posla

Radio emisija, 10.10.2014.

1.
2.

Sl. glasnik RS br. 31/2011, 85/2912, 19/2013, 55/2014 i 93/2014.

Pominju se 1943, 1944 i 1945. godina i prestanak se vezuje za pojedine odluke

AVNOJ-a; kad je re o Hrvatskoj, tamo se uzima da je Zakon prestao da vai 1941.
godine. Up. E. Biki, S. Suljevi, M. Povlaki i M. Plavi (dalje se citira: E. Biki i dr,
2013), Notarsko pravo, Sarajevo 2013. godine, GIZ, str. 9, 10.
3.
Tako E. Biki i dr. str. 4.
4.
I. Crni, M. Dika (dalje se citira: Crni Dika), Zakon o javnom biljenitvu,
Zagreb, 1994, str. 29.
5.
V. Raki-Vodineli, Pravosudno organizaciono pravo, Beograd, 2012, str. 137.
6.
S. Culja, Graansko procesno pravo Kraljevine Jugoslavije, (dalje se citira: S.
Culja), Beograd, 1933, str. 183, 184.
7.
l. 5. i 6. Zakona o avokaturi (dalje: ZA).
8.
D. Knei-Popovi, Pravna priroda javnog belenitva, Pravni zapisi, asopis
Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, br. 2/2010, str. 350 (dalje citirano: D.
Knei-Popovi).
9.
S. Culja, str. 182.
10.
D. Knei-Popovi, str. 354.
11.
Donela ga je Konferencija notarijata u EU 1995. godine, a lanice su: Austrija,
Francuska, Grka, Holandija, Italija, Luksemburg, Nemaka, Portugalija i panija.
12.
E. Biki i dr., str. 16.
13.
D. Knei-Popovi, str. 354.
14.
l. 4, 165 i 167.
15.
E. Biki i dr., str. 15; Crni Dika, str. 61.
16.
Slubeni glasnik RS, br.19, 2013. godine. U elektronskim bazama, sve izmene i
dopune Zakona o javnom belenitvu mogu se pratiti preko istorije propisa. (Istorija
propisa u Srbije neretko preuzima karakteristike istorije bolesti.)
17.
Sl. glasnik RS, br.42/98i111/2009.
18.
Nije nevano ni to to nije zapamtio numeraciju odredbe Brgerliches
Gesetzbuch (BGB), pominjui paragraf 311, kako je rekao zakona. Radi se zapravo o
paragrafu 911. BGB. E, sad ne bih da sitniarim povodom brojeva, ali Selakovi nije ma
kakav pravnik, ve saradnik na predmetu Pravna tradicija Pravnog fakulteta u Beogradu.
BGB je nezaobilazan ne samo u uporednoj, nego i u srpskoj pravnoj tradiciji, jer je bio
inspiracija za brojna domaa zakonska reenja. Verujem da bi ministar morao znati da

se BGB sastoji iz pet knjiga i kojim redom one idu. (Stvarno pravo, posle obligacionih
odnosa, a dotle ima preko 800 paragrafa.)
19.
lan 216: A. Formvorschriften

Vesna Raki-Vodineli