УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

САОБРАЋАЈНИ ФАКУЛТЕТ ДОБОЈ

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Логистика у саобраћају

Тема: Систем логистике предузећа

Професор: Студент:
Др Марко Васиљевић Весна Петровић 1015/15

Добој, март 2017.

 САДРЖАЈ:

УВОД ............................................................................................................................................. 3
1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОГИСТИКЕ............................................................................. 4
1.1. Појам и дефиниција логистике ................................................................................. 5
2. СИСТЕМ ЛОГИСТИКЕ ПРЕДУЗЕЋА ............................................................................. 6
2.1. Логистика предузећа и њен теоријски аспект ......................................................... 8
2.2. Складишни системи у предузећу ............................................................................. 10
2.3. Утицај глобализације на логистику предузећа...................................................... 11
2.4. Утицај пословне логистике у организацији предузећа ........................................ 12
3. ПОДЈЕЛА ЛОГИСТИЧКИХ СИСТЕМА ......................................................................... 14
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................. 16
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................ 17
УВОД

При обради било које теме, прво је потребно појаснити значење теме. Тема
овог рада је „Систем логистике предузећа“ те сходно том потребно је
расчланити сва три елемента.
За логистику кажемо да она није све али је у свему. У изворном значењу
представља умјешаност достављања материјала и производа уз одржавање
континуитета и стабилности тог достављања.
Када кажемо систем, мислимо на скуп елемената или објеката између којих
постоје утврђене релације, тако да представљају одређену цјелину са јасно
исказаном сврхом постојања.
Предузеће, у ужем смислу, је основни привредни субјект, или организација,
који се оснива ради стицања добити. То је у основи и циљна функција предузећа –
добит.
 1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛОГИСТИКЕ

Логистика, маркетинг логистика, а и логистика у саобраћају су појмови који се

односе на скупове активности везане за управљања токовима сировина
материјала од мјеста производње до мјеста потрошње.
Логистика представља процес планирања, спровођења, контроле, набавке,
одржавања, складиштења, транспорта информација и продаје са циљем њиховог
побољшања.
Примјена логистике датира дубоко у прошлости још од времена појаве
првобитног организованог занатства. Најзначајнија примјена сазнања из логистике
прије него што је сама ријеч ушла у употребу свакако је на плану припреме,
подршке најразличитијих војних активности о чему свједоче бројни историјски
записи. Већина владара и војсковођа у историји не само да су били храбре
личности већ су имали и веома добар смисао за организацију војске.
Примјењивали су логистичке принципе и прије постојања логистике као науке што
говори да промјена логистичких елемената не само да има коријене у прошлости,
него се и одржала до данашњих дана.
Упркос томе, први записи посвећени логистици почели су да се појављују тек
средином прошлог вијека у вријеме када Питер Дракер, познати бизнис експерт,
аутор и консултанат изјављује да је логистика постала могућност за ораганизације
које желе да увећају своју кооперативну ефикасност.
У ширем смислу логистика добија на значају почетком прошлог вијека кроз
рјешавање проблема дистрибуције пољопривредних, транспортних и складишних
проблема.
У давно вријеме, генерал Ромел је дао једну изузетно занимљиву изјаву, која
гласи: “У суштини, битка је добијена и одлучена, радницима за набавку и прије
него пуцњава започне“. Из ове изјеве се тачно може закључити колике је
логистика битна за друштво.1

1
Преузето са: http://web.efzg.hr/dok/TRG/1.nastavna%20cjelina.pdf
 1.1. Појам и дефиниција логистике

Логистика као научно-експертна дисциплина која терминолошки покрива све

домене пословних активности у генези свога термина обухвата неколико значења.
У основи логистика представља науку о “токовима материјала, информација,
енергије и новца између произвођача и потрошача”. Сликовито речено, то је “оно
што се дешава у ланцима у снабдијевања” односно спортски речено, то је “игра
која се дешава у простору ланаца снабдјевања”.
Према лексикону М. Вујаклије, логистика је ријеч, грчког поријекла (logos) која
је већ предходно објашњена, гдје означава рачунање помоћу слова умјесто
цифара тј. ради се о алгебри догађаја. У филозофији, овај термин означава науку
о законима мишљења односно о законима мишљења којих се треба придржавати
при стицању научних сазнања. У ширем смислу, то је наука о природи и постојању
појмова, мишљења и закључака. У фигуративном смислу представља заправо
јасно мишљење и расуђивање, дјелатност у мишљењу и расуђивању.
Према малој енциклопедији Просвјете, “логистика је савремини облик
формалне логике” (насупрот њеном традиционалном облику заснованом на
логици Аристотела), која се назива и математичка логика односно симболичка
логика. Истовремено представља један од праваца у оквиру савремене формалне
логике чији иницијатори сматрају да је могуће формализовати цјелокупну логику и
математику. Larousse енциклопедија за термин “la logistique” тумачи да је то
математичка логика а нелогизам ове ријечи означава технику помјерања и
транспорта (Technique du mouvementet des transports) што се чешће користи у
другом значењу. Webster-ријечник логистику тумачи као симболичку логику. Појам
“logistics” у множини означава, прво: аспект војне науке (сазнања) са аспекта
снабдјевања, одржавања и транспорта војног материјала и лица и друго,
управљање детаљима једне операције. 2

2
Васиљевић, М., Логистика у саобраћају, Саобраћајни факултет Добој, 2015.
 2. СИСТЕМ ЛОГИСТИКЕ ПРЕДУЗЕЋА

Организација, и само њено пројектовање, представља системски и дуготрајан

процес намјерног и контролисаног развоја неке производње, а самим тим и
саобраћаја са циљем, да се унаприједи ефикасност и ефикасност његове
реализације, нарочито у системима који имају сложену структуру.
Активности цјелокупне логистике обухватају чијим извршењем се омогућава
физички трансфер (ток) производа од производних погона и складишта у
различитим земљама до локалних тржишта различитих земаља . Аналогно томе,
логистика је значајно проширење физичке дистрибуције (која се односи само на
ток готових производа) и представља одређену логику управљања финансијским
и људским ресурсима ангажованим у физичкој дистрибуцији, подршци
производњи и операцијама набавке.
Логистика се фокусира на све активности почев од избора сировина до
финалне испоруке производа потрошачима или корисницима, укључујући и токове
неопходних информација. При томе логистика испитује односе између тих
активности и токова, третирајући их међусобно зависним.
Координисање и рационализовање функција логистике код фирми које су
укључене на многим тржиштима, нису једноставни задаци. Разлог томе је што је
производња глобалних производа често веома сложена. Глобално оријентисана
компанија располаже погонима у различитим земљама, а сваки од њих је
специјализован за производњу само одређеног дјела неког сложеног производа. У
тим условима потребе локалних тржишта треба задовољити набавком производа
из више земаља. На примјер, камиони компаније Ниссан продавани су у
Француској, а производили су се у Ниссан-овој фабрици лоцираној у САД
(Тенеси), модели Микра допремани су из Ниссан-ове фабрике која је лоцирана у
Судерланд-у (Енглеска) док су модели Маxима увожени из Јапана, посредством
Ниссан-ове филијале која је лоцирана у Амстердаму.
 У циљу рјешења насталог проблема компанија Ниссан се определила:
1) за набавку дијелова од локалних добављача,
2) за смањење тзв. Монтажних операција и
3) за реалокацију читавих производних постројења у другим земљама.
Узгред, реалоциране фабрике морале су располагати довољним капацитетима
да би оствариле економије обима, што је често захтјевало да испоручују своје
оутпут-е до других фабрика користећи глобалне логистичке мреже.
Из практичних разлога, менаџери логистике закључују да морају много више
радити на концептуализацији, пројектовању и имплементирању идеја у логистици
које би биле ефективне у глобалним размјерама. 3

Слика 1. Шематски приказ логистићког система предузећа

3
Преузето са: http://ebookbrowsee.net/ciljevi-i-zadaci-logistike-preduzeća
2.1. Логистика предузећа и њен теоријски аспект
Пројектовање организације је системски и дугорочан процес намјерног и
контролисаног развоја неке производње, а тиме и саобраћаја са циљем, да се
побољша ефикасност и ефективност његове реализације посебно код оних
система који имају сложену структуру.
Савремени производни системи састоје се из више подсистема у
међусобној интеракцији који се даље могу рашчлањивати на подсистеме нижег
реда и тако даље до јасно дефинисаних граница система или подсистема.
Основни елементи сваког система су: предмети рада, средства рада и сам
рад односно радници који се даље могу рашлањивати према различитим
критеријумима.
Основне три заједничке карактеристике сваког система јесу:
 сваки систем је дио већег система;
 сваки под систем има своје парцијалне циљеве и функционише тако да
испуни сопствене циљеве и циљеве система чији је подсистем;
 промјена у било ком подсистему проузрокују промјене у осталим
дијеловима система јер се налазе у интеракцији.
У том смислу, логистика има своје специфичности у зависности од основне
дјелатности посматраног система и може се посматрати кроз:
 привредне системе чија је основна дјелатност пружање логистичких услуга
(транспортна предузећа, шпедиције, МТО и др.), и
 привредне системе чија је основна дјелатност није пружање логистичких
услуга него индустријско-произвођачка или нека друга дјелатност са или без
подсистема за реализацију логистичких услуга.
 Са системско теоријског аспекта сваки логистички систем посједује одређена
својства која утичу на његово понашање а која се морају анализирати кроз:
 Сложеност и структуру, које карактеришу број различитих стања у којима
неки логистички систем може да се нађе и начине остваривања веза између
елемената системa;
 Детерминисаност и вјероватност, карактеришу понашање система у
смислу предвиђања његовог стања у наредном периоду;
 Динамичност и интеграцију, указују да појаве у логистичком систему треба
посматрати као динамичке и подложне сталним промјенама “из стања у
стање” у функцији времена гдје тенденције треба дати на оптимално
дјеловање цјелине а не на њене парцијалне дијелове (логистичке
подсистеме) са аспеката интердисциплинарности;
 Поузданост и синергизам, представљају вјероватноћу да ће логистички
систем односно логистички подсистеми остваривати захтјеване функције на
начин утврђен основним циљем при чему ефекти дјеловања система као
цјелине треба да буду већи од збира ефеката дјеловања појединих
подсистема чиме се постижу конвергенција, координација и кооперација
унутар система;
 Моделирање и оптимизацију, проблем треба моделирати а понашање
логистичког система (подсистема) треба симулирати при различитим
промјенама дејства окружења тако да се што вјерније прикаже стварно
стање а затим и изаберу најбоља могућа стања система кроз динамику
система односно прелаза из стања у стање, подсистема и њихових веза у
односу на окружење;
 Контролу, свако понашање логистичког система треба контролисати како
би се правовремено могле предузимати одређене мјере;
Сваки логистички систем разграничен и деконпонован по било ком основу има
своје пријемно-отпремне токове чија својства примјеном системско-процесног
приступа карактеришу његову структуру и границе.4

4
Васиљевић, М., Логистика у саобраћају, Саобраћајни факултет Добој, 2015.
2.2. Складишни системи у предузећу

Конвенционални системи представљају најбоље рјешење за магацине у

којима је неопходно да се складиште различити палетизовни производи.
Палетама се лако приступа и свака палета је доступна директно. Нема потребе за
помјерањем сусједних палета да би се једној приступило. Складишта са
класичним палетним регалима се уобичајено пројектују са једностраним регалима
уз крајње зидове, између којих се постављају двострани регали и пролази.
Ширина радног пролаза између сваког регала зависи од карактеристика
виљушкара и других машина који ће се у будућности у њему користити, величине
робе и од саме висине магацина.
Приликом дефинисања складиштења посебно треба обратити пажњу на
сљедеће одлуке:
 избор опреме складишта и начин управљања складишта (техника и
технологија складиштења),
 обим централизације складишта,
 изградња сопственог сладишта или кориштење складишта у туђем
власништву,
 избор локације складишта и
 утврђивање висине складишних залиха.
Добре стране складишних система су бројне, неке од њих су:
 Најуниверзалнији систем за складиштење палета,
 Свака палета је диретно доступна,
 Тотална контрола залиха – свака палета заузима само једно палетно
мјесто,
 Значајно унапређење свих процеса унутар магацина,
 Максимална прилагодљивост свим врстама робе у погледу тежине и
димензија.5

5
Преузето са: http://stamh.com/rs/products/skladiA1ni-sistemi/Sistemi-za-skladitenje-paleta/klasiDni-skladni-
sistemi/
2.3. Утицај глобализације на логистику предузећа

У поословном окружењу, у току посљедњих година пале су многе

трговинске баријере. Без обзира да ли је у питању трговина између САД и друге
иностране земље или између двије или више других земаља, тренд ка
олакшавању глобалних пословних активности знатно је израженији него тренд ка
њиховом ограничавању.
Захваљујући расту и сазревању грана које се баве превозом
контејнеризованих добара прекоморским и ваздушним путем, различита
национална тржишта постала су основа глобалног бизниса. Глобална тржишта су
директна посљедица постојања и хомогенизације глобалних потреба и жеља. Кроз
нове и раширене комуникационе технологије, људи из цијелог свијета уче и
изражавају жељу да посједује многе од истих производа. Као резултат тога, људи
жртвују традиционалне преференције према производу за виши квалитет и за
ниже цијене производа који се све више стандардизују. Напуштање
традиционалних преференција према производима настаје усљед дејства
културних и економских фактора. Расположивост производа високог квалитета на
локалном нивоу и по прихватљивој цијени, привлачи људе широм свијета. Поред
тога, могућност да набаве или користе одређене производе који се користе у
другим земљама, омогућава људима да достигну исту добу живота као и људи у
развијенијим земљама.
Често се могу уочити разлике у промоцији и у самим производима кад
производјачи желе продати своје производе потенцијалним купцима у различитим
дијеловима свијета. Продаја Каноновог аутоматског фотографског апарата (са
филмом од 35 мм) добар је примјер глобалног ангажовања. Послије опсежних
истраживања потреба потрошача на тржиштима широм свијета, компанија Канон
одлучила је да креира само један модел фотографског апарата тзв. “свјетски
фото-апарат” који је требало бити као одговор на колективне преференције
различитих потенцијалних купаца.
 Међутим, да би прилагодила свој пропагандни апел купцима из различитих
земаља, компанија Канон је различито позиционирала свој производ на
различитим тржиштима. Тако је нпр. У САД апелом наглашавала једноставну
употребу свог производа и усмјеравала апел ка тржишту које се развијало тј. ка
непрофесионалним фотографима који су, без обзира на помањкање
професионалности, жељели производ прихватљивог квалитета. Као додатак томе,
апел компаније Канон у Јапану био је усмјерен на подсјећање потрошача да је
њен фотографски апарат примјер технолошког напредовања у индустрији
фотографије. Такво позиционирање било је врло ефективно, јер је пошло од
чињенице да код многих Јапанаца присутна снажна жеља за куповином
најсавременије електронске опреме.6

2.4. Утицај пословне логистике у организацији

предузећа

Актуелна дефиниција логистике као пословне функције истичу у први план

проблематику управљања материјалним токовима у предузећу. Као наука
пословна логистика представља економску дисциплину која проучава токове и
трансформације економског садржаја у оквиру предузећа. Она тиме ствара научно
уопштена рјешења (моделе, методе и технике) за превазилажење просторне и
временске димензије циклуса репродукције.
Логички систем је типичан технолошки систем и представља подсистем
производнога система. То је динамички систем с обзиром да се стање улаза током
времена мења дјеловањем управљачких акција. Улазе у логистички систем чине
расположиви ресурси као што су технолошки елементи, кадрови, финансијска
средства, количина информација и информациони токови, уложена енергија и сам
рад. Излазне компоненте система су резултат процеса у виду интегрисане
логистичке подршке, а могу бити: технолошки елементи, конкурентске предности и
др.

6
Преузето са: http://www.espro-ing.si/o-preduzecu/predstavljanje-preduzeca
 Логистичке системе можемо посматрати као мета логистичке системе,
односно системе који пружају логистичке услуге и јављају се у кооперативним
везама јер повезују више микрологистичких система у циљу пружања логистичке
услуге у логистичким ланцима. Систем чине саобраћајно - транспортна,
шпедитерска и друга предузећа чија је основна дјелатност пружање логистичких
услуга.
Најзначајније карактеристике логистичког концепта пословања јесу:
 кооперативност,
 флексибилност и
 иновативност.
Кооперативност,као карактеристика логистичког концепта пословања
условљена је специфичношћу логистике као пословне функције.
Флексибилност се састоји у обезбјеђењу континуитета производње и
снабдијевања уз најниже могуће ангажовање обртних средстава.
Иновативност је условљена потребом да сви носиоци активности у области
пословне логистике буду укључени у континуирани процес иновације знања.
Поступак конституисања функције пословне логистике зависи од тога, да ли се
ради о малом или великом предузећу које већ постоји, или се ради о новом
предузећу, односно о предузећу које се пројектују.
Потребно је добро познавање теоријских поставки и принципа
конституисања и функционисања организационих система, као и познавање
практичних пословних проблема конкретног предузећа.7

7
Regodić. D., „Logistika u saobraćaju“ , Univerzitet Singidunum Beograd, 2009.
 3. ПОДЈЕЛА ЛОГИСТИЧКИХ СИСТЕМА

У најопштијем смислу, већ је наглашено да систем представља скуп међусобно

повезаних дијелова (процеса, елемената) са међусобним везама и то скуп који је
могуће разграничити у односу на његово окружење и код кога је повезаност
регулисана одређеним законитостима и принципима. Логистички систем
представља пратећи односно функционални дио хијерархијски вишег надређеног
(производног) система који је задужен за генерисање, праћење перформанси и
усклађивање елемената подршке у интегралном облику.

Као и други системи и логистички системи се могу диференцирати по различитим

аспектима:
- институционални (пословно организовани као микро, макро и мета)
- функционални (технолошки), којим се дефинишу различите функције
система са подфункцијама сагласно извршеној подјели рада;
- степену сложености структуре (прости и сложени); прости садрже мало
елемената а тиме и број веза док сложени садрже велики број елемената са
међусобним везама и односима код којих је понекад тешко предвидјети
њихова стања;
- становишту настанка (природни и вјештачки), човјек је створио
логистички-вјештачки систем);
- карактеристикама елемената (инструментални, социјални, технички и
социо-технички или организациони);
- циљевима које остварују (неекономске и економске системе);
- по дејству, (отворени и затворени); логистички је отворен систем на које
дјелује окружење (енвиромент);
 - по времену, (према пројектима реализације током времена, на кратко,
средње и дугорочне пројекте анализе, планирања, обликовања и
пројектовања логистичких процеса и система; пројекат управљања у
реализацији логистичких процеса и система; пројекат праћења реализације
и контроле извршења логистичких процеса и система; пројекат обрачуна,
анализе и извршења логистичких услуга);
- материјалне структуре, која предпоставља декомпозицију система на
ниже цјелине (подсистеме, фамилије технолошких елемената, склопове,
под-склопове, компоненте);
- према предметима рада (комадни, расути, опасни, отпадни, резервни
дијелови) и др.

Које ће диференцирање бити примјењено и како ће даље бити разлаган

логистички систем на подсистеме и елементе зависи од: односа између
елемената система (као носиоцима и чиниоцима система), структуре процеса,
циља истраживања, степена детаљности и др.8

8
Васиљевић, М., Логистика у саобраћају, Саобраћајни факултет Добој, 2015.
ЗАКЉУЧАК

Логистика је уведена због потреба друштва, када понуда добара није могла
подмирити постојећу потражњу те је задатак предузећа био пронаћи бољу
производност рада, како би само предузеће болје пословало. Сама
аутоматизација и регулација је подигла ниво, те је сада лоптица била пребачена
на значај продаје.
За логистику се дуго времена сматрало да је то само складиште и
транспорт, што је у давним временима и заиста био случај, међутим у модерном
времену логистика је много више од пуког складиштења ствари.
ЛИТЕРАТУРА

[1] Васиљевић, М., Логистика у саобраћају, Саобраћајни факултет Добој, 2015.

[2] Regodić. D., „Logistika u saobraćaju“ , Univerzitet Singidunum Beograd, 2009.
[3] http://web.efzg.hr/dok/TRG/1.nastavna%20cjelina.pdf
[4] http://ebookbrowsee.net/ciljevi-i-zadaci-logistike-preduzeća
[5]http://stamh.com/rs/products/skladiA1ni-sistemi/Sistemi-za-skladitenjepaleta/klasiDni-
skladni-sistemi/
[6] http://www.espro-ing.si/o-preduzecu/predstavljanje-preduzeca