Теорија саобраћјног тока

 Теорија саобраћајног тока (ТСТ) има за циљ да на математички прецизан начин

објасни међусобни утицај између возила и возача, и инфраструктуре који постоје у
систему путева са свим својим оперативним деловима.

 Саобраћајни ток подразумева истовремено кретање више возила на путу у одређеном

поретку.

 Основни параметри саобраћајног тока:

1. Проток (q)
2. Густина (g)
3. Брзина (V) – средња просторна и средња временска
4. Растојање слеђења (Sh)
5. Временски интервал слеђења (th)
6. Време путовања возила у току (t)
7. Јединично време путовања возила у току (tm).

Проток (q)

Под појмом проток возила подразумева се број возила који пређе посматрани пресек
саобраћајнице у јединици времена у једном смеру за једносмерне саобраћајнице или у оба
смера за двосмерне саобраћајнице.
 Јединица за исказивање протока возила је (voz/h).

НА ПРЕСЕКУ

НА ДЕОНИЦИ
Густина (g)

Под појмом густина саобраћајног тока подразумева се број возила на јединици дужине
саобраћајнице, по саобраћајној траци, по смеровима за једносмерне саобраћајнице,
односно у оба смера за двосмерне саобраћајнице.

 Јединица за исказивање густине возила је (voz/km).

ГУСТИНА НА ОДРЕЂЕНОЈ ДЕОНИЦИ

Брзина (V)

Под појмом брзина тока експлицитно се мисли на одређену средњу вредност брзина свих
возила која учествују у посматраном саобраћајном току.
 Средња просторна брзина тока (Vs)
 Средња временска брзина тока (Vt).

Средња просторна брзина тока (Vs)

Средња просторна брзина саобраћајног тока представља аритметичку средину тренутних

брзина свих возила у саобраћајном току на посматраном одсеку пута.
Средња временска брзина тока (Vt)
Средња временска брзина саобраћајног тока представља аритметичку средину брзина свих
возила у саобраћајном току која пролазе посматрани пресек пута, у одређеном периоду
времена.

Растојање слеђења (Sh)

Растојање слеђења возила представља просторни размак између чела два узастопна возила
у саобраћајном току и изражава се у метрима.

Временски интервал слеђења (th)

Интервал слеђења возила у саобраћајном току представља време између проласка чела два
узастопна возила кроз замишљени пресек посматраног одсека пута. Основна јединица је
секунда.

Време путовања возила у току (t)

Време путовања, као параметар саобраћајног тока, представља средњу вредност времена
путовања свих возила посматраног саобраћајног тока преко посматраног одсека пута.

Основна јединица за исказивање времена путовања је минута, а могу се користити и час и

секунда.
Јединично време путовања возила у току (tm)
Јединично време путовања представља средњу вредност времена, свих возила
посматраног саобраћајног тока, потребног да се пређе јединица растојања тј. 1-километар
посматраног одсека пута.

Основна јединица за исказивање јединичног времена путовања је (min/km), а могуће је

користити и (s/m).

Теоријске релације између q, g, Vs.

Основна аналитички образац гласи:
q = g x Vs
[voz/h] = [voz/km] x [km/h]
q – проток возила
g – густина тока
Vs – средња просторна брзина.

 Дијаграм фунционалне зависности средње просторне брзине саобраћајног тока и

густине саобраћајног тока. (Vs → g)
 Дијаграм функционалне зависности протока возила и густине тока. (q → g)

 Дијаграм фунционалне зависности средње просторне брзине саобраћајног тока и

протока возила. (Vs → q).

 Основни дијаграм саобраћајног тока

1. за g→0, q→0, Vs→Vs(sl)

2. за g →max g, q→0, Vs→0
3. за g→gzt, q→max q, Vs→Vs(zt).
 Остале релације између осталих параметара саобраћајног тока.

где је:
q- проток
S- дужина одсека
g- густина
t- време путовања
Vs- средња просторна брзина
Sh- растојање слеђења
th- интервал слеђења
tm- јединично време путовања.

 Структура саобраћајног тока:

1. Хомоген ток
2. Нехомоген ток
3. Условно хомоген ток.
 Хомоген ток је ток састављен од једне врсте моторних возила.
1. Ток путничких аутомобила (PA)
2. Ток аутобуса (BUS)
3. Ток теретних возила (TV)
4. Ток аутовозова (AV).
 Нехомоген ток је у принципу реалан ток (састављен од две или више врста возила).
 Степен нехомогености саобраћајног тока изражава се процентуалним учешћем
осталих возила (аутобуса, теретних возила) у саобраћајном току. Процентуално
учешће осталих возила у саобраћајном току износи:

 Степен хомогености саобраћајног тока изражава се процентуалним учешћем

путничких аутомобила у саобраћајном току. Процентуално учешће путничких
аутомобила у саобраћајном току износи:

 Временске неравномерности протока возила:

1. Часовна неравномерност у периоду једног дана
2. Часовна неравномерност у периоду целе године
3. Дневна неравномерност у периоду седмице
4. Дневна неравномерност у периоду месеца
5. Дневна неравномерност у периоду целе године
6. Месечна неравномерност у периоду целе године
7. Неравномерност протока по мањим временским јединицама од једног часа у периоду
вршног часа.

 Часовна неравномерност протока возила у периоду једног дана представља

варирање протока по појединим часовима у периоду од 24 часа.
 Часовна неравномерност протока у току целе године представља варирање протока
возила по појединим часовима у периоду целе године, односно у периоду од 8760
часова.

 Дневна неравномерност протока у периоду од седам дана представља варирање

протока возила по појединим данима у периоду од седам дана. Ова неравномерност се
исказује односом између протока возила у појединим данима и средњег дневног
протока посматраног седмодневног периода.

onda je:
 Дневна неравномерност протока у периоду једног месеца представља варирање
протока возила по појединим данима у периоду посматраног месеца

 Дневна неравномерност у периоду целе године представља варирање величине

саобраћајног тока по појединим данима у периоду године.
 Месечна неравномерност протока возила у периоду године представља варирање
просечног дневног саобраћаја по месецима у периоду године.
 Неравномерност протока по мањим временским јединицама од једног часа.

РАСКРСНИЦЕ
 Са аспекта саобраћајног тока раскрснице су делови мреже на којима долази до
укрштања, уливања, изливања токова из једне у другу саобраћајницу.
 Регулисање саобраћаја на раскрсницама:
1. Правило десне стране
2. Хоризонтална сигнализација
3. Вертикална сигнализација
4. Светлосни сигнали
5. Жива сила.
 Подела раскрсница:
1. Просторна подела
2. По броју прилаза
3. По броју дозвољених смерова на раскрсници
4. По начину кретања возила
5. По угловима укрштања праваца на раскрсници
6. По начину вођења токова
7. Према броју трака на прилазу и начину управљања саобраћајем
8. Према рангу саобраћајница које се укрштају.

1. Просторна подела раскрсница:

• Раскрснице у нивоу
• Денивелисане раскрснице
• Комбиноване.

2. По броју прилаза раскрснице се деле:

• Трокраке
• Четворокраке
• Петокраке
• Вишетраке.

3. По броју дозвољених смерова раскрснице се деле:

• Са нерестрикривним
• Са рестриктивним програмом.

4. По начину кретања возила на раскрсници:

• Директне
• Кружне раскрснице.

5. По углу укрштања раскрснице се деле:

• (Т или Y) за трокраке
• Праве или косе за четворокраке.
6. По начину вођења токова:
• Неканалисане
• Полуканалисане
• Каналисане раскрснице.
7. Према броју трака на прилазу и начину управњања саобраћајем:
• Просте
• Полусложене
• Сложене раскрснице.
8. Према рангу саобраћајница које се укрштају:
• Приоритетне
• Секундарне
• Локалне.

 Генерална подела раскрсница:

1. Неконтролисане (правило десне стране)
2. Приоритетне (регулисане хоризонталном и вертикалном сигнализацијом)
3. Регулисане светлосним сигналима
4. Кружне раскрснице
Денивелисане раскрснице

 Фактори који утичу на услове одвијања саобраћаја на раскрсници односно на

ниво услуге:
1. Саобраћајне карактеристике - брзина, обим и структура саобраћаја, обим пешачких
токова, временске неравномерности протока, структуре тока.
2. Геометријске карактеристике (угао укрштања, прегледност, троугао прегледности и
др.)
3. Начин регулисања саобраћаја и стање сигнализације
4. Остале карактеристике (метео услови, видљивост, стање коловоза)
5. Индивидуалне карактеристике - врсте и стања возила, понашање возача.

 Ниво услуге на раскрсници се одређује за неприоритетне токове.

 Кружна раскрсница спада у категорију раскрсница у нивоу, где се сви прилазни

токови уливају, а излазни токови изливају из најчешће једносмерног кружног
саобраћајног тока који се простире око централног острва раскрснице.

 Основни елементи кружне раскрснице:

Прилаз, излаз, кружни ток, линија заустављања, централно острво, коса платформа,
пешачки прелаз у нивоу коловоза, појас за заштиту пешака, физичко раздвојено острво

 Типологија кружних раскрсница:

1. Мини кружна раскрсница (пречник централног острва 12 - 24 м)
2. Компактне кружне раскрснице (пречник централног острва 24 - 30 м; 15 000 возила
PDS)
3. Стандардне једнотрачне и двотрачне кружне раскрснице (пречник централног острва
30 - 45 м и 45 – 55 м; 20 000 возила PDS)
4. Вишеструке кружне раскрснице
5. Аутопутске кружне раскрснице
6. Сигналисане кружне раскрснице.

Критеријуми примене кружних раскрсница:

 на равном (прегледном) и довољно пространом терену;
 када не постоје режимска ограничења нити велика разлика у рангу саобраћајница;
 када остали начини регулисања саобраћаја не обезбеђују ефикасно и избалансирано
опслуживање споредних токова у односу на доминантне;
 када међу прилазним токовима раскрснице постоји равнотежа;
 када се укупан саобраћајни захтев раскрснице креће у рангу од 500 до 2000 возила
током вршног сата (за једнотрачне кружне раскрснице), или од 1000 до 5000 возила на
сат (за вишетрачне кружне раскрснице)
 када су токови у скретању, посебно левом, интензитетом блиски или превазилазе
интензитет токова који се крећу кроз раскрсницу право, или када је режимом одређено
да је приоритетан ток у скретању;
 када раскрсницу чини више од четири прилаза и њена нестандардна геометрија
представља управљачки проблем приликом примене другог типа регулисања;
 на раскрсницама саобраћајница нижег ранга где је изражена небезбедност корисника
(било возила или пешака) и где смиривање саобраћаја и концепт "зоне 30" имају
изгледа да ситуацију знатно поправе;
 на прилазним саобраћајницама урбаној зони, где је са ванградског режима кретања
(велике брзине, одсуство пешака и других ометајућих чинилаца) потребно возаче
прилагодити урбаним условима саобраћаја.

 КАПАЦИТЕТ И НИВО УСЛУГЕ ДВОТРАЧНИХ ПУТЕВА

 Практични капацитет саобраћајне деонице пута
- Подразумева се максимални проток возила на одсеку пута са најнеповољнијим
техничко – експлоатационим карактеристика и реалним карактеристикама
саобраћајног тока у повољним амбијенталним условима, у јединици времена, у једном
смеру за једносмерне, а у оба смера за двосмерне саобраћајнице.

 Под практично идеалним условима за одвијање саобраћаја на двотрачним

путевима подразумева се:
1. Просечна брзина > 95 km/h
 2. Ширина трака >3.5 m
3. Банкина ширине > 1.75 m
4. Без зона забрањеног претицања
5. Саобраћајни ток путничких аутомобила
6. Расподела тока по смеровима 50/50
7. Без ометања возила сигнализацијом којом се ограничава брзина или скретањем
возила
8. Равничарски терен

 У практично идеалним условима и у функцији неравномерности токова по

смеровима на основном одсеку двотрачног пута израчунато је:
1. Брзина Vc = 72,5 km/h
2. Густина тока g = 39,45 pa/km
3. Капацитет C = 2860 pa/h.

Прорачун брзине саобраћајног тока

 Стандардни случај (Vs>70 km/h)

Vc = Vco x Fst x Fbs x Fva/b
Vco- Брзина при базном капацитету у практично идеалним условима и однос величине
тока по смеровима 50:50 је 72,5 км/х.
Fst - Фактор утицаја ширине траке на брзину при капацитету

 Fbs – фактор утицаја бочних сметњи на брзину при капацитету

 Fva/b – фактор утицаја неравномерности по смеровима на брзину при капацитету

 Базне вредности брзина и густина

 Специјални случај
Одсек у специфичном уздужном нагибу на којима је брзина меродавног возила на крају
успона Vun<70 km/h.
Vc = Vun x Fun
Vun – брзина меродавног возила на крају специфичног успона
Fun – фактор за свођење брзине меродавног возила на специфичном уздужном нагибу

 Специјални случај (2)

За одсеке у специфичним кривинама на којима је брзина меродавног возила на одсеку у
кривинама Vr<70 km/h.
Vc = Vr x Fr
Vr – брзина меродавног возила на излазу из специфичне кривине радијуса R.
Fr – фактор за свођење брзине меродавног возила у специфичној кривини на брзину при
капацитету.

 Специјалан случај (3)

За одсеке са лошим стањем коловоза на којима је брзина меродавног возила Vsk<70 km/h.
Vc = Vsk x Fsk
Vsk – брзина возила условљена стањем коловоза

 Fsk – фактор за свођење брзине меродавног возила на коловозу у лошем стању на

брзину при капацитету

Прорачун густине при практичном капацитету

 Стандардни случај (Vs>70 km/h)
g(c) = g(co) x Fga/b x Fkv
g(co) – густина при базном капацитету основног одсека двотрачног пута у практично
идеалним условима и однос величине тока по смеровима 50:50 је 39,45 pa/km/ у оба смера.
Fga/b – фактор утицаја неравномерности саобраћаја по смеровима вожње на густину при
капацитету

Fkv – фактор утицаја комерцијалних возила на густину тока при капацитету

 Специјални случај
Одсек у специфичном уздужном нагибу на којима је брзина меродавног возила на крају
успона Vun<70 km/h.
g(c) = g(co) x FgUNa/b x Fkv
FgUNa/b - фактор утицаја неравномерности саобраћаја по смеровима вожње на густину у
специфичном уздужном нагибу.

 Специјалан случај (2)

За одсеке у специичним кривинама на којима је брзина меродавног возила на одсеку у
кривинама Vr<70 km/h.
g(c) = g(co) x Fkv x FgRa/b

FgRa/b - фактор утицаја неравномерности саобраћаја по смеровима вожње на густину у

специфичној кривини.

 Специјалан случај (3)

За одсеке са лошим стањем коловоза на којима је брзина меродавног возила Vsk<70 km/h.
g(c) = g(co) x Fkv x FgSKa/b
FgSKa/b - фактор утицаја неравномерности саобраћаја по смеровима вожње на густину на
одсеку са лошим стањем коловоза.
НИВО УСЛУГЕ

 Квалитативна мера која дефинише услове у саобраћајном току.

 Ниво услуге од А до Ф.
 Примарну улогу у дефинисању нивоа услуге основних одсека двотрачних путева имају
брзина тока, као директно мерљив показатељ и проценат временских застоја, као
аналитички утврђен показатељ.
 Секундарну улогу има релација Ток/Капацитет као количник између протока и
капацитета.
 Показатељи Нивоа Услуге одређују се за 15 минутне вршне токове и утврђују се на
сегментима довољне дужине.

 Режим слободног тока – Ниво услуге А.

 Режим нормалног тока – Ниво услуге B, C, D, E.
V = V(nu A) – (V(nu A) -Vc) / (C – q(nu A)) x (q - q(nu A))

 Ниво услуге без забране претицања

 Ниво услуге са забраном претицања

FVČ
Капацитет и ниво услуге одсека аутопута

 Практични капацитет саобраћајне деонице пута

- Подразумева се максимални проток возила на одсеку пута са најнеповољнијим

техничко – експлоатационим карактеристика и реалним карактеристикама
саобраћајног тока у повољним амбијенталним условима, у јединици времена, у једном
смеру за једносмерне, а у оба смера за двосмерне саобраћајнице.

- KAПАЦИТЕТ

- Прорачун брзине саобраћајног тока

- Стандардни случај (Vs>70 km/h)
Vc = Vco x Fst x Fbs x Fn x Fv

Vco- Брзина при базном капацитету у практично идеалним условима.

Fst - Фактор утицаја ширине траке на брзину при капацитету

Fbs – фактор утицаја бочних сметњи на брзину при капацитету

Fn – фактор утицаја броја саобраћајних трака на брзину при капацитету

Fv – фактор утицаја карактеристика возача на брзину при капацитету

 Специјални случај
Одсек у специфичном уздужном нагибу на којима је брзина меродавног возила на крају
успона Vun<70 km/h.

Vc = Vun x Fun

Vun – брзина меродавног возила на крају специфичног успона

Fun – фактор за свођење брзине меродавног возила на специфичном уздужном нагибу

 Специјални случај (2)
За одсеке у специфичним кривинама на којима је брзина меродавног возила на одсеку у
кривинама Vr<70 km/h.

Vc = Vr x Fr

Vr – брзина меродавног возила на излазу из специфичне кривине радијуса R.

Fr – фактор за свођење брзине меродавног возила у специфичној кривини на брзину при

капацитету
 Прорачун густине при практичном капацитету

 Стандардни случај (Vs>70 km/h)

g(c) = g(co) x Fkv x N

g(co) – густина при базном капацитету основног одсека aутопута пута у практично
идеалним условима и однос величине тока по смеровима.

Fkv – фактор утицаја комерцијалних возила на густину тока при капацитету

 Специјални случај
Одсек у специфичном уздужном нагибу на којима је брзина меродавног возила на крају
успона Vun<70 km/h.

g(c) = g(co) x Fgun x Fkv x N

Fg - фактор утицаја уздужног нагиба на густину при практичном капацитету деонице

аутопута

НИВО УСЛУГЕ

 Квалитативна мера која дефинише услове у саобраћајном току.

 Ниво услуге од А до Ф.

 Примарну улогу у дефинисању нивоа услуге основних одсека двотрачних путева имају
брзина тока, као директно мерљив показатељ и проценат временских застоја, као
аналитички утврђен показатељ.

 Секундарну улогу има релација Ток/Капацитет као количник између протока и

капацитета.

 Показатељи Нивоа Услуге одређују се за 15 минутне вршне токове и утврђују се на

сегментима довољне дужине.

qmer/C
Традиционални начин одређивања капацитета деонице аутопута

 C = Co x N x Fbs x Fkv x Fv

Co = 2 200 voz/h/traci

Fkv = 1/ [1+Pt x (Et - 1) + Pr x (Er - 1)]

Pt – проценат учешћа комерцијалних возила у току

Pr - проценат учешћа рекреативних возила у току

Et – еквивалент за прерачунавање комерцијалних возила у ПА

Er – еквивалент за прерачунавање рекреативних возила у ПА