УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ

ВОЈНА АКАДЕМИЈА
КАТЕДРА ЛОГИСИТКЕ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА : ПОЈАМ ЛОГИСТИКЕ

Кадети: Предметни наставник:

Мандић Милош потпуковник, доцент
Мирковић Стеван др Луковац Веско
дипл. инж.
САДРЖАЈ

1. УВОД..................................................................................................................................1

2. ПОЈАМ ЛОГИСТИКЕ И ЊЕН РАЗВОЈ..........................................................................2

3. СИСТЕМ, АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСИ ЛОГИСТИКЕ................................................5

4. ЛОГИСТИЧКИ ПРОВАЈДЕРИ............................................................................................8

5.ПОСЕБНЕ ОБЛАСТИ ЛОГИСТИКЕ.................................................................................10

5.1 Повратна логистика......................................................................................................10

5.2 Градска логистика (City logistika)................................................................................11

6. ЗАКЉУЧАК.........................................................................................................................13

7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................14

СПИСАК СЛИКА...................................................................................................................15
1. УВОД

1
2. ПОЈАМ ЛОГИСТИКЕ И ЊЕН РАЗВОЈ
Логистика данас представља посебну научну и стручну област која се бави
повезивањем производње и потрошње кроз низ тзв. Физичко-дистрибутивних
активности као што су транспорт, складиштење, паковање и слично, и често
подразумева деловање великог броја учесника [1].
У суштини логистика је низ повезаних активности које се реализују са циљем да
ствари буду тамо где су потребне. Често се објашњава кроз 7П или на енглеском
7R – довођење праве робе, до правог корисника, у правој количини и правом
стању, на право место, у право време и са најмањим могућим трошковима.
Логистика је веома стара област пословања која се усавршавала паралелно са
развојем цивилизације. Била је присутна кроз целу историју и пре појаве науке[5].
Појам логистика је први пут употребљен у војној терминологији и датира још из
времена Александра Македонског, а затим се може пронаћи и у записима
Наполеонових ратних похода где се појмом логистика описивала техника
премештања и испоручивања залиха војно-борбеним снагама. Данас логистика
као појам постоји у скоро свим европским језицима и углавном подразумева
технологију транспортно-претоварно-складишних процеса у привредној и/или
војној области[1].
Постоје различита тумачења корена појма логистика. Према некима корен је
грчка реч logos, што значи (раз)ум, однос, појам, разлог, тј. Наука о законима
мишљења, исправном расуђивању и закључивању. Постоје и схватања да реч
логистика потиче од француске речи loger, у преводу настанити, и да у војној
терминологији означава превоз, снабдевање и смештај војних јединица (Слика 1)
[1]. Битно је истаћи да је овај термин у француски језик стигао из старогрчког
језика, прецизније од речи logistikē, што значи рачунање[2]. Поједини аутори
сматрају да логистика потиче од латинске речи logista, којом су називани
чиновници у римским легијама који су обављали административне послове.

Слика 1: Логистика у Наполеоновој војсци[8]

2
Начин на који логистика повезује активности на путу од сировина до готовог
производа може се свести на два велика процеса.
Управљање материјалима (енгл. materials management) кога чине силазни
токови у производњу везани за набавку материјала (делова и сировина). Циљ
управљања материјалима је да унапреди пословање кроз повезивање функција
набавке и производних функција, а на бази бољег протока информација о
нивоима залиха, о употреби у производњи и њиховој локацији. Често се назива и
долазна или улазна логистика (енгл. inbound logistics). Долазна логистика је
везана за токове материјала као што су сировине, резервни делови, склопови и
слично који су улази (инпути) у процес производње. Активности улазне
логистике су пријем, складиштење и распоређивање инпута по одговарајућим
јединицама производње. Суштина долазне логистике је у задовољавању
оперативних потреба производње.
Физичку дистрибуцију (енгл. physical distribution) чине процеси везани за
кретање и складиштење финалних производа (и пратећи токови информација) од
места настанка па до крајњег корисника у складу са његовим захтевима. Назива
се и одлазна или излазна логистика (енгл. outbound logistics). Активности одлазне
логистике везане су за крајње производе неке компаније, односно производе које
та компанија продаје на тржишту без обзира да ли се ради о готовим производима
или полупроизводима који ће даље бити коришћени у процесу производње неке
друге компаније[1].
Уз појам логистике често се везује и појам ланаца снабдевања. За разлику од
логистике , ланци снабдевања обухватају осим управљања материјалима и
физичке дистрибуције, још и набавку сировина и испоруку производа крајњим
корисницима. И логистика и ланци снабдевања су суштински везани за физичке и
информационе токове као и складиштење од изворишта сировина до испоруке
финалног производа кориснику[1].
Ланци снабдевања се развијају као одговор на интензивну глобализацију токова
робе и капитала и потребу да се логистичке компаније боље повежу са
добављачима и корисницима. У условима интензивних међународних токова
робе у којима учествује велики број актера, појединачне компаније организације
нису у могућности да саме координирају све активности од сировина до
потрошње већ се ове активности реализују кроз мрежу учесника који чине ланац
снабдевања (енгл. Supply Chain Management – SCM). Сходно томе, логистика се
углавном посматра на нивоу једне компаније, а менаџмент ланаца снабдевања на
нивоу више компанија – вишеструко повезаних организација, добављача,
произвођача и продаваца. Почетком деведесетих година ХХ века међународна
организација за професионално деловање у логистици, ЦЛМ (енгл. Council of
Logistics Management) је ревидирала дефиницију логистике са циљем да се јасније
објасни шта представља и у којој вези је са ланцима снабдевања. Као резултат
ЦЛМ је 1991. године дао следећу дефиницју: ,,Логистика је део ланаца
снабдевања и подразумева активности везане за планирање, реализацију и
контролу ефикасности и ефективности двосмерних токова кретања и
складиштења производа (и услуга), као и пратећих информационих токова
између места понуде и места тражње у складу са захтевима корисника.”[1][5].
Хронолошки посматрано развој логистике се може поистоветити са процесом
постепене интеграције некада независних, одвојених активности које су се
спроводиле у процесу претварања сировина у финалне производе за потрошаче.
3
Период од 1960-их година карактерише фрагментација активности односно
издвојености функција набавке материјала и сировина, производње и пласмана
готових производа. Логистика се као посебна пословна функција, помиње 1950-
их година и то везано за производњу и дистрибуцију робе широке потрошње. У
фокусу је била расположивост производа у местима продаје. Логистичке
активности су биле неуређене и ,,разбацане“ по целој компанији.
Опоравком економије после Другог светског рата (1950/60-их година) потражња
за добрима и услугама расте у мери да почиње да превазилази понуду. Тиме је
створен притисак на произвођаче да организују ефикасан начин набавке сировина
као и пласмана готових производа кроз унапређење транспорта, складиштења и
управљање залихама[5][1]. Почетком 1980-их година почиње интеграција ових
активности и развијају се две дисциплине: управљање материјалима и физичка
дистрибуција. Фактори који су значајно утицали на даљи развој и потребу
интегрисања управљања материјалима и физичке дистрибуције су:
 Глобализација пословања,
 Развој компјутерских технологија,
 Дерегулација транспортног тржишта (укидање државних монопола
у ваздушном, водном и железничком транспорту) и
 Развој интермодалности
До обједињавања процеса управљања материјалима и физичке дистрибуције
долази 1990-их година, када се они интегришу у оквиру концепта логистике. За
појам логистика везују се све активности на путу од извора сировина до
потрошње финалног производа од стране крајњег корисника. До почетка ХХI
века, интеграција се даље употпуњује са циљем да се обухвате не само све
активности него и све организације које директно или индиректно учествују у
кретању материјала и робе од налазишта сировина до крајњег потрошача. Циљ је
да се обезбеди непрекидност и контрола свих етапа у токовима производње и
потрошње. Тада настаје нова филозофија логистике – ланци снабдевања, Однос
између логистике и ланаца снабдевања се може разумети на начин да је логистика
та која је одговорна за кретање и складиштење свих материјала који путују кроз
ланац снабдевања[1].

3. СИСТЕМ, АКТИВНОСТИ И ПРОЦЕСИ

ЛОГИСТИКЕ
Као и сваки други систем и логистички се састоји од више међусобно повезаних
елемената који омогућавају реаилзацију логистичких процеса и низа активности у
оквиру ових процеса. Елементи логистичког система су техничке, технолошке,
организацијске, економске и правне природе и повезани су са циљем

4
оптимизације токова материјала, роба, информација, енергије и људи на
одређеном географском подручју. У инфраструктурном смислу, логистички
систем је скуп објеката повезаних транспортним токовима. Ови објекти су у
ствари места на којима се врши прерада или потрошња материјала, производа
и/или услуга и обухватају производне центре, складишта, дистрибуционе центре,
претоварне локације, транспортне терминале, велепродајне и малопродајне
центре, центре за прераду поштанских пошиљки, центре за рециклажу, депоније
и многе друге.
Три основна процеса логистике су: 1) процес набавке сировина или
репроматеријала и њихово складиштење; 2) процес управљања и располагања
материјалом у оквиру самог тока производње и 3) процес складиштења финалних
производа и њихово дистрибуирање до крајњих потрошача.
Ови процеси се реализују кроз три типа активности:
 Управљање поруџбинама (набавкама)
 Управање залихама и
 Транспорт терета[1]

Управљање поруџбинама се односи на прикупљање, попуњавање и испуњавање

односно сервисирање поруџбина корисника. У оквиру ове активности, пружаоци
логистичких услуга организују задатке у складу са захтевима корисника и уз
минимизирање трошкова. Управљање процесом поруџбина подразумева низ
операција чија ефикасност зависи пре свега од ефикасности информационих
токова. Корисници наручују производ или услугу спецификацијом свог захтева
(најчешће попуњавањем одређене наруџбенице). Затим се врши провера
расположивости порученог производа након чега се тражени производ ,,повлачи“
са залиха, пакује (заједно са одговарајућом пратећом документацијом) и упућује
на испоруку потрошача. Потрошачи се информишу о статусу испоруке путем
система за праћење пошиљки (енгл. track-and-trace). Раније је ова активност била
веома временски захтевна, Данас применом нових технологија (пре свега бар
кодова и РФИД-а), ово време је знатно скраћено[1].

5
Управљање залихама је у суштини везано за потребу да се одреди оптимални
ниво залиха, односно количине материјала који чека да буде прерађен,
транспортован или продат (Слика 2). Потреба за залихама настаје као последица
разлика у времену, количини и структури токова улаза и токова излаза
материјалних добара. Када би токови улаза били потпуно усклађени са
одговарајућим токовима излаза,залихе би биле непотребне.

Слика 2: Ускладиштене залихе које чекају на утовар[2]

Иако постоје предности у чувању залиха оне изискују и трошкове њиховог

чувања односно складиштења, као и тзв. Опортунитетни трошак који се односи
на ,,изгубљене“ приходе које би та компанија остварила да је уместо у залихе
инвестирала у производњу. Избор оптималног приступа у управљању залихама је
тесно повезан са транспортним активностима јер најједноставније речено – што
су транспортни токови ефикаснији и поузданији, то је потреба за чувањем залиха
и складиштењем мања.
У сврху ефикасног управљања залихама развијају се тзв. Стратегије
дистрибуције. Разликују се три главна приступа.
Директна испорука – скраћује процес производње и може смањити трошкове јер
нема потребе за ангажовањем посредника (складишта). Углавном се користи када
су поруџбине на нивоу ,,целог“ камиона или се ради о редовној испоруци
кварљиве робе.
Складиштење – традиционални приступ који подразумева чување робе у
резерворарима (танковима), на палетама или полицама. Складиштење може бити
централизовано (један објекат) или децентрализовано (више објеката подељених
по зонама).
,,Временски добро планирана“ дистрибуција или Just-in-time дистрибуција (још
се назива и претоварно складиштење, енгл. cross docking) је новија техника
дистрибуције која подразумева да се у тзв. Претоварним центрима роба из
различитих извора (од више произвођача) сортира, консолидује и даље директно
упућује трговцима без складиштења и примања поруџбина. Примарна улога је
координација улазних и излазних токова, а не смештај и чување робе.
Подразумева велики обим производа и јаку информациону подршку[1].
Транспорт терета је кључна активност логистичког процеса. Транспортни
трошкови чине од једне до две трећине укупних трошкова логистике, па
ефикасност логистичког процеса зависи од ефикасног транспорта терета. Како се
логистика ослања на најбоље могуће организован транспорт ,,од врата до врата“,
6
транспорт у оквиру логистике је по својој суштини везан за интеграцију видова у
транспорту терета (Слика 3). Глобализација пословања и робних токова
усложњава процес интеграције транспорта у оквиру логистике дајући предност
видовима чије карактеристике одговарају дужим релацијама превожења и већем
обиму превоза (као што су пре свега железнички и поморски саобраћај, а све
више и ваздушни).
Основни проблеми организовања транспорта у оквиру логистичког процеса су
везани за одлуке о: виду/начину транспорта, рути транспорта, величини возног
парка, избору рута кретања возила, консолидацији испорука и друго. У условима
глобализације, логистички токови су по правилу међународни, па је за њихово
успостављање важно познавати квалитет логистике појединих земаља. У ту сврху
је Светска Банка развила ,,Индекс логистичких перформанси“, LPI (енгл. Logistic
Performance Index) на основу кога се земље света рангирају по успешности у
области логистике[1].

Слика 3: Видови транспорта у логистици[9]

7
4. ЛОГИСТИЧКИ ПРОВАЈДЕРИ
С обзиром на то, да је логистика једна од неопходних специфичних функција у
оквиру предузећа , јављају се посебне компаније које, делимично или у
потпуности, обављају логистичке послове у оквиру више сектора. Такве
компаније називају се логистички провајдери.
У зависности од обима активности које се провајдерима уступају разликујемо ПЛ
(engl. party logistics) концепте који чине ПЛ пирамиду (Слика 4).

Слика 4: ПЛ пирамида[1]

Средином 20. Века, јавља се потреба произвођача да ангажују посебне компаније,

углавном за послове транспорта и складиштења.
Концепту 1ПЛ припадају мањи произвођачи који сами обављају логистичке
послове као што су транспорт, складиштење и царињење. Такође, ту су и
превозници са којима ти произвођачи сарађују. 2ПЛ концепт карактерише
ширење тржишта, услед ког се све више логистичких послова уступа другим
лицима, као што су шпедитери и дистрибутери[1].
3ПЛ провајдери су екстерна предузећа, која од произвођача преузимају
организацију, управљање и реализацију комплетних логистичких ланаца или
одређених процеса у ланцу ( транспорт, чување и складиштење робе, управљање
залихама, паковање, етикетирање) да би се његови производи довели до крајњих
потрошача. Који обим логистичких активности ће произвођачи препустити 3ПЛ
провајдерима зависи од више фактора :
 Делатности компаније
 Развијености и тржишног положаја компаније
 Величине логистичких трошкова
 Нивоа квалитета услуга
 Поверења у логистичке провајдере и њиховог односа са потрошачима
8
  Доступности логистичких понуда [4]
Развојем информационо-комуникационих технологија и глобализацијом
пословања, почетком 1990-тих година, развијају се 4ПЛ провајдери, који осим
што управљају и осмишљају читав логистички ланац, користе своје расположиве
ресурсе и савремене информационе технологије да би се што ближе повезао са
самим клијентом и његовом организацијом (Табела 1). 4ПЛ провајдери покривају
све активности у ланцу снабдевања и координирају рад више 3ПЛ или 2ПЛ
компанија, док су 5ПЛ развијени и прилагођени за тржиште електронског
пословања[1].

Табела 1: Најчешће услуге логистичких провајдера и њихово учешће у компанијама Северне

Америке, Западне Европе и Азије [4]

Учешће логистичких провајдера (%)

Логистичка активност Северна Западна Азија
Америка Европа
Складиштење робе 73 91 46
Транспорт при отпреми 71 95 87
Царинско посредовање 66 57 /
Шпедитерски послови 57 67 41
Cross-Docking* 37 43 33
Етикетирање 20 33 17
Попуњавање докумената 23 24 19
Провера рачуна и плаћање 54 24 8
Уговарање цене 19 10 6
Управљање залихама 19 14 24
Повраћај и поправка 16 43 5
Контрола дистрибуције 9 5 11
*- Унакрсно складиштење, дистрибутивни систем у којем роба прихваћена у
складиште или дистрибутивни центар није ускладиштена , већ је одмах
припремљена за даљу испоруку

5.ПОСЕБНЕ ОБЛАСТИ ЛОГИСТИКЕ

У посебне области логистике спадају повратна и градска логистика, чије
специфичности су предмет овог поглавља семинарског рада.
9
5.1 Повратна логистика
Повратна логистика или логистика повратних токова се односи на све активности
које се спроводе након продаје, а са циљем оптимизације пословања и заштите
животне средине (рециклирање, поновна употреба материјала, поправка итд.).
Повратна логистика је област која је у развоју и постоји више дефиниција.
Према европском Удружењу за повратну логистику (engl. RLG – Reverse logistic
group) повратна логистика јесте процес планирања, реализације и контроле
повратних токова сировина, амбалаже, полупроизвода и финалних производа, од
места производње, дистрибуције или места коришћења, до места поновног
коришћења или правилног одлагања у виду отпада[1].
Повратни ток логистике почиње сакупљањем враћених производа на посебним
локацијама за ову намену. Затим се производи превозе до места где се врши
расклапање на компоненте и класификација у четири категорије :
1. Одлагање отпада
2. Рециклирање
3. Поправка
4. Поновно коришћење [1]
Зависно од категорије, враћена добра се упућују на поправку, поновно склапање,
одлагање на отпад или рециклажу. Делови који се могу поново користити могу
бити и продати на посебним тржиштима (Слика 5)[1].

Слика 5: Шема функционисања повратне логистике[1]

10
Као и у случају директне логистике, активности повратне логистике такође могу
бити уступљене логистичким провајдерима. Пример је NetReturn – огранак FedEx
компаније који је специјализован за повратну логистику.
Овај вид логистике се често доводи у везу са тзв. Зеленом логистиком, која је
оријентисана на праћење и минимизирање еколошких утицаја логистичких
активности. У основи је тежња логистичких компанија да послују друштвено
одговорно, али и испуњење законских обавета нарочито у домену управљања
отпадом. У ЕУ постоји низ директива и акционих планова везаних за управљање
отпадом и рециклажу[1].
Основни проблем повратне логистике су трошкови који су већи него у случају
директне логистике, нпр. због немогућности постизања масовности транспортних
токова који би резултирали нижим трошовима по јединици робе. Такође, једно од
кључних питања којим се баве стручњаци јесте како организовати транспорт
повратних материјала на начин да трошкови и утицаји транспорта на животну
средину не потисну све оно добро што произилази из рециклаже, поправке или
поновне употребе.

5.2 Градска логистика (City logistika)

Градска логистика обухвата све активности и решења логистике која се спроводе
у урбаним подручјима без обзира на њихову величину, простор и границе, а у
складу са развојним циљевима градова[1]. Почела је да се развија 70-их година
20. века са интезивирањем проблема теретног транспорта у саобраћајно
загушеним урбаним срединама првенствено у Европи и Јапану.
Основна идеја градске логистике је да одвојене, појединачне испоруке у градским
срединама треба координисати и консолидовати, тј интегрисати у оквиру истих
теретних токова, тј. истих возила. То је у складу и са општим задатком логистике,
а то је да интегрише фрагментиране токове материјала и информација.
До сада је развијено неколико решења ове области логистике као што је изградња
логистичких центара и подземних система транспорта робе, организовање
теретних берзи ради смањења броја празних вожњи итд. [1].
Логистички центри су обично лоцирани на периферији града. У њима се
обједињују испоруке тако да се постигне боља попуњеност доставних возила и да
се смањи број доставних возила која улазе у град. Такође се тежи да што већи
број возила буде на електрични погон, како би смањили емисију штетних гасова у
атмосферу. Ови центри се углавном називају градски дистрибутивни центри
(engl. City Distribution Centers) или центри за консолидацију (обједињавање)
урбаних теретних токова (engl. Urban Freight Consolidation Centers).
У случају великих градова постоји већи и у оквиру њих мањи дистрибутивни
центри. Већи се налазе на ободу града, а затим се роба упућује у мање центре
који су ближи центру града и крајњим локацијама испоруке. Предност је што се
11
између већих и мањих дистрибутивних центара могу користити возила већих
капацитета.
Пример овако сложеног система је центар CityCargo у Амстердаму, у оквиру
кога се роба из градског дистрибутивног центра транспортује до централних зона
града лаким шинским системом, а затим се претоварује у мања друмска
електрична возила[1].
Теретно село је комерцијална област смештена ван града у којој је лоцирано више
транспортних, логистичких и других компанија[1]. У Европи постоји преко 100
теретних села.
Занимљив је податак да у Београду постоји око 40 000 генератора робних и
транспортних токова при чему они заузимају површину од преко 1300 ha . За
потребе њиховог снабдевања дневно се покреће око 20 000 возила различитих
категорија, што одговара конвоју дужине око 180км. На десет општина Београда
постоји преко 2000 складишних објеката (Слике 6,7) на површини од преко 15 ha
при чему је годишњи промет робе преко складишта око 4 милиона тона[3].

Слика 6: Дистрибутивно-логистички центар DTS (Делта транспотрни систем)[7]

Слика 7: Дистрибутивни центар компаније Delhaize Serbia[6]

12
6. ЗАКЉУЧАК

13
7. ЛИТЕРАТУРА
[1] Бојковић, Н., Петровић, М. (2018): Увод у саобраћај и транспорт, Универзитет у
Београду, Саобраћајни факултет

[2] https://velikirecnik.com/2017/04/09/logistika/

[3] http://taljige.sfstudent.rs/city-logistika/

[4] http://www.apeiron-uni.eu/lycboardclient/Detail.aspx?DocumentID=29832

[5] http://predmet.sinergija.edu.ba/pluginfile.php/2593/mod_folder/content/1/1_Razvoj
%20i%20pojam%20logistike.pdf?forcedownload=1

[6] https://www.wdconcordwestdoo.com/lat/57/57-distributivni-centar-delhaize-serbia

[7] https://marketnetwork.rs/?p=20304

[8] https://www.super-hobby.co.uk/products/Napoleonic-Wars-French-Supply-
Wagon.html

[9] https://www.cleanpng.com/png-logistics-truckload-shipping-freight-forwarding-ag-
682661/preview.html

СПИСАК СЛИКА
Слика 1: Логистика у Наполеоновој војсци[8]......................................................................2
14
Слика 2: Ускладиштене залихе које чекају на утовар[2]......................................................6

Слика 3: Видови транспорта у логистици[9]........................................................................7

Слика 4: ПЛ пирамида[1].........................................................................................................8

Слика 5: Шема функционисања повратне логистике[1]....................................................10

Слика 6: Дистрибутивно-логистички центар DTS (Делта транспотрни систем)[7]....12

Слика 7: Дистрибутивни центар компаније Delhaize Serbia[6].........................................12

15