Мрежно планирање

Техника мрежног планирања (ТМП) је скуп метода које се користе

за планирање, праћење и реализацију пројеката.

Заснована је на примени алгебре, теорије графова и статистике.

Фазе у оквиру ТМП су:

– анализа структуре,
– анализа времена,
– анализа трошкова,
– расподела ресурса.
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма

Анализа структуре подразумева:

• разлагање пројекта на активности и састављање листе

активности,

• утврђивање редоследа и зависности међу активностима,

• цртање мрежног дијаграма (МД) пројекта у складу са

постојећим правилима и нумерисање догађаја.
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма

Активност је етапа пројекта која захтева време и средства. Листа

активности треба да садржи све радове и поступке које треба
извести у току трајања пројекта. Списак и међузависност
активности се углавном представљају табеларно. Наредни пример
показује да је активност А независна, тј. њен почетак није
условљен другом активношћу, а активности B и C не могу почети
док се активност А не заврши:

активност зависност
A /
B A
C A
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма

• Догађај - прелаз с једне активности на другу, односно тренутак

почетка или завршетка једне или више активности и не захтева
утрошак ни времена, ни средстава.

• Мрежни дијаграм - коначан оријентисан граф (састоји се од

чворова и грана) и представља мрежни модел пројекта.

• Постоје два начина представљања пројекта помоћу мрежног

дијаграма:

– активности на чворовима (Activity On the Node - AON), активности

су представљене чворовима, а догађаји гранама.

– метода цртања дијаграма претхођења или метода првенства

(Precedence Diagramming Method - PDM) и у њему се активности
представљају гранама, а догађаји чворовима графа, па се овај
начин још зове и активности на гранама.
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма
Цртање мрежног дијаграма са активностима на гранама

• Приказивање пројекта мрежним дијаграмом на коме су

активности на гранама (МДГ) има следећа правила:

– Активности су у МД представљене стрелицама које имају

смер, по правилу, слева на десно (углавном се изнад
стрелице уписује назив или ознака активности);

– Свака активност почиње и завршава се догађајем;

Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма
Зависности између активности

• Завршити да би се почело (Finish-to-start) (подразумевана веза):

активност А мора да се заврши пре него активност В може да
почне
• Почети да би се почело (Start-to-start): активност А мора да
почне да би активност В могла да почне
• Завршити да би се завршило (Finish-to-finish): активност А мора
да се заврши да би активност В могла да се заврши
• Почети да би се завршило (Start-to-finish): активност А мора
почети да би активност В могла да се заврши
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма
Цртање мрежног дијаграма са активностима на гранама

 Две активности не смеју имати исти и почетни и завршни

догађај. Цртање као у следећем примеру није дозвољено, с
обзиром да активности B и C не би биле једнозначно
идентификоване на основу почетног и завршног догађаја:

активност зависност B
A /
A D
B A
C A C
D B, C
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма
Цртање мрежног дијаграма са активностима на гранама

• Две активности не смеју имати исти и почетни и завршни

догађај. Уколико се јави потреба за тим, уводе се фиктивне
активности.

• Фиктивне су оне активности којима нису потребни никакви

ресурси, дакле не захтевају утрошак ни времена ни средстава.
У МД се представљају испрекиданом линијом.
Aнализа структуре: Цртање мрежног
дијаграма
Цртање мрежног дијаграма са активностима на гранама

– Може се уводити неограничен број фиктивних активности, али

је ради прегледности и једноставности дијаграма боље да их
има што мање.

– Кад год је могуће, треба избегавати сечење грана.

Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

Aнализа времена обухвата утврђивање

времена потребног за извршавање активности
и пројекта у целини.

За анализу времена се користи:

– метода критичног пута (Critical Path Method -

CPM), или
– метода оцене и ревизије програма (Program
Evaluation and Revision Technique - PERT).
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

У CPM методи се полази од претпоставке да су трајања активности

детерминистичке величине, а користи се за пројекте који се
понављају више пута, па је познато време потребно да се нека
активност изврши.

Углавном су позната нормална и усиљена времена трајања, при

чему усиљена времена показују колико би најкраће могле да трају
поједине активности кад би се ангажовали додатни ресурси.
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

Означавање чворова у CPM методи:

i tij j
Ei Li Ej Lj
Si Sj

i, j -ознаке чворова, догађаја

-нормално трајање активности (i,ј) (активност којиј је и почетни, а ј завршни
tij догађај)
-тренутак најранијег наступања догађаја i, односно тренутак најранијег
Ei почетка активности (i,ј)
-тренутак најкаснијег наступања догађаја i, односно тренутак најкаснијег
Li почетка активности (i,ј)
-тренутак најранијег наступања догађаја ј, односно тренутак најранијег
Ej почетка активности (i,ј)
-тренутак најкаснијег наступања догађаја ј, односно тренутак најкаснијег
Lj почетка активности (i,ј)
-временска резерва догађаја i.
Si
n
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

• У првој фази примене методе критичног пута одређују се тренуци

најранијег наступања догађаја. Почиње се од E1  0, а затим се
одређују најранија наступања за догађаје којима је догађај 1
претходни и то као збир најранијег наступања претходног догађаја
и трајања активности која их повезује.

• Уколико за неки догађај постоји више претходних догађаја,

односно активности, узима се највећи од свих збирова:
E j  max  Ei  tij  , заi Î Gj
- 1
, j  2,..., n , где је n укупан број
i
догађаја.
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

• У другој фази се утврђује за сваку активност да ли сме да закасни

и ако сме, колико, а да то не изазове кашњење завршетка
пројекта. Aктивности чије кашњење није дозвољено називају се
критичне активности.

• До кашњења активности, пошто су трајања детерминистичка,

може доћи само ако је она почела касније него што је требало.
Зато је неопходно одредити и најкасније почетке активности,
односно, најкаснија наступања догађаја.
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

• Почиње се од догађаја n и ставља се да је En , уколико

руководилац пројекта не зада неко друго време, али оно сигурно
не може бити краће од Ln  En .

• Затим се одређују најкаснија наступања осталих догађаја:

Li  min  L j  tij  , i  n  1,...,1

j
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

Следећа фаза је одређивање временских резерви догађаја које

представљају разлику између најкаснијег и најранијег наступања
догађаја:

Si  Li  Ei
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

Сад је могуће одредити критичан пут пројекта.

Пут у мрежи повезује почетни и завршни догађај пројекта, а

представља скуп активности од којих се завршни догађај сваке
активности поклапа са почетним догађајем наредне активности.

Критични пут је пут са најдужим трајањем и његово трајање

уједно представља и трајање пројекта. Чине га критичне
активности и догађаји чија је временска резерва 0.
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

Путеви који нису критични трају мање од критичног и имају бар

једну активност која није критична. Трајање активности која није
критична може бити продужено или може бити одложен њен
почетак, а да то не угрози трајање пројекта.

•Укупна временска резерва Ft  ij  показује за колико се може

променити трајање активности (iј), а да се трајање пројекта не
промени, под условом да се не мењају трајања осталих
активности. То је разлика између укупног времена којим се
располаже за извршење активности и њеног нормалног трајања:

Ft (ij )  L j  Ei  tij
Fi (ij )  max  0, E j  Li  tij 
Анализа времена – CPM метода
(Метода критичног пута)

•Слободна временска резерва Ff (ij ) показује колико је максимално

могуће продужити активност, а да то не утиче на почетак следеће
активности:
Ff  ij   E j  Ei  tij
•Независна временска резерва Fi  ij  показије за колико се може
продужити трајање, или одложити почетак активности, ако се све
претходне активности завршавају у својим најкаснијим тренуцима,
а наредне морају почети у најранијим:
Fi (ij )  E j  Li  tij
•Може се добити да је ова временска резерва негативна, што нема
практично тумачење, па се узима да је:

Fi (ij )  max  0, E j  Li  tij 