Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Садржај
Увод 3
I Положај као туристичка вредност 5
1.1. Географски положај 5
1.2. Туристички положај 6
1.3. Саобраћајни положај и повезаност 7
II Природне туристичке вредности Јошаничке Бање 10
2.1. Геоморфолошке туристичке вредности 11
2.2. Клима као туристичка вредност 12
2.3. Хидрографске туристичке вредности 13
2.4. Биљни и животињски свет 16
III Антропогене туристичке вредности 18
IV Материјална база за развој туризма 22
4.1. Инфраструктурна основа 22
4.2. Смештајни капацитети и излетишта 22
V Туристичка пропаганда 26
VI Туристичка валоризација Јошаничке Бање 27
6.1. Циљеви и задаци развоја Бање 27
6.1.1. Посебни Циљеви и услови (у контексту развоја средишне туристичке зоне, туристичке регије
Копаоника, Националног парка Копаоник, општине Рашка и Јошаничке Бање)........................................27
6.1.2. Синтеза приоритетних циљева и задатака, начела и критеријума одрживог развоја Бање (у домену
друштвеног окружења, ресурса и тржишта)...................................................................................................30
6.2. Туристичка валоризација Јошаничке Бање квантитативно-квалитативном методом
34
VII Комплементарност бањског и планинског туризма 36
VIII Значај природних ресурса Јошаничке Бање за развој туризма 38
IX Планови за будућност 40
X Друштвени услови за развој туризма 41
Закључак 43
Литература 45
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Увод
Туризам је привредна грана, коју карактеришу директни и индиректни утицаји на
бројне привредне и непривредне делатности државе, те због тога и долази до потешкоћа
приликом утврђивања његовог стварног доприноса укупном привредном, економском и
друштвеном развоју. Поменути сегменти генераторске снаге туризма допринели су да ова
делатност добије примарно место у развоју целокупног система државе, те се сви напори
улажу да Србија заједно са свим својим регијама поврати претходно стечене позиције на
туристичком тржишту, те да се искористе све вредности у правцу унапређења и
усклађивања туристичке понуде савременим захтевима тражње, те јачању њене
конкурентске позиције на домаћем и иностраном туристичком тржишту.

Туристичка кретања представљају саставни део савремене цивилизације, а по својој

природи и могућностима развоја објективно постају важан фактор укупног економског
развоја Србије. Може се такође истаћи да је туризам агенс оживљавања многих
привредних и непривредних делатности, те развоја недовољно развијених подручја и
стимулације запошљавања и посебно значајан фактор у даљем развоју економских односа
са иностранством.

Туризам је одувек био и остаће један од сектора привреде где се Србија

најдиректније суочава са светом у економском, политичком, друштвеном и културном
погледу, те је самим тим туризам и допринео афирмацији наведених система. Перманентно
омасовљавање туристичког промета чини један од основних печата савремене
цивилизације,док туристичка кретања постају саставни део свакодневног живота великог
дела популације.

Упркос израженим заостацима у развоју туризма Србије у периоду деведесетих

година ХХ века, најновији подаци указују на оријентацију државе на развој туризма, али
не само из интереса потреба повећања девизних прихода, него и због других привредних
учинака туризма.

ЈошаничкаБањасеналазинаобронцимаКопаоника (24 km),

удолинирекеЈошаницеињенепритокеСамоковке. Лежинанадморскојвисиниод 550
mиимакарактеристикеклиматскоглечилишта.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

ЈошаничкаБањаињенаоколинасубогатезелениломишумамаукојимадоминира
«Бањскиборјак» (црниборнаповршиниодоко 29 ha)
којипредстављадеопосебнеприродневредности,
нарочитозаздравственеирекреативнепотребе. Бањскикомплексјеповршине 1,2
haсафункцијомпасивнерекреације.
ПостојеуређенестазезапешачењезапотреберекреацијестановништваигостијуЈошаничкеБањ
е.

Циљ рада је да се на основу података добијених из анализе истакне потенцијал за

будући развој туризма у Јоашничкој Бањи. Такође, циљ је да се проучи, докаже и утврди да
ли Јошаничка Бања као туристичко место има природне потенцијале за развијање бањског
туризма, као и то да ли постоји могућност да се смештајни капацитети прошире. Резултат
дипломског рада је да Јошаничка Бања поседује врло добре природне ресурсе, где највећи
утицај има близина планине Копаоник. Хидрографске вредности су такође доминантне, и
огроман су потенцијал за отварање неког новог лечилишта.

Рад се састоји од десет целина, које чине суштину теме, о којој се може писати
много опширније, с обзиром да је Јошаничка Бања врло богата природним ресурсима.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

I Положај као туристичка вредност

Туристичко-географски положај места представља битну компоненту туристичке

валоризације. Ова сложена категорија обухвата: географски, туристички и саобраћајни
положај.

1.1. Географски положај

Јошаничка Бања(20°45’21’’ источне географске дужине и 43°23’25’’ северне

географске ширине) налази се на северном и северо-источном делу подгорине Копаоника.
Заузима површину од 360 ha и настала је у долини реке Јошанице и њене притоке,
Самоковске реке. Налази се на
надморској висини од 555 m и
има све карактеристике
планинске бање (Дукић Д.,
1980). Припада Рашкој општини
у којој је са запада окружује
насеље Баљевац и град Рашка, а
са југозапада општина и град
Лепосавић. Падине планине
Жељин (1.785 m) представљају
њену северну границу, док са
јужне и југоисточне стране
границу чини Вележ (700 m),
Паљешко брдо (934 m),
Кокоровац (1.015 m) и већи број
висова надморске висине до
1.000 m.1
1
Бојовић, Г. (2012) Копаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво. Београд, стр. 23.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Карта 1. Географски положај Јошаничке Бање

1.2. Туристички положај

Јошаничка Бања смештена је у јединственом природном окружењу. За све

љубитеље природе ово је рај на земљи. Главна туристичка атракција овог краја је свакако
планина Копаоник. Овде посетиоци могу да уживају у великом броју активности, а такође
могу да се опусте у неком од бројних кафића, ресторана и ноћних клубова. У Јошаничкој
Бањи неизоставни су парк вреле воде и Аква парк, смештен на самом улазу у Национални
парк. Гости могу да се опусте у базену или ђакузију, или да уживају у кафе бару. У
близини Бање налазе се и бројни културно – историјски споменици. Ту су утврђења
Брвеник и Маглич, као и средњевековни манастири Градац,Студеница, Жича, Сопоћани и
Ђурђеви Ступови. Такође, недалеко од Јошаничке Бање налазе се Матарушка и
Богутовачка Бања.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Карта 2.Туристичка карта Копаоника и Бања у окружењу(Извор: Бање Србије, компанија „Новости“,
Београд, 2009.)

1.3. Саобраћајни положај и повезаност

Све категорије положаја од великог су значаја за општи развој Копаоника и бања у

окружењу. Саобраћајни положај има важну позицију с тачкеобједињавајуће константе, која
се може представити низом активности од саобраћајница, инфраструктуре,
субинфраструктуре до пратећих садржаја.

Број саобраћајница, њихова дужина и квалитет, сигурно представљају један од

најзначајнијих фактора за развој туризма у свакој микрорегији. Најзначајнија друмска
саобраћајница повезује од Краљева и Биљановца, Јошаничку Бању са Копаоником. Стање
коловоза ове саобраћајнице (од Биљановца до Копаоника у дужини од 34 km) је II
категорије и у потпуности квалитетом, ширином и пратећом сигнализацијом задовољава
потребе како Јошаничке Бање, тако и туриста који су се упутили ка Копаонику. Мањег
значаја и III категорије квалитета коловоза је саобраћајница Јошаничка Бања – Плоче –
Александровац у дужини од 41 km. Железнички саобраћај карактерише железничка пруга
изграђена дуж реке Ибар, са станицом „Јошаничка Бања“ у Биљановцу, која је од насеља
Јошаничка Бања удаљена 10 km. Најмањи утицај на туристичка кретања према Јошаничкој
Бањи има ваздушни саобраћај.

Копаоник – Јошаничка Бања – Биљановац у укупној дужини од 35 km.

Саобраћајница јеправи пример модерног, сигурног и добро сигнално обезбеђеног
планинског пута II категорије коловоза. Интересантан је податак да је пут још 20-тих
година XX века пробијен и трасиран, а 1975. године асфалтирана је деоница пута до
Равног Копаоника, што представља једну од највисочијих тачака (скоро 1.800 m надморске
висине) у Србији. Од ове комуникације се у Јошаничкој Бањи одваја деоница Јошаничка
Бања – Грчак – Александровац укупне дужине од 41 km. Ова саобраћајница пролази у
почетку долином Јошаничке реке, па преко најсеверније границе Копаоника превоја
Караула (1.113 m) и на крају долином Расине. Представља слабије оптерећену
саобраћајницу са III категоријом коловоза. 2

2
Бојовић, Г. (2012) Копаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво. Београд, стр. 25-26.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Карта 3. Саобраћајно – туристичка карта Копаоника и околине. (Извор: Србија саобраћајно-туристичка

карта, компанија „Новости“, Београд, 2006.

Јошаничка Бања има добар саобраћајни положај који је утицао на добру повезаност
са околним насељима, нарочито истичући њену транзитну функцију. Један од
најважнијих и свакако најстарији правац овог дела Србије, је Ибарска магистрала,
која се преко Биљановца спојила са Јошаничком Бањом, модерном саобраћајницом,
која је изграђена 20-тих година XX века, дужине 10 km. Од огромног туристичког
значаја је и путни правац Јошаничка Бања – Копаоник, у дужини од 24 km, који модерном
саобраћајницом изграђеном (асфалтираном) 1975. године, долином Самоковке и падина
Једовника (Кукавица 1.726 m) спаја туристички центар Копаоника са Јошаничком Бањом.
Путни правац, који се пружа узводно од реке Јошанице њеном котлином, води до Плоча
(16 km) и до Александровца (41 km). Пут је у потпуности модернизован и добро одржаван
у зимском периоду за време снежних падавина, с обзиром да пролази преко Плочке
планине.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Табела 1. Удаљеност Јошаничке Бање од већих и околних места (km)

Копаоник 24 Крушевац (Александровац) 76

Лепосавић (Рудница) 38 Крагујевац (Ибарска маг.) 127
Рашка (Биљановац) 28 Београд (Ибарска маг.) 245
Краљево (Ибарска маг.) 73 Београд (Крушевац) 270
Александровац (Караула) 41 Пролом Бања (Мерћез) 111
Брус (Брзеће) 56 Ниш (Брус, Прокупље) 136
Приштина (К. Митровица) 131 Скопље (Приштина) 226
Луковска Бања (Мерћез) 79 Јадранско море (Краљево) 530
Куршумлијска Бања (Мерћез) 104 Егејско море (Приштина) 442

Претежно модерним друмским саобраћајницама, углавном II категорије, Јошаничка

Бања је удаљена од Краљева 73 km, од Крагујевца 127 km и од Београда (Ибарском
магистралом) 245 km. Јужним правцем од Приштине 131 km и Скопља 226 km, а са истока
од Ниша 136 km и Копаоника 24 km. По подацима за 2008. Годину, (Општина Рашка, 2009)
од укупно 5 km локалних путева у насељу Јошаничка Бања, само је део пута Јошаничка
Бања – Чомаге укупне дужине 1,3 km под туцаником. Добар саобраћајни положај
омогућује велику транзитну фреквентност кроз Јошаничку Бању, али и занемарљиво
мали број боравака туриста, чему су главни разлози у непостојању адекватних смештајних
капацитета и бањско лечилишних садржаја.

Железнички саобраћај на релацији Београд – Краљево (217 km) функционише са

већим бројем полазака, од чега је један директан. Из Краљева према станици „Јошаничка
Бања“ у Биљановцу (57 km), саобраћа локални воз три пута дневно. Од ове железничке
станице, насеље Јошаничка Бања удаљено је 10 km асфалтним путем.Аеродроми најближи
Јошаничкој Бањи су: Београд (287 km), Ниш (134 km) и Приштина (150 km).3

3
Бојовић, Г. (2012) К`опаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво. Београд, стр. 29.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

II Природне туристичке вредности Јошаничке Бање

Јошаничка Бања је територијално најближа бања туристичком центру Копаоника, а
вода њених извора по термичким вредностима и са температуром од 78°C заузима друго
место у Србији.

Са 555 m надморске висине спада у високе бање наше земље. Као и код многих
других бања чију судбину дели, срећу се примери запуштених објеката и неорганизованих
структура, иако је не баш тако давно проглашавана за најперспективнију бању Србије. У
периоду од 1837. до 1887. године, Бања је била „столица“ среза Јошаничког, на основу
повеље „Крушевачког окружја“, коме су припадали срезови: Крушевачки, Кознички,
Јошанички, Бугарморавски. Тај период се везује за добијање имена Јошаничка Бања.

Јошаничка Бања се по природним вредностима и њиховој лепоти убраја у једну од

најбоље котираних бања у Србији. Непосредна близина Копаоника као најатрактивније
зимске – туристичке дестинације, један од најтоплијих извора наше земље, пријатна
клима, као и велики број места који погодују излетничком туризму су сигурно добра
основа за брз туристички развој Јошаничке Бање, која уједно и оправдава назив „Зелена
врата Копаоника“.

Слика 1. Панорама Јошаничке Бање

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

2.1. Геоморфолошке туристичке вредности

Мала котлина у којој лежи Јошаничка Бања образована је флувијалном ерозијом,

азатим моделисана денудацијом. Усецањем реке образован је систем од пет речних
терасаса приближним надморским висинама:

 I тераса /550-565/ око Ђоровића и узводно од термалних извора,

 II тераса /570-600/ испод Селишта, око школе и на више места у селу Доње
Чомаге,
 III тераса /600-610/ Селиште нижи део,
 IV тераса /620-630/ Селиште виши део и равни део око гробља,
 V тераса /640-660/ у селу Горње Чомаге на више места.

Долинa Јошаничке реке представља уску алувијалну раван, која се издиже

изнадсредњег нивоа реке 1-5 m негде и у вертикалном усеку. Река је најшира у центру
насеља,тако да на мосту код Турског купатила њена ширина износи 10 m.4

Пет речних тераса и долинско дно, које је изградила Јошаничка река,

сачињавајуЈошаничку котлину дугачку 2 km и исто толико широку. Изнад котлине се
издужују, сасевера Жељин (1.785 m), а на југу Бањски Копаоник са Кокоровцем (1.015 m),
Једовником(Кукавица 1.726 m), Вучаком (1.714 m) и Кремићким планинама (1.316 m).
Кукавица јеједан од најдужих и најизразитијих планинских гребена, правца југоисток –
северозапад.Изразито је каменита према југозападној страни где је гребен широк свега
неколико метараи представља добар видиковац. Гранитне стене, углавном мањих
димензија, захваћене суразоравањем нарочито у сливу Самоковске реке.

Скица 1. Попречни пресек слива Јошаничке Бање (смер север-југ)

4
Дукић Д. (1977): Воде СР Србије. Српско Географско друштво, посебна издања, књига 44, стр. 112.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Са скице 1 се види да је геолошки састав простора Јошаничке Бање састављен од

већег броја формација са доста специфичности. Поред кречњака уз само речно корито у
нешто вишим деловима (III и IV терасе) примећују се хлоритски шкриљци, метапешчар и
метабазит (зелене стене). „Зелене стене“ или базитни вулканити се јављају као продукти
вулканско – седиментних асоцијација које воде порекло из старијег палеозоика. У вишим
деловима (V тераса) срећу се веће масе мермерисаних кречњака и мермера. Западно од
бање су велике наслаге серпентина. Главни термални извор појављују се на граници
серпентина и кристаластих шкриљаца.5

2.2. Клима као туристичка вредност

Метеоролошку станицу (II реда) у Јошаничкој Бањи основао је балнеолошки

институт Републике Србије 1. септембра 1955. године што је умногоме помогло праћење
климатских елемената у овој Бањи. На основу њеног положаја и надморске висине, а
узимајући у обзир вредности климатских елемената који ће се приказати, закључује се да
Јошаничка Бања има умерено континенталну климу са благим назнакама жупске. Климу
ове бање карактеришу просечна годишња температура 10,2°C, просечна количина
падавина 740 mm, ветрови који углавном дувају котлином Јошанице, као и снег који
просечно пада 60 дана и достиже просечну висину од 15,5 сm. Постојање метеоролошке
станице се може искористити за упоредно праћење температурних вредности за различите
периоде.

Пролећа су знатно свежија од јесени па би требало, у туристичкој разради

климатских елемената због продужења боравка туриста, обавезно овај аспект узети у
обзир. Са температурама од 15°C, које погодују излетничком туризму, Јошаничка Бања
располаже у просеку од 90 до 125 дана, а овакве температуре погодују и лечилишној
функцији Бање. У посматраном периоду (2000-2008) минимална температура од -20°C
забележена је 26. јануара 2014. године, а максимална од 40,3°C забележена је 14. јула 2014.
године. У великом броју обрађених табела приметно је екстремно топао месец јул, као и
цела 2014. година.

Ваздушни притисак у Јошаничкој Бањи је испод нормале и износи просечно

958,3m/b, са врло малим степеном колебања. Мерења су извршена у периоду 2013-2014.
5
Протић, Д.: (1995), Минералне и термалне воде Србије, Геоинститут, Београд, стр. 34.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

године и више вредности ваздушног притиска од просечне биле су у зимском периоду, а

ниже у летњем. За Јошаничку Бању је карактеристично да су ветрови углавном
„каналисани“ долином реке Јошанице, као и јужни ветар долином Самоковке. Струјање
ваздуха са Копаоника током пролећа, лета и јесени, низ долину Самоковке, нарочито у
пролеће, има фенске одлике и утиче на отапање снежног покривача. По честини дувања,
најчешћи су северозападни и јужни ветрови.

Ветрови у Јошаничкој Бањи немају велику брзину у просеку 1,5 m/s што је
позитивно са становишта излетничко-лечилишног туризма, јер такво струјање се осећа као
освежавајући поветарац.

Свакако један од најзначајнијих елемената климе су падавине. Пошто се Јошаничка

Бања као бањско лечилиште налази у подгорини Копаоника, падавине се могу сагледати
кроз кишу и снег са снежним покривачем. Са 555 m надморске висине, Јошаничка Бања за
испитивани период од 1999. до 2008. године, добија просечно 751,1 mm падавина при чему
14% (103 mm) сачињава снег. Највише кише се излучи у јуну 12,27%, а најмање 5,35% у
фебруару.Дана 9. јуна 1999. године забележена је максимална количина кишних падавина
од 48,6 mm. Најкишовитија су лета и јесени у којим се излучи скоро 60% средњих
годишњих падавина. У поменутом периоду киша над Јошаничком Бањом је падала
просечно 96 дана годишње, или сваки 3,8 дан у години. Минимална дневна вредност
кишних падавина, излучена над Јошаничком Бањом, била је 16.03.2003. године и износила
је 2,1 mm. Магле у Јошаничкој Бањи су изузетно ретка појава. Надморска висина и
близина Копаоника стварају предуслове за јачу и дужу зиму са знатним снежним
покривачем. Међутим, северна и северозападна експозиција Копаоника нарочито је
осетљива на фенске утицаје у току зимских месеци.

2.3. Хидрографске туристичке вредности

Густу хидрографску мрежу Јошаничке Бање условило је више фактора.

Првенствено геолошки састав, са добрим делом непропусних стена, у комбинацији са
релативно великом количином падавина битно утичу на богату водну карту ове бање.
Извори, изворишта и многобројни потоци представљени су кроз токове река око
Јошаничке Бање. У сливу реке Јошанице налази се двадесетак извора хладне воде са
издашношћу до 1 l/sec. Каптажом четири извора са Кокоровца решено је водоснабдевање
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Јошаничке Бање. Река Јошаница настаје спајањем потока Коњске и Брајковине, али се за
њено извориште узима извор Циганске реке испод врха Јелице (1.776 m) на 1.660 m
надморске висине. Она је до ушћа у Ибар, код Биљановца, дугачка 39 km. Од извора до
ушћа има просечан пад 32,89%, просечни годишњи протицај воде 3,2 m³/s и у горњем току
има воду квалитета I класе. Површина богатог слива Јошанице је 265 km². Самоковска
река је лева притока Јошанице коју ствара већи број притока (Карамански поток, Марина
вода, Дражина вода и др.) на 1.730-1.750 m надморске висине. До ушћа у Јошаничкој Бањи
има ток дужине 11 km и површину слива од 52 km. Доњи ток ове реке се називао
Вележница, по оближњем вису Вележ. Гобељска река је лева притока Јошанице, извире
испод Точура на северној падини Велике Гобеље и на надморској је висини од 1.770 m.
Има 13,8 km дуг ток и површину слива 35 km². Плочску и Криву реку чине потоци који су
дужине 21,9 km и укупне површине слива 87 km².

Овако густу мрежу употпуњавају језера и мочваре захваљујући рељефу и слабо

пропусним стенама. Међу мочварама познате су две мање: једна испод Пашиног бачишта
у сливу Самоковске реке и друга у селу Боце испод падина Кавња. Већа мочвара
орјентационих димензија 158 x 55 m налази се испод падине Заблаће, у селу Горње
Чомаге. Обично лети остане без воде, али је окружена широким појасом трске (5-10 m). На
Заблаћу у тањирастој вртачи смештено је језеро орјентационих димензија 60 x 35 m.
Околину језера чине бујне ливаде и пашњаци, па би се могло искористити у излетничке и
рекреационе сврхе.6

Приватним ангажовањем, 2009. године, почело је његово чишћење и сређивање,

тако да ће то бити још једно лепо излетничко место. Семетешко језеро се налази на
северозападним падинама Копаоника, на 872 m надморске висине. Димензије језера су 70
x 90 m, и познато је по плутајућим острвима, која се користе као атракција за бројне
посетиоце. Дубина језера је око 15 m.

Међу изворима у сливу Јошанице најпознатији су термални извори Јошаничке

Бање. Температуром воде од 78°C она представља другу бању у Србији, иза Врањске,
(96°C) по термалности. Бањско окружење представља се са шестанест извора ниско
минерализоване, (320 mg/l) термалне воде на три локације. Главно извориште је у самом
6
Дукић Д: (1980), Клима и воде Јошаничке Бање и њене околине., Зборник радова Гео. Инст. ПМФ-а, свеска
XXVII Београд , стр. 44.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

насељу са леве стране Јошанице са 11 извора. Друго, много слабије је на десној страни
реке и састоји се од 3 извора и треће, Сланиште, на удаљености од 1.850 m од центра Бање,
низводно реком Јошаницом. Највећу издашност има група топлих извора која се налази на
левој тераси Јошанице, у парку самог центра насеља. Главни извор је најиздашнији од три
извора главног изворишта. Температура воде је 78,5°C, издашност 7 l/s и једини је међу
изворима радиоактиван.

Главни извор је делимично каптиран (затворен, направљена чесма на њему) за,

потребе бањског купатила, а од 2008. године и грејање школског објекта на десној тераси
Јошанице. Узводно од Главног извора се налази бунар са термалном водом, док су остали
извори ниже лоцирани. Извориште на десној страни реке Јошанице располаже са три
извора слабије издашности, укупно око 3,1 l/s и температуре до 70°C.

Вредност сумпор водоника се значајно повећала 5,5 mg/l у анализи коју су урадили
Вујановић В. и Теофиловић М. (1983). Важно саставно својство ове Бање, водоник сулфид
први су приметили стручњаци са Бечког медицинског факултета, 1834. године, на захтев
кнеза Милоша, на основу чега је Јошаничка Бања изједначена са тада познатом Рибарском
и Брестовачком бањом. У периоду 1835-1846. године, воду Јошаничке Бање је испитао
барон Хердер, краљевско- саксонски управитељ рудокопа.

Табела 2. Хемијски састав вода Јошаничке Бање (mg/l)

У њима има висок садржај волфрама, по чему се разликују од вода осталих Бања
Србије. Терапијску вредност повећава садржај флуора (4,8 mg/l), сумпор водоника,
магнезијума, калијума, литијума, радијума и цезијума. Вода је слабо алкална па се може
користити за смањење киселине у организму. У гасном саставу ових вода запремински
доминира азот (90%) чије је „клобучање“ нарочито приметио на каптираном извору у
парку Бање. По хемизму вода Јошаничке Бање је слична лековитим водама бања
шумадијског типа. По начину настанка вода је јувенилна (подземна вода настала од водене
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

паре) на шта јасно указује висока температура. Могуће је да у околини Јошаничке Бање
постоје колектори високоминерализоване воде, високог степена лековитости те се
препоручују даља истраживања.7

Од 1976. до 1978. године урађено је више хидрогеолошких истраживања којима су

на дубини од 230 m откривени нови извори капацитета до 2 l/s и температуром воде од
48°C. Једна од последњих испитивања рађена су 1989. године, а њихови резултати су
објављени у извештају о истраживању геотермалне енергије у Јошаничкој Бањи, аутора
Ракочевића П. из 1990. године. Истраживања се односе на више истражних бушотина,
максималне дубине 60 m у којима су регистроване максималне температуре воде од 54-
82°C, али углавном без самоизлива.

2.4. Биљни и животињски свет

Разноврстност биљних система условио је у Јошаничкој Бањи и њеној околини и

богатство разних врста животињског света. Близина Копаоника условила је шумске еко
системе у њиховој структурној зоналности, али је и жупски карактер дошао до изражаја у
нижим деловима, нарочито у котлини Јошанице и њеним притокама.

Слика 2. Пашњаци на Кокоровцу

Котлински делови Јошаничке реке поред бујних и високих трава обрасли су

најчешће нижим грабом, јовом, врбом и тополом без јаче концентрације, чему је разлог
7
Стаменковић С.: (2002), Географска енциклопедија насеља Србије. Арена, Београд, стр. 57.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

састав земљишта. Букове шуме су заступљене свуда по странама приступних путева и

околних падина. На Копаоничкој страни срећу се од ушћа Самоковке, Кокоровца па све до
Кадијевца и даље према Сувом Рудишту. Поред букве срећу се још храстове заједнице али
су и оне по брдским пределима разређене. У знатно мањем броју се срећу цер и црни
јасен. Уз планинске падине увек се може у сезони наћи велики број разног шумског воћа
(малина, купина, боровница и др.) као и лековитог биља (најчешће душица, нана,
кантарион и др.) Уз овакву шароликост флоре сасвим исправно иде парола „Јошаничка
Бања – зелена врата Копаоника“.

Животињски свет, расут по околним брдима и планинама, представљен је вуком,

лисицом, срном, дивљом свињом, ласицом, куном, зецом, јазавцем, веверицом, а од птица
совом, грлицом, јаребицом, ређе орлом, јастребом и кобцем. Јошаничка Бања спада под
ловиште „Јошаница“, укупне површине 25.963 ha, од чега ловне површине обухватају
24.123 ha. Ловачко удружење „Баљевац“ из Баљевца, које газдује овим ловиштем, се поред
заштите од криволова брине о прехрањивању дивљачи током зиме. Планинске брзе реке су
природна станишта за поточну пастрмку, младицу и клена. У вировима Дренске клисуре
ловљени су примерци поточне пастрмке од 1 kg, а младице и до 10 kg. Ове рибље врсте
уједно предстаљају и биолошке индикаторе вода I класе (Подаци Националног парка
Копаоник).

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

III Антропогене туристичке вредности

Помало чуди податак да нема трагова археолошких налазишта, старих записа,

остатака евентуалних термичких канала из доба Римљана или пак остатака цркава и
црквишта из средњовековног периода на овим просторима. Тешко је поверовати да на
оваквом транзитном правцу у близини манастира Сопоћани, Студенице, Жиче, Ђурђевих
Ступова, Старог града Раса, Петрове цркве, Старе и Нове Павлице и Градца нема ниједног
споменика у Јошаничкој Бањи из средњег века. Турско купатило или „хамам“ је најстарији
културно-историјски споменик у Јошаничкој Бањи. Подигнуто је током XVIII века и још
увек има употребну вредност. Објекат је сачувао изворну орјенталну аутентичност.
Класичне је градње, димензија 8 x 8 m, а кров му је покривен древним „ћеремидама“, у то
време најчешћим кровним покривачем. Смештен је на левој обали Јошанице и 20 m
низводно од „Главног извора“.

Слика 3. Турско купатило у Јошаничкој Бањи (Извор: Т. О. Рашка)

Унутрашњост купатила је добро очувана сем модерних термичких цеви, које уместо
канала из прошлости, доводе воду са дела Главног извора. Коришћење купатила је
слободно, али би житељи и локалне структуре требали мало више да обрате пажњу на
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

одржавање времешног објекта. Купатило је доказ да су термалне воде Турци користили

још од XVI века.

Црква Свете Богородице се налази на узвишењу изнад самог центра Бање, на њеној
јужној страни. Изграђена је 1868. године, по угледу на много старије околне манастире.
Црква је живописана, а међу иконама својом уметничком и старосном вредношћу се
истичу „Богородица са Христом“ и „Исус Христос“. Црква представља место окупљања
локалног становништва и туриста Бање нарочито за време Ускршњих и Госпођинданских
сабора.

Слика 4. Црква Св. Богородице у Јошаничкој Бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

„Ново“ купатило је саграђено у центру бање у непосредној близини турског

купатила 1935. године, као резултат уређивања Јошаничке Бање као лечилишта. Купатило
располаже са коректном опремом, бањским купатилом са десет када и мањим базеном.
Снабдева се водом са Главног изворишта како за купања тако и за загревање просторија.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Слика 5. Ново купатило у Јошаничкој Бањи (Фото: Бојовић Г., 2008)

Мијатовићев јаз се налази делом на путном правцу Јошаничка Бања – Копаоник уз

котлину Самоковске реке. На 16 km од Бање на левој обали реке, налази се гранитна стена
са детаљним подацима о градњи овог јаза. Непостојањем вреднијих и културно-
историјских споменика из ближе и даље прошлости препоручују се туристичке маршуте
до оближњих, а горе поменутих манастира у долини Ибра.

Старе воденице у Јошаничкој Бањи подсећају на дах прошлих времена. Од њих

неколико које имају традиционалну и естетску вредност, воденице Угринића и Јовановића
су још увек у раду.

Слика 6. Воденице на Јошаници (Фото: Бојовић Г., 2008)

Хероина из Балканских ратова, Милунка Савић, (1888-1973) рођена је у селу

Копривници код Јошаничке Бање. Светли пример јунаштва, Милунка Савић је одликована
са више српских, француских, енглеских и руских одликовања, а народ овог краја јој је
подигао споменик 1995. године у центру Јошаничке Бање.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Слика 7. Споменик Милунке Савић (Извор: www.panoramio.com)

У Јошаничкој Бањи рођен је српски патријарх Герман (1899-1990), који је био на

челу Српске Православне Цркве од 1958. до 1990. године. На његовој родној кући
постављена је спомен плоча са основним информацијама о 43. Српском патријарху.

Известан временски период, радећи на скицирању топографских карата Копаоника,

у Јошаничкој Бањи је живео српски генерал Живојин Мишић. Објекат „Милошев конак“
налазио се код данашњег дома здравља. Подигнут је половином XIX века и коришћен је за
одмор породице Милоша Обреновића. Људском немарношћу, а под теретом зуба времена,
оронуо је и срушио се шездесетих година прошлог века. Етнографске и туристичке
вредности најбоље су исказане кроз саборе: Ускршњи и Госпођиндански који се одржавају
у дворишту цркве Свете Богородице. Од спортских манифестација треба споменути
меморијални турнир у малом фудбалу „Прибојац Јован – Јоцко“, који се одржава сваког 1.
маја и окупља велики број екипа углавном из Рашког округа (Подаци Туристичко –
спортске организације Рашка).
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

IV Материјална база за развој туризма

Материјалну базу туризма чине смештајни капацитети, угоститељски капацитети,
саобраћајнице и саобраћајна средства, материјална добра и туристичке агенције. Ово су
важни елементи туристичке понуде који својим бројем и структуром одређују величину
промета и услуга.

4.1. Инфраструктурна основа

У Јошаничкој Бањи се од услужних објеката налазе: пошта, дом здравља (зграда

подигнута 1976. године), више малопродајних објеката и осмогодишња школа. Зграда
школе подигнута је 1964. године а интересантно је да је Јошаничка Бања имала школу још
1867. године, која је пребачена из Јелакца. Јошаничка Бања је добила струју 1962. године, а
урбани део насеља је добио воду за пиће 1958. године (2,5 l/s) са Кокоровца каптажом,
дужине 3,5 km. За тренутне потребе капацитет се надокнађује из Паљестичке реке уз
пречишћавање. Локално становништво део својих потреба за храном обскрбљује на
пијаци, а пијачни дан је недеља.8

4.2. Смештајни капацитети и излетишта

Врло оскудни, често непроверени подаци о броју туриста и дужини њиховог

боравка у Јошаничкој Бањи чине ову бању туристичко-статистички недодирљивом у

8
Туристичко – спортска организација Рашка
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

даљој, али и блиској прошлости. Слично стање се може наћи и у малобројним књигама,
студијама и радовима и публикацијама о Јошаничкој Бањи. Поред добро обрађених
поглавља о термалним изворима, рељефу, хидрографији, промакне само по неки податак о
смештајним капацитетима и тачном броју гостију са временским интервалом забележбе.
Поражавајућа је чињеница да у 2009. години не постоји служба у Бањи која би бележила
податке о посетиоцима бање, без обзира којим мотивима је инспирисан њихов долазак.
Постојањем Турског купатила и изградњом Новог 1935. године, почиње да се приводи
намени лечилишна функција Јошаничке Бање. Слаба посећеност Бање правда се углавном,
оскудним смештајним капацитетима. Непосредно после Другог светског рата у Бањи је
боравило око 600 гостију. Године 1974. остварено је 7.070 ноћења, док је 1975. године
бању посетило 3.500 гостију.9

Бањски туризам у Јошаничкој Бањи би требало да врло брзо заузме своје право
место истичући све предности термалних вода. За сада неискоришћене, оне ће свакако
бити разлог снажног туристичког развоја Јошаничке Бање у будућности. Већ сада постоји
приватна иницијатива фирми које поседују туристичке смештајне капацитете да се
постојећи реновирају и осавремене, а нови изграде на већем броју локација у Бањи. Ову
врсту туризма би требало истицати као примарну и њој подредити највећи број активности
ка оживљавању прво лечилишне, а затим и спортско – рекреативне функције Бање.

Године 1936. Јошаничка Бања се налазила на списку 13 туристичких места бањског

карактера у Србији. У том периоду надовезујући се на новоизграђено купатило бања је
добила приручну апотеку и повременог доктора.

Пред почетак Другог светског рата у Бањи су постојале три кафане: Петра
Марковића, Бранимира Курсулића и Јездимира Ђукића (садашњи ресторан са
преноћиштем „Драгуљица“) која је издавала собе за преноћиште. Собе су такође издавали
још и вила „Пршић“ као и управа Бање (6 малих соба). Ови подаци, као и број ноћења од
5.977 туриста из исте године, су први званични подаци о туристичком промету и
смештајним капацитетима бање намењених туристима.

Ресторан „Јошаница“ саграђен је 1939. године. Први је објекат који спада у основне
смештајне капацитете и који има више соба за прихват гостију. Налазећи се у самом

9
Марковић Ј.: (1980), Регионална географија СФР Југославије, Грађевинска књига, Београд, стр. 79.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

центру насеља на ушћу Самоковске (Вележнице) реке у Јошаницу, он је и у непосредној

близини извора, Турског и Новог купатила. Од 1982. године објекат је био у саставу
туристичког предузећа „Путник“ из Београда и категорисан је као мотел. Врло модерно је
сређен и реконструисан 1996. године. Године 2009. приватизован је и преименован од
стране предузећа „Мегалит Шумник“ из Рашке у ресторан са преноћиштем „Драгуљица“,
који располаже са 7 лежаја и рестораном са 130 места од чега су 60 места у башти
ресторана.Екскурзиони туризам није заступљен из разлога близине Копаоника као
туристичког центра, а и слабе понуде смештајних капацитета.

Панорамом Јошаничке Бање, а и на свим фотографијама, доминира здање правог

планинског хотела. Нажалост, изградња хотела започета 1978. године, од стране ПИО-а
прекинута је 1981. године. Почетком деведесетих година актуализовани су преговори са
„Genex Kopaonikom“, али није дошло до завршетка радова на хотелу. Хотел се налази у
центру насеља на левој страни Јошанице и иначе је врло добро замишљен, повољно
лоциран и располагао би са 370 лежаја, депадансима, модерно опремљеним собама,
саунама, затвореним базенима, терапијским просторијама, а у окружењу спортским
теренима.

Многим нституцијама добро је познат случај без конкретног решења, али са

туристичког аспекта – незабележен преседан!

Хотел „Оаза“ је у рангу хотела са две звездице и отворен је средином 2006. године.
Реч је о луксузном и модерном објекту у центру Јошаничке Бање, који се налази на путу
према Биљановцу који у свом саставу поседује и бензинску пумпу. Располаже са 50 лежаја
у 21-ој двокреветној и трокреветној соби, рестораном са 120 седећих места и у приземљу
кафе-баром.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Слика 8. Хотел „Оаза“ (Извор: www.hoteloaza.com)

Све су то лепи, функционални и углавном нови објекти у центру Јошаничке Бање.

На основу пријава пореским органима и инспекцијских налаза приватних смештајних
капацитета (соба) у Јошаничкој Бањи 2008. године је било 20 соба са 56 лежаја. Тренутно,
базу туристичке понуде Јошаничке Бање, укупно чине 45 соба са 113 лежаја.

Једно од најпознатијих излетишта у Јошаничкој Бањи је излетиште „Ђоров мост“.

Излетиште ,,Ђоров мост“ се налази на самом улазу у Национални парк Копаоник, 4 км
удаљено од Јошаничке Бање, уз леву обалу реке Самоковке, окружено буковом шумом. На
излетишту се налази неколико летњиковаца капацитета за преко 100 љубитеља одмора и
излета у природи. Веома је посећено током викенда због самог амбијента и мира, чистог и
пријатног ваздуха, посебно у топлим летњим данима. Право је место за одмор и
рекреацију и представља незаобилазну станицу туриста који посећују Копаоник.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Слика 9. „Ђоров мост“ – излетиште (Фото: Бојовић Г., 2008)

Највећу важност од свих набројаних врста туризма Јошаничке Бање тренутно има
транзитни туризам. Транзитност Јошаничке Бање може се посматрати двострано. Важан,
транзитни правац према и од Копаоника омогућава добру основу за касније
комплементарне туристичке функције. Овај правац, пошто представља везу са Ибарском
магистралом, мало је изгубио на фреквентности са отварањем пута ка Копаонику преко
Бруса, али и даље је важна саобраћајна жила куцавица овог краја. Транзитна функција
Јошаничке Бање огледа се у правцу пролаза туриста са јужних и југоисточних делова наше
земље према приморју којима је овај путни правац најближа веза са Јадранским морем.

V Туристичка пропаганда

У скромним туристичким условима и за сада неафирмисаним лековитим изворима

као основном вредношћу, Јошаничка Бања није ни имала ништа значајније понудити
туристичком тржишту. Новије време, од 2005. године, донело је инвестиције и улагања у
смештајне капацитете Бање, нарочито у приватном сектору. Управо од тог периода почиње
агресивнија кампања на афирмацији Јошаничке Бање као лечилишта. Импулс овој
активности кроз разне видове манифестација, спортске и културне садржаје даје
„Туристичко – спортска организација Рашка“. Стручно, коректно и љубазно особље ове
организације је гаранција да ће се многобројне будуће акције на афирмацији Јошаничке
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Бање спровести у дело. Њихов утицај на туристичку рекламу очигледан је и на сајмовима

туризма у Београду и Новом Саду као и приликом учешћа на скуповима бањских
лечилишта. Изузетак међу ретким штампаним издањима чини проспект „Јошаничка Бања
под сенком Копаоника“. Врло добро и стручно осмишљен може да послужи обичном
туристи али и да се из њега добију детаљни и професионално обрађени подаци. Овај
проспект са одабраним илустрацијама издала је „Туристичко – спортска организација
Рашка“ 2004. године у тиражу од 3.000 примерака. Из поменутог проспекта потекло је и
репринт издање у скраћеној форми и наглашеним акцентом на смештајно – угоститељске
капацитете Јошаничке Бање. Проспект „Јошаничка Бања“ штампан је 2010. године у 2.000
примерака. У истом периоду Туристичко – спортка организација је штампала каталог
„Добро дошли у Рашку“ на 24 стране и у 1.000 примерака, у склопу кога је детаљно
приказана Јошаничка Бања. Луксузан и двојезично (српски и енглески) штампан, каталог
представља комплетан и опширан приказ туристичких вредности општине Рашка.

VIТуристичка валоризација Јошаничке Бање

6.1. Циљеви и задаци развоја Бање

У складу са познатим опредељењима о друштвено-економском развоју и уређењу

простора Републике Србије, регионалних подручја од националног интереса, општине
Рашка и саме Бање, у овиру докумената Просторног плана Републике Србије, Просторног
плана и Програма заштите и развоја Националног парка Копаоник, Стратегије и програма
развоја општине Рашка до 2.000 године и Генералног урбанистичког плана Бање, a на
основу непосредне анализе и оцене тражње, ресурса, могућности и садржаја понуде,
односно друштвено-економске развијености и организованости републичког, регионалног
и локалног нивоа, дугорочни развој и уређење Јошаничке Бање заснивају се на следећим
релевантним циљевима и задацима:
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

6.1.1. Посебни Циљеви и услови (у контексту развоја средишне туристичке зоне,

туристичке регије Копаоника, Националног парка Копаоник, општине Рашка
и Јошаничке Бање)

Циљеви развоја средишне туристичке зоне и туристичке регије Копаоникглобално

су уоквирени наведеним циљевима развоја туризма Републике у Просторном плану
Републике Србије, a нешто детаљније у претежно коресподентним циљевима датим у
Студији организације и уређења подручја Копаоника (за 6 копаоничких општина
погођених земљотресом, монографија, ИАУС, 1987.) и делимично у Програму развоја
Голије. Прецизирање циљева развоја средишне туристичке зоне и туристичке регије
Копаоник очекује се у склопу имплементације Просторног плана Републике Србије, кроз
израду програма развоја туристичке зоне и просторног плана туристичке регије, односно
њених саставних субрегија (како je предвиђено одредбама о имплементацији Просторног
плана Републике Србије).

У Просторном плану Националног парка Копаоник (елаборат, ИАУС, 1988.,

Службени гласник СРС, 4/89), чија заштитна зона обухвата Јошаничку Бању и њено
непосредно окружење, утврђени су досад најдетаљнији циљеви развоја за регионални
контекст развоја Јошаничке Бање. Просторним планом републике Србије, Национални
парк Копаоник утврђени су следећи приоритетни друштвени интереси, циљеви и задаци
заштите и развоја природних и створених вредности на подручју Парка и његове заштитне
зоне (којима се морају прилагодити интереси регионалног и локалног развоја, уз услов
реципроцитета обавеза државе у погледу организације, материјалних надокнада изгубљене
добити и др.):

Очување, унапређење и заштита посебних природних вредности националног

парка и њихово наменско коришћење за научна истраживања, едукацију, презентацију
јавности и рекреацију, у складу са еколошким потенцијалима подручја.

Очување, заштита и одговарајуће коришћење непокретних култуних добара

Националног парка у функцији науке, едукације, презентације јавности и рекреације.

Очување, унапређење и заштита природне средине националног парка - флоре,

фауне, земљишта, вода, ваздуха, шума, пашњака и ливада, дивљачи, предела и пејзажа, уз
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

њухово наменско коришћење за одговарајуће активности, зависно од карактеристика и

капацитета простора.

Организована, комплексна и дугорочна научна истраживања феномена Национални

парк, едукација младих и презентација вредности Националног парка широј јавности.

Усмерен развој постојећих и нових активности, no садржају и интензитету

прилагођених захтевима Националног парка; развој рекреације, спорта и туризма који су
компатибилни са функцијама Националног парка и зато ће имати изразиту предност над
осталим активностима, међу којима су са функцијама Националног парка и туризмом
комплементарне активности контролисаног шумарства, пољопривреде, водопривреде и
чисте енергетике (уз саобраћај, везе и друге потребне функције опслуживања).10

Остваривање позитивних развојних ефеката Националног парка у његовом

непосредном окружењу.

Конкретно за Јошаничку Бању, Стратегијом и програмом развоја општине Рашка до

2.000 године предвиђена je реализација следећих активности:

 Проглашење Бање за бањско место (остварено).

 Израда Програма развоја Бање.
 Доношење урбанистичких планова и пројеката за Бању (реализовано делимично,
али неусклађено са одредбама Генералног урбанистичког плана Јошаничке Бање).
 Завршавање хотела и започињање изградње спортско-рекреативног центра на
термалним водама у Бањи.
 Изградња пословног простора у центру Бање.
 Завршавање асфалтног пута Јошаничка Бања - Александровац (реализовано до
Дрењске клисуре), реконструкција и модернизација локалних и некатегорисаних путева.
 Изградња нове поште и аутоматске телефонске централе са 800 бројева у Бањи.
 Наставак изградње водоводне мреже Бање.
 Уређење пијаце, паркова и других комуналних површина у Бањи.
 Изградња стаклених башта у Бањи за производњу раног поврћа и цвећа уз
коришћење термалних вода.
 Изградња рибњака у Бањи.
 Изградња складишно-расхладних простора за семенски кромпир, јагодичасто воће,
шумске плодове, лековита биља и неке врсте млечних производа у Бањи.

10
www.npkopaonik.com
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Интензивирање сточарства и проширење кооперације са индивидуалним

пољопривредницима у селима око Бање.

Убрзање развоја ратарства, са нагласком на производњу еколошки здраве хране у

Бањи и селима око Бање.

У Генералном урбанистичком плану Јошаничке Бање (елаборат, Дирекције за

урбанизам и изградњу Крагујевац, 1991.) дефинисани су следећи непосредни циљеви и
задаци развоја Бање:

Оживљавање и даљи развој свих функција и садржаја Бање, који се заснивају на

њеном положају и природним потенцијалима и условљавају значај Бање у ширем
окружењу.

Развој стационарних, излетничких и транзитних туристичких, спортско-

рекреативних и здравствено-терапеутских садржаја, на бази коришћења термоминералних
вода допуна Туристичком центру Копаоник.

Економски развој Бање, темељен приоритетно на бањском и планинском туризму,

на комплементарним активностима које не угрожавају животну средину (пољопривреда,
мала привреда).

Коришћење природног ресурса термоминералних вода за производњу топлотне

енергије.

Изградња мрежа и објеката комуналне инфраструктуре.

Уграђивање урбанистичких и економских норматива и стандарда у планска peшења

рационалног коришћења грађевинског земљишта и комуналне инфраструктуре.

Очување, заштита и унапређење природних, културно-историјских и амбијента

вредности и квалитета животне средине, заштита од елементарних непогода, paтних
разарања и др.

У Бањи се планира 2.550 сталних становника, 4.500 туристичких лежаја и 2.000

излетника (пo одредбама Просторног плана Националног парка), према чему се
нормативно одређује и опрема Јошаничке Бање.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

6.1.2. Синтеза приоритетних циљева и задатака, начела и критеријума одрживог

развоја Бање (у домену друштвеног окружења, ресурса и тржишта).

Ha основу синтезе изложених циљева и задатака на нивоима од републичког до

насељског, приоритетни циљеви и задаци развоја, односно начела и критеријуми од којих
полази овај Програм развоја Јошаничке Бање, селекционисани су са следећим општи
посебним садржајем:

Комплексна валоризација главних потенцијала и избор носећих активности

туристичке понуде, зависно од ресурса и положаја подручја, у складу са трендовима
светске и домаће тражње, стандардима међународног тржишта и социо-економским
интересима Peпублике и локалних средина. По својим природним ресурсима, првенствено
у термоминералним и хладним водама, као и no свом положају у саставу туристичке регије
Копаоника и заштитне зоне Националног парка Копаоник, Јошаничка Бања ће свој будући
развој темељити пре свега на туризму и бањској рекреацији, уз развој комплементарних
активности (у првом реду пољопривреде, занатства и мале привреде).

Организовање садржајно и функционално заокружене и регионално интегрисане

понуде туристичких подручја која садрже афирмисане мотиве и омогућавају афирмисање
нових разноврсних мотива за туристичку тражњу на светском и домаћем тржишту,за
туристичку регију Копаоника и непосредно за Туристички центар Копаоник, Јошаничка
Бања треба да представља значајан интегрални чинилац заокруживања туристичке понуде
у погледу спортско-рекреативних и бањско-рекреативних активности.

Подстицање развоја туристичких подручја са најповољнијим условима за

максимално продужење туристичке сезоне и повећање степена искоришћености
капацитета туристичке понуде,спортско-рекреативна и бањско-рекреативна понуда
Јошаничке Бање базирана на термоминералним водама трајаће преко целе године, као и
понуда Туристичког центра Копаоник, са најинтензивнијим коришћењем капацитета у
проширеној летњој сезони (мај - октобар), када се у пуној мери одвијају летње ахтивности
Туристичког центра и главне активности Националног парка Копаоник.

Укључивање потенцијала природних, културно-историјских и других вредности у

развој туризма; организовање, уређивање и коришћење туристичких простора уз целовиту
примену критеријума и стандарда заштите животне средине, природне и културне
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

баштине; интегрисани развој туризма и рекреације са развојем комплементарних

активности,по ресурсима термоминералних и хладних вода, ваздуха, природне средине и
створених физичких структура, као и пo свом положају у односу на Национални парк са
Туристичким центром Копаоник и културну баштину окружења, Јошаничка Бања треба да
представља интегративну туристичку и културолошку спону туристичке регије и
Националног Парка Копаоник са укупном понудом Рашке области, у оквиру средишне
туристичке зоне. Функције наведене споне интегралне понуде оствариће се уз очување
квалитета животне средине, природне и културне баштине (као веома значајних мотива
тражње и квалитета понуде), односно уз интегрални развој комплементарних активности
пољопривреде, мале привреде, културних и других активности (као значајне материјалне и
друге подршке туризму и као услова за складан и одржив дугорочни развој локалне
средине).

Активирање нових, најчешће недовољно развијених подручја са доминантним

природним туристичким ресурсима, зависно од трендова тражње и могућности развојног
ангажовања Републике (планска регулатива, некомерцијални услови туристичке понуде),
као предуслова за регулисано укључивање комерцијалних носилаца, за Јошаничку Бању
као економски неразвијено подручје општине Рашка, природни и остали туристички
ресурси (термоминералне и хладне воде, ваздух, вегетација, физичке структуре и др.),
постаће мотиви тражње и доминантни фактор тржишног развоја само под условом да
Република плански регулише развој Бање, да предфинансира изградњу крупне и
туристичке инфраструктуре и некомерцијалних јавних садржаја друштвеног стандарда, да
обезбеди заштиту природе и културне баштине, односно да уведе диференциране политике
развоја Бање.

Давање већих овлашћења локалним заједницама за тржишни третман земљишта и

ресурса, односно у коришћењу туристичких и комплементарних развојних потенцијала,
Месна заједница Јошаничка Бања, у складу са концептом развоја општине Рашка,
организоваће се као равноправни субјект развоја Бање no правима и обавезама
располагања и коришћења јавних и осталих добара, земљишта и физичких садржаја у
државном, друштвеном и приватном власништву (диференцирано за комерцијалне и
некомерцијалне намене), у правичној расподели локалних и националних интереса за
туризам и комплементарне активности.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Државно стимулисање социјалне функције туризма, посебно у области здравствене

и спортске рекреације, спорта и едукације деце и омладине, Јошаничка Бања ће
представљати значајан центар социјалног туризма туристичке регије Копаоник, у погледу
здравствене рекреације свих социјалних група, односно у погледу спортске рекреације
група деце и омладине (у оквиру бањских садржаја и одмаралишта).

Унапређење услова за дневну, викенд и празничну рекреацију туриста у склопу

туристичке регије и зоне, односно градског и укупног локалног становништва у насељима
и њиховом непосредном окружењу, Јошаничка Бања ће се, у концепту интегрисања понуде
северне туристичке субрегије Копаоника, повезати директно са зимском и летњом понудом
у простору Туристичког центра и Националног парка Копаоник, са понудом културне
баштине (Студеница, Сопоћани, Рас и др.), понудом Врњачке Бање, уређеним селима и
ловиштима окружења, чиме ће се омогућити флуктуација излетника из Бање према
Копаонику, са Копаоника према Бањи, као и из насеља регионалног окружења 1 према
Бањи и Копаонику и обрнуто.

Обавезна израда дугорочног концепта развоја, заснована на комплексном

капацитету ресурса и простора, потенцијалној тражњи, структури и могућностима
друштвене и државне организованости; утврђивање етапа реализације и разрада
приоритетне, најпогодније прве етапе код свих планских докумената, дугорочни концепти
урбанистичких планова Јошаничке Бање засниваће се првенствено на капацитету
термоминералних вода, као и расположивог простора насеља и окружења у оквиру режима
Националног парка и заштитне зоне Националног парка, a евалуација првих фаза и прве
етапе реализације засниваће се на критеријумима приоритетне социо-економске
оправданости, еколошке и културне прихватљивости (првенствено у туристичко-
рекреативном коришћењу расположивих термоминералних вода и физичких садржаја).

Планско резервисање, организација, уређење и коришћење грађевинског земљишта

у државном, друштвеном и приватном власништву, као један од главних задатака развојних
политика насеља, државно и друштвено грађевинско земљиште Јошаничке Бање биће
стављено првенствено у функцију садашњих и будућих јавних некомерцијалних и
комерцијалних садржаја од најширег друштвено-економског и културног значаја.
Грађевинско земљиште са правом приватног коришћења експроприсаће се само за
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

некомерцијалне јавне садржаје од посебног друштвеног интереса, док ће за комерцијалне

садржаје бити предмет тржишног промета некретнинама у складу са законом.

Доношење и спровођење диференцираних, флексибилних стимулативно-

рестриктивних политика за управљање развојем туризма и комплементарних активности у
оквиру постојеће законске регулативе, управљање развојем Јошаничке Бање засниваће се
на стимулативним политикама према свим предфинансијерима некомерцијалних јавних
садржаја и према свим домаћим и страним носиоцима у првим фазама развоја, односно на
рестриктивним политикама према неконтролисаним активностима и поступцима развоја, у
оквиру доношења, координације и контроле спровођења докумената планске регулативе од
стране републичке и општинске управе, путем механизама пореске, земљишне и других
политика, путем концесија, најма, купопродаје и др.

Локална иницијатива за доказивање опште и непосредне друштвено-економске

оправданости и изводљивости развоја туризма и комплементарних активности заснованих
на расположивим ресурсима, да би републички управни ауторитети предузели акције
планске регулативе и реализације садржаја од јавног интереса, као и привлачења
иностраног и домаћег капитала, односно интернационалне финансијске, техничке и друге
помоћи, најважнији задатак Програма развоја Јошаничке Бање (као првог целовитог
документа за иницирање развоја) je у аргументованом убеђивању републичких управних
ауторитета у оправданост и изводљивост конципираних активности и садржаја, како би се
ови ауторитети ангажовали у планској регулативи, изградњи крупне и туристичке
инфраструктуре и некомерцијалних јавних садржаја друштвеног стандарда, односно тиме
омогућили привлачење домаћег и нарочито страног капитала за већинско, комерцијално
финансирање развоја Бање.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

6.2. Туристичка валоризација Јошаничке Бање квантитативно-

квалитативном методом

Јошаничка Бања, поред свих природних ресурса и вредности које поседује, је једна од
најнеразвијених бања Копаоницког подгорја.Бања скоро да нема смештајне
капацитете, у недостатку је са медицинским и стручним кадровима и опремом а и
услед недовољне туристичке промоције заостаје за осталим бањама које се налазе у
њеном непосредном окружењу.
На основу дужих истраживања, бројчано ћу представити и детаљно анализирати за
туризам најважније елементе, појаве и процесе Јосаничке Бање.

Оцењивање је урађено оценама од један до пет, а свакој од оцена одговара следећа

описна категорија:

 оцена 1 (недовољан квалитет) - није за туристичку презентацију

 оцена 2 (квалитет задовољава) – локални турустички значај
 оцена 3 (добар квалитет) – регионални знацај
 оцена 4 (врло добар квалитет) – шири регионални значај
 оцена 5 (одличан квалитет) – међународни туристички значај (Томка Д. 1988)
Елементи валоризацје, чијим вредновањем сам покушао доћи до одређених резултата о
стању развоја туризма у Јошаничкој Бањи су следећи: туристичко-географски положај,
природне вредности, антропогене вредности, квалитет хотелских и угоститељских
објеката, квалификациона структура запослених, амбијент бањског места и општа
туристичка вредност.

Добијени резултати су орјентир тренутног стања и одредница за даљи развој

Јосаничке Бање.

Табела 3. Процена вредности Јошаничке Бање квантитативно-квалитативном методом

Бања Туристичко Природне Антропоген Квалитет Опремљенос Квалификацион Амбијент Општа

географски вредности е вредности хотелијерски т објеката за а структура бањског туристичка
положај хи лечење запослених места вредност
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

ресторанских
објеката
Јошаничк
5 5 3 2 3 3 4 3,57
а Бања

Просечна оцена посматраних параметара износи 3,57. Имајући у виду све

претходно наведено ова оцена не изненађује. У посматраном случају Јошаничке Бање дате
су највише туристичко географском положају и природним вредностима, док је са друге
стране најнижа оцена дата када је у питању изграђеност и опремљеност простора. Иако је
постојање одговарајућих природних ресурса примарни услов за развој туризма, никако се
не сме занемарити ни улога материјалне базе и изграђености. С обзиром на то да су
природни ресурси којима Бања располаже осетљиви и очувани, у планирању развоја
туризма мора се водити рачуна да развој туризма буде одржив и контролисан, да не би
дошло до деградације простора (као што се десило са многим другим дестинацијама).

VII Комплементарност бањског и планинског туризма

Бањска места на Копаонику била су од давнина атрактивна за посетиоце, па се

може сматрати да је бањски туризам традиционална врста туристичких кретања на овим
просторима. Упркос томе, бањска места на падинама Копаоника нису се равијали у складу
са потенцијалним мотивским вредностима. Специфичне особине бања Копаоника нису
искоришћене у складу са њиховим високим мотивским вредностима. Само мањи број
извора је каптиран а нису довољно испитана лековита својства изворишта. У погледу
услова за лечење и боравак гостију на овим локалитетима задржала се наслеђена
неразвијена, и за данашње прилике, неадекватна лечилишна и боравишна понуда. Све то
указује на неопходност мењања односа и потребу за другачијим односом према овим
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

потенцијалима неискоришћеног природног богатства. Сигурно је да је у копаоничким

бањама нужна медицинска, на науци заснована, индикација лечења, да је потребно
обезбедити модерне опреме за терапеутски поступак и да су неопходни савремени
функционални смештајни капацитети за боравак гостију и туриста. Само на тај начин
копаоничке бање могу да превазиђу статус неразвијености и да се сврстају у бањска места
са здравствено лечилишном функцијом за лечење одређених болести према квалитету
термоминералних вода које поседују. Последњих година се мењају прилике у бањским
местима на Копаонику. Повећање броја гостију и њихово просечно дуже задржавање осећа
се и у Копаоничким бањама. Већи прилив гостију утицао је на проширење понуде
првенствено у капацитетима приватногсмештаја који је свуда карактеристичан за бањски
боравак. Али, све већа тражња и све бројноји доласци покренули су и активности у
друштвеном сектору. Тако су у копаоничким бањама почели да се граде или су већ
завршени нови смештајни објекти. Поновно враћање гостију у бањска места код нас део је
широко распрострањене тенденције једног новог покрета који је захватио скоро све
слојеве друштва. Мото тог покрета је што веће ослањање на природу. У том контексту
добијају на значају бање које користе природне ресурсе, термоминералне природне воде,
за здравствене и лечилишне сврхе. Копаоничке бање су смештене на локалитетима већих
надморских висина и обично су живописна насеља низ клисуре једне или више
плаховитих планинских река. Планинску амбијенталну лепоту допуњују шуме прошаране
пашњацима. Упркос свим квалитетима и предностима, копаоничке бање нису до сада
искористиле могућност да се развијају вишефункционално, као лечилишна, зато сматрам
да све повољне услове које пружа Јошаничка Бања треба максимално искористити у сврхе
лечења.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

VIIIЗначај природних ресурса Јошаничке Бање за развој

туризма
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Природни ресурси су неопходан услов за функционисање сваког модерног друштвa.

Практично, сваки производ човековог рада је састављен од мањег или већег броја
природних ресурса, који у комбинацији са човековим радом стварају висококвалитетне
производе. Постоји јасна корелација између степена економске развијености и обима и
структуре коришћених природних ресурса. По правилу, што је једна економија развијенија
то је и обим коришћених природних ресурса већи, али је и структура разноврснија.

Вреле воде Јошаничке Бање су одувек привлачиле пажњу посетилаца, пацијената и

научних радника. Једна, нажалост, не једина област се ипак драстично лоше котира.
Туристичка служба праћења развоја једне бање је на маргинама своје делатности када је
ова бања у питању.

ЈошаничкаБањасеубрајамеђубалнеолошканасељасанајтоплијомводомуЕвропи,
штојојузподнебље,
близинупрелепихпределаКопаоникаиГолијекаоидобрусаобраћајнуинфраструктуру,
омогућуједабудезначајнатуристичкадестинацијанаовомкрају.

ЈошаничкаБањаима 5 извораминералнихвода,
којисеубрајајумедунајтоплијеунашојземљи. Главниизвордаје 7
литараводеусекундиитемпературеје 78C. Осталиизворисуукупногкапацитета 30
литараусекунди. ВодеЈошаничкеБањеприпадајугрупихипертерми, садрженатријум,
калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфатеифлуор.
Користесеулековитесврхепијењемиукомбинацијисахидро-
кинезитерапијомимедикаментима.
Моглебисевеомауспешнокориститиубалнеолошкомтретманукодзапаљењског,
дегенеративногиекстраартикуларногреуматизма, некихврстастерилитетакоджена,
кожнихобољењаикодсвихсекундарнихобољењанасталихпослеповредаипослеоперативнихс
тања.

Купањесеспроводиукупатилуса 12 кадаиједниммањимбазеном,
алечењеуздравственојстаници.

Собзиромнависокутемпературуиповољнуминерализацијуможесекориститизагрејањ
епросторијаиразноврснихпроизводниххалаупроизводњицвећа, воћаиповрћа.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

ЈошаничкаБањаимадугутрадицијуулечењуреуматскихобољења,
апрвиподациоорганизованомкоришћењубањедатирајуиз 1922.
годинекадајепостојалокупатилокојесекористилојошутурскомпериоду.
ТокупатилосеиданаскористииназивасеТурскокупатило.

Послетогаизграђеноје 1935. годиненовокупатилоса 10

кадаиједниммањимбазеномкојејејошуупотреби.

Изванредни природни предуслови могу бити покретачки мото свим надлежним

институцијама, локалној самоуправи, туристичким радницима и приватним
предузетницима да сагледају развој бање много боље него што је то до сада рађено, да не
допусте да врела вода неповратно отиче у Јошаницу док бање из ближег окружења већ
дужи низ десетина година уживају у плодовима бањског туризма са много скромнијим
потенцијалима.

IX Планови за будућност
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Поред лечилишне функције, топли извори Јошаничке Бање веома су погодни за

загревање стаклених башта, хотела, базена за купање и друго. Жалосна је чињеница да
највећи део топле воде потпуно неискоришћен отиче Јошаницом, иако Јошаничка Бања
има перспективу да буде велики здравствени и рекреативни центар. Другим речима, ово је
ваздушна бања без премца са надморском висином 550 m. Као највиша Бања у Србији, па
и у бившој Југославији, погодног положаја, лепе околине, близине Копаоника, лековитости
извора и брзих планинских река пуних пастрмки, она је подесна и за излетнички туризам.
У околини Бање постоји велики број пешачких стаза и стаза за планинарење, а из Бање се
могу организовати и излети до оближњих манастира Студенице, Граца, Павлице, Сопоћана
и Петрове цркве. Судбина туристичке будућности Јошаничке Бање, а и њене садашњости
зависи од свеукупног односа Копаоника и саме ибарске долине. Бања је предворје
Копаоника и таква она постаје центар за туристичко подручје рекреативно-спортског
карактера. Њен значај у границама транзитног туризма је у овом случају локалног обима.
Међутим, њен однос према Ибарској долини као саобраћајној комуникацији, превазилази
локалне перспективе. Она зато омогућава да се озбиљно гледа на њен туристички развитак
и урбанистичко обликовање, јер ће у перспективи Јошаничка Бања постати привредни
објекат ове врсте, који ће у извесној мери допринети туристичком развоју општине Рашка.
План даљег развоја Јошаничке Бање условљен је средствима потребним за улагање у
инфраструктуру (саобраћај, телекомуникације, хотеле и мотеле), као и за програме развоја
пратећих делатности. За озбиљнији развој потребна су улагања Републике Србије и
локалне самоуправе, мада се очекује и знатније улагање приватних инвеститора. Наду да
ће до озбиљнијег развоја ускоро и доћи, повећава и чињеница да је Република Србија у
свом плану развоја названим Двадесетједан пројекат за 21. век као један од пет пројеката
везаних за развој туристичке понуде сврстала Јошаничку Бању. Поред тога локална
самоуправа као један од носилаца развоја Бање и главни интересент њеног бржег развоја
завршила је урбанистички пројекат самог развоја чиме су се стекли услови за плански
развој.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

X Друштвени услови за развој туризма

Примери повременог и стихијског улагања у туристички развој најбоље се у

Јошаничкој Бањи огледају кроз запуштено стање прелепог и незавршеног хотела грађеног
крајем XX века. Друштвени фактори и туристичке структуре како у општини Рашка, тако и
у Јошаничкој Бањи, сигурно се морају много више ангажовати у организацији и
просперитету бање и њеном брзом изласку из деценијског мртвила. Градско насеље
Јошаничка Бања припада општини Рашка, и уједно представља локални центар са
седиштем месне заједнице којој гравитира седам села и засеока (Cрна глава, Мечкари,
Долови, Ђорђевићи, Раковац, Дрење и Шутановина). У насељу Јошаничка Бања има 360
домаћинстава са просечно 3,21 чланом по домаћинству. Из пописа 1948. године (1.175
становника), 1953. (1.342), 1961. (1.332), 1971. (1.391), 1981. (1.363), 1991. (1.296), као и
2002. године (1.154 становника), уочљив је пад броја становника Јошаничке Бање. По
последњем попису у насељу живи 576 мушкараца и 578 жена. Просечна старост
становништва у Јошаничкој Бањи износи 41 годину (код мушкараца 39,2 и 42,8 код жена) а
у насељу живи 929 пунолетних становника. У етничком саставу преовладава са 99,82%
становништво српске Националности. Интересантан је податак да се 23 особе (6,8%)
Јошаничке Бање баве хотелијерством и угоститељством и да су од тог броја 12 особе
женског пола. Градско насеље Јошаничка Бања се простире на 360 ha и по површини коју
заузима представља најпространије насеље општине Рашка, па стога не чуди врло мала
густина насељености од 32 становника по km².

Графикон 1. Промене броја становника Јошаничке Бање у периоду 1948-2002, Бојовић Г.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

По попису из 2002. године насеље Јошаничка Бања имало је становнике са

завршеним: основним образовањем 241 особу (129 мушкарца, 112 жена), средњим
образовањем 320 (194 муш., 136 жена), вишим 29 (17 муш., 12 жена) и високим 16 (9 муш.,
7 жена). По првим резултатима пописа 2011.год. Јошаничка бања има 1.096 становника.

Привредна активност у Јошаничкој Бањи црпи ресурсе средине у којој се налази,

тако да и ако не велика основ има у следећим носиоцима: породичне стругаре – занатске
радње за обраду дрвета Ђорђевић, Бекчић и Вељковић, д.о.о. „ММ Петрол“ у чијем је
власништву бензинска пумпа и хотел „Оаза“ у центру Јошаничке Бање, као и д.о.о. „Тодор
превоз“ услужно предузеће за превоз путника и транспорт робе.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Закључак

Неоспорна је чињеница да Србија поседује огроман потенцијал за развој

иунапређење бањског туризма. Међутим, могућности су знатно веће од садашњегстепена
развијености. Бање заједно са Београдом и другим већим градовима и даље ћебити водеће
туристичке дестинације наше земље. Позитивно је то, што на почетку 21.века, бележи се
постепен и благ пораст промета туриста, чији ће резултати коначнеуспешности зависити
од предузимања следећих активости: очување еколошко-туристичких потенцијала, јачање
материјалне основе туристичког привређивања,тржишна специјализација и боља
организација туристичке понуде, као и усвајањерегионалног концепта туристичког развоја.
У будућности потребно је израдитидугорочно стратегију развоја бањског туризма на
одрживим основама, засновану на одређеним иструментима, мерама,финансиској помоћи
државе и локалне инцијативе.
Из свега наведеног може се закључити да Јошаничка Бања има добар потенцијал за
развој туризма. Чињенице које иду у прилог овој бањи су: све веће засићење туриста
постојећим дестинацијама, све већа пажња која се придаје очувању животне средине и све
већа потражња за дестинацијама које као главни адут истичу очувану природу итд.
Ограничавајући фактори односе се на лоше одржавање и запуштеност прилазних путева,
недовољна обавештеност потенцијалних посетилаца о постојању једне такве дестинације,
као и питање да ли се Јошаничка бања уопште може назвати туристичком дестинацијом
узимајући у обзир непостојање смештајних и осталих угоститељских капацитета и
одговарајуће ифраструктуре уопште. Нестабилна политичка и економска ситуација у
земљи такође утиче на успоравање развоја оваквих подручја због недостатка финансијских
средстава и неповољне „климе“ за привлачење страних инвестиција.

Посматрајући неки будући период, ова бања би могла да пронађе своје место на
туристичкој мапи Србије. Потенцијала и природних ресурса не недостаје, али би се морао
уложити велики напор, финансијска средства, окупити велики број стручњака из
различитих области који би направили детаљан план развоја и тог плана се придржавали.
Имајући у виду примере у нашој земљи попут Врњачке Бање, Копаоникаи осталих
туристичких центара где се грешке из претходног периода понављају и основни ресурси
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

на којима туризам почива бивају деградирани, јасно је да се задатку активирања нове

дестинације мора приступити професионално и одговорно уз сарадњу локалних и
државних органа, стручњака из области туризма, заштите животне средине, економиста,
правника и многих других. Да се грешке не би понављале било би пожељно да се за
пример узимају успешне дестинације еко туризма из света и да се на основу анализе тих
примера дође до одређених идеја или решења.

Снаге и шансе (могућности) се односе на јачање људских ресурса (стручно

оспособљавање здравствено-туристичких радника и кадрова из области здравства и
угоститељства), институционално јачање постојећих организација, као и искоришћавање
имиџа града и општина, са бројним културно-историјским и природним наслеђем и
капацитетима за бањско-рекреативни туризам.

Слабости и опасности (претње) се своде на недовољно развијену саобраћајну

инфраструктуру и супраструктуру, застарелост превозних капацитета, низак ниво
квалитета смештајних капацитета, богату здравствено-туристичку понуду конкуренције, и
сл.

Пре свега да би се отклонили ти негативни утиција, потребно је понуду

бањскогтуризма, у овом случају у понуду Јошаничке Бање, диверсификовати
укључивањем садржаја који привлаче разноврснуклијантелу током целе године а нове
елемнте туристичког уређења бања уводитипостепено, упоредно са реновирањем старих,
као и далеко већу заступљеност основнихсмештајних капацитета.

40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

Литература
1. Бојовић, Г. (2012), Копаоник и бање у подгорини. Српско географско друштво.
Београд.

2. Батес Д. (1990): Саобраћај као фактор угрожавања природне средине на Копаонику.

Природа Копаоника-заштита и коришћење, зборник реферата, стр. 271-277.
Институт за туризам ПМФ-а, Београд.

3. Вукоичић Д. и Николић М., (2011): Туристички промет у бањама Србије.

Туристичко пословање, научно-стручни часопис Високе туристичке школе
струковних студија, број 7, Београд.

4. Дукић Д. (1977): Воде СР Србије. Српско Географско друштво, посебна издања,

књига 44, Београд.

5. Закон о Просторном плану Републике Србије. „Службени гласник РС“, бр. 13/96

6. Јовановић В. (1990): Развој туризма и заштита станишта дивљачи на Копаонику.

Природа Копаоника – заштита и коришћење, зборник реферата, стр. 253-259.
Институт за туризам ПМФ-а, Београд.

7. Марић Р. (1990): Однос туризма и других делатности у простору националног парка

Копаоник. Природа Копаоника-заштита и коришћење, зборник реферата, стр. 263-
271. Институт за туризам ПМФ-а, Београд.

8. Марковић Ј. (1980): Регионална географија СФР Југославије, Грађевинска књига,

Београд.

9. Миловановић Б. (1976): Извештај о основним хидрогеолошким истраживањим

термоминералних вода у подручју Куршумлије. Геозавод Београд, Институт за
хидрогеолошка и геотехничка истраживања, Београд.

10. Обрадовић Љ. (1990): Развој сеоског туризма и заштита природе на Копаонику.

Природа Копаоника-заштита и коришћење, зборник реферата, стр. 335-339.
Институт за туризам ПМФ-а, Београд.
40
 Туристичка валоризација Јошаничке Бање

11. Попеску, Ј., (1995): Управљање развојем туризма. Туристичко пословање, бр.1/95,
Београд.
12. Протић, Д.. (1995): Минералне и термалне воде Србије, Геоинститут, Београд.

13. Ромелић, Ј., Томић, П., (2001), Утицај туристичких кретања на материјалну базу
туризма у Србији, Туризам, ПМФ, Департман за Географију, Туризам и
Хотелијерство, Нови Сад.
14. Ромелић, Ј., Томка, Д., (1996), Туристички потенацијали Србије, Зборник радова:
Туристички потенцијали Југославије, Институт за Географију, Нови Сад.

15. Ракићевић Т., (1985), Физичко-географски услови и ограничења коришћења и

организације простора Копаоника. Институт за просторно планирање Одсека за
географију и просторно планирање ПМФ-а, Београд.

16. Ракићевић Т., (1980), Климатско рејонизирање СР Србије. Зборник радова

Географског института ПМФ, св. XXVII Београд.

17. Смајлагић Ј., (1995), Клима Копаоника. РХМЗ Србије, Београд.

18. Стаменковић С., (2002), Географска енциклопедија насеља Србије. Арена, Београд.

19. Стратегија туризма Републике Србије, (2006), Други извештај, Стратешки

маркетинг план. Економски факултет, Београд,.

20. Томка Д. (1998): Култура кроз простор, време и туризам. ПМФ, Институт за
географију, Нови Сад.

21. http://josanickabanja.rs/josanicka-banja/o-josanickoj-banji
22. www.npkopaonik.com
40