LOGISTIKA - orjentaciona pitanja

1. ta je poslovna logistika, ta je predmet logistike kao

nauke, ta je predmet logistike kao poslovne
funkcije? ....13, 14
1. a/ Poslovna logistika predstavlja ekonomsku disciplinu koja
prouava tokove i transformacije ekonomskog sadraja u okviru
preduzea.
b/ Proces reprodukcije za koju je neophodno obezbediti
nesmetan tok od identifikovanja potreba potroaa do momenta
zadovoljenja potreba.
c/ Kao poslovna funkcija polslovna logistika predstavlja skup svih
aktivnosti u preduzeu koje podravaju izvravanje njegovog
osnovnog zadatka - proizvodnja ili pruanje usluga i
omoguavanje ciklusa reprodukcije.
2. ta je cilj poslovne politike?
Cilj PL se sastoji u poveanju efikasnosti poslovanja putem
ubrzanja cirkulacije angaovanih sredstava.
3. Kojim merama se ostvaruje cilj poslovne politike?
-skraivanje prosenog vremena angaovanja /spreavanjem
kvarova na mainama i ureajima, primenom metode brze
zamene alata, proizvodnjom za poznatog kupca, stimulacijom
kupaca da bre plaaju raune/
-smanjivanja prosene sume angaovanih sredstava /
smanjivanjem visine prosenih zaliha, smanjivanjem zaliha
neprodate robr, izbor pouzdanih dobavljaa, rasprodaja
demodirane robe .../
4. Navedite nadlenost i odgovornost poslovne
logistike? ...17
Poslovna politika je nadlena i odgovorna za:

1. pripremu sredstava za proizvodnju u tano potrebnoj koliini i

kvalitetu, dopremu na pravo mesto u ppravom trenutku;
2. za konstituisanje odgovarajueg toka informacija, poev od
informacija sadranih u zakljunici, preko dokumenata koji prate
tokove materijala u preduzeu sve do informacija sadranih u
dostavnicama koje prate robu;
3. praenje transformacije ekonomskih sadraja, odnosno za
praenje procesa stvaranja vrednosti gotovih proizvoda, i
4. takvo upravljanje tokovima materijala, informacija i vrednosti,
koje e oberzbediti optimalno usklaivanje parcijalnih ciljeva
nabavke, proizvodnje i prodaje sa novanim tokovima, s jedne, i
ciljevima preduzea, s druge strane.
5. Navedite zadatke PL kao nauke. Navedite zadatke PL kao
funkcije.
Zadaci poslovne logistike:...18
1. Identifikacija i praenje kretanja elemenata ciklusa
reprodukcije,
2. istraivanje i analiza tokova sa stanovita ciljeva preduzea
3. Uoptavanje zakonitosti i principa odvijanja tokova;
4. Definisanje modela, metoda i tehnika rada;
5. Evaluacija rezultata primene modela, metoda i tehnika rada
Zadaci poslovne logistike kao specifine poslovne
funkcije:...19
1. snabdevanje radnih mesta sasvim iniocima neophodnim za
izvravnanje radnog zadatka
2. efikasno korienje faktora"vreme"
3. unapreenje efikasnosri poslovanja pomou logistikih modela,
metoda i tehnika rada
4. praenje i analiza podobnosti primenjenih metoda, modela i
tehnika rada

5. povratni uticaj na dalji razvoj logistike kao nauke

6. Navedite mere za poveanje uspenosti poslovanja sa
stanovita logistikog koncepta proizvodnje ...21
- snienje trokova poslovanje koje proizilazi iz smanjenja
prosene sume angaovanih sredstava i optimiranje logistikih
trokova, i
- poveanjem obima prodaje, zahvaljui prednostima koje prua
logistiki servis.
7. Koje aktivnosi spadaju u funkciju PL? ne znam

8. Kako poslovna logistika utie na dinamiku trokova

poslovanja?....24
Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti
smanjivanja trokova poslovanja neophodno je: 1. kontinuirano
praenje dinamike primarnih i sekundarnih logistikih trokova,
2. optimiranje trokova itavog logistikog sistema
Osnovni zadaci logistike jesu skraenje radnog vremena i
smanjenja trokova u procesu ostvarivanja ciljeva preduzea. Da
bi se ostvarile utede na materijalnim trokovima, neophodno je:
-sistemski usavravati organizaciju funkcije logistike;
-konstituisati informacioni sistem, odnosno koristiti automatsku
pbradu podataka, kao neophodnu podrku funkciji logistike, i
-primenjivati odgovarajui logistiki instrumentarij
9. Navedite karakteristike logistikog koncepta poslovanja
i objasnite ih ...27
Najznaajnije karakteristike logikog koncepta poslovanja su:
kooperativnost
fleksibilnost
inovativnost

Kooperativnost je karakteristika logistikog koncepta poslovanja

uslovljena specifinou logistike kao poslovne funkcije. U odnosu
na klasine poslovne funkcije, za koncept poslovne logistike je
dominantna horizontalana dimenzija - logistika -informacijefinansije -kadrovi.
Fleksibilnost poslovne logistike podrazumeva dobro poznavanje
potreba kupaca, proizvodnju malih serija, brzu i jeftinu izmenu
alata, univerzalno obuene radnike i timski rad na pripremi
donoenja odluka.
Inovativnost je uslovljena potrebom da svi nosioci aktivnosti u
oblasti poslovne logistike budu ukljueni u kontinuirani proces
inovacije znanja.
10. ta je sistem, ta ini strukturu sistema, Navedite
kriterijume koji slue za klasifikaciju sistema, nabedite
vrste sisitema sa stanovita karakteristika
elemenata ...37,37,39,40
1. Sistem predstavlja skup meusobno povezanih delova i to skup
koji je mogue razgraniiti u odnosu na njegovo okruenje.
2. strukturu sistema ine: delovi sistema; i odnosi meu delovina
3. kriterijumi - klasifikacija sistema se vri sa stanovita njihove
prirode, njihove promenljivosti, njihove determinisanosti,
kompleksnosti, nastanka i vrsta elemenata u sistemu. Osnovni
kriterijum - njihov nastanak /prirodni i vetaki/ i vrste elemenata.
4. vrste sistema sa stanovita elemenata: instrumentalni,
socijalni, tehniki, sociotehniki

11.ta je konstitucija sistema, u emu se sastoji

funkcionisanje sistema, navedite instrumente
funkcionisanja, ta predstavlja osnovu funkcionisanja
sistema ..44,45
1. konstitucija sistema - predstavlja sliku statikog ustrojstva
sistema

2.funkcionisanje sistema se pokree i regulie pomou: planiranja, - kontrole ostvarivanja planiranih zadataka, - donoenja
odluka o prevazilaenju
3. instrumenti funkcionisanja - planiranje, kontrola ostvarivanja
planiranih zadataka, donoenje odluka o prevazilaenju
odstupanja izmeu planiranih i ostvarenih ciljeva.
4. osnov funkcionisanja - zadaci, ljudi, sredstva za rad, informacije
12. ta ini organizacionu strukturu preduzea, od ega
zavisi izbor metoda organizacije strukture? ...52
... Organizaciona struktura preduzea je sistem, dugorono
projektovanih i formalno sankcionisanih (aktima preduzea), veza
i odnosa izmedju elemenata u organizaciji preduzea. To ne znai
da je jednom postavljeni model organizacione strukture preduzea
trajan. On se menja shodno promenama u samom preduzeu i/ili
okruenju.o preduzee se organizaciono strukturie u zavisnosti
od faktora a to su starost i veliina preduzea, tehniki sistem,
sredina, vlasnitvo, kultura, tradicija i socijalni ambijent.
Koji e se metod koristiti prilikom organizovanja struktur
preduzea zavisi od toga da li se radi o konstituisanju novog
preduzea, odnosno njegovog proirenja ili se radi o reorganzaciji
postojeeg, odnosno nekog od njegovih delova.
13. ta je radno mesto, koji su elementi radnog mesta,
kako se dele radna mesta prema prirodi zadatka koji se na
njima obavlja? ...63
1. Radno mesto predstavlja element organizacione strukture
preduzea
2. elementi - svako radno mesto se sastoji od materijalnih i
nematerijalnih komponenti matrijalne = radnik, sredstvo za rad,
energija, prostor; nematerijalne = zadatak, nadlenost,
odgovornost
3. podela - polazei od prirode zadataka koji se obavljaju na
jednom mest, razlikujemo
-radna mesta neposrednih izvrilaca pojedinanih zadataka

-radna mesta rukovodilaca

14. ta je instanca, kakve mogu biti instance po svom
sastavu? ...65
Radna mesta rukovodilaca se nazivaju i instance. Organizuju
se na razliitim nivoima. Prvi , najvii nivo su strateki menaderi
koji nose odgovornost za poslovanje i razvoj itavog preduzea;
Na srednjem nivou su taktiki menaderi iji su nosioci odgovorni
za poslovanje i razvoj pojedinih delova preduzea; i Na donjem
nivou se organizuje operativni mrnadment iji su nosioci
odgovorni za informacione i materijalne procese u preduzeu
15.Navedite osnovne oblike organizacione strukture. Za
svaki oblik osnovne karakteristike, prednost i slabos
ti...66,....74
osnovni oblici organizacione srtukture preduzea
1. linijska struktura - kljuna karakteristika -jedinstvo celokupne
funkcije rukovoenja, jedinstvo recepcije naloga, odsustvo
specijalizacije rukovodoeg kadra, "linija" predstavlja kanal za
protok i silaznih i uzlaznih naloga, sklonost ka razvoju autarhinih
tendencija; prednosti - transdisciplinarnost u donoenju odluka,
jasno razgranienja nadlenosti i odgovornosti, pojednostavljuje
koordinaciju i kontrolu,podstie napredovanje saradnika; slabosti:nemogunost specijalizacije rukovodeeg kadra, dugotrajnost
ciklusa informisanja, tendencija ka birokratizaciji, proptereenost
instanci, destimulativnost u odnosu na uinak.
2. linijsko-tapska struktura -karakteristike - jedinstvo
rukovoenja, unapreenje kvaliteta pripreme odluka, razgraniena
struna od naredbodavne funkcije. Prednosti -korienje
specijalistikih znanja, rastereuje instance, proiruje dijapazon
znanja. Slabosti -razdvajanje strunog autoriteta i odgovornosti,
prikrivanje slabosti organizacije konstituisanjem tabova, opasnost
birokratizacije.
3. funkcionalna str. - karak.specijalizacija rukovodilaca,
neposredna komunikacija, viestruka podreenost saradnika.
Prednosti -podudarnost strune i naredbodavne nadlenosti,
unapreenje strunosti odluivanja, debirokratizacija, mogunost

napredovanja. Slabosti -razgranienje nadlenosri i odgovornosti,

nesigurnost u odnosima izmeu rukovodilaca i saradnika,,
komlikovana struktura komunikacija i koordinaije, parcijalni pristup
izvravanju kolektivnih zadataka, mogunost preuzimanja tue
nadlenosti.
4. matina str. Karak. -specijalizacija po vertikalnoj i
horizontalnoj liniji, ravnopravnost i ukrtanje po vertikalnoj i
horizontalnoj liniji, kooperacija rukovodilaca po horizonalnoj i
vertikalnojliniji. Prednosti -optimalno odluivanje u okviru timske
saradnje, razgranienje nadlenosti i odgovornosti po vertikalnoj i
horizontalnoj liniji,jednostavna koordinacija. Slabosti razgranienje
nadlenosti i odgovornosti zahteva mnogo truda, utvrivanje
odgovornosti komplikovano, komunikacija zahteva dosta vremena,
opasnost od profesionalne surevnjivosti
5. tenzor struktura - ( multinacionalne kompanije) Karakt.
viedimenzionalnost, marketinka orjentacija, komplikovanost,
ravnopravnost svih dimenzija, ukrtanje nadlenosti i
odgovornosti, timsko odluivanje Prednosti-efikasnost, bolja
orjentacija prma tritu, bolje korienje specijalizovanih kadrova.
Slabosti -nepreglednost org. struktur, problemi u koordinaciji,
tekoe u razgranienju nadlenosti i odgovornosti, tekoe u
timskom radu
5.divizionalna struktura -Karakteristike - nastala je pod
uticajem porasta komleksnosti okruena i veliine preduzea.
Manifestuje se u deobi preduzea na poslovne oblasti,
organizovane u kolone ili divizije. Kao kriterijum slue proizvodi,
grupe proizvoda, grupe kupaca ili trini regioni. Prednosti
-rastereenje top menadera, zainteresovanost za efikasno
poslovanje, profitna orjentacija, pojednostavljenje koordinacije.
Slabosti - nedovoljna prilagodljivost, birokratizcija, tekoe u
razgranienju nadlenosti.

16. Koji se instrumenti koriste za transformaciju teorijske

u praktinu organizacionu strukturu? ...74
Da bi se teorijski definisala organizaciona struktura transformisala
u praksu preduzea, koriste se sledei instrumenti: 1. organigram

preduzea, 2. opis radnih mesta, 3. plan popunjavanja radnih

mesta, 4. dijagram funkcija

17.U emu se sastoji organizacija funkcionisanja

preduzea,koji su aspekti dominantni pri organizovanju
funkcionisanja,kako se zovu delovi poslovnog procesa,
kako se dele operacije sa stanovita njihovog karaktera,
navedite vidove proizvodnje, navedite sisteme
proizvodnje, na osnovu kog kriterijuma se definiu vidovi a
na osnovu kog sistemi proizvodnje ...80
Organizaciojom strukture preduzea se obezbeuju organizacioni
preduslovi za poetak rada. Da bi organizacija ostvarila svoj cilj,
mora se definisati i dinamika meuzavisnost elemenata sistema,
odnosno regulisati poslovne procese. Ovo se postie organizacijom
funkcionisanja. Ona se sastoji u regulaciji tokova poslovnih
procesa gde dominiraju vremenski i prostorni aspekti poslovanja.
Svaki poslovni se sastoji od niza operacija koje mogu imati
intelektualni ili materijalni karakter. Razlikuju se tri vida
proizvodnje: 1. masovna / proizvodi se samo jedna vrsta
proizvoda/; serijska /proizvodi se vie homogenih grupa proiz./ i
pojedinana / za svaki pojedini proizvod se vri posebna
priprema/. Postoje dva sistema proizvodnje: linijska i smaknuta
proizvodnja.
18. ta je zadatak a ta cilj organizacije funkcionisanja?

19. ta je pravilnik za organizaciju preduze,ta je zadatak

ovog pravilnika,koje delove sadri pravilnik, ta treba da
sadre pojedini delovi pravilnika? 107,108
Pravilnik za organizaciju predstavlja sistematizovanu i preglednu
zbirku svih organizacionih pravila u jednom preduzeu izloenih
kako deskriptivno tako i ematski. Njegov zadatak je da sve
zaposlene u preduzeu na jednostavan i brz nain informie o
pravilima i propisima kojima se regulie organizacija a
strunjacima prui osnovu za usklaivanje organizacionih
promena sa celinom.

Delovi pravilnika:
1. opti deo / izloeni su ciljevi, osnove poslovne politike i
generalni principi organizacije/;
2.organizacija strukture / sadri organigrampreduzea, opise
radnih mesta, raspored radnika, grafikon funkcija, podelu
nadlenosti.../
3. organizacija funkcionisanja /sadri opise poslovnih procesa
tj. uputstvo za rad opise postupaka, radno vreme, godinji
odmori, korienje sl. automobila .../
4. prilog/ sadri sistem numeracije, sadraj obrazaca, uslove
prodaje i ekspedicije, plan puteva, tloct preduzea .../
20. U emu se sastoji logistiki kontroling,koji su osnovni
oblici logistikog kontrolinga? 119
Kontroling se moe definisati kao savremeni koncept upravljanja
preduzeem koji obuhvata planiranje, informisanje, analizu,
kontrolu i upravljanje. Moe biti: operativni,strateki, kontroling sa
institucionalnog stanovitva,, kontroling sa funkcionalnog
stanovita, centralni kontroling, podkontroling, ciljni kontroling,
sistemski i interni kontroling.
21. Navedite osnovne zadatke logistikog kontrolinga?122
1. Razvoj logistikog informacionog sistema, 2. priprema podataka
za logistiki informacioni sistem, 3. uestvovanje u planiranju
logistike, 4. logistika kontrola, 4. posebni zadaci.
22. Mesto logistikog kontrolinga u organizacionoj
strukturi?125
Ne postoje opta pravila za ukljuivanje kontrolinga u
organizacionu strukturu preduzea ali se svi slau da ga treba
svrstati kao deo sistema upravljanja. Sporno je pitanja instaliranje
kontrolinga kao linijskog mesta ili taba, centralizovane ili
decentralizovane funkcije.

23.Navedite inioce od kojih zavisi konstituisanje poslovne

logistike u preduzeu 150
Logistike aktivnosti se odvijanju u svakom organizacionom
sistemu i to su, pre svega, nabavka, skladitenje, odravanje
zaliha, transport i distribucija, koje imaju izuzetan znaaj za
opstanak i razvoj preduzea. inioci od kojih zavisi konstituisanje
poslovne logistike su:
1. Karakteristike preduzea /veliina, broj kupaca, visina ukupnog
prihoda.../2. vrsta delatnosti kojom se preduzee bavi /
proizvodnja, trgovina, usluge/ 3. karakteristike postojee
organizacione struktur /linijska, funkcionalna, matrina,
divizionalna,tenzor/ 4. kompetetnost rukovodeeg kadra 5.
karakteristike trita 6. karakteristike proizvoda 7. znaaj
pojedinih logistikih aktivnosti

24. Opiite centralizovanu i decentralizovanu organizaciju

logistikih aktivnosti upreduzeu 152
Logistike aktivnosti u preduzeu se mogu organizovati
centralizovano i decentralizovano. Centralizovane se organizuju u
okviru posebne logistike funkcije a decentralizovane ostaju u
sastavu osnovnih funkcija.
25. Opiite postupak organizovanja poslovne logistike u
malom preduzeu 163
Mala preduzea koja nemaju formalnu organizacionu struktur,
poslovnu logistiku pridodaju nekom od ve postojeih radnih
mesta. U ovom sluaju je bitno da se izvri precizno razgranienje
nadlenosti i odgovornosti za nesmetano odvijanje protoka
materijala, energije i informacija, posmatrajui ciklus reprodukcije
u celini
26. Koja tehnika organizacije funkcionisanja se obino
primenjuje pri projektovanju organizacije poslovne
logistike, opiite faze projektovanja 160
Postupak organizovanja funkcije poslovne logistike bitno zavisi od
od toga da li se radi o velikom ili malom preduzeu. Kod velikih

dalje zavisi da li je u pitanju postojee ili novoosnovano.

Reorganizacija se sprovoi u tri faze : pripremnu, fazu projektovanja
i fazu realizacije.

27. Definiite pojam nabavke, koje aktivnosti obuhvata

nabavka u klasinom smislu, a koje nabavka u
savremenom, tj. irokom smislu te rei. Definiite pojam
logistike nabavke, navedite zadatke nabavke, 171, 172
Da bi preduzee moglo da ostvari svoje ciljeve mora da obezbedi
sredstva za proizvodnju preko nabavke. Nabavka se , u klasinom
smislu, sastoji u kupovini i preuzimanju sredstava za proizvodnju
koja su neophodna za rad prduzea. U savremenom smislu,
nabavka obuhvata:
1. istraivanje trita nabavke 2.
komparativnu analizu ponude 3. izbor najpovoljnijeg dobavljaa,
4. ugovaranje kupoprodaje, 5. nabavku u uem smislu 6. pripremu
sredstava za proiuvodnju, kadrova i finansijskih sredstava.
Logistika nabavke se moe definisati kao skup aktivnosti,
ija je svrha kontinuirano i ekonomino snabdevanje
proizvodnje svim potrebnim resursima. Zadaci nabavke su da
obezbedi informacije o stanju i tendencijama na tritu, o stanju
zaliha, da uskladi nabavku sa planiranom proizvodnjom, obezbedi
optimalne zalihe, minimira trokove, efikasno kontrolie
nabavljene koliine i kvalitet, neguje dobre odnose sa
dobavljaima, zbrinjava otpatke...
28.Definiite pojam zaliha, navedite zadatke zaliha, koje
su dve grupe metoda za izraunavanje potreba 173
Za obezbeenje kontinuiteta procesa proizvodnje, neophodne su
manje ili vee zalihe. Zadatak zaliha je da kvalitativno,
kvantitativno i vremenski osigura potrebe preduzea za
sirovinama , materijalom, delovima i sklopovima, odnosno
obezbedi njihovu visinu i dinamiku. Dve su metode za
izraunavanje potreba: 1. Deterministika / polazi od plana
proizvodnje zasnovanog na planu prodaje/ i 2. stohastikom /
stvarna proizvodna potrpnja u proteklim planskim intervalima/
29. Srednja apsolutna greka i kontrolni signal - zadaci
180

Srednja apsolutna greka prognoze se izraunava tako to se

utvrde apsolutna odstupanja stvarnih potreba od proseka
planiranih a ona se izrauna prosek zbira svih apsolutnih
odstupanja po formuli _______________ strana 180
Ako se suma greaka, tj. odstupanja stvarnih od planiranih veliina
stavi u odnos sa srednom apsolutnom grekom, dobija se tzv.
kontrolni signal. Za njega treba utvrditi odgovarajuu toleranciju
u kojoj on moe da se kree. Pree li odreenu granicu, treba
izvriti korekcije.
30. Normativi zaliha - pojam i vrste. Definiite minimalnu,
standardnu, signalnu, optimalnu i maksimalnu zalihu 181
Zalihe se moraju odravati na onom nivou koji istovremeno
obezbeuje kontinuitet i ekonomino, odnosno rentabilno
poslovanje. Zahtevi se zadovoljavaju utvrivanjem normativa
zaliha. Normativ zaliha se utvruje za minimalne, sigurnosne,
signalne, optimalne i maksimalne zalihe. Minimalne predstavljaju najmanju moguu koliinu zaliha koja je u stanju da
obezbedi kontinuitet proizvodnje, odnosno kupaca; Sigurnosne
-ukupna koliina zaliha radi pokria rizika poveane potronje;
Signalne - predstavlja onu koliinu zaliha kad treba izdati nalog
za nabavku novih koliina; Optimalna - imaju zadatak da
omogue ekonomino, nabavno i skladino poslovanje;
Maksimalne -najvea zaliha koja jo uvek ima ekonomsko
opravdanje
31. Klizni postupak utvrivanja koliine nabavke- zadaci
208
Klizni postupak utvrivanja koliine nabavke se zasniva na
Adlerovoj formuli prema kojoj se na istom mestu izjenaavaju
minimalni ukupni trokovi i minimalni trokovi po jedinici
predmeta rada. Zadaci: u okviru sprovoenja kliznog postupka,
utvrivanje koliine nabavke je odreivanje intervala porudbine
kod koje su trokovi po jedinici proizvoda najnii, Odluka o nabavci
se donosi za one koliine koje imaju najmanje trokove.
32. Definiite pojam skladita i objasnite njegovu ulogu u
odvijanju materijalnih tokova u preduzeu, navedite
najvanije zadatke skladita, koji se problemi vezani za

skladite i skladino poslovanje reavaju pomou

logistikih metoda 230
Prostor koji slui za zatitu, uvanje i raniranje zaliha u skladu sa
zahtevima dopreme i otpreme, naziva se skladite. Zadaci obezbeuje kontinuitet proizvodnje i snabdevanje potroaa; uva i titi robu od oteenja i gubitka; - poboljava upotrebne
karakteristike proizvoda /dozrevanje voa/; - obezbeuje
ekonominost nabavke. Uspenost zavisi od lokacije skladita,
kapaciteta, tehnologije i organizacije. Problemi - skladita
su"spavonice kapitala", mesto na kome se dri nekurentna
roba,nepotrebne sirovine, neupotrebljiva sredstva za rad,../

33. Definiite optimalnu lokaciju skladita, navedite

kljune inioce optimalne lokacije skladite 232
Lokacija skladita utie na uspenost poslovanja preko trokova
koje prouzrokuje transport. Ukoliko je stvarna lokacija skladita
blia optimalnoj, utoliko e trokovi transporta zaliha biti manji a
ekonominost vea. Problem se reava: 1. odreivanjem
optimalne lokacije skladita u krugu preduzea, i 2. odreivanje
optimalnog rasporeda robe u samom skladitu.

34. Izbor optimalne lokacije skladita 232

Proizvodnim preduzeima je skladite potrebno za uvanje zaliha
predmeta rada, poluproizvoda i gotovih proizvoda, i rezervnih
delova a trgovinskim preduzeima skladite nabavljene robe.
Svako kretanje roba prouzrokuje trokove. Zato je neophodno ovo
kretanje svesti na minimum. Skladite predmeta rada mora biti
to blie poetku tehnolokog procesa, priruna skladita
poluproizvoda radnim mestima, skladita rezervnih delova u
proizvodnim pogonima, a skladite gotove robe to blie zavretku
tehnolokog procesa.
35.Definiite tehnologiju skladitenja, ime je uslovljen
izbor tehnologije skladitenja, navedite najznaajnije

kriterijume za klasifikaciju skladita, kao i vrste skladita

prema tim kriterijumima 251
Pod tehnologijom skladitenja se podrazumevaju standardizovane
procedure manipulacije i kretanja materijalnim dobara u okviru
skadita.
kriterijum
Mesto skladita u ciklusu
reprodukcije

Vrsta robe

Vrsta graevinskog objekta

Vrsta skladita
a) ulazna skladita ili skl. sirovina i
materijala
b)meuskladita ili skladita
poluproizvoda
c) izlazna ulu skladuta gotove robe
a)skladita komadne robe
b) skladita robe u rasutom stanju
c)skladita robe u tenom stanju
d) skladita robe u gasovitom stanju
a) otvorena skladita
b)poluotvorena ili natkrivena skladita
c) zatvorena skladita
d) spscijalna skladita

36. Kapacitet skladita -odreivanje bruto zapremine

skladita242,246
Pod kapacitetom skladita se podrazumeva sposobnost skladita
da u odreenom vremenskom intervalu prihvati, sauva, pripremi
za isporuku i isporui odgovarajuu koliinu robe.. Kapacitet je
uslovljen zapreminom i tehnologijom skladitenja. Bruto
zapremina se odreuje pomou:1.izraunavanja neto povrine; 2.
bruto povrine , 3. bruto visine i4. mnoenjem bruto povrine i
bruto visine.
37. Definiite pakovanje, navedite i objasnite funkciju
pakovanja, navedite zadatke pakovanja u funkciji
logistike246
Pod pakovanjem se podrazumeva omot u koji se stavlja roba da bi
se zatitila od oteenja i to je ambalaa. Pod pakovanjem se

podrazumeva i proces stavljanja odgovarajueg omota oko robe.

Pakovanje ima sledee funkcije: (1) proizvodnu, (2)msrketingfunkciju, (3) upotrebnu i(4) logistiku funkciju. Pod logistikom
funkcijom pakovanja se podrazumeva uloga koja omoguava i
pospeuje logistike procese u preduzeu pa ima zadatak da:
zatiti proizvod, olaka skladitenje, transport, manipulisanje i
prui informacije za normalno odvijanje logistikih procesa
38. ta je logistika jedinica,koji je njen znaaj za odvijanje
logistikog procesa u preduzeu, navedite vrste logistikih
jedinica, objasnite znaaj standardizacije logistikih
jedinica, koje su najznaajnije standardizovane logistike
jedinice 267
Pod logistikom jedinicom se podrazumeva ona koliina robe koja
omoguuje najefikasniji protok robe u logistikom lancu.Poto su
pojedini segmenti logistikog procesa meuzavisni, idealno bi bilo
da se deginie ista logistika jedinica. : robna , manipulativna
ili transportna jedinica. Najznaajnije standardizovane
logistike jedinice su palete i kontejneri.

39. Definiite pojam transporta, iz ega se sastoji

transport, koje su vrste transporta, razgraniite unutra
nji od spoljnjeg transporta, koje aktivnosti sainjavaju
proces transporta 278
Pod transportom se podrazumeva svako prenoenje materije i ljudi
sa jednog na drugo mesto pomou nekog tehnikog, transportnog
sredstva. Transport omoguava materijalne tokove i cirkulaciju
radne snage. Sastoji se od:- objekta koji se prenosi,-tehnikog
sredstava,- procesa prenosa, odnosa prevoza.Moe biti spoljni i
unutranji. Spoljni transport povezuje delove jednog preduzea
ako su oniudaljeni, dislocirani. Unutranji transport povezuje
delove preduzea koji se nalaze na istoj mikrolokaciji, u istom
fabrikom krugu. Transport ima 3 aktivnosti . utovar, prevoz
istovar, odnosno pretovar.

40. Navedite zadatke unutranjeg transporta, koji uslovi

treba da budu ispunjeni da bi transport mogao izvriti
svoje zadatke 279
Unutranji transport ima dva zadatka: 1. povezivanje spoljnjeg i
unutranjeg transporta na nain koji omoguava nesmetan protok
materijala i roba; 2. dostava materijala, odnosno robe u
neoteenom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najnie
trokova prevoza.Za izvrenje navedenih zadataka transport mora
biti tehniki i organizaciono osposobljen.
41. Kako transport utie na poslovanje preduzea, koliki je
uticaj transporta na trokove poslovanja, vreme vezivanja
sredstava i na broj zaposlenih radnika u preduzeu 280
Transport je uslov funkcionisanja i uspenosti preduzea.Njegov
uticaj se posmatra kroz:Uee rokova transporta - Unutranji
transport omoguava odvijanje materijalnih tokova u preduzeu
ali istovremeno proizvodi relativno visoke trokove poslovanja kao
to su: trokovi rada osoblja, pogonske energije, tekueg i
investicionog odravanja, amortizacije, Uee vremena koje
predmeti rada provedu u transportu u duini ciklusa reprodukcije
-Vreme transporta - od ukupnog vremena proizvodnje, najvie
vremena otpada na unutranji transport. Duina tog vremena
zavisi od vrste proizvodnje, stepena mehanizacije i automatizacije,
organizacije protoka materijala. Uee radnika koji obavljaju
aktivnosti u okviru transporta u odnosu na ukupan broj zaposlenih
-Broj radnika -transport zahteva angaovanje relativno velikog
broja radnika
42. ime je odreena tehnologija transporta, navedite
kriterijume za klasifikaciju razliitih vrsta transporta,
navedite sve vrste transporta 281
Pod tehnologijom unutranjeg transporta se podrazumevaju
standardizovane procedure utovara,prevoza,pretovara i istovara
materijalnih dobara u okviru preduzea. Ove procedure su
predodreene: vrstom transporta, transportnom tehnikom i
sistemom pretovara. Kriterijumi za klasifikaciju transporta: 1.
vezanost transportnog sredstva za liniju kretanja , /a) vezanost
za liniju =tu spada transport po inama, beskrajne tekue trake,

visei transporteri, dizalice, liftovi, kose ravni, oluci i

cevovodi;b)delimina vezanost za liniju = dizalice,okretni i
mostovski kran, regalni viljukari, translatori; c) tr. sredstva koja
nisu vezana za liniju kretanja = kolica, skladini viljukari, granici./
2. kontinuitet transportnog procesa, / podela = kontinuirani i
diskontinuirani transport. 3. poloaj transporta u odnosu na pod
proizvodnog pogona /podela na transport po podu, ispod poda i
iznad poda/ i 4. nain upravljanja transportnim sredstvima/ prema
principu unifikacije i principu kompatibilnosti./
43. kakva je funkcija pretovara, pomou kojih tehnikih
sredstava se odvija pretovar, koji su podaci potrebni za
dimenzioniranje i strukturiranje pretovara288
Pod pretovarom se podrazumeva premetanje dobara sa jednih na
druga transportna sredstva, kao i sa transportnih sredstava na :
sredstva za skladitenje /viljukari, translatori/,radna mesta na
kojima se obavlja proces proizvodnje, odnosno stvara nova
vrednost, mesta odreena za skldaditenje tih dobara i obrnuto.
Podaci potrebni za dimenzioniranje i strukturiranje pretovara su:
koliina i distribucija frekvencije dobara, fizike karakteristike
dobara, vrsta i i dimenzije transportnih jedinica,vrsta transporta
koja prethodi i sledi nakon pretovara, poloaj i organizacija
pretovara, tehnike karakteristike, vremenski normativi

44. Definiite logistiku povrata, kojim pitanjem se bavi

logistika povrata, naverdite zazloge zbog kojih se sve vie
panje poklanja logistici povrata307
U najirem smislu logistika povrata se odnosi na sve operacije
vezane za ponovnu upotrebu proizvoda i materijala, da bi se reio
problem proizvodnog otpada. Kljuna podruja su recikliranje,
povrat novih i upotrebljenih proizvoda od strane potroaa, kao i
povrat preraenih proizvoda od potroaa. Logistika povrata se
odnosi na sve logistike aktivnosti vezane za sakupljanje,
rastavljanje i obradu korienih proizvoda, delova ili materijala u
cilju osiguravanje odrive obnove.

45. Navedite faktore koji potstiu povratne tokove,

navedite i objasnite koji su razlozi primalaca, a koji
poiljaoca povratnih tokova 308
Postoje dva tipa relevantnih faktora koji potstiu povratnr tokove:
faktori koji potstiu kompanije da u svoje poslovanje uvedu i
sistem povratne logistike - /razlozi primalaca povratnih tokova/ i
faktori koji postiu uesnike lanca snabdevanja da vrate proizvod
-/razlozi poiljalaca povratnih tokova/. Razlozi primalaca su:
ekonomski razlozi, zakonske obaveze i drutvena odgovornost;
razlozi poiljalaca povratnih tokova: proizvodi se vraaju ili zato
to ne funkcioniu na pravi nain ili zato to oni ili njihove funkcije
nisu vie potrebni.
46. Navedite i objasnite aktivnosti logistike
povrata,objasnite piramidalni prikaz obnavljanja vraenih
proizvoda 311,312
Proces logistike povrata obuhvata sledee aktivnosti: prikupljanje
proizvoda, inspekcija i testiranje prikupljenih proizvoda, sortiranje
proizvoda, obnavljanje proizvoda i distribucija. Piramidalni prikaz:
DIREKTNO OBNAVLJANJE /ponovna prodaja, ponovno korienje,
redistribucija/ PROCESNO OBNAVLJANJE /popravka, dogradnja,
ponovna proizvodnja, obnova/ reciklaa - spaljivanje -deponija.
Kada se proizvod dopremi kroz proces logistike povrata, prema
njegovom trenutnom stanju vri se izbor daljeg postupanja,
odnosno obnavljanja idui od vrha ka dnu piramide pri emu je
odlaganje na deponiju poslednja mogunost.

47. Navedite i objasnite mogunosti obnavljanja

proizvoda, koraci procesa recikliranja, koji se materijali
mogu reciklirati i na koji nain, objasnite organizacionu
strukturu sistema logistike povrata 313
Postoji 5 razliitih mogunosti obnavljanja proizvoda: direktna
ponovna upotreba, popravka, nadogradnja, ponovna proizvodnja i
recikliranje. Reciklaa predstavlja proces izdvajanja materijala iz
otpada i njegova priprema za ponovnu upotrebu. Koraci
recikliranja: sakupljanje otpadnog materijala i dostavljanje
organizacionoj jedinici; prerada materijala u sekundarne sirovine;

korienje sekundarnih sirovina za proizvodnju i vraanje

proizvoda na trite.. Najee se recikliraju staklo, papir, karton,
aluminijum,gvoe, plastika, keramika...Opta organizacina
struktura sistema logistike povrata ukljuuje: sakupljae, sortirae,
preraivae, proizvoae
48. ta podrazumeva projektovanje efektivnog sistema
logistike povrata, navedite i objasnite glavne uticajne
faktore logistike povrata 317
Logistika povrata je nastala kao odgovor na pojaane ekoloke
zahteve. Ona obuhvata itav reprodukcioni proces i odnosi se na
tokove reciklae, otpada, povratne ambalae i oteene
robe.Uticajni faktori iz okoline na sistem povratne logistike su:
drava,dobavljai, kupci i konkurencija.
49. Navedite i objasnite osnovne faze logistike povrata, od
kojih faktora zavisi sprovoenje sisitema logistike povrata,
zadaci tima za razvijanje strategije logistike povrata,317
Preduzea obino prolaze kroz 3 faze: prva faza je reaktivna,
druga je proaktivna i trea faza je stvaranje vrednosti logistike
povrata. U prvoj fazi se vri usaglaavanje sa postojeom
zakonskom regulativom, vri ispunjenje obaveza prema okruenju
i sniavaju trokovi. U drugoj, proaktivnoj fazi kompanije esto
implementiraju reciklau i programe ponovne upotrebe i
pokuavaju da u odnosu na konkurenciju, stvore moan program
zatite ivotne sredine. U reoj fazi kompanije integriu sktivnosti
na zatiti ivotne sredine u svoju praksu. Zadaci tima za razvijanje
strategije su da: identifikuju mogue izvore informacija, odredi
trine potencijale za reciklirane materijala i sprovoenje analize
trokova u cilju utvrivanja trokovne efektivnosti programa.
50. Objasnite sutinu problema transporta i lokacije u
sistemu logistike povrata, ta obuhvata zakonska
regulativa koja se odnosi na rukovoenje opasnim
materijama320
Ako trokovi reciklae ili preupotrebe premae ukupne trokove
isporuke novih proizvoda, preduzea nemaju profitni motiv za
primenu sistema povratne logistike. Problem je i lokacija opreme
za reciklau koja se mora birati tako da se minimalizuju budui

izdaci za transport. Rukovanje opasnim materijama regulie

drava zakonom o transportu, rukovanjem, skladitenjem,
povlaenjem i unitavanjem. Osnovni ciljevi regulacije ovih
problema su: promovisanje fleksibilnosti i inovativnosti u
regulativi; redukcija potreba izuzetaka od pravila, primenom
standardizacije propisa; pojednostavljenje i redukovanje obima
propisa za opasne materije; podizanje sigurnosti, kroz poboljanje
prakse klasifikacije i pakovanja i potovanje meunarodnih propisa
o prometu i trgovini ovim robama.