Тест за завршни испит из предмета „Метеорологија са климатологијом“

Прва група-решен тест

Кандидат и бр. индекса:
Датум:

1. Агрометеорологија изучава систем интеракције између метеоролошких елемената и

пољопривредних култура, домаћих животиња, биљних болести и инсеката у екосфери.

2. Фотосинтеза је процес у коме биљке светлосну енергију Сунца претварају у хемијску,

односно процес у коме неорганске материје под утицајем Сунчеве светлости претварају у
органске.

3. Интензитет фотосинтезе зависи од следећих спољашних фактора: концентрације СО 2,

влажности земљишта, температуре ваздуха, интензитета светлости.

4. Фотопериодизам је реакција биљака на трајање дана и ноћи и у односу на фотопериодску

реакцију деле се на биљке дугог дана, кратког дана и неутралне биљке.

5. Биолошки минимум је доња граница температуре при којој биљке улазе у одређену фазу
развића.

6. Активне температуре ваздуха за одређену фазу развоја биљака су све температуре изнад
биолошког минимума.

7. Евапотранспирација је процес одавања воде са површине воде, земљишта и одавање воде са

површине биљака и из стома листа у атмосферу.

8. Евапотранспирацију можемо директно измерити: евапориметрима, лизиметрима, директно у

пољским условима.

9. Повећана влажност ваздуха има штетне последице

у периоду цветања, продужава наливање зрна, омогућава појаву и ширење болести...

10. Основни механизам борбе биљака против високих температура је појачана транспирација
која поспешује проток воде кроз биљку и њено хлађење, појава белог длакавог омотача на
листовима који рефлектује светлост, повећана вискозност и осмотски притисак цитоплазме
чиме се спречавају прекомерни водни губици из ћелија итд

11. Негативан утицај киша на пољопривредне културе: Велике количине падавина доводе до
прекомерене влажности земљишта, што погоршава услове аерације, оштећују се корен биљака,
зауставља се раст биљака и може доћи до њиховог угинућа. Дуготрајне кише доводе до
полегања усева. Обилне падавине кише у време жетве и косидбе отежавају радове и доводе до
великих губитака, а такође и смањују квалитет производа
12. Утицај росе на пољопривредне културе: Роса је за биљке нарочито значајна у сушним
периодима. Роса је такође од значаја у периоду појаве радијационих мразева, јер се при њеном
образовању ослобађа латентна топлота, која нагло успорава даљи пад температура ваздуха.
Роса има и негативан утицај на развиће културних биљака, јер при великој влажности ваздуха
стварају се услови за развој и ширење фитопатогена.
13. Величина штете од града зависи од Величина штете од града зависи од интензитета,
трајања и величине зрна града, али и од врсте биљака, сортних одлика, фазе развића, стање
усева пре оштећења и временских прилика пре и после падања града.

14. Утицај снега на биљну производњу Најзначајнији утицај снега огледа се у томе што је снег
важан извор воде у пољопривреди. Његовим топљењем вода одлази у дубље слојеве земљишта
и на тај начин се повећава предвегатацијска резерва воде у земљишту. Ово је посебно значајно
у аридним областима. Такође, снег је добар топлотни изолатор. У зимском периоду покрива
озиме усеве и тај начин их штити од измрзавања. Влажан снег може изазвати механичка
оштећења нежнијих делова биљака. Његово дуже задржавање исцрпљује озиме усеве и погодује
појави снежне плесни код озимих стрнина. Ако се дуго задржи у пролеће одлаже извођење
пољских радова и сетву јарих усева. У случајевима када су дневне температуре позитивне
долази до његовог отапања, а ноћу до поновног смрзавања и тада се ствара ледена кора. Када је
ледена кора дебела, испод ње долази до нагомилавања угљен-диоксида, смањују се залихе
кисеоника и може доћи до оштећења биљака.

15. Плувијална ерозија настаје под утицајем удара кишних капи или града.

16. Аерација земљишта зависи од физичких особина земљишта, количина воде у земљишту,
температуре ваздуха и земљишта, ветра, падавина и испаравања.

17. Температура земљишта утиче код биљака на енергију клијања семена и ницања, раст
корена, микробиолошку активност у земљишту.

18. Хемијски везана вода налази се у саставу хидратних минерала.

19. Хигроскопна вода је веома чврто везана за површину земљишних честицајаким
молелуларним силама (10000 атмосфера)
20. Капиларна вода је смештена у капиларним порама земљишта и најкориснији је облик воде
за биљке.
21. Све методе за заштиту од мраза могу се поделити у 3 групе:
а) конзервирање топлоте, б) додавање топлоте, в) мешање ваздуха.

22. Агротехничке антиерозионе мере: контурну обраду и сетву, лејаста сетва стрних жита и
окопавина, израду заштитних плодореда са травним пољима, малч, израду одводних бразда,
мелиорацију пашњака и уређење њиховог коришћења.

23. Фактори који указују на могућност појаве мраза: ветар, облаци, ведра ноћ након облачног
дана, тачка росе.
24. Агротехничке мере за смањење штетног утицаја суше: дубока зимска обрада, затварање
зимске бразде, правилно ђубрење, ранија сетва, сетва на већу дубину, култивација, сетва
подусева, заоравање стрништа, заоравање биљних остатака или стајњака, наводњавање.

25. Капиларни потенцијал влажности земљишта је сила којом се вода држи у земљишту.

26. Spektar Sunčevog zračenja deli se na tri dela: a) nevidljivi ultraljubičasti deo, sa talasnom dužinom
od 0,29 do 0,40 mikrona; b) vidljivi deo spektra, talasne dužine od 0,40 do 0,76 mikrona i c)
nevidljivi, infracrveni deo spektra, sa talasnom dužinorn većom od 0,76 mikrona.

27. Uticaj vlažnosti zemljišta zavisi od toga koliko su pojedine biljke osetljive na sušu. Sa povećanjem
temperature vazduha povećava se i količina apsorbovanog CO2, a time i fotosinteza, ali samo do
odredjene temperaturne granice, posle koje sa povećanjern temperature intenzitet fotosinteze
opada. Smatra se da fotosinteza protiče relativno brzo pri temperaturama od 10° do 35°C, zavisno
od vrste biljke.

28. Disimilacija iii disanje je lagano sagorevanje organskih materija u prisustvu kiseonika. To je proces
u kome se složena organska jedinjenja, bogata hemijskom energijom, razlažu na prostije materije
uz oslobadjanje celokupne iii samo dela energije koju organske materije sadrže. Hemijska energija
koja se pri ovom procesu oslobađa transforrniše se u druge vrste energije i koristi za razne
biosinteze, rast, razviće, razmnožavanje i dr.
29. Uticaj temperature vazduha na porast i razviće biljaka Kod većine biljaka životni procesi se
povecavaju sa povećanjem temperature. Uticaj temperature na intenzitet procesa izražava se
pravilom Van-Hofa, po kome se brzina hemijske reakcije udvostručava sa povećanjem temperature
za svakih 10°C. Ovo pravilo kod biljaka vazi samo do odredjene temperaturne granice. Daljim
povećanjem temperature procesi se usporavaju i na kraju prestaju.

30. VLAŽNOST VAZDUHA Vlažnost vazduha je jedan od meteoroloških elemenata koji je vrlo važan
u životu biljaka, jer igra značajnu ulogu u obavljanju njihovih životnih procesa. Optimalna
vlažnost vazduha u svim fazama razvića biljke, uz ostale povoljne uslove, doprinosi normalnom
razviću biljke, a kao rezultat toga, dobrom prinosu.

31. Transpiracija je odavanje vode iz biljke preko lista iz stoma u procesu fotosinteze, odavanje vode sa
površine lista je proces isparavanja - evaporacija.

32. Padavine su jedan od najvažnijih meteoroloških elemenata neophodnih za život biljaka. Pri
dovoljnoj količini toplote, svetlosti, hranljivih materija i drugih faktora porasta i razvića,
produktivnost biljaka zavisi od njihove obezbedjenosti vlagom.

33. Voda u biljci neophodna je ne samo za ishranu biljaka već i za prenošenje materija od korena
preko stabla ka listovima i obrnuto, a isto tako i za delovanje fermenata i medjusobne hernijske
reakcije raznih materija, koje su moguće samo ako su rastvorene u vodi.

34. Grad je nepovoljna vremenska pojava koja pričinjava velike štete poljoprivrednim kulturama.
Veličina štete zavisi od intenziteta, trajanja i veličine zrna grada, ali i od vrste biljaka, sortnih
odlika, faze razvića, stanja useva pre oštecenja i vremenskih prilika pre i posle padanja grada.

35. Snežni pokrivač Najveci značaj snežnog pokrivača je u tome što štiti pzime useve, višegodišnje
trave, voćke i vinovu lozu od izmrzavanja. Razlog tome je mala toplotna provodljivost snega, koja
je upravo proporcionalna gustini snega. Sa povećanjem gustine povećava se i toplotna provodljivost
snega, a smanjuje njegov znacaj kao terrnoizolatora. Sveže pali, rastresit sneg sadrži veću kolićinu
vazduha izmedu pojedinih čestica, pa stoga slabije provodi toplotu od starog, sabijenog snega.
Sveže pali sneg je, dakle, bolji termoizolator jer sprečava prodiranje niskih temperatura vazduha u
površinski sloj zemljišta, a ujedno smanjuje i odavanje toplote akumulirane u zemljištu tokom
toplog dela godine.

36. Vodna erozija iii erozija vodom je odnošenje zemljišnih čestica pri kretanju vode. Kako na
horizontalnom tlu nema kretanja vode, to je intenzitet vodne erozije utoliko veći ukoliko je teren
strmiji, količina vode veća i čestice zemljišta sitnije. Vodna erozija moze biti površinska i dubinska.

37. Vetar u poljoprivrednoj proizvodnji irna veliki značaj, kako zbog korisnog tako i još vise zbog
štetnog dejstva. Pozitivna uloga vetra u životu biljaka ogleda se u tome što je vetar manje jačine
veoma koristan u vreme cvetanja biljaka, jer omogućava oprašivanje anemofilnih biljaka (biljke
kod kojih se oprašivanje vrši posredstvom vetra), prenoseći polen s jedne biljke na drugu. Utvrđeno
je da su najpovoljniji uslovi oprašivanja pri brzini vetra 2-3 m/s, dok se pri većim brzinama, usled
odnošenja polena, oprašivanje smanjuje. Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može
biti direktno i indirektno. Direktne štete od vetra nastaju zbog jakog pritiska vetra na same biljke,
a indirektne zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zernljišta i biljaka.

38. Мраз, релативно краткотрајан пад температуре ваздуха испод 0 ºС, по својој природи и
начину настанка може да буде радијациони или адвективни

39. Методе борбе против мразева. За спречавање штетног утицаја пролећних и јесењих мразева
радијационог и адвективно-радијационог порекла постоји низ метода, од најпримитивнијих,
које су се примењивале вековима, до метода које користе најсавре- менија средства
данашњице. Све ове методе темеље се на три принципа: а) конзер- вирање топлоте, б)
додавање топлоте и в) мешање ваздуха. Избор и примена методе зависи од интензитета
мраза, врсте биљке и од средстава заштите којима се располаже
40. Покривање биљака. Покривање биљака највише се користи за заштиту повртарских
култура и цвећа, али и за воћњаке и винову лозу. Материјал који се за то употребљава може
се поделити у три групе: а) отпадни материјал на пољопривредним газдинстви- ма, као што
је: слама, ђубре, шаша–рогоз, лишће, грање, иглице од четинара, тресет и др., б)
индустријски производи: тканине, таласасти картон, шушке од дрвета, дебљи слој новина,
стакло и в) хемијски производи: порозна пена, стаклена вуна, пластичне фолије и вештачки
снег.

41. Замагљивање. Стварање вештачке магле је такође један од начина да се смањи гу- битак
топлоте зрачењем земљишта, а тиме смањи и опасност од појаве мраза. За стварање
вештачке магле могу се користити разна хемијска средства у чврстом или течном стању, као
што су: амонијум-хлорид, тетрахлорид, фосфор-пентоксид и др. Хе- мијска средства спајају
се са воденом паром у ваздуху и на тај начин стварају густу маглу, која се при мирном
времену постепено слеже и доста дуго одржава изнад брање- ног подручја. Хемијска средства
се распршују у ваздуху разним апаратима, а за ту сврху може се користити и пољопривредна
авијација.

42. Задимљавање. Задимљавање је најстарији и најједноставнији начин заштите, који су

примењивали још стари Римљани у првом веку наше ере за заштиту винограда од мраза, а
исто тако и древни житељи у Јужној Америци. Задимљавањем се изнад биљака ствара густ
покривач од дима, који повећава температуру ваздуха не само тиме што спречава топлоту
зрачења земљишта да одлази у слободну атмосферу, већ и зато што сама огњишта одају
извесну количину топлоте. Поред тога, присуство дима омогућава кондензацију водене паре
на честицама дима, што је праћено ослобађањем латентне топлоте.

43. Прскање (орошавање). Најсавременији и досад најсигурнији начин одбране од мраза је

заштита помоћу вештачке кише (орошавања). Ова заштитна мера произ- води четири
главна ефекта којима се: а) повећава влажност ваздуха (умањује ефекат Земљиног зрачења),
б) производи мешање приземног ваздушног слоја (ситне честице воде при паду до површине
земљишта потискују релативно топлији ваздух наниже, а услед тога принудно уздижу хладан
ваздух навише), в) топлотна проводност земљишта повећава због влажења, те се појачава
доток топлоте из дубљих слојева и д) доводи топ- лота са стране преко честица воде.

44. Додавање топлоте. Загревање приземног слоја ваздуха је један од најсигурнијих на- чина
заштите биљака од мраза. Он се највише примењује у воћарству, виноградарству и на
плантажама лимуна и поморанџе . Овим начином заштите температура ваздуха може да се
повиси и за 2–5 оC, што зависи од броја пећи и врсте горива. Ефекат загревања не зависи
много од облика терена, те зато може да се успешно примењује и на равничарском и на
брдовитом терену. Данас у свету постоји велики број разних типова пећи, чији облик и
конструкција зависе од врсте горива и култура које се штите.

45. Efekat staklene baste Дуготаласно израчивање Земљине површине бива апсорбовано, пре
свега воденом паром и угљен-диоксидом у ваздуху. Тако се хлађење Земље, до којег долази
ноћу и зими, добрим делом спречава утицајем атмосфере и селективном апсорпцијом
одбијеног зрачења. На тај начин се онемогућава потпуно хлађење Земље, што би значило и
прекид сваке биолошке активности у њој. Водена пара, угљен-диоксид, честице у ваздуху
пропуштају краткоталасно Сунчево зрачење да допре до површине Земље, а истовремено
апсорбују дуготаласно инфрацрвено зрачење тла и поново емитују топлотно зрачење према
земљиној површини. Ово делимично спречавање губитка топлотног зрачења Земље у космос
назива се природним ефектом стаклене баште

46. Ниске температуре изазивају и сушење биљака, и то онда када је вода у подлози замрзнута.
Биљке тада не могу да апсорбују воду кореновим системом и не могу да надокнаде