Upravljanje projektima – skripta 2015.

Nezavisna vremenska rezerva predstavlja vreme za koje se aktivnost i-j može odložiti ili produžiti pod
uslovom da je događaj i, usled usporenja prethodne aktivnosti, dostignut u najkasnijem vremenu, a
da se za događaj j postigne najranije vreme. Uslovna vremenska rezerva predstavlja vremensku
rezervu koja se odnosi na događaj i manje se koristi u praksi.
b) Analiza vremena po metodi PERT

PERT metoda se upotrebljava za one projekte kod kojih vreme realizacije pojedinih aktivnosti nije
poznato i nije moguće jednoznačno ga predvideti, već se vrši procena tri osnovna vremena, tj.
optimističko, najverovatnije i pesimističko. Optimističko vreme trajanja aktivnosti (a) je minimalno
vreme potrebno za izvršenje aktivnosti i verovatnoća ostvarivanja ovog vremena je veoma mala, a
može se postići pod posebno povoljnim uslovima. Najverovatnije vreme trajanja aktivnosti (m) je
vreme koje bi se najčešće ostvarilo kod izvođenja aktivnosti u normalnim uslovima. i može se postići
pod normalni uslovima. Pesimističko vreme trajanja aktivnosti (b) je najduže vreme trajanja
aktivnosti i ono se može postići pod nepovoljnim uslovima izvođenja aktivnosti.
Očekivano ili srednje vreme trajanja aktivnosti se izračunava po sledećoj formuli:
𝑎 + 4𝑚 + 𝑏
𝑡𝑒 =
6

Varijansa predstavlja meru nepreciznosti trajanja aktivnosti i izračunava se po formuli:

(𝑏 − 𝑎)2
𝜎2 =
36

Kod izračunavanja vremena nastupanja pojedinih događaja izračunavamo najranije vreme

odigravanja događaja i najkasnije vreme odigravanja i to po formulama:

Razlika između najkasnijeg i najranijeg vremena

odigravanja nekog događaja predstavlja vremenski
zazor događaja. On može biti negativan i tada
pokazuje da nema dovoljno vremena za izvršenje
zadataka i da se on najverovatnije neće završiti u planiranom roku. Takođe može biti i pozitivan i tada
pokazuje da postoji određena vremenska rezerva i mogućnost da se zadatak izvrši pre predviđenog
roka. I može biti jednak nuli, a tada pokazuje da nema vremenske rezerve i da je posmatrani događaj
kritičan. Kritičan put je onaj put u mrežnom dijagramu koji ima najduže trajanje.
17.7.7. Preuređenje i skraćenje mrežnog dijagrama

Izrada mrežnog dijagrama projekta i analiza vremena omogućavaju dobijanje vremenskog roka
završetka projekta. Često se dešava da taj rok nije prihvatljiv, te su potrebne određene intervencije u
mrežnom dijagramu kako bi se dobio željeni rok završetka projekta. Tada se pristupa preuređenju i
prepravljanju mrežnog dijagrama u cilju skraćivanja ukupnog vremena potrebnog za realizaciju
projekta.
Jedan od osnovnih principa koji se koristi pri preuređenu i skraćivanju mrežnog dijagrama je da se
analiziraju i pokušavaju skartiti aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu. Eventualnim skraćenjem
kritičnih aktivnosti direktno se skraćuje vreme potrebno za realizaciju projekta. Preuređenje mrežnog
dijagrama se može obaviti na dva načina:
1) Uvođenjem dodatnih resursa koje omogućavaju brže obavljanje pojedinih aktivnosti.
2) Uvođenje tzv. lestvične mreže za aktivnosti koje se delimično poklapaju.
Stepenasta mreža omogućava da se planira preklapanje, odnosno ranije otpočinjanje pojedinih
aktivnosti i na taj način raniji završetak celokupnog projekta. U stepenstom mrežnom dijagramu

76
Upravljanje projektima – skripta 2015.

treba naznačiti da naredne aktivnosti zavise od stepena završenosti prethodnih. Kada postoji veliki
broj aktivnosti, koje se preklapaju, verovatno je povoljnije koristiti tzv. prioritetni metod.

77
Upravljanje projektima – skripta 2015.

17.7.8. Prioritetna metoda

Prioritetna metoda omogućava prikazivanje aktivnosti čiji se počeci preklapaju, odnosno čiji
su počeci i završeci razdvojeni određenom vremenskom distancom, i to je osnovna prednost
ove metode. Najviše se koristi kod primene kompjuterskih programa za mrežno planiranje.
Ova metoda takođe koristi blok mrežnih dijagrama za grafički prikaz realizacije projekta. Kod
bloka mrežnog dijagrama prioritetne metode aktivnosti se prikazuju pravougaonikom, a
logičke veze između njih strelicom. U pravougaoniku koji predstavlja određenu aktivnost
upiseuje se naziv aktivnosti, vremensko trajanje aktivnosti i oznaka aktivnosti. Logična veza
između aktivnosti koja se označava strelicom može imati vremensko trajanje, u zavisnosti od
toga koje aktivnosti povezuje. Osnovna pravila za konstruisanje prioritetnih mreža su:
1) Akivnost B ne može otpočeti dok ne prodje tri dana od završetka aktivnosti A.

2) Aktivnost B moze otpočeti dva dana nakon aktivnosti A.

3) Aktivnost B se ne može završiti dok ne prodje dva dana od završetka aktivnosti A.

4) Aktivnos B se ne može završiti dok ne prodje 4 dana od početka aktivnosti A.

Ova metoda ima i svojih nedostataka, posebno u slučaju kada veći broj aktivnosti treba
nezavisno povezati sa više narednih aktivnosti. Klasične metode ovo lako rešavaju uvodeći
fiktivne aktivnosti, dok je prioritetna mreža u ovom slučaju znatno složenija i nejasnija.
17.7.9. Analiza troškova

S obzirom na povezanost vremena i troškova realizacije projekta, analiza troškova najčešće ide u
pravcu istraživanja i pronalaženja najboljeg odnosa između vremena i troškova realizacije projekta.
Analiza troškova se vrši nakon analize vremena, i to obično uz pomoć istog mrežnog dijagrama koji se
koristi za analizu vremena. Prvi korak u analizi je procena vremena trajanja pojedinih aktivnosti.
Procenjeno vreme potrebno da se jedna aktivnost realizuje u normalnim uslovima naziva se
normalno vreme (tn), a troškovi realizacije koji nastaju u tim uslovima su normalni ili minimalni (kn).
Vreme trajanja aktivnosti može se dodatnim angažovanjem resursa skratiti do neke donje, minimalne
granice i to vreme se naziva usiljeno vreme trajanja realizacije aktivnosti, a troškovi koji tada nastaju
usiljeni ili maksimalni troškovi. Usiljeni troškovi i vreme su u takvoj međuzavisnosti da nikakva
dodatna ulaganja ne donose skraćenje vremena trajanja aktivnosti.

78
Upravljanje projektima – skripta 2015.

Zavisnost između procenjenog vremena i

troškova realizacije prikazuje se dijagramom
odakle se vidi da su vreme i troškovi u obrnutoj
srazmeri, tj. smanjenje vremena vodi ka
povećanju troškova i obrnuto.
Prirast troškova usled smanjenja aktivnosti
dobija se iz sledećeg izraza:

Vrednost prirasta troškova se odvija na sledeći način. Najpre se izvrši crtanje mrežnog dijagrama i
analiza vremena po metodi PERT. Zatim se izvrši procena normalnog i usiljenog vremena trajanja i
troškova pojedinih aktivnosti, a takođe i proračun prirasta troškova. Ukoliko zelimo da izvršimo
skraćivanje vremena trajanja projekta skraćivanjem pojedinih aktivnosti, najpre ćemo skraćivati one
aktivnosti koje se nalaze na kritičnom putu, a imaju najmanji prirast troškova. Pravilo je takođe da se
uvek prvo skraćuje aktivnost čije skraćivanje zahteva manje troškove. Ukoliko se nakon skraćivanja
pojavi više kritičnih puteva, treba svaki kritični put skratiti za isti broj vremenskih jedinica. Postupak
se kontinuirano odvija dok sve aktivnosti na bar jednom kritičnom putu ne postanu usiljene.

17.8. Metod ostvarene vrednosti

Metod ostvarene vrednosti je metoda koja se koristi u praćenju i kontroli ostvarenog progresa na
projektu. Osnovna prednost je u objedinjavanju planiranih i ostvarenih veličina, što daje osnovu za
realno sagledavanje stanja na projektu. Suština je u utvrđivanju stepena izvršenja projekta i
mogućnosti predviđanja njegovih ishoda. Znači, analiza zarađene vrednosti podrazumeva poređenje
trenutnog izvršenja projekta u odnosu na očekivano izvršenje iskazano u baznom projektnom planu i
predviđanje budućeg izvršenja na osnovu dobijenih parametara.
Osnovni parametar za analizu ostvarenog progresa na projektu je varijansa, koja se iskazuje kroz dve
forme, tj. vremensku i troškovnu varijansu. Njen proračun se vrši na osnovu pokazatelja:
1) BCWS – planirani troškovi planiranog rada.
2) BCWP – planirani troškovi izvršenog rada.
3) ACWP - stvarni troškovi izvršenog rada.
Vremenska varijansa (SV) predstavlja razliku između planiranih troškova izvršenog rada i planiranih
troškova planiranog rada. SV=BCWP–BCWS. Ona pokazuje da li se radovi na projektu odvijaju po
postavljenom planu, da li kasne ili se čak odvijaju ranije. Ako je SV=0 onda se radovi odvijaju prema
planu, ako je SV<0 onda radovi kasne i ako je SV>0 onda se radovi odvijaju pre predviđenog roka.
Troškovna varijansa (CV) predstavlja razliku između planiranih troškova izvršenog rada i stvarnih
troškova izvršenog radaCV=BCWP-ACWP. Ona treba da pokaže da li su troškovi u okviru planiranog
budžeta, da li su veći ili manji od planiranih. Ako je CV=0 onda su ostvareni troškovi prema
predviđenom planu. Ako je CV<0 onda je došlo do prekoračenja troškova. Ako je CV>0 onda su
troškovi manji od planiranih.
Analiza ove dve varijanse treba da pomogne u pravovremenom otkrivanju problema i njihovom
rešavaju. Zbog toga kontrolne aktivnosti projektnih menadžera treba da budu usmerene na:
1) Identifikaciju varijanse prilikom sprovođenja preseka stanja na projektu.
2) Utvrđivanje uroka nastalih razlika.
3) Procenjivanje uticaja nastalih razlika.
4) Sprovođenje adekvatnih korektivnih akcija.
Ukoliko se želi utvrditi efikasnost izvršenog rada, potrebno je proračunati vrednosti troškovne i
vremenske varijanse u odgovarajućim veličinama. Vrednost efikasnosti izvršenja, prikazana kroz
procenat od BCWP, dobija se formulom CPI=BCWP/ACWP, gde je CPI troškovni indeks efikasnosti ili

79
Upravljanje projektima – skripta 2015.

formulom SPI=BCWP/BCWS, gde je SPI vremenski indeks efikasnosti. Ako su CPI i SPI veći ili jednaki
jedinici imamo odlične performanse, ako su manji o jedan onda imamo loše performanse.

80