Садржај

Увод 2
1. Појам и односи логистике и менаџмента ланца снабдевања 4
1.1. Револуција менаџмента ланца снабдевања 6
1.2. Од менаџмента логистике до менаџмента ланца снабдевања 6
1.3. Перспективе односа логистике и менаџмента ланца снабдевања 9
2.2.5. Карактеристике системског приступа у управљању логистичким процесима 9
2.2.5.1. Компоненте логистичког система предузећа 12
2.2.5.2. Улога информација у логистици 12
3.11.2. Утицај електронског пословања на перформансе ланца снабдевања 14
3.11.3. Значај електронског пословања за традиционалне ланце снабдевања 15
Информациони систем интегрисане логистике 15
10.1. Појам и значај информационог система интегрисане логистике 15
1 0 . 2 Дефинисање информационог система интегрисане логистике 17
10.2.1. Формирање информационог тока у логистичком ланцу 18
10.2.2. Инофрмационе технологије у пословним логистичким системима 20
10.2.3. Информациони системи менаџмента 21
2.2. Технологије електронског кодирања производа 22
1 0 . 4 . ERP и паралелни развој нових пословних решења 24
1 0 . 5 . А Р Х И Т Е К Т У Р Е Е Л Е К Т Р О Н С К О Г П О С Л О В А Њ А (eBUSINESS) 24
1 0 . 7 . О Б У Х В А Т П О Д А Т А К А Д У Ж Л А Н Ц А С Н А Б Д Е В А Њ А 26
10.7.1. Логистичке јединице 26
10.7.4. RFID технологија у логистичко-дистрибутивним системима 27
10.7.4.3. Примена RFID технологије у индустријским системима 29
Закључак 30
Литература 32
Увод

Крај XX века обележила је интензивна глобализација робних и информационих токова.

Свака тачка на планети Земљи била је доступна захваљујући савременим техничко-
технолошким достигнућима. Конкуренција је досегла неочекиване размере, а
потрошачи су постали још захтевнији, пробирљивији и информисанији. Дотадашња
пословна парадигма, заснована на конфликтности пословних субјеката у
дистрибутивним каналима, бива неодржива у ново насталним околностима
Глобализација робних и информационих токова је економско-политички појам којим се
изражава специфичност савремених интеграционих процеса. У односу на раније облике
ових токова, глобализација је свеобухватнији друштвено-економски и политички
процес који излази из оквира регионалних, националних, расних, верских и блоковских
ограничења и тиме добија глобални карактер. Данас се говори о глобалној производњи,
трговини, финансијским токовима и сл. Кључни покретачи глобализационих токова су
мултинационалне компаније које, фокусирањем на читаву планету, настоје да
максимално повећају ефективност и ефикасност пословања по основу тржишне
експанзије или пак набавке сировина по ниским ценама. Односи између појединачних
тржишта и њених актера мењали су се током људске цивилизације. После дугог
периода изолованог развитка националних привреда, долази до појаве светског
тржишта на коме се нудило оно чега је било у изобиљу у држави и тражило оно што је
одређеној држави недостајало.
У условима изражених глобализационих процеса, управљање ланцима снабдевања
настаје као реакција чланова дистрибутивних канала на повећан степен изложености
конкуренцији. Пред учеснике тржишне утакмице истовремено се постављају наизглед
два тешко остварива циља: максимална уштеда применом концепта економије обима и
задовољење специфичних захтева локалних тришта. Глобална логистичка стратегија
постиже се брисањем се типичне демаркационе линије између предузећа, које су
постојале током двадесетог века и формирају се нови субјекти на тржишту – ланци
снабдевања. Њихов тржишни развој заснован је на информационим технологијама и
интернет револуцији.
Интензивирањем процеса глобализације тржишта, компаније све више схватају
неопходност развоја ефикасних ланаца снабдевања и логистичких мрежа широм света.
Проучавање ланца снабдевања може помоћи менаџменту глобално оријентисане
компаније да идентификује супериорне добављаче, да повећа продуктивност у
снабдевању, да смањи укупне трошкове пословања и да унапреди конкурентску
позицију на циљним тржиштима.
Целокупан ланац снабдевања подређен је захтевима финалног потрошача, тј. корисника
услуге. То другим речима значи да је главни мото сваког ланца снабдевања
максимизирање потрошачке вредности уз што ниже трошкове обезбеђења те
вредности, на нивоу ланца у целини. Да би се остварила назначена мисија, профит који
заједнички остварују сви субјекти (координираним деловањем) мора бити већи од
пуког збира појединачних пословних резултата који би остваривали учесници уколико
би самостално наступали. Само у наведеним околностима предметни пословни концепт
има економску оправданост.
Међународна трговина, у данашњем смислу речи, настаје са испуњавањем политичких
и економских услова (успостављање нових држава и развој масовне индустријске
производње). Повећана вредност робне размене имплицира увећање трошкова
снабдевања, на нивоу једне фирме, целог дистрибутивног ланца и свих дистрибутивних
ланаца у оквиру једне земље. Логистички трошкови су данас најзначајнији издатак у
бројним компанијама, а комплексност управљања дистрибутивним каналима често има
за последицу њихов неконтролисани раст.
Традиционални канали маркетинга усмерени и вођени од врха надоле, бивају замењени
одоздо нагоре усмераваним партнерствима софистицираних малопродаваца и
добављача. Традиционална хијерархија у каналима маркетинга постаје превазиђена и
потискују је модерни, партнерски вођени ланци снабдевања.
Пред сваком међународно оријентисаном компанијом доминантан значај, у односу на
остале факторе пословног успеха, има управљање ланцима снабдевања, јер је
обезбедити расположивост захтеваног производа у право време, на правом месту и по
прихватљивим трошковима далеко теже остварити у планетарним него у националним
оквирима.
Предузећа која се определе да своју мисију остварују не само у оквирима националних
тржишта већи преко државних граница изложена су утицају далеко комплекснијег
окружења. Пред њима ће се наћи бројни правни, економски, политички и друштвени
изазови. Сваки од њих имаће извесне импликације на пословну политику привредног
субјекта, а самим тим и на ланац снабдевања. У комплексном амбијенту далеко је теже
прогнозирати тражњу, не само услед изражене географске дистанце, већи због
различитих културних обележја са којима се компанија сусреће (језик, обичаји,
комуникационе баријере итд.).
У новоуспостављаним оквирима, управљање ланцима снабдевања намеће се као
излазна пословна филозофија која указује на неопходност већег степена сарадње у
дистрибутивним каналима. Сви привредни субјекти, без обзира на место које заузимају
у структури вертикалних токова материјала, полупроизвода, финалних добара и
информација – своју целокупну активност фокусирају на крајњег купца и/или
корисника услуге, избегавајући беспотребно изнуривање и трошење енергије.
Колаборацијаје највиши ниво сарадње у ланцима снабдевања (нарочито долази до
изражаја у планетарним пословним размерама). Укључује размену информација,
усклађивање активности, дељење ресурса и одговорности између учесника, ради
остваривања заједничких циљева. При креирању глобалних ланаца снабдевања,
неопходно је размотрити сваку од наведених особености како би се спречиле
неприлике и искористиле шансе које намеће планетарно пословање.
Управљање ланцима снабдевања – пословни одговор на глобализацију робних и
информационих токова укључује и специјализоване посреднике за обављање појединих
логистичких активности. Чак долази до појаве компанија које за наручиоце услуга
преузимају комплетне послове управљања ланцем снабдевања. Глобални ланци
снабдевања у будућности ће имати још значајнију улогу. Светска економске криза
приморала је предузећа да додатно смање трошкове пословања, а притом да задрже
адекватан ниво услуга према крајњим корисницима. Управо повећање ефикасности и
рационалности у дистрибутивним каналима представља излазну стратегију за многе
привредне субјекте у условима економске експанзије планетарних размера.
1. Појам и односи логистике и менаџмента ланца снабдевања

Логистика и менаџмент ланца снабдевања (енгл. Supply Chain Management - SCM) су

изазовна подручја са којима се свакодневно сусрећемо. Иако су ова подручја постала
популарна средином 1980-их, њихови корени датирају много пре тога. Без обзира што
је порекло логистичке теорије и праксе из сектора производње, сведоци смо њихове
растуће и врло успешне примене не само у пословном, већ и у непрофитном и јавном
сектору.
Модерна интерпретација термина "логистика" везује се за активности снабдевања трупа
лоцираних на фронту муницијом и материјалним средствима. Због тога је иницијално
схватање значења термина "пословна логистика" било базирано на војној аналогији и
углавном се тицало физичког кретања добара.
Током 1960-их, менаџменту логистике је додата инжењерска перспектива. Логистика је
постала квантитативна наука. Постављени су принципи анализе логистичке подршке.
Ипак, различите функције, које је обухватала логистика као научна дисциплина, су
1960-их и почетком 1970-их третиране одвојено и различито.
Системски прилаз логистици се манифестовао током 1970-их и 1980-их. Логистика, као
уметност и наука, је третирана као скуп међусобно повезаних активности. Међутим, до
средине 1980-их главна брига менаџера логистике, била је да осигурају да добра стигну
на своја одредишта у добром стању и уз најниже могуће трошкове. Тежило се скраћењу
времена транзита, али углавом само када се радило о кварљивим производима или у
случају хитних испорука када су додатни трошкови били оправдани. Ипак, за највећи
део производа дуго време транзита било је прихватљиво.
Током 1980-их и 1990-их, пословна логистика, дефинисана као процес испуњена
поруџбина који је инициран од стране потрошача, постала је значајно подручје
стратегије корпорације. Менаџери компанија су све више тежили скраћењу времена
транзита.
Почетком деведесетих година 20. века висок квалитет је постао стандард и
организације су почеле да се диференцирају на бази перформанси сопствених
логистичких активности. Испољен је експлозиван раст истраживања у области
логистике и наглашен њен значај у организацијама. У логистици су почеле да се
примењују нове информационе технологије ради развоја капацитета и протокола за
ефикасне и респонсивне токове материјала и коначно за задовољење растућих потреба
потрошаца. Такође, третман функција које обухвата логистика је радикално измењен,
јер су компаније почеле да схватају значај интеграције и сарадње.
Схватање термина логистика је еволуирало. Данас се најчешче сусреће његово широко
значење. Овај термин обухвата не само све активности повезане са физичким кретањем
добара, како у upstream сегменту (снабдевање) тако и downstream сегменту (продаја),
већ и управљање одређеним односима са добављачима и купцима. Термин логистика се
простире на трансформације количина, врста и својстава добара као и на руковање
добрима. Он покрива све делатности којима се планира, остварује и контролише
просторно-временска трансформација добара.
Као последица међусобног повезивања организација у циљу повећања нивоа услуга
купцима, учешћа на тржишту и профита појавио се 1980-их појам ланац снабдевања.
Ланац снабдевања чине повезане организације, као и активности укључене у креирање
и омогућавање доступности производа клијентима. Исто тако, ланац снабдевања се
може третирати као ланац вредности, будући да добављачи, произвођачи, превозници и
остали његови чланови додају вредност. Ако се исте активности посматрају у обрнутом
смеру, ланац снабдевања се може третирати и као ланац тражње.
Ланац снабдевања је мрежа организација које су имплементиране, кроз везу од
изворног добављача до крајњег потрошача, у различите процесе и активности које
креирају вредност у облику производа и услуга за крајњег потрошача (слика бр. 1).

Слика бр. 11

Често се, уместо уобичајеног линеарног приказивања (као на слици бр. 1), ланац
снабдевања приказује као вишедимензионална мрежа ентитета који сарађују. Таква
мрежа може да се потпуније схвати ако се она третира као систем, с обзиром да
системски прилаз наглашава интеракције између различитих ентитета. У теорији о
логистици и ланцима снабдевања ови различити ентитети се означавају као везе (нпр.
услуге транспорта) и чворови (нпр. складишта). Везе и чворови могу, у исто време,
играти различите улоге у више ланаца снабдевања.
Често се термини интегрисани ланац снабдевања и интегрисана логистика користе као
синоними. Ипак, интегрисани ланац снабдевања је много више од интегрисане
логистике. Суштина интегрисане логистике је интегрисање набавке, производње и
испоруке ради задовољење потреба потрошача, јер су они кључни у маркетинг
пословној концепцији. Интегрисани ланац снабдевања компаније је еволуирао из
интегрисане логистике као вида интерног ланца снабдевања и њених односа са
добављачима и потрошачима који су вид екстерног ланца снабдевања. С обзиром да
ланац снабдевања не обухвата само набавку и продају, већ и односе компаније са

1
Миловановић, Г., Барац, Н., Анђелковић, А., Логистика, менаџмент ланца снабдевања и концептуалне
перспективе њихових односа, Часопис Економске теме, Еконосмки факултет, Ниш, 2011.
добављачима, посредницима и потрошачима, може се констатовати да менаџмент
ланца снабдевања обухвата активности које су изван делокруга логистике.
У ланцу снабдевања су присутни различити токови, који чине његов крвоток. Кључни
су следећи токови у ланцу снабдевања:
физички токови материјала,
токови информација,
токови опреме, финансијских и људских ресурса,
токови неопипљивих ресурса - на пример, добри односи између компанија су врло
важан фактор ефективних ланаца снабдевања.
У односу на појам логистика, појам ланац снабдевања има знатно шире значење. Појам
ланац снабдевања истиче значај односа између компанија као и утицај компаније на
елементе и процесе екстерног окружења.Међутим, у пракси се много чешће сусреће
шира верзија и образлажу узајамне користи размене информација и координисаног
одлучивања у ланцу снабдевања.

1.1. Револуција менаџмента ланца снабдевања

Под појмом управљање ланцем снабдевања се подразумева "управљање односима са

добављачима и купцима у циљу испоруке додате вредности, по нижим трошковима
дуж целог ланца срабдевања". Концепт вертикалне интеграције подразумева
власништво или бар контролу добављача и ентитета, док концепт менаџмента ланца
снабдевања не подразумева обавезно власништво или контролу партнера у ланцу
снабдевања.
Крајем 1990-их манифестовало се и повећање броја компанија које су имплементирале
концепт менаџмент ланца снабдевања. Компанија Wal-Mart је усавршавала овај
концепт изграђујући широм света комуникационе мреже и односе са добављачима у
циљу повећања поузданости токова материјала уз смањење залиха. За многобројне
менаџере и истраживаче компанија Wal-Mart је пионир у имплементирању концепта
менаџмента ланца снабдевања, јер је доказала да може да изгради глобалне мреже
добављача, складишта и продаваца на мало које функционишу готово као једна фирма
са протоком информација у реалном времену.
Менаџмент ланца снабдевања подразумева примену "end-to-end" логике. Суштина те
логике је у управљању свим токовима од производње или добављача до финалног
купца као краја ланца снабдевања. Менаџмент ланца снабдевања и револуција у
информационој технологији, представља основаму промена у светској економији.
До реорганизације међународних професионалних организација које се баве
проблемима ланаца снабдевања дошло је јануара 2005. године. Тада је Савет за
управљање логистиком (Council of Logistics Management - CLM) променио назив у
Савет професионалаца за управљање ланцем снабдевања (Council of Supply Chain
Management Professionals - CSCMP). Логистика се од тада третира као део ланца
снабдевања и ограничава се на следеће активности: транспорт, складиштење,
управљање материјалом, извршење пошиљки, креирање логистичке мреже, управљање
залихама, планирање понуде и тражње на нивоу једног предузећа и управљање
outsourcing2 стратегијама.

1.2. Од менаџмента логистике до менаџмента ланца снабдевања

Менаџмент логистике је процес стратегијског управљања набавком, транспортом

материјала и делова потребних за производњу, као и складиштење и дистрибуција
готових производа кроз канале маркетинга на тај начин да профит буде увећан путем
ефективног система поруџбина. Битан део овог процеса је и управљање информацијама
везаним за све логистичке операције унутар предузећа.

Управљање ланцем
снабдевања

алијансе,
Класична
логистика информациона
технологија,
леан производња,
Lean логистика и
Доставити прави lean производња леан логистика,
производ правом
потрошачу, у право интеграција
време, на правом Замена залиха кључних пословних
месту, у правом информацијама процеса:
стању, у правој развој производа
количини и по правој
цени управљање тражњом
планирање и
управљање
производњом
извршење поруџбина
подршка производа
Слика 2: Еволуција класичне логистике, lean логистике и lean производње у менаџмент
ланца снабдевања

Менаџмент ланца снабдевања је знатно шира категорија од менаџмента логистике. За

разлику од менаџмента логистике, менаџмент ланца снабдевања је, пре свега, окренут
ка потрошачима. Исто тако, он испољава своју маркетиншку релевантност јер
представља нову пословну филозофију и стратегију у којој преовлађује планирање свих
сегмента кретања добара и информација у процесу дистрибуције.

2
''Outsourcing је делегирање дела послова другој организацији, која се може налазити у истој земљи или
у иностранству. Ако овај подухват утиче не само на појединачне послове, већ на целокупни пословни
процес, то се назива "outsourcing пословног процеса". Дакле, outsourcing значи измештање послова из
организације у другу организацију''. – Popović, N., Ondrej, J., Prokić, S., Menadžment interorganizacionih
odnosa - outsourcing, strateške alijanse, стр. 63, Фонд ''Српски економски центар'', Београд, 2010.
Слика бр. 2 приказује прелаз са концепта класичне логистике на концепт менаџмента
ланца снабдевања као и кључне компоненте менаџмента ланца снабдевања. Класична
логистика се бави набавком, складиштењем и дистрибуцијом материјала како би прави
купац добио прави производ, правог квалитета, на прави начин, у право време, на
правом месту, у правом стању, у правој количини и по правој цени.
У савременој економији, трговци на велико, дистрибутери, произвођачи, продавци на
мало, добављачи и сви чланови ланца снабдевања желе да смање своје трошкове, да
скрате време извршења поруџбина и да смање ниво залиха како би, уз задовољење
захтева својих купца, били профитабилни. Најбољи начин да то постигну је да
имплементирају lean концепт чија је суштина елиминисање свих активности које не
додају вредност. Овај концепт се најбоље може применити када је тражња релативно
стабилна и када су захтеви купаца слични. Lean логистика је усмерена на уклањање
губитака из унутрашњих и спољашних ланаца снабдевања путем: смањења
прекомерних залиха, скраћења времена попуне и елиминисања непотребних трошкова.
Lean логистика је посебно велики изазов за глобално оријентисане компаније, с
обзиром да се њихове пошиљке превозе до удаљених одредишта и да више
организација може бити укључено у трансфер сваке пошиљке. Имплементирање
концепта lean логистике у проширеним мултитрансакционим ланцима таквих
компанија је врло сложено, јер се у њима појављују и активности које не додају
вредност и стога неминовно изазивају губитке.
Концепт lean производње подразумева сталне напоре усмерене ка смањењу губитака
или уклањању свих активности које не додају вредност у процесу планирања,
производње, дистрибуције и пружања услуга потрошачима.
Менаџмент ланца снабдевања настоји да инкорпорира lean елементе у целокупан ланац
снабдевања. На пример, менаџмент ланца снабдевања подстиче тренинг запослених,
задовољење захтева интерних купаца, кретање производа кроз производни систем,
размену информација о тражњи крајњих купаца и планирање производње у ланцу
снабдевања. Поред тога менаџмент покушава да оптимизира ниво залиха у целокупном
ланцу снабдевања. Све ове lean елементе које инкорпорира менаџмент ланца
снабдевања, подржава lean производња.
Менаџмент ланца снабдевања се не може замислити без употребе информационе
технологије. Информациона технологија има улогу интегратора ланца снабдевања.
Функционална подручја унутар предузећа користе заједничку базу података. Партнери
у оквиру алијансе размењују податке. Тачност, брзина протока, релевантност,
приступачност и доступност информација опредељују успех ланца снабдевања.
Менаџмент ланца снабдевања, поред осталих, омогућавају: технологије електронског
кодирања производа, софтвер за планирање ресурса предузећа (Enterprise resource
planning - ERP), електронска размена података (EDI) и софтвер за оцену и
побољшање перформанси ланца снабдевања.
Интеграција пословних процеса, како у оквиру једне тако и између више фирми, је
кључна за менаџмент ланца снабдевања. Интеграција пословних процеса је врло
комплексна категорија и подразумева: развој производа, управљање тражњом,
кординацију планирања и управљања производњом, управљање поруџбинама купаца и
послепродајну подршку производа (слика бр. 2). Интеграцију пословних процеса, пре
свега, омогућава унапређење постојећих и бржи развој нових производа. Модерни
ланци снабдевања су вођени захтевима потрошача. Способности локалне фирме у
погледу снабдевања морају бити синхронизоване са обрасцима познате и прогнозиране
тражње потрошача. Управљање свим пословним процесим и функцијама у таквом
ланцу снабдевања се темељи на подацима о тражњи у реалном времену или на текућим
прогнозама. Због тога се у таквом ланцу снабдевања значајно смањује несигурност,
промовишу респонсивни токови материјала у свим његовим сегментима и стварају
услови за унапређење услуга потрошачима уз смањење залиха.
Координација планирања и управљања производњом у целом ланцу снабдевања се
базира на размени бизнис планова, као и на размени информација о залихама и тражњи
и то у реалном времену. Такође, у ланцу снабдевања се заједнички планира и
прогнозира функционисање интегрисаних пословних процеса. Зато се намеће закључак
да концепт ланца снабдевања захтева напуштање концепта индустријске економије чија
је максима "произвести и складиштити" и прихватање концепта информатичке
економије који подразумева да производња на свим нивоима одражава склад понуде и
тражње.
Размена података, сталан увид у количине и локације залиха као и унапређење
модалитета и интензитета сарадње између чланова ланца снабдевања омогућавају
флексибилније и ефикасније управљање поруџбинама купаца. Савремени ланци
снабдевања омогућују развијање система за континуирану попуну залиха и извршење
поруџбина, који могу да задовоље или превазиђу очекивања купаца.
Ефективан и ефикасан кориснички сервис за потрошаче, кључни је циљ менаџмента
ланца снабдевања. Да би се тај циљ остварио неопходно је развити мреже активности за
респонсивну послепродајну подршку производа. Међутим, таква подршка није могућа
без: обезбеђења адекватних резервних делова, обезбеђења гаранције, одржавања и
калибрације производа и стварања услова за враћање производа.

1.3. Перспективе односа логистике и менаџмента ланца снабдевања

Стручњаци из области логистике и менаџмента ланца снабдевања су често истицали

сопствене ставове о разликама између ових области, што је изазивало бројне дебате
међу њима. Менаџмент ланца снабдевања је у многочему еволуирао из логистике и
стога је традиционално третиран као подскуп логистике, тј. додатак логистици.
Логистика је ангажовала "аналитичаре ланца снабдевања" који би се фокусирали на
међуфункционалне и интерорганизационе проблеме, чиме теже да менаџмент ланца
снабдевања прикажу као "логистику изван фирме".
За традиционалисте је менаџмент ланца снабдевања стратешки аспект набавке. Они
истичу неопходност развоја партнерстава с добављачима првог и другог нивоа. Поред
тога, они додају менаџмент ланца снабдевања набавци и управљању снабдевањем и/или
управљању набавком. Они често истичу да департман корпорације за набавку може
изнајмити "аналитичара ланца снабдевања" у циљу проучавања односа са добављачима
другог нивоа.
Неки аутори су се залагали само за преименовање логистике у менаџмент ланцем
снабдевања. Понекад се термин транспорт и термин логистика користе као синоними.
Међутим, да би једна компанија стекла професионални статус у области логистике, она
мора да учини више од једноставне промене термина транспорт у термин логистика.
Исто тако, неки аутори стављају знак једнакости између термина ланац снабдевања и
термина логистичка мрежа
Став је неких аутора да је логистика део ширег ентитета, тј. менаџмента ланца
снабдевања. Они у менаџмент ланца снабдевања укључују све традиционалне пословне
функције: маркетинг, продају, истраживање и развој, предвиђање, производњу,
набавку, логистику, информационе системе, финансије, пружање услуга купцима.
Концепт ланца снабдевања је много шири од концепта логистике јер се концентрише на
односе између компанија и истиче повезивање компаније са њеним екстерним
окружењем. Ако детаљније погледамо дефиниције логистике и менаџента ланца
снабдевања, које су наведене у најновијим радовима из ових области, таква
констатација ће нам бити потпуно јасна.
Менаџмент ланца снабдевања узима у обзир стратешке, интегративне елементе из
неколико функционалних подручја (логистика, набавка, производња и маркетинг).
Међутим, он се не бави тактичким елементима, као што су повлачења производа са
залиха у складишту у циљу извршења поруџбина.

2.2.5. Карактеристике системског приступа у управљању логистичким процесима

Да би се остварили логистички циљеви потребно је ефикасно управљање активностима

на местима пресека различитих пословних функција и логистике. На тај начин
објединиле би се различите делатности под различитим функционалним
одговорностима у предузећу. Значи, да би се максимално искористиле могућности
логистичке делатности потребан је системски приступ управљању логистичким
процесима.
Карактеристично за системски приступ је јединствен начин посматрања као и сазнање
да за објашњење целине није довољно само објашњење њених елемената, већ да мора
да се објасне односи између ових елемената.
Системски приступ је карактеристичан по комплексним, међусобно испреплетаним
зависностима између елемената. Системски приступ, као метод системско-теоретског
проучавања логистике предузећа, представља основу науке о систему чији је циљ да се
обезбеди потпун и свестран приступ решавању сложених проблема развоја логистике
предузећа. Са применом системског приступа логистици предузећа, логистички
проблеми се постављају на један нов начин. Тако настају нови изрази терминолошког
(дефинисање), дескриптивног (описивање), теоретског (тумачење) и праксеолошког
(стваралаштво) карактера.
Уопштено, може се констатовати да се са применом системског приступа у
дефинисању логистичких решења избегавају субоптимална парцијална решења, а
дефинишу оптимална укупна решења. Кад се између различитих делова логистичког
система утврде стварне међузависности то, има за последицу да се могу дефинисати
логистичка решења која узимају у обзир постојећа уска грла или слободне потенцијале.
Саставни део системског приступа у изучавању логистике предузећа је и системска
анализа. Системска анализа је метод изучавања основних квантитативних и
квалитативних промена које се јављају у целокупном логистичком систему предузећа.
На слици 3. приказани су основни логистички појмови логистике предузећа.

Основни системски појмови Структура формирања

1 Систем Интегративне компоненте, елементи
система, састав система
 2 Системске везе и односи Техничко, технолошке, друштвене,
економске, информационе, енергетске,
материјалне
3 Карактеристике система Велики, вештачки, отворен, технички,
друштвени, самосталан, централи-
зован, децентрализован, стохастички,
динамички
Слика 3. Основни логистички појмови логистике предузећа

Систем је сложен механизам или процес који се састоји из више међусобно повезаних
делова при чему карактеристике и понашање једног дела утичу на понашање и
карактеристике других делова, а односи који међусобно повезују поједине делове могу
да се схвате и опишу. На слици 4. дат је шематски приказ логистичког система
предузећа.

Слика 4. Шематски приказ логистичког система предузећа3

Логистички систем предузећа је глобално управљање физичким кретањем материјала

и производа, од набавке материјала код испоручиоца до места производње, кроз процес
производње па до испоруке готових производа купцима, као и управљање кретањем
информација, везаним за те физичке токове, а које су усмерене од купца ка
произвођачу.
Две основне компоненте логистичког система су: физички ток и ток информација.
Физички ток се односи на операције кретања и ускладиштења материјалних добара
почев од испоручиоца, преко производног предузећа па до купца. Токови информација

3
Регодић, Д., Логистика, Универзитет Сингидунум, 2001. год.
се одвијају упоредо, али у супротном смеру од физичког тока, односно у смеру од
купца ка испоручиоцу-добављачу.
На слици 5. дат је шематски приказ међусобног односа токова материјала и
информација.

Слика 5. Шематски приказ међусобног односа токова материјала и информација

Токови информација управљају физичким токовима обезбеђујући прогресивно кретању

готовог производа - робе према захтевима купца, у правцу крајњег одредишта са
различитим међуфазама дуж превозног пута.
Токови информација, будући да управљају физичким токовима, представљају не само
фактор контроле одвијања појединачних операција већ и право средство за општу
координацију целокупног логистичког система.
Основна компонента која међусобно повезује елементе логистичког система неког
предузећа је материјални објекат премештања односно материјали и робе као
интегришућа компонента система (интегратор). Функционисање логистичког система,
одакле резултира пренос објекта (материјалног добра), остварује се уз помоћ
комуникационог система (пренос информација) и техничког система (логистичка
подршка).

2.2.5.1. Компоненте логистичког система предузећа

Код предузећа са више места производње, дефинише се сложена мрежа системских

веза и односа између појединих елемената логистичког система у којој је потребан
висок степен координације и контроле физичких токова материјалних добара.
У једностепеном систему просторна и временска трансформација се одвија директним
током материјалних добара од места испоруке, у коме се она припремају и које се
уопштено означава као извор, до места пријема. Предност таквог система је видљива
јер се ток материјалних добара не рашчлањава између места испоруке и места пријема,
дакле нема допунских процеса складиштења или превоза због усмеравања добара на
друге правце.
У вишестепеном систему се просторна и временска трансформација остварује
индиректним токовима материјалних добара између места испоруке и пријемног места.
Ток добара се прекида најмање на једном месту, где се морају извршити допунски
процеси, односно складиштење и претовар. Задатак тог места прекида је расподела или
концентрација токова материјалних добара. У месту расподеле долази до
концентрације и нагомилавања већих количина добара, а напуштају га у малим
количинама (Break-bull point) крећући се према разним местима пријема. Тачка прекида
код вишестепеног система може да буде и место концентрације (Consolidation point) где
се материјална добра сакупљају (или разврставају). У случају сакупљања, добра стижу
у малим количинама са различитих места отпреме у место сакупљања и формирају веће
хомогене јединице.
Кад се упоредо одвијају директни и индиректни токови материјалних добара, тада се
може говорити о комбинованом систему.
Једностепени системи имају велику предност због тога што се њиховом применом
избегавају одговарајући допунски логистички процеси на местима прекида.
Код вишестепених система може се рећи да економичност токова добара директно
зависи од величине тог тока. Складиште за испоруку, у том случају, има смисла јер
омогућава реализацију тока са великим количинама добара од места производње до
одговарајућег регионалног тржишта.

2.2.5.2. Улога информација у логистици

Токови материјалних добара су увек повезани са токовима информација:

Материјална добра немају сопствену интелигенцију која би била усмерена на
реализацију њихове просторне и временске трансформације. Токови добара се могу
покренути тек са увођењем информација о транспортним путевима, циљевима
премештања, динамици планираних вожњи итд.
Контрола процеса захтева информације о локацији и статусу.
Управљање токовима материјалних добара захтева обраду управљачких информација и
њихово даљинско вођење до стационарних и мобилних јединица које су у саставу
логистичке мреже.
За одвијање логистичних процеса постоји често читаво мноштво алтернативних радњи.
Информације допрниосе томе да се изабере оптимална варијанта.
Бројни документи прате транспорт добара и то првенствено у циљу идентификације и
обрачуна ефеката. Ови документи садрже непосредне и посредне информације о
учесницима.
У једном предузећу информације имају мисију координирања и подршке активности
стварања вредности. Отуда оне улазе у процес стварања вредности као роба за
коришћење. То је разлог да се информације наводе као самостални производни фактор
поред класичних производних фактора као што су рад, радна средства и материјал.
Информација, која се у једном систему појављује као "инпут" а у другом као "оутпут",
захтева усклађене информационе системе. Усклађеност информационих система код
свих учесника у логистичким ланцима обезбеђује просторну и временску
синхронизацију свих логистичких захтева.
Саопштавање података односно информација означава се као комуникација.
Информациона логистика је важан ослонац токова (укључујући и места пресека) као и
системских концепција.
За планирање, управљање, надзор и дефинисање просторно-временских процеса,
потребне информације се могу рашчланити на:
припремне (претходне), односно информације наручивања, планирања и резервисања,
врло хитне (непосредне), односно информације о транспорту и пошиљкама,
пратеће (упоредне), односно идентификационе и управљачке информације као и
информације о стању,
завршне (накнадне), односно контролне и обрачунске информације.
Планирање логистичких система захтева, на пример, одлуке о локацијама, стратегијама
набавке и дистрибуције, технологијама транспорта, претовара и складиштења као и
избор техничких апарата и уређаја. Одлуке се доносе у оквиру управљања да би се
остварио утицај на динамику токова материјалних добара. Одлуке условљавају
информације у вези са:
циљевима, који треба да се остваре,
величинама, које означавају оквир деловања као ограничење на које се не може
утицати,
могућим алтернативним радњама и
последицама тих алтернативних радњи.

На слици 6 дат је шематски приказ врста информација.

Слика 6. Приказ врста информација

Код управљања логистичким процесима разликују се, по правилу, три нивоа

управљања:
На административном нивоу врши се управљање којим се одређују услови реализације
и садејствујући процесни елементи с тим што то нема непосредни утицај на одвијање
процеса;
На диспозитивном нивоу се срећу, зависно од ситуације, одговарајуће диспозиционе
одлуке и то одлуке о редоследу одвијања процеса и припадајућим ресурсима за сваки
појединачни случај;
На оперативном нивоу врши се претварање диспозиционих одлука у елемантарне
операције логистичких процеса.
Пораст квалитета и смањење цена дигиталних комуникација пружају и логистици веће
могућности у смислу да се физички саобраћај делимично замени телекомуникационим
саобраћајем.
3.11.2. Утицај електронског пословања на перформансе ланца снабдевања

Сврха управљања ланцима снабдевања (Supply Chain Management, SCM) је да се

достигне интегрисано планирање кроз активности ланца снабдевања. SCM подразумева
планирање и управљање током добара и услуга, информација и новца кроз ланац
снабдевања, почевши од набавке сировина до финалних производа у рукама клијената.
Системи управљања ланцима снабдевања континуално повезују активности набавке,
производње и дистрибуције производа од добављача ка купцима. Са једним SCM
системом и континуалним попуњавањем добара на складишту, елиминишу се залихе, а
производња започиње тек онда када се добије поруџбина.
Предности електронског ланца вредности (eSupply Chain) су смањена времена циклуса,
приснија веза са партнерима, раст прихода, смањење трошкова и времена производње,
оптимизовано управљање залихама, ефикаснија дистрибуција и колаборативнији
процес пословања.
Ако фирма у потпуности жели да искористи предности електронског пословања, мора
разумети кључне разлике између коришћења Интернет-а и коришћења других канала за
проток информација, производа и новца. Компанија мора да идентификује вредности
које се стварају коришћењем Интернет-а, пре него што напусти традиционалне канале.
Електронско пословање омогућава фирми или ланцу снабдевања да искористи бројне
шансе за повећање прихода. Међу значајнијим су:
нуђење директне продаје купцима,
обезбеђивање 24-часовног приступа са било које локације,
сакупљање информација из различитих извора,
обезбеђивање персонализације и кастимизације информација,
скрачивање времена увођења нових производа на тржиште,
флексибилно формирање цена,
омогућавање различитих цена и услуга купцима,
ефикаснији трансфер новца.
Електронско пословање дозвољава фирми или ланцу снабдевања да искористи бројне
могућности за смањење трошкова. Тако на пример, електронско пословање омогућава:
смањење трошкова манипулисања производима скраћењем ланца снабдевања,
одлагање финализације производа до пријема наруџбине,
скраћење времена испоруке и смањење трошкова испоруке производа који се могу
преузети са Интернет-а,
смањење трошкова складиштења и трошкова наручивања.
смањење трошкова залиха кроз агрегацију,
побољшање координације ланца снабдевања кроз размену информација.

3.11.3. Значај електронског пословања за традиционалне ланце снабдевања

Традиционални ланац снабдевања супермаркета може користити електронско
пословање за јачање сопствене продајне мреже. Електронско пословање нуди купцима
удобност у куповини. Ту удобност потрошачи цене и спремни су да је плате. Са друге
стране, супермаркет је место које ће одабрати купци који вреднују понуду са нижим
ценама.
Ланац супермаркета који електронски послује може да понуди купцу читаву лепезу
услуга по различитим ценама, имајући у виду степен његовог ангажовања у процесу
куповине. Најјефтинија услуга је продаја производа купцу када он дође у супермаркет.
У том случају купац узима робу са полице и сам обезбеђује њен превоз. Уз додатну
цену може се обезбедити купцу да робу наручи он-лине, а да је добије касније.
Да би схватили анализу ланца вредности неопходно је размотрити организациони ланац
снабдевања. Управљање ланцем снабдевања подразумева координацију свих
активности снабдевања једне организације, од њених добављача преко производње
добара и услуга до испоруке клијентима.
Ланац вредности описује различите активности додавања вредности које повезују
страну набавке са страном тражње. Традиционална анализа ланца вредности разликује
примарне активности које директно доприносе испоруци добара и услуга клијентима
(на пример, логистика, производња, маркетинг, испорука купцима, подршка и
сервисирање након продаје) и активности подршке који обезбеђују инфраструктуру
која омогућава одвијање примарних активности. Активности подршке су финансије,
људски ресурси, информациони системи и др.
Што је већа разлика између додатих вредности производа и трошкова организације,
већи је и профит. Ланац вредности сваке организације је инкорпориран унутар већег
система вредности. Ово укључује ланце вредности њихових добављача, дистрибутера и
трговаца на мало. Ланци вредности свих учесника би требало да буду координирани са
системом, да раде ефикасно и да испоручују крајње производе. Уколико било ко од
партнера не испоручи одговарајућу вредност и производе, читав ланац може да се
сломи, а цео систем чак и да пропадне.

Информациони систем интегрисане логистике

10.1. Појам и значај информационог система интегрисане логистике

Информациони систем (ИС) можемо дефинисати као сређени скуп метода, процеса и
операција за прикупљање, чување, обраду, преношење и дистрибуцију података у
оквиру једне организације, укључујући и опрему која се у те сврхе користи и људе који
те активности обављају. Основне компоненте ИС су:

Хардwаре - материјално-техничка основа коју првенствено чине информационе

технологије,
Software - програмска основа,
Orgware - организациони поступци, методе и упутства којима се све компоненте
повезују у функционалну целину,
Lifeware - кадровска основа ИС,
Data - подаци и информације,
Netware - пројектовање и повезивање рачунара у циљу хармонизације просторно
дислоцираних компјутера.
Информациони систем је усклађен и обликован скуп персоналних, организационих и
техничких елемента, који обезбеђују координацију и проток информационих токова у
оквиру система и са окружењем. Информациони системи обезбеђују информације за
доношење оперативних и стратешких одлука.
Основне функције информационог система су:
унос (обухват, аквизиција) података,
чување (складиштење) података,
обрада података (трансформисање података, генерисање информација),
анализа података (аутоматизовано извођење закључака на основу евидентираних
података),
формирање извештаја (пренос података),
презентација извештаја (података).
Кретање роба мора бити подржано информационим системом. При кретању правих
роба, ка правом месту у право време и у правим условима, са правим документима,
морају се знати права информација то јест одговори на сва "права" питања. Под
информацијом подразумевамо податке који су обликовани у неку мисаону форму која
је употребљива за људска бића. Да би се нешто сматрало информацијом неопходно је
да та информација:
говори примаоцу нешто што је претходно за њега било непознато,
да утиче на количину знања примаоца,
да буде употребљена од стране примаоца за неко одлучивање,
да производи неке акције које могу бити замишљене, разматране или предузете од
стране примаоца,
да примаоцу помогне схватити контекст речи у реченици,
да искључује неке од алтернативних стања ствари,
да мења веровања примаоца.
Информације обезбеђене у интегрисаном логистичком систему, као и робама, морају да
иду правим људима, у право време, у употребљивом облику. Нетачне информације у
систему залиха разарају услуге кориснику, транспорт, складишне операције,
производњу и управљање залихама.
Да би интегрисана логистика (ИЛ) била ефективна и ефикасна она захтева моћан
информациони систем. Без брзог обезбеђења тачних информација ИЛ, операције губе и
ефективност и ефикасност. Примарне апликације информационог система ИЛ су: стање
залиха, планирање рута и отпреме, преузимање и испорука, погодност наруџбе
(налога), тачност налога, балансирање сопственог и спољашњег транспорта и обрада
налога.
Данас информациони систем представља саставни део сваке компаније ("сенка реалног
система"), подржава токове материјала и омогућава квалитетно доношење одлука на
свим нивоима. Информације морају бити квалитетне. На квалитет информације утичу
информационе и комуникационе технологије, софтвер, организација, и
идентификациона технологија. Подизањем квалитета на виши ниво јављају се боље
услуге, смањени оперативни трошкови и бољи мониторинг комплетног пословања.
Три утицајна обележја квалитета информација су:
обезбеђење правовремене информације,
тачност информације,
ефективно комуницирање информације.
Обезбеђење правовремене информације представља основни проблем, са којим се
срећу менаџери ИЛ. За то постоје три главна разлога. Прво, неки ИЛ менаџери не знају
или неће да утврде које су им информације потребне. Друго, систем не даје менаџеру
информације које су му потребне. Информациони систем ИЛ обезбеђује најпогодније
информације, неопходне за ИЛ и информације за неке нелогистичке намене. Треће,
информације су "ту негде", али су недоступне/неприступачне логистици. Оне су
"закопане" у информационом систему неког другог функционалног подручја и тешко
се, или уопште, могу наћи.
Информација мора бити тачна. Без тачних података ИЛ менаџер не може доносити
добре одлуке. Традиционална обрада података ретко је прилагођена за логистичке
одлуке. Трошкови су алоцирани у маркетинг, финансије, рачуноводство и производњу,
тако да је већина трошкова интегрисане логистике сакривена у овим функцијама. Ако
се ИЛ третира као функција, тада овај проблем није тако озбиљан. Обрачун трошкова
заснован на активностима нуди тачније информације о трошковима за логистику, али
још није у широкој употреби.
Циклични/периодични систем обрачуна потпомаже тачност информација/ података и
открива изворе могућих грешака у записима/евиденцијама о залихама. На тај начин се:
истражују извори грешака, коригују грешке и извештава менаџмент о узроцима, на
континуалној основи, чиме се постиже знатно већа тачност информација.
Ефективно комуницирање информације подразумева да ИЛ менаџер мора да
комуницира тачно тако да прималац порука може да их декодира коректно. Пошиљалац
мора да кодира поруку тако да примљена порука кореспондира са послатом поруком.
Она мора бити послата кроз коректан канал/медијум. Пошиљалац мора да зна шта
прималац може да запази, шта прималац очекује да запази и како ће прималац да
одговори на запажања. Комуницирање захтева повратну везу feed-back од примаоца. Да
ли је коректна особа примила коректну поруку? Feed-back говори о томе да ли је
порука примљена и коректно декодирана.

10.2 Дефинисање информационог система интегрисане логистике

Информациони систем интегрисане логистике (ИСИЛ) се може дефинисати као:

укључивање људи, опреме и процедура/поступака потребних за прикупљање,
сортирање, анализу, вредновање и дистрибуцију правовремених и тачних информација,
примерених доносиоцима одлука, тако да они доносе квалитетне логистичке одлуке.
ИСИЛ прикупља информације из свих извора да помогне ИЛ менаџеру да одлучује.
Повезан је ИС маркетинга, финансија и производње. Све ове информације се
усмеравају топ менаџменту, да помогну у формулисању стратешких одлука.
ИСИЛ има четири примарне компоненте:
систем обраде налога / поруџбине,
систем истраживања и обавештавања,
систем подршке одлучивању,
систем извештавања и излаза.
Ови системи, заједно, обезбеђују ИЛ-ом менаџменту правовремене и тачне
информације које су база за одлучивање. Ови подсистеми су повезани са ИЛ
менаџерским функцијама и ИЛ менаџмент окружењем. Као што се види на слици,
информације пре него што се развију, морају бити утврђене/дефинисане.
Систем обраде налога/поруџбине је, без сумње, најважнији подсистем ИСИЛ јер има
директан утицај на корисника.
Систем истраживања и обавештавања континуално снима/ скенира и надзире
(мониторинг) окружење, посматра и изводи закључке о догађајима, који утичу на ИЛ
операције. Он осматра и надзире унутрашње окружење у фирми, спољашње окружење
и окружење између фирми. Окружење између фирми обухвата елементе екстерног
окружења који директно утичу на фирму и превазилазе могућности фирме да их држи
под контролом, као што су канали дистрибуције.
На слици 10.3 је приказан општи модел ИСИЛ и интеракције са подсистемима.

Слика 7. Општи модел ИСИЛ и интеракције са подсистемима

У табели 1 је дат преглед метода скенирања окружења. Кључне информације морају
бити повезане са системом скенирања. Сви запослени, укључујући и запослене у ИЛ
морају да буду повезани са ИС. Снабдевачи, корисници, превозници, складишта и
менаџери дистрибуцијом морају бити у информационој мрежи.
Табела 1.
Метод скенирања Опис
Индиректна осматрања Односи се на опште откривање различитих информација које
ИЛ менаџери немају, на одређен начин, на уму.
Могућа осматрања Директно откривање, без активног истраживања, мање више
јасних подручја информација.
Неформална ИЛ менаџери предузимају релативно ограничена и
истраживања неструктурисана истраживања да добију специфичне
информације или информације за специфичне намене.
Формална истраживања Напор ИЛ менаџера - према унапред утврђеном плану,
процедури или методологији - да осигура специфичне
информације везане за специфичне намене.
Снимање и осматрање окружења обухвата, најмање, следеће елементе:
интегрисана ИЛ планирања са укупним корпоративним планирањем,
управљање интерфејсом са корпоративним купцима,
стратешке опције организације и особља,
интегрисање информационих технологија,
доношење уместо "куповине" одлука,
коришћење трећих страна,
прилагођавање ИЛ мрежа (форме и функција),
наглашавање продуктивности и квалитета ИЛ.
Треће стране морају да помогну у скенирању и вредновању резултата рада.
10.2.1. Формирање информационог тока у логистичком ланцу
Информациони ток настаје разменом информација између информационих система и у
оквиру једног система. У једној компанији се могу уочити три нивоа одлучивања:
оперативни ниво,
средњи менаџмент,
виши менаџмент.
Информациони токови, према пирамиди одлучивања, могу да се поделе:
Аутоматска обрада података (АОП);
Управљање информационим системима (МИС);
Системи за подршку одлучивању (ДСС);
Информациони системи руковођења (ФИС).
Системи подршке одлучивању су базирани на компјутерима, и обезбеђују решења
сложених проблема ИЛ применом аналитичког моделовања. Срж СПО је одговарајућа
база, која садржи информације које ИЛ менаџери користе за одлучивање.
У принципу база садржи:
основну табелу интерних и спољних података за аналитичко моделовање,
табелу критичних фактора који одређују обим одлучивања,
табелу података о политици и параметрима, који одређују ИЛ оперативне политике за
свако функционално подручје и
табелу решења о претходним анализама, које се пореде, стално, са будућим анализама.
На слици 8. је приказано повезивање наведених информационих система са
хијерархијским нивоима у предузећу, на којима се они користе.

Слика 8. Информациони токови према пирамиди одлучивања

Са друге стране информациони токови могу да се посматрати као:
Интерни информациони токови - постоје унутар предузећа између свих његових
подсистема,
Екстерни информациони токови - који прелазе границе предузећа и представљају
комуникацију предузећа са окружењем.
По облику реализације информационог тока могу да се разликују:
Конвенционални облици информационог тока,
Електронски облици информационог тока, и
Информациони токови применом заједничких база података.
Конвенционални облици информационог тока обухватају две групе:
Мануелна размена информација, која се остварује преко писама, телекса, факсова и
телефона.
Размена информација путем екстерних рачунарских медијума (магнетне траке, CD,
DVD, или бар-кодом например). Пренос података на овај начин представља подршку
офф лине обради података.
Недостатак овог начина је велики утрошак времена за пренос података, који најчешће
шаљу поштом или пакетном службом или се транспортује пропратно уз ток материјала.
Кључно питање је: које су информације потребне? ИСИЛ мора бити балансиран да би
ИЛ менаџер имао расположиве информације за које је одговоран. Пројектне
информације нису увек расположиве, јер се не могу добити или је добијање тешко -
предуго и прескупо. Информације су расположиве ако постоји софистицирана
информациона технологија.
У табели 2 су наведене полазне тачке оцене информационих потреба/ одговори које
треба да има ИЛ менаџер.
Табела 2. Оцена ИСИЛ
Питања / одговори за оцене информационих потреба ИСИЛ
Које одлуке доносите на регуларној основи?
Које информације захтевате за одлучивање?
Које информације добијате од постојећег информационог система? Које из других
извора?
Захтевате ли потребна истраживања о збивањима и које су природе?
Које информације желите да добијете, које не добијате?
Постоје ли друге компаније са ИСИЛ које могу да вам обезбеде информације које не
можете да добијете и које имају конкурентску предност на тржишту?
Када захтевате информације: дневно? недељно? месечно? годишње?
Које посебне показатеље желите да пратите упоредо?
Које програме анализе података желите да имате?
Које сугестије предлажете за унапређење постојећег ИСИЛ?

10.2.2. Информационе технологије у пословним логистичким системима

Информационе технологије у пословним системима подразумевају развијен
информациони систем који прати пословање и обезбеђује потребне информације за
доношење одлука на свим нивоима руковођења. У информационој економији једини
развојни ресурс јесте информација, односно знање. Информација се у економском
смислу може посматрати као развојни ресурс. Информације учествују у процесу
стварања робних вредности на исти начин на који учествује и енергија, сировине,
основна средства.
Од свих информационих система који се данас користе у свим сферама друштва,
најзначајнији су информациони системи који служе за управљање производњом и
логистиком која подржава ту производњу у пословним системима. Примена
компјутера, и уопште информационе технологије, може у значајној мери да омогући
усклађивање елемената процеса рада. Досадашња искуства примене и увођења
компјутера у процесе пословања и производње су следећа:
Примена информационих система представља један од најзначајнијих доприноса
савременом развоју пословања и производње у предузећима;
Приликом пројектовања ИИС (интегралног информационог система, данас је уобичајен
назив ERP - Enterprise Resource Planning) потребно је интегрисати технолошки и
функционално различите елементе као што су: машине, аутомати, системи за транспорт
и складиштење, компјутерски системе и др. Који су врло често набављени од
различитих произвођача;
Постоји значајна разлика у нивоу достигнутог степена примене компјутера у оквиру
појединих подсистема;
Мора се имати у виду да опрема брзо застарева и да је време оптималне експлоатације
две - три године;
Период увођења компјутера у рад је сувише дуг и са врло скромним почетним
резултатима;
Потребна је већа интеграција система квалитета ИСО 9000:2000 и информационих
система у предузећима;
Информациони системи се морају посматрати као алат, а не као циљ, потребно је
уложити велика средства;
Потцењује се огромна важност претходне анализе и одговарајућег пројектовања
система;
Запостављање планирања и управљања развојем информационим системима;
Недовољна стручна оспособљеност кадрова;
Целисходна селекција и обрада информација према потребама корисника један је од
основних услова успешног функционисања информационог система.
У последњих неколико деценија сведоци смо интензивног развоја информационе
технологије. Најбржи раст забележен је у индустрији микрорачунара и развоју
софтверске подршке. Томе је значајно допринео паралелан развој нових технологија и
оријентација индустрије на примену компјутера у свом пословању. Резултати
истраживања на пољу телекомуникација имају велике заслуге за овакав развој
компјутерске технологије. Развој информационе технологије омогућио је комуникацију
између различитих корисника са било ког компјутера у мрежи. Компјутерском мрежом
се може сматрати скуп корисника који комуницирају преко заједничког медијума.
Упоредо са развојем компјутерске опреме, развијали су се и уређаји за повезивање те
опреме, који су постали неизоставан део сваког окружења у којем се обавља пренос
података. Да би се омогућила комуникација међу корисницима, развијени су протоколи
за управљање преносом података. Њихов задатак је да изврше идентификацију
учесника комуницирања, спроведу контролу тока података, отклоне настале грешке у
преносу и синхронизацији комуникационих процеса. Због максималног коришћења
ресурса, дистрибуирања меморије и процесне снаге компјутера, долази до појаве
локалних компјутерских мрежа LAN (Local Area Networks) или, које се по потреби
повезују на Интранет. Улагања у информациону технологију иду узлазном путањом:
нови облици су скупљи, а корпорације издвајају све више.
Када се у оквиру једне компанијске мреже примене Интернет решења - настаје
Интранет. Интранет је коришћење технологија базираних на Интернету у оквиру
организације, а у циљу подршке комуникацији и приступу информацијама. Интранет
пружа подршку свим функцијама предузећа (производњи, администрацији, маркетингу,
финансијама...) и омогућава кретање од "изолованих информационих острва" ка
мрежама које омогућавају бољу комуникацију и тимски рад. тј. да се максимално
олакша рад запосленима. Подацима се приступа са једног јединственог интерфејса,
чиме је омогућено лакше проналажење потребних информација. Као такав, Интранет
нам даје могућност да лакше публикујемо информације неопходне за рад запослених у
оквиру компаније. Информациони систем у виду Интранета је све чешће решење у
савременим компанијама.
10.2.3. Информациони системи менаџмента
ИС који служе за решавање структурираних проблема. ИС који треба да пруже
подршку решавању неструктуираних послова и задатака, представљају виши квалитет у
развоју информационих система. ИС који омогућавају коришћење великих количина
података регистрованих у базама података и базама знања.
Информациони систем менаџмента (МИС) - даје подршку свим пословним и
производним функцијама, процесима, активностима и операцијама, при чему подржава
одлучивање на свим нивоима менаџмента. МИС подразумева и интеграцију
информационих технологија које користе све апликације и корисници. Информациони
систем менаџмента можемо дефинисати као компјутеризован информациони систем
који је циљно оријентисан на обезбеђење подршке управљању и руковођењу у
пословним системима. Информациони системи менаџмента обезбеђују менаџерима и
другима корисне информације које су им неопходне у свакодневном доношењу
менаџерских одлука. Информациони системи менаџмента коренито мењају и
трансформишу пословање организације. Међутим, задатак информационог система
није само да помаже менаџменту код доношења управљачких одлука. Он треба да
задовољи потребе за информацијама не само управљачког тима, односно менаџмента
предузећа, или институције, него и потребе сваког човека, те сваког запосленог на
његовом радном месту. То значи да информациони систем треба да осигура и омогући
добијање информација, потребних за обављање свакодневних послова.
Под појмом "Интегрални информациони систем" подразумева се високо организована
повезаност свих функција предузећа, у смислу ефикасне и ефективне повезаности
особља, опреме и средстава, којима је циљ прикупљање, креирање, обрада,
меморисање, коришћење, издавање и пренос података, а све као одговор на потребе
доносиоца одлука на свим нивоима предузећа/институције, као и потребе свакодневног
рада свих запослених. При томе је врло карактеристичан интерактиван рад сваког
корисника с базом података. Интегрални информациони систем (ИИС) представља
дакле сређен и организован систем који менаџменту предузећа осигурава правовремене
и тачне информације, као подлоге за доношење управљачких одлука.
Развојем интегрисаних информационих система кроз неколико фаза, као четврта фазу
(1990-е) појављује се - ERP (Enterprise Resource Planning) који карактерише:
интензиван развој софтверских алата - услов за прелазак на ERP,
започиње интензиван развој рачунарских мрежа и комуникација и нужност пословања
и повезивања са врло удаљеним локацијама,
стварају се нови формати података (слика, звук, мултимедија) и јавља нужност њихове
брзе обраде и преноса,
јављају се нова решења за управљање радним токовима,
појава нових база података,
појава нових протокола и WWW-а,
појава графичких интерфејса и нових оперативних система,
појава мноштва нових мрежних сервиса;
појава клијент-сервер технологија, пословање се одвија у изразито променљивом
окружењу с мноштвом конкурената.
2.2. Технологије електронског кодирања производа
У технологије електронског кодирања производа (Electronic product code - EPC)
спадају: баркодирање, оптичко скенирање и радио фреквентна идентификација (radio
frequency identification - RFID). Ове технологије се користе за јединствено
идентификовање и праћење производа, кутија, палета и возила у ланцу снабдевања
путем радио фреквентне идентификације. Структуру ЕПЦ дефинише EPC Tag Data
standard.4 ЕПЦ има сличности са данашњим бар кодом, али пружа пуно више
потенцијалних користи од бар кода. Данас се употреба електронског кодирања
производа ограничава на кутије и палете. Са повећањем приступачности овој
технологији и користи које она пружа, може се очекивати и њена примена на
индивидуалним паковањима. ЕПЦ је пројектован као флексибилна мрежа која може да
подржи многе постојеће шеме кодирања, укључујући многобројне шеме кодирања које
се сада користе са баркод технологијом. ЕПЦ таг никада у потпуности неће заменити и
пун текст и баркодирање, с обзиром да произвођачи захтевају издржљиве и довољно
безбедне ознаке. До децембра 2010. године нису идентификовани случајеви комплетне
замене RFID тагова неким другим означавањем. ЕПЦ је креирао MIT Auto-ID Center,
конзорцијум од преко 120 глобалних корпорација и универзитетских лабораторија.
ЕПЦ идентификатори су дизајнирани у циљу идентификације сваког произведеног
производа, за разлику од бар кодова којима се идентификују произвођач и класе
производа. ЕПЦ системом управља ЕПЦглобал Инц, подружница GS1. Као један од
индустријских стандарда за глобалну употребу радио фреквентне идентификације,
ЕПЦ је темељни елемент EPCglobal Networka.
Софтвер за планирање ресурса предузећа (ERP – Enterprise Resource Planing) обрађује
све трансакције у сваком функционалном подручју и омогућава приступ у реалном
времену бази података предузећа. ERP замењује традиционалне информационе системе
који су годинама креирани брзо и без много бриге од стране производње, финансија,
маркетинга, инжењеринга, набавке итд. Традиционални информациони системи су
били ограничени, тешко су се повезивали са другим функционалним подручјима, и
нису могли да прате промене ланца снабдевања.
Електронска размена података (Electronic data interchange-EDI) и Интернет
олакшавају стварање пословног окружења које омогућава партнерима да размењују
информације релевантне за доношење одлука у ланцу снабдевања.
Supply chain analytics (SCA) је софтвер за оцену и побољшање перформанси ланца
снабдевања. Он може да оцени неравнотежу између капацитета, материјала, и захтева
купаца, или да утврди који превозници и дистрибутивни центри су најреспонсивнији.
Пре двадесетак година једна од главних препрека сарадњи организација је била
некомпатибилност хардвера док је данас, супротно томе, некомпатибилност софтвера.
Могућа су два решења некомпатибилности софтвере. Први подразумева да се све
релевантне софтверске апликације, за нпр. управљање залихама, транспортом и
складиштем, обезбеде од једног продавца (Single Integrator Approach). Једна од
предности таквог решења је што постоји координација између разних апликација.
Друго решење подразумева избор најбоље апликације за одређену функцију (best-of-
breed approach). То значи, на пример, да организација за управљање транспортом
користи софтвер једне компаније а да за управљање складиштем користи софтвер друге

4
http://www.gs1.org/epcglobal
компаније. Међутим, интегрисање тих различитих апликација често није могуће без
додатних софтверских пакета. Такође, неинтегрисане различите апликације често
изазивају озбиљне пословне проблеме.

Илустрација
На пример, Hershey Foods, позната компанија за производњу слаткиша из
Пенсилваније, није успела 1999. године да интегрише неколико специјализованих
софтверских пакета за ланац снабдевања и да успешно управља складиштем и
залихама. Једноставно, компања Hershey није имплементирала ERP систем вредан око
115 милона долара, који је покренула у најпроментније доба, тј. у време Божића и
познатог празника Ноћ вештица. Компања је истовремено имплементирала све модуле
изузетно комплексног ERP ситема немачке компаније SAP, заједно са CRM (Customer
Relationship Management) пакетом компаније Siebel и са пакетом за логистику
компаније Manugistics. Када је такав систем затајио, компанија није могла да испуни
поруџбине купаца, суочила се и са повећањем времена испоруке и ниво залиха, као и са
узнемиреношћу потрошача, што је резултирало падом продаје за око 150 милиона
долара. Са сличним проблемимиа у имплементацији ERP програма суочила се
компанија Volkswagen.

10.4. ERP и паралелни развој нових пословних решења

Основне карактеристике информационих система у логистичком ланцу су:
примена информација у свим карикама логистичког ланаца је веома интензивна,
информациона повезаност свих процеса у предузећу,
информациона повезаност предузећа и окружења,
постоји велики број повратних информационих токова,
квалитет информација директно утиче на пласман робе на тржишту.
Управљање ланцима снабдевања (SCM - Supply Chain Management) има за циљ
усаглашавање захтева, производних планова и испорука материјала што као резултат
има смањењу залиха и оптимално искоришћење свих ресурса.
SCM укључује и:
Управљање складишним пословањем;
Управљање транспортом (интерним и екстерним);
Управљање процесом набавке;
Customer Relationship Management (CRM);
Управљачки информациони системи засновани на OLAP, Datawarehousing, Datamining;
Business Intelligence;
Нови стандарди у преносу података (EDI и други);
ERP и електронско пословање.
SCM по дефиницији представља крос-функционални приступ управљању кретањем
сировина и материјала у организацији и додавању новостворене вредности у интерним
процесима те кретању финалних производа од складишта до коначних потрошача.
Успех пословања често пресудно зависи од успешности управљања информацијама
које генеришу активности у пословном процесу. Све релевантне информације треба да
буду доступне широм предузећа:
Када активност треба да почне?
Где?
Ко треба да је одради?
Који је потребан капацитет?
То је задатак ERP-а. Битно је уочити да ERP има готово све функционалности као и
SCM, али SCM нема све функционалности које има ERP нити у обиму нити у дубини.
SCM је претежно усмерен на логистичке процесе.
ERP је пословна стратегија и скуп доменских индустријски специфичних апликација
које изграђују вредности у односима купца и компанија омогућавајући и оптимизујући
колаборативне операционе и финансијске процесе унутар предузећа и међу
предузећима,

10.5. АРХИТЕКТУРЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА (eBUSINESS)

Најефикаснији модели архитектура електронског пословања изграђени су на основу
пажљиве анализе начина на који компаније послују. Током анализе се долази до
закључка да имплементација одређене е-бизнис архитектуре пружа могућност да
њихово пословање постане у целини ефикасније. Када компанија идентификује основне
функције свог пословања, тада треба да одлучи које од тих функција може
конвертовати у мрежне апликације, посматрајући цео модел са практичног становишта,
са становишта трошкова као и онога шта се тиме добија. Тек пошто се одлуци који
процеси могу да се преведу у успешне е-комерцијалне апликације, компанија може
почети да бира технолошке компоненте.
По дефиницији, архитектуру е-пословања чине сви делови пословања компаније у
којима се користи рачунарска мрежа да би се обавио неки део трансакције. Типична
архитектура се састоји од апликативних решења за наручивање, обрачунавање,
испоруку и реализацију, као и од мрежне инфраструктуре која све то повезује и
наравно, безбедносног система. Добро је почети од оних области која могу лако да се
трансформишу у мрежну апликацију. На тај начин компанија лако може да стекне
искуство у електронском пословању и евентуално оствари брз повраћај инвестиција.
Друга добра полазна тачка су оне области у којима могу да се смање трошкови, уз
помоћ аутоматизације коју доноси електронско пословање.
Архитектуру е-пословања чини неколико основних хардверских и софтверских
категорија. То су мрежна инфраструктура и Wеб сервери, саме апликације и сервери
апликација, базе података и сервери трансакција, наслеђена интеграција и оперативно
окружење на коме се све то заснива. Како е-пословање основне компанијске ресурсе
ставља на располагање ширем аудиторијуму, одлуке о систему безбедности су такође
важне. Компанија мора да унапреди већ постојеће безбедносне мере ако оне нису
адекватне за електронско пословање - што обично јесте случај. Компанија такође треба
да интегрише нови систем за е-пословање са алатима за аутоматизацију пословања које
већ има, као што су планирање корпоративних ресурса или системи обрачуна и
фактурисања
Брзе промене улога страна у ланцу снабдевања, нови канали дистрибуције, промене
захтева и повећана очекивања од услуга, радикално су увећали важност информационе
технологије у пословним процесима. Преношење информација о производу је веома
важан корак у односима између снабдевача, купаца и свих трећих учесника. Те
информације се користе у широком опсегу важних процеса, а углавном се генеришу у
самом ланцу снабдевања. Многи процеси се врло отежано одвијају уколико се не
располаже исправном информацијом о производу. Операције као што су наручивање,
фактурисање или операције у процесу складиштења, захтевају строго исправне
информације о производу.
10.5.1.2. Развој и примена глобалних стандарда
EAN.UCC стандарди олакшавају националну и интернационалну комуникацију између
свих трговинских партнера који учествују у ланцу снабдевања, укључујући добављаче
сировина, произвођаче, продавце на велико, дистрибутере, продавце на мало, болнице и
крајње клијенте или потрошаче. Коначни циљ тако стандардизоване комуникације је
повећања ефикасности ланца снабдевања. Многе делатности су прошириле своје
дистрибуционе канале према тржишту и клијентима у другим секторима индустрије,
који можда нису традиционално за њих везани. Делатност која бира специфични
индустријски стандард суочава се са потенцијално високим трошковима одржавања два
система када жели да прода своје производе или услуге или просто комуницира изван
свог "затвореног система".
Многе операције неопходне за ефикасну трговину и оптимизацију ланца снабдевања
зависе од тачности идентификације производа који се размењују, пружених услуга
и/или укључених локација. EAN.UCC систем је скуп стандарда који омогућавају
ефикасно управљање глобалним, мултииндустријским ланцима снабдевања, помоћу
јединственог идентификовања производа, транспортних јединица, локација и услуга.
Он олакшава процес електронског трговања, укључујући потпуно регистровање и
праћење.
Идентификациони бројеви се могу представити бар код симболима који омогућавају
електронско очитавање на местима наплате, при пријему у складишта или на било
којем другом месту, где се то захтева у пословним процесима. Систем је направљен
тако да превазиђе ограничења у коришћењу шифарских система компаније,
организације или специфичног сектора, као и да учини трговину ефикаснијом и
погоднијом за потрошаче. Ови идентификациони бројеви се такође користе у
електронској размени података - у EDI порукама чиме се повећавају брзина и тачност
комуникације. EAN (Еуропеан Артицле Нумберинг Ассоциатион) је основан 1977.
године, а 1981. мења има у EAN Интернатионал. Данас се EAN систем употребљава у
више од милион предузећа у свету.
EAN Интернатионал је 2003. године званично променио име у ГС1. Током протеклих
неколико године низом активности вршене су промоције ГС1 имиџа широм света. То
подразумева да су EAN националне организације прихватиле ново име ГС1 (+ име
земље):
Складишни систем сваке компаније мора бити незаобилазан део пословања јер највећа
материјална вредност управо је у ускладиштеној роби.
10.6. ЕЛЕКТРОНСКА РАЗМЕНА ПОДАТАКА
Сваког дана се у пословању генерише и обради веома велики број папирних
докумената. Ови документи варирају од наруџбенице и фактуре до производних
каталога и извештаја о продаји. Они садрже битне информације и у комерцијалној
трансакцији, претходе роби, прате је или стижу накнадно.
Електронска размена података - EDI омогућава трговинским партнерима ефикасан
пословни алат за директан аутоматски пренос пословних података са једног
рачунарског система на други.
Код електронске размене података сва папирна пословна документа која се претходно
размењивала између компанија замењена је порукама погодним за електронску размену
између рачунарских система. Битно је истаћи да EDI подразумева пренос
структурираних података, помоћу усаглашених стандарда за поруке, из једне
рачунарске апликације у другу, електронским путем, са минималном интервенцијом
човека.
Ова размена се односи на трговинске трансакције, са њиховим комерцијалним,
логистичким и финансијским последицама. За сваку организацију, успешна примена
EDI процедура је мултидисциплинарни пројект који захтева висок степен
ангажованости, не само топ менаџмента, него и великог броја руководилаца
одговорних за различита подручја активности. Потребно је преиспитати компанијску
политику и процедуре, како би се утврдило да ли је неопходно извршити ревизију
текућих функционалних процедура и успоставити нове пословне везе којима ће се
управљати. У центру система је боље коришћење и размена информација, интерно и
између трговинских партнера који су повезани тако да буду боље и поузданије
информисани.

10.7. ОБУХВАТ ПОДАТАКА ДУЖ ЛАНЦА СНАБДЕВАЊА

Одређени број активности је од суштинске важности да би се обезбедила прецизна
размена информација дуж ланца снабдевања. То подразумева да се елементарном
податку везаном за било који скенирани бар код или очитан са RFID тага, могу
једнозначно придружити тачни, ажурирани подаци о производу. Ово је посебно важно
за јединице које се скенирају на малопродајним наплатним местима где изостанак
тачних података може имати правне последице. Уговором између партнера треба бити
дефинисан и одговарајући временски период у оквиру кога треба да се врши размена
информација.

10.7.1. Логистичке јединице

Логистичка јединица је јединица било којег састава припремљена за транспорт и/или

складиштење, којом је потребно управљати у ланцу снабдевања. Бележење и праћење
логистичких јединица у ланцу снабдевања је главна примена EAN.UCC система. За ову
намену, стандардни EAN идентификациони број познат као SSCC (серијски код
контејнера за отпрему) идентификује логистичке јединице. Ово је јединствен број за
сваку специфичну логистичку јединицу и у принципу је довољан за све логистичке
примене. Ако сви трговински партнери, укључујући превозника и трећег учеснике,
читају SSCC и размењују EDI поруке између себе са пуним описима логистичких
јединица и имају релевантне он-лине датотеке за приступ овим описима када читају
SSCC, тада никаква друга информација није потребна поред SSCC.
Сви ови услови су још увек ретко задовољени, тако да су неки атрибути SSCC корисни
у форми бар кода на логистичким јединицама. Како свакој логистичкој јединици мора
да се додели њен властити јединствени SSCC, није практично штампање бар код
симбола који садржи SSCC на паковању логистичке јединице. Мора се направити
етикета која ће се поставити на логистичку јединицу када она буде формирана.
EAN International и UCC (сада GS1), заједно са представницима произвођача, продаваца
на мало, превозника и EAN организација за нумерисање, развили су добровољни
стандард за примену бар код етикета: EAN/UCC логистичка етикета.
EAN.UCC стандарди олакшавају националну и интернационалну комуникацију између
свих трговинских партнера који учествују у ланцу снабдевања, укључујући добављаче
сировина, произвођаче, продавце на велико, дистрибутере, продавце на мало, болнице и
крајње клијенте или потрошаче. Многе операције неопходне за ефикасну трговину и
оптимизацију ланца снабдевања зависе од тачности идентификације производа који се
размењују, пружених услуга и/или укључених локација.
Пратећи принципе и дизајн EAN.UCC система, корисник може да аутоматски
пројектује примену EAN.UCC података. Систем логички гарантује да обухваћени
подаци са бар кодова производе јасне електронске поруке и њихова обрада може да
буде потпуно програмирана. Систем је направљен да се користи у индустрији, трговини
или јавном сектору, а било које измене у систему представљају се тако да не прекидају
кориснике у раду..
Бројеви представљени у облику бар кода омогућавају аутоматско обухватање података
на сваком месту где се јединица уноси или износи. Бар кодови су обично укључени у
производни процес на месту производње: они су или унапред штампани са другим
информацијама датим на паковању, или је етикета залепљена на јединицу на
производној линији. Исти бројеви се такође користе у EDI порукама, дозвољавајући да
све информације у трансакцији о јединицама које се идентификују буду пренете
партнерима на које се односе. Стандардне структуре података које су дате гарантују
јединственост широм света унутар важних подручја примене.

10.7.4. RFID технологија у логистичко-дистрибутивним системима

Аутоматска идентификација је технологија која омогућава машинама (у најширем

смислу) да идентификују објекте. Аутоматска идентификације је увек повезана са
аутоматском аквизицијом података, односно захватањем података и њиховим
прослеђивањем за даљу (углавном рачунарску) обраду без посредства оператера.
Главне технологије које спадају у аутоматску идентификацију су: бар-код, смарт
картице, препознавање гласа, неке биометријске методе (на пр. идентификација помоћу
ретине), препознавање облика и идентификација помоћу радио таласа - RFID.
За било коју компанију, кључни тренутак је избор одговарајућег софтверско -
логистичког решења. Главна дилема је правити сопствено решење, по "властитој мери",
властитим снагама или ангажовањем outsource компаније, или определити се за
испробано, у пракси доказано, специјализовано софтверско-логистичко решење и
одговарајућег партнера за имплементацију тог решења са обавезном интеграцијом у
пословни информациони систем (ERP).
Међутим, у логистичком систему значајно место заузимају и савремена технолошка
решења, примена технологија аутоматске идентификације и аутоматског обухватања
података, специјализована хардверска и софтверска опрема (бар-код скенери, мобилни
рачунари, wireless infrastruktura, бар-код принтери, RFID системи, софтвери за развој
мобилних апликација, софтвери за управљање мобилном опремом, специјални
интерфејси који повезују хетерогене системе корисника), с једне стране, и софтверске
компаније, испоручиоци логистичких решења, с друге стране. То су послови за систем
интегратора специјализованог за мобилно рачунарство, са високим компетенцијама за
ту област.
Проблем, који се данас настоји решити увођењем RFID технологије, је - како пратити
јединствени производ од његовог настанка до крајњег потрошача. Стандардни бар-код
идентификује само произвођача и производ, али не и јединствени артикал. Баркод на
омоту чоколаде је исти на сваком омоту исте врсте чоколаде, па је немогуће путем
самог бар-кода издвојити тачно одређени производ. RFID транспондер, напротив, носи
идентификатор - серијски број јединствен само за тај спечифични производ. RFID
представља систем даљинског слања и пријема података помоћу RFID
тагова/одашиљача.
Када говоримо технологијама аутоматске идентификације на првом месту је свакако
"модерна" RFID технологија - технологија Радио-Фреквентне ИДентификације (Radio
Frequency IDentification - слободно преводено значи идентификација коришћењем
радио таласа, односно бежичним путем).
Треба знати да RFID није нова технологија. Напротив, RFID тагови, антене и читачи у
практичној примени су од краја 80-тих година прошлог века. Један од битних разлога
што RFID није данас у (тако) масовној употреби јесте, пре свега, висока цена RFID
тагова и висока цена RFID читача. Почетком овог века, захваљујући великим светским
компанијама које су, најпре као спонзори, финансирале развој, а затим постале и први
велики купци и корисници RFID тагова (ради се о количинама од више милијарди
тагова), цена тагова постала је, колико толико, прихватљива. Међутим, очигледно да
само прихватљива цена још увек није била довољна за масовну распрострањеност
примене RFID технологије и тагова.
Апликације, идеалне за примену RFID технологије, су оне за које је потребна сигурна и
јединствена идентификација, као и дуготрајност и велика отпорност идентификатора на
разне специфичне утицаје околине, а није потребна директна видљивост
идентификатора. У различитим окружењима, RFID постиже 99,5% до 100% очитавања
у првом скенирању.
Поред једноставног коришћења RFID је једноставан и за одржавање зато што не
поседује покретне делове, као ни оптичке компоненте. Његова примена и
стандардизација још увек су у почетној фази. За сада RFID не мора у потпуности
заменити постојећи систем идентификације и праћења базиран на бар-коду, али га
може успешно допуњавати.
У суштини, RFID технологија функционише на следећи начин: Транспондер је
јединствени идентификатор за објекат коме је придружен. Читач шаље радио сигнал, и
на тај сигнал транспондер одговара да би се идентификовао. Затим читач претвара
добијен радио сигнал у податке који могу бити прослеђени систему за процесирање, да
би се после филтрирања и анализе предузела одговарајућа радња на основу добијене
информације.
У зависности од типа транспондера, количина података која је складиштена у њему
може варирати од неколико бајта до неколико мегабајта. Формат података може бити
произвољан, само је битно да га препознају и читач и транспондер. Међутим, тек пре
неколико година, развијен је, документован и стандардизован, идентификациони код
EPC (Electronic Product Code), заснован на RFID технологији. EPC је структуиран код за
обележавање артикала широке намене помоћу RFID тагова различитих облика.
Контролу над развојем EPC стандарда има међународна организација EPC Global, док
је дистрибуција и контрола додељивања ЕПЦ бројева у надлежности међународне
организације ГС1, и одговарајућих националних ГС1 организација. На први поглед се
може закључити да је све ту што треба да се БАР-КОД замени новим RFID- ЕПЦ тагом.
Дакле, стандардизацијом у овој области, уведен је појам Електронског Кода Производа
или EPC. Он најчешће користи 96-битни формат (ГИД 96), организације EPCglobal.
Пример таквог идентификатора приказан је на слици 10.26.
У основи, RFID таг се састоји од минијатурног електронског кола - микрочипа и
антене, заливених у кућиште отпорно на утицај околине.
Сам појам "transponder" изведен је од речи transmitter и responder, према функцији тог
уређаја који на трансмисију читача одговара (respond) податком. Носилац информације
у облику транспондера-налепнице, на објекат, амбалажу, палету, контејнер или чак на
сам производ, тако да може с њим да путује и на сваком кораку га идентификује.
Подаци у тагу могу бити разноврсни - потребни за идентификацију производа на траци,
робу у транзиту, локацију, возило, такође и животињу или особу, али могу
представљати и инструкције о даљим поступцима.

10.7.4.3. Примена RFID технологије у индустријским системима

Примена RFID технологије у производњи до сада се углавном односила на управљање

токовима материјала на складиштима. Међутим постоје многи разлози за примену ове
технологије и у другим деловима система, као што су нпр. следећи:
RFID технологија не ослања се на "видљив простор", односно подаци се могу
преносити и кроз објекте што није могуће при визуелној идентификацији.
Технологија ради на ниској фреквенцији од 530 кХз, која не утиче на већину процеса у
производњи.
Преко површина на којима се налази уље, вода или блато могуће је сигурно пренети
податак, што у случају коришћења баркода није могуће.
Поједини тагови могу се користити више пута тако да је утрошак материјала мали.
Различитост тагова према типу, величини и материјалу од којих су направљени што их
чини прилагодљивим потребама одређене апликације.
RFID тагови добро подносе екстремне услове околине укључујући и температуру.
Изузетно ретка појава грешке при очитавању тагова.
RFID технологија, која је примењена у индустријским системима, унапредила је
следеће производне функције:
идентификација производа при праћењу у току производње,
праћење и прикупљање података о контроли квалитета,
интелигентно дефинисање путање кретања конвејера,
потврђивање времана и података из производње,
аутоматски вођена возила,
технолошки поступци за групне процесе,
скраћење времена за избор алата или измена алата.
У делу процеса производње где се врши монтажа најчешћа је примена RFID
технологије. У условима честих измена у производњи (мале количине и велики број
варијанти производа) предности које пружа RFID су значајно повећане.
Време монтаже постављањем оваквог система се значајно смањује (и до 50%).
Вођење корак по корак, смањује могућност појаве грешака приликом избора алата и
прибора, а такође и при извршавању појединих захвата.
Овакав систем могуће је још више унапредити у смислу измене начина изузимања
делова мотора из складишта коришћењем аутоматски вођених возила, који имају
могућност аутоматске навигације и лоцирања. Принцип њиховог рада је следећи: RFID
читачи се постављају на возила и повезују се са рачунаром на возилу који очитане
податке радио везом размењује са централним информационо-управљачким системом.
Тагови који поседују одговарајуће идентификације и податке о позицији могу се
постављати и у под просторија (складишта) у којем се крећу ова возила, а испод самих
возила у том случају се постављају антене за очитавање података са тагова.
За наведене делове производних система, до сада су се углавном користили баркодови,
чија примена има много недостатака, као што су следећи:
Читање баркодова захтева ангажовање оператера, који би померао део поред читача
или померао мобилни читач до дела. Овакав вид рада изискује ангажовање већег броја
радника.
Баркод не сме на себи имати било какве нечистоће, јер уколико оне постоје очитавање
може бити са грешкама.
Баркод налепнице често је веома тешко поставити на палете или производе.
Уколико је потребно променити идентификацију (ИД) или информацију, на палети,
која треба бити ишчитана мора се користити нова баркод налепница, што изискује већи
утрошак материјала и времена за формирање нове налепнице.
Производњу је могуће водити без грешке ако се поставе уређаји који су дубоко унутар
производног процеса и не захтевају додатну радну снагу. Управо такав је RFID систем,
који представља квалитативно боље решење наведених проблема.
RFID читачи који се у оваквим случајевима користе су домета од свега неколико
центиметара, тако да не може настати колизија између тагова са различитих палета.

Закључак

Термин логистика и термин ланац снабдевања нису синоними. Ланац снабдевања је

комплекснија категорије од логистике. Догађаји који су определили њихову еволуцију
потврђују да је први термин старији, али једноставнији, од другог.
Без обзира што је у последње три деценије дошло до озбиљних концептуалних и
организационих промена у пословној логистици, улога менаџера логистике, по својој
суштини, је остала иста: да ефикасним управљањем логистичким активностима
(транспортом, паковањем, складиштењем итд.) осигурају да тражена добра
одговарајућег квалитета, безбедно, на време, по прихватљивој цени стигну до
одредишта. Менаџмент ланца снабдевања се фокусира на управљање токовима
материјала, информација и ресурса, у оквиру мреже организација, који омогућују
стварање додатне вредности у форми производа и/или услуга.
За разлику од индивидуалних фирми и производа, данас све више конкуришу ланци
снабдевања. То указује на промену традиционалне парадигме у третирању глобалног
пословног окружења.
Lean производња, ако пословна филозофија, омогућава смањење губитака и креирање
додатне вредности. Компанија која се фокусира на глобално тржиште, мора да формира
пројектни тим за креирање система lean логистике. Такав систем ће бити исплатив, јер
ће помоћи свима који су укључени у ланац снабдевања да схвате потребе компаније да
смањи потенцијалне губитке у том ланцу снабдевања.
Без обзира што се смањује, у литератури још увек постоји конфузија у погледу
схватања појма менаџмент ланца снабдевања. Међу теоретичарима изостаје консензус
и о односу логистике и менаџмента ланца снабдевања. И поред тога, идентификовање
релевантних концептуалних перспектива могло би значајно допринети комплекснијем
сагледавању сличности, разлика и веза између логистике и менаџмента ланцем
снабдевања.
Литература

Барац Н., Миловановић Г., Стратегијски менаџмент логистике, Петрограф, Ниш, 2006.
Барац, Н., Миловановић, Г., Менаџмент пословне логистике, Универзитет Ниш, 2003.
Бјелић, П., Електронско трговање – Електронско пословање у међународној трговини,
Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2000.
Божић, В., Аћимовић, С., Маркетинг логистика, Економски факултет, Београд, 2008
Јовановић, Г., Багарић, И., Управљање новим технологијама и иновацијама, Мегатренд
универзитет, Београд, 2009.
Килибарда, М., Зечевић, С., Управљање квалитетом у логистици, Саобраћајни
факултет, Београд, 2007.
Козомара, Ј., Спољнотрговинско пословање, Економски факултет, Београд, 2003.
Марковић, М., Марковић, И., Пословна логистика, Чигоја штампа, Београд, 1999.
Милановић-Голубовић В., Логистика, Мегатренд универзитет, Београд,2007.
Пешељевић, М., Инжињерске комуникације и логистика, ФТН, Нови Сад, 1995
Поповић, Н., Ондреј, Ј., Прокић, С., Менаџмент интерорганизационих односа -
outsourcing, стратешке алијансе, стр. 63, Фонд ''Српски економски центар'', Београд,
2010.
Станкић, Р., Електронско пословање, Економски факултет, Београд, 2007.
Васиљевић, Д., Рачунарски интегрисана логистика: модели, трендови, ФОН, Београд,
2001.
Вукићевић. С: Складишта, Превенг-Београд, 1995.г.

http://www.vps.ns.ac.rs
http://www.gartner.com
http://www.ecommerce-europe.eu
http://www.iron-trust.rs
http://www.iso.org
http://onlinetrziste.com
http://www.pks.rs
www.potaro.net
http://www.raf.rs
http://cio.uncc.edu