LIFTOVI

Usled pojave sve većeg broja modernih i kompjuterizovanih zgrada,kao i

tendencije da se,zbog uštede izgradivih površina,grade objekti sa velikim
brojem spratova, javlja se potreba za softverom koji će upravljati liftovima
na adekvatan način.Ključni problem upravljanja liftovima je kako optimalno
upravljati grupom liftova tako da vreme opsluge bude što kraće(vreme
čekanja na lift i vreme provedeno u transportu),a da se pri tome vodi računa
o potrošnji energije,kapacitetu liftova i sl.

Što kraće vreme čekanja se,naročito,zahteva kod bolnica jer od efikasnosti

softvera,bukvalno,može zavisiti nečiji život.Takođe,i kod poslovnih zgrada
se zahteva efikasnost jer uspešnost mnogih poslova zavisi od brzine kojom
se obavljaju.Stambene zgrade su podjednako bitne jer ukoliko ne
obezbedimo efikasan rad liftova može doći do velikog nezadovoljstva
stanara,naročito u jutarnjem špicu kada većina ljudi ide na posao,u školu i sl.

Ukoliko želimo da budemo racionalni ne možemo sebi dozvoliti

da,recimo,u zgradu sa 20 spratova ugradimo 10 liftova.Takvo rešenje
sigurno ne bi stvaralo probleme u saobraćaju,ali je ono dosta
skupo(instalacija,održavanje i potrošnja energije bi verovatno premašili
svaku razumnu cifru koju bi bili spremni da prihvatimo).Naš problem
postaje kako odrediti optimalan broj liftova za neku zgradu,tako da njihova
ugradnja i održavanje bude ekonomski isplativa,ali i da se njima upravlja
tako da nema kolapsa u saobraćaju,tj. da vreme opsluge bude unutar nekog
intervala za koji smo odlučili da je prihvatljiv.

Broj liftova u nekoj zgradi će zavisiti od broja spratova,broja stanara i

maksimalnog vremena čekanja na opslugu(koje mi sami utvrđujemo).
Za ovakav problem se može predložiti fazi logički sistem kod koga bi ulazne
promenljive bile,dakle,broj spratova,broj stanara,maksimalno vreme koje
smo spremni da nekome dozvolimo da čeka lift,brzina lifta,nosivost lifta…
dok bi izlazna promenljiva bila broj liftova potreban za kvalitetnu opslugu te
zgrade.
Kada odredimo broj liftova tada pokušavamo da njihov rad uskladimo tako
da obezbedimo da niko ne čeka preko tog ustanovljenog maksimalnog
vremena.
Do podataka koliko bi to vreme trebalo da iznosi možemo doći tako što
ćemo intervjuisati putnike da vidimo koliko su oni spremni da potroše
vremena čekajući na lift.Drugi podatak koji nam može biti od značaja je

1
visina zgrade,odnosno brzina lifta kojeg treba ugraditi.Tako bismo dobili
vreme koje je potrebno liftu da sa poslednjeg sprata siđe u prizemlje.Taj
podak nam je značajan zbog toga što je nerealno očekivati da maksimalno
dozvoljeno vreme čekanja na lift bude manje od tog vremena(može nam
pokazati u kojim granicama bi se to vreme kretalo)

Nailazak putnika je slučajna promenljiva.Karakteristike te slučajne

promenljive možemo dobiti tako što čemo određeni period posmatrati
nekoliko zgrada i beležiti intervale nailazaka kao i doba dana.Ovi podaci će
se razlikovati za različite tipove zgrada(u zavisnosti da li je to bolnica ili
stambena zgrada i sl.)tako da i naše rešenje mora biti različito,odnosno,ne
možemo primenjivati isto rešenje u svim slučajevima.
Špiceve možemo očekivati između 6h i 8h jer je to vreme kada ljudi idu na
posao,u školu…Drugi špic se može očekivati između 15h i 17h jer se tada
ljudi vraćaju sa posla ,iz škole…
Naše rešenje mora zadovoljiti saobraćaj u vreme špica,ako je taj uslov
ispunjen pretpostavka je da će saobraćaj biti zadovoljen i tokom ostatka
dana.

Istražujući ovu temu naišao sam na neke zaključke koji se primenjuju u

Kuala Lumpuru,u,takozvanim,Petronas kulama bliznakinjama koje imaju
čak 88 spratova.Ovaj algoritam je simuliran na zgradi koja ima 15 spratova i
3 lifta i postigao je znatno smanjene vremena čekanja na opslugu.
Karakteristika ovog algoritma je da svaki poziv u sebi sadrži 3 podatka:sprat
sa koga se lift zove,smer kretanja i destinacija.Ovi liftovi koriste dve vrste
kontrolera,jedan koji kontroliše samo kabinu lifta i njeno kretanje,i drugi
koji koji kontroliše grupu liftova.
P o z iv s a s p ra t a

G r u p n i k o n t r o le r

K o n t r o le r k a b i n e K o n t r o le r k a b i n e K o n t r o le r k a b i n e
1 2 n

A k tu a to r A k tu a to r A k tu a to r

L if t 1 L if t 2 L if t n

Slika 1.Struktura kontrolnog sistema grupe liftova

2
Tako informacije svih liftova pojedinačno i informacije o pozivima po
spratovima se prosleđuju do grupnog kontrolera koji donosi odluku o slanju
lifta na određeni sprat,najčešće zasnovanu na kriterijumu koji je lift
najbliži.Od kada su liftovi u upotrebi ,tabla za pozivanje lifta je sadržala
samo dva dugmeta,jedno za kretanje na dole i jedno za kretanje na gore.Ovo
je samo deo informacija koji se može prikupiti kada putnik poziva
lift,naime,putnik pored željenog smera može uneti i željenu destinaciju.Ovo
se postiglo tako što je tabla za pozivanje lifta dizajnirana slično tastaturi
telefona,pa putnik unosi informaciju o spratu na koji želi da ode(informacija
o spratu sa koga se zove i o smeru kretanja se tako automatski dobija).

Slika 2.Izgled tastature

Namera kod ovog algoritma je da se razmotri optimizacija nekoliko

kriterijuma:

-Da se minimizira čekanje putnika na lift

-Da se minimizira vreme provedeno u liftu
-Da se smanji gužva u liftovima
-Da se minimizira put koji svaki lift prelazi

3
Ovde treba istaći da su ovi kriterijumi često u konfliktu(ukoliko želimo da
smanjimo gužvu u liftovima to će se najverovatnije odraziti na povećanje
dužine puta koji lift prelazi…) tako da treba naći najbolje kompromisno
rešenje.
Ovde postoji nekoliko pravila kojih se svaki algoritam mora pridržavati:
1.Lift ne sme menjati smer ukoliko se u njemu nalazi putnik
2.Kapacitet je n osoba i kada je pun kapacitet dostignut lift će preskakati
pozive po spratovima dok se neko mesto ne oslobodi
3.Svaki lift se kreće brzinom od 0.5 sprata u sekundi
4.Opsluga jednog sprata traje oko 4 sekunde(vreme potrebno za ulazaki i
izlazak iz lifta) i to ako je broj osoba 4 i manje,ili 6 sekundi ako je broj
osoba veći od 4.
5.Lift ne sme preskočiti poziv sa nekog sprata(osim u slučaju pod 2)

Firma Mitsubishi Electric,koja se izgradnjom i održavanjem liftova bavi

još od 1930. godine i koja je veliki inovator na ovom polju,koristi algoritam
koji određeni lift šalje na sprat poziva prema kriterijumu blizine.Problem je
što kontrolni uređaj ne zna koliko putnika čeka na prevoz.On će poslati
jedan lift,ostali će čekati dok se ne uputi ponovni zahtev sa tog sprata,pa
ukoliko imamo više putnika nego što jedan lift može da primi ,taj “višak”će
dodatno čekati.Ovaj problem bi se lako mogao otkloniti ukoliko bi znali
tačan broj putnika i,shodno tome,odmah slali potreban broj liftova.
Jedan od načina za rešenje ovog problema bi mogao da bude poprilično
jednostavan,odnosno,svaki putnik,kada dođe do kontrolne table,unosi svoju
destinaciju.Broj različitih destinacija je upravo broj putnika koji čekaju na
lift.Ukoliko ima više putnika sa istom destinacijom,oni opet zasebno
ukucavaju svoju destinaciju tako da program zna da ima više putnika sa
istom destinacijom.Tako dobijeni zbir predstavlja,dakle,ukupan broj putnika.

Problem koji bi se ovde sigurno javio je problem

zloupotrebe,odnosno,putnik,u želji da što manje čeka lift može nekoliko puta
uneti svoju destinaciju i tako “prevari” program koji će misliti da je broj
putnika veći nego što jeste i samim tim povećati prioritet tog sprata.Ovaj
problem je,na neki način,već rešen jer postoje senzori koji mere težinu
ispred lifta i na taj način približno određuju broj osoba koji čekaju lift.
Kombinacija ova dva sistema bi trebalo da programu obezbedi verodostojnu
informaciju o broju putnika koji čekaju lift.

4
Ovakav algoritam se zasniva na prioritetu sprata.Prioritet se određuje brojem
putnika koji čekaju na lift i vremenom čekanja od trenutka poziva.Samo ove
dve ulazne promenljive ne mogu kvalitetno opisati ceo proces.Naročito kod
visokih zgrada se javlja potreba za većim brojem promenljivih koje bi
opisivale proces.
Ne mora da znači da je uvek najbolje poslati najbliži lift.Vreme čekanja bi,u
tom slučaju,verovatno bilo najkraće,ali mi tada vodimo računa samo o
jednom zahtevu.Ukoliko bi vodili računa i o drugim podacima(sprat na koji
se ide,novi zahtevi koji su nastali u toku izvršavanja određenog zahteva,broj
zaustavljanja do nove destinacije…)došli bi do strategije koja sistem
kontroliše u svakom trenutku vremena,vodeći računa i o novopristiglim
zahtevima,odnosno,ponekad je možda bolje poslati dalji lift koji nema
zahtev,nego bliži lift koji će se do te destinacije zaustavljati nekoliko puta da
bi putnici izašli(slučaj kod koga je vreme čekanja na dalji lift manje od
vremena čekanja na bliži lift).Na ovaj način bi ukupna usluga sigurno bila
kvalitetnija.
Ovakva strategija bi zahtevala veći broj ulaznih promenljivih.

Fazi logički sistem koji bi se koristio ima sledeće ulazne promenljive:

1.Vreme čekanja
2.Vreme vožnje
3.Teret
4.Razdaljina od sprata poziva do destinacije(u spratovima)
5.Opterećenost lifta koji ide do mesta novog poziva
6.Opterećenost lifta koji ide do destinacije novog poziva
7.Broj putnika koji čekaju na određenom spratu
8.Vreme proteklo od poziva lifta
Izlazna promenljiva je gde će se poslati lift sa najvećom vrednošću
prioriteta.

Potrebno je naglasiti da vreme čekanja predstavlja ukupno vreme koje liftu

treba da od trenutne lokacije stigne do lokacije poziva,vreme vožnje je
ukupno vreme koje će putnik provesti u liftu od trenutka ulaska do trenutka
izlaska,teret je broj putnika u liftu a ne broj putnika koji čekaju na
lift,opterećenost predstavlja broj stanica koje lift ima do određene lokacije.
Pravila se rangiraju po težini za svaki sprat u odnosu na svaki lift.Na taj
način se dobija proritet svakog sprata i vrednost svakog lifta za taj
sprat.Odluka se donosi tako što se na sprat sa najvećim prioritetom šalje lift
koji ima najveću vrednost za taj sprat.

5
Pravila korišćena u ovom algoritmu su data u sledećoj tabeli:
Pravila Težina
P1 IF vreme čekanja IS kratko THEN prioritet IS veliki 0.7
P2 IF vreme čekanja IS srednje THEN prioritet IS srednji 0.5
P3 IF vreme čekanja IS dugo THEN prioritet IS mali 0.3
P4 IF vreme vožnje IS kratko THEN prioritet IS veliki 0.7
P5 IF vreme vožnje IS srednje THEN prioritet IS srednji 0.5
P6 IF vreme vožnje IS dugo THEN prioritet IS mali 0.3
P7 IF teret IS mali THEN prioritet IS veliki 0.7
P8 IF teret IS srednji THEN prioritet IS srednji 0.3
P9 IF teret IS veliki THEN prioritet IS mali 0.1
P10 IF razdaljina IS kratka THEN prioritet IS veliki 0.7
P11 IF razdaljina IS srednja THEN prioritet IS srednji 0.5
P12 IF razdaljina IS duga THEN prioritet IS mali 0.3
P13 IF opterećenost do mesta novog poziva IS mala THEN prioritet IS 0.5
veliki
P14 IF opterećenost do mesta novog poziva IS srednja THEN prioritet 0.3
IS srednji
P15 IF opterećenost do mesta novog poziva IS velika THEN prioritet 0.1
IS mali
P16 IF opterećenost do destinacije novog poziva IS mala THEN 0.5
Prioritet IS veliki
P17 IF opterećenost do destinacije novog poziva IS srednja THEN 0.3
Prioritet IS srednji
P18 IF opterećenost do destinacije novog poziva IS velika THEN 0.1
Prioritet IS mali
P19 IF broj putnika IS veliki THEN prioritet IS veliki 3
P20 IF broj putnika IS srednji THEN prioritet IS srednji 2
P21 IF broj putnika IS mali THEN proritet IS mali 0.1
P22 IF proteklo vreme IS veliko THEN prioritet IS veliki 5
P23 IF proteklo vreme IS srednje THEN prioritet IS veliki 2
P24 IF proteklo vreme IS malo THEN prioritet IS mali 0.1

Vrednosti se dobijaju tako što se svakom kriterijumu pridruži brojna

vrednost koja označava njegovu težinu.Na taj način mi rangiramo
kriterijume,odnosno smatramo da nisu ravnopravni.Ovo je zgodno kada za

6
prioritet nekog sprata nekoliko kriterijuma daju različite vrednosti,tj.ako za
sve kriterijume dobijemo “veliki” prioritet,tada je odluka veoma
jednostavna,ali ako dobijemo različite vrednosti za različite kriterijume,tada
ćemo ih,jednostavno,sabrati.
Još jednu stvar treba istaći.Broj putnika koji čekaju na lift će nam dati
informaciju koliko liftova treba poslati na određeni sprat,tako da,ukoliko je
broj putnika veći od kapaciteta jednog lifta,moramo predvideti činjenicu da
na taj sprat moramo poslati više liftova istovremeno ili u kratkom
vremenskom razmaku.Ako imamo ovaj podatak u vidu,broj putnika koji
čekaju na lift bi trebalo da dobije veliku težinu kako bi svaki lift imao
dodatno pojačanu vrednost za taj sprat(osim u slučaju kada je taj broj mali).
Drugi kriterijum,kome treba dati visoku vrednost je vreme proteklo od
poziva lifta,odnosno,ne smemo dozvoliti da ostali kriterijumi “ignorišu”
putnika na nekom spratu samo zato što je vrednost kriterijuma za njega
mala,tako da on čeka lift,recimo,pola sata.Ovaj problem bih rešio tako što
bih automatski,nakon određenog vremena čekanja,tom spratu dodelio
”visoki” prioritet ukoliko se to vreme približava kritičnom vremenu
čekanja,a vrednosti svih liftova za taj sprat povećao istovremeno tako da bi
taj putnik bio opslužen u najkraćem mogućem roku.

Za rad liftova se mogu primeniti različite taktike.Jedna(verovatno i

najbolja) je da svi liftovi saobraćaju celom trasom(od prizemlja do
poslednjeg sprata).
Druga bi mogla da bude da zgradu podelimo po spratovima i da određen broj
liftova saobraća isključivo na odrećenoj relaciji,nikako po celoj trasi(na
primer dva lifta saobraćaju od prizemlja do petog sprata,dva od petog do
desetog…).
Treća taktika bi bila kombinacija prethodne dve(dva saobraćaju celom
trasom,jedan od prizemlja do petog sprata,a drugi od petog do desetog
sprata…).

Nedostatak prve strategije je to što vreme čekanja na lift se povećava što je

više spratova jer se povećava verovatnoća da će se lift,recimo u prizemlje,
slati sa nekog visokog sprata,samim tim se i vreme čekanja
povećava.Potrošnja energije jednog lifta je maksimalna pošto saobraća
celom trasom.

7
Nedostatak druge strategije je taj što,ukoliko putnik želi iz prizemlja da ide
na deseti sprat on će sve vreme koje je uštedeo time što je čekao lift koji
saobraća 5 umesto 10 spratova izgubiti time što će na 5.spratu morati opet da
čeka drugi lift.Takođe,putnik koji sa 10.sprata ide u prizemlje angažuje
jednaku količinu energije koju je ,u prvom slučaju trošio 1 lift,samo što je
ona sada raspoređena na 2 lifta(ako ne I veća jer je moguće da drugi lift
dolazi sa najdaljeg sprata pri čemu bi imali dodatan put koji u prvom slučaju
nismo imali).

Nedostatak treće strategije je taj što uvođenjem liftova koji saobraćaju samo
na određenim relacijama mi,u stvari,poboljšavamo saobraćaj samo na toj
relaciji,ali ukoliko dođe do zahteva iz jedne relacije u drugu,tada smo
prinuđeni da koristimo liftove koji saobraćaju celom trasom pri čemu ti
liftovi gube na značaju.
Dakle,potrošnja energije i vreme čekanja kod druge i treće strategije u celini
i u najboljem slučaju je jednako kao i u prvoj strategiji,s tim da postoji
velika verovatnoća da su oba kriterijuma čak i veća.
Opravdanost uvođenja ovakvih liftova je još manja ako ustanovimo da je
intenzitet saobraćaja među relacijama veći nego intenzitet saobraćaja unutar
relacije.Time smo mesto,koje smo mogli iskoristiti za ugradnju lifta koji ide
celom trasom,zauzeli izgradnjom 2 lifta koji nisu doneli značajno
poboljšanje saobraćaja u celini.

Ova strategija može biti opravdana u zgradama koje su kombinovanog

tipa(delom stambene a delom poslovne) jer bi na taj način pojačali opslugu
poslovnog dela zgrade,i time uštedeli jer nismo trošili sredstva na celu
dužinu trase već samo na onaj deo koji treba pojačati.
Kod ovakvog tipa zgrada i druga strategija može biti opravdana,čak i
poželjna,ukoliko su stambeni i poslovni deo jasno podeljeni i nema mešanih
spratova,kao ni mešanja redosleda(od 1. do 5. je stambeni deo,od 6. do 10. je
poslovni deo).U ovom slučaju je ovakva strategija poželjna kako bi se
odvojili stanari od zaposlenih,a,samim tim,i vremena putovanja i čekanja na
lift bi se smanjila jer.i jedni i drugi,”preskaču” 5 spratova(odnosno liftovi za
prvih 5 spratova se ponašaju kao da je zgrada petospratna,a liftovi za
sledećih 5 spratova iz prizemlja preskaču prvih pet,a zatim se i oni ponašaju
kao da je zgrada petospratna,i samim tim njima je lakše upravljati).

Još bih napomenuo da bi eventualni problemi nastali usled nestanka struje

ili kvara lifta,mogli biti otklonjeni ugradnjom rezervnog lifta koji ne bi
saobraćao svakodnevno,već bi se uključivao u slučaju otkaza nekog

8
lifta,nepredviđenih okolnosti(ako saobraćaj naglo poveća intenzitet) i koji bi
imao alternativan način napajanja(tako da bi mogao da radi i kada zgrada
nema struje).Što se tiče velikih poslovnih zgrada,one,uglavnom,imaju
alternativna napajanja za celu zgradu tako da nema velike potrebe za
specijalnim liftovima(eventualno samo za običnu rezervu).

Mislim da je ovakav algoritam moguće primeniti,naročito u visokim

zgradama.Problem koji bi se ovde javio bi mogla da bude potreba za
izuzetno brzim procesorom koji bi obrađivao ogroman broj podataka u
relativno kratkim intervalima,međutim,imajući u vidu nivo tehnologije koja
se danas koristi,ne verujem da ovaj problem predstavlja skupu ili
komplikovanu opciju.Ipak ugradnja i održavanje liftova koji funkcionišu
primenom fazi logike je još uvek veoma skupo tako da oni svoju primenu,za
sada,mogu naći samo u velikim poslovnim zgradama.