STABILNOST VOZILA

Pod stabilnošću vozila, u suštini se podrazumeva

njegova sposobnost da se kreće zadržavajući svoj smer
kretanja bez obzira na dejstvo spoljnih sila. U tom smislu
može da se govori o stabilnosti sa aspekta:

- prevrtanja

- proklizavanja (poprečna)

- dejstva centrifugalne sile pri vožnji u krivini

- uticaja sile bočnog vetra

 STABILNOST VOZILA
Stabilnost vozila predstavlja jednu od eksploatacionih
karakteristika vozila koja pokazuje njegovu sposbnost da se u
različitim uslovima kreće bez opasnosti da se zanese (proklizi)
ili prevrne.
Stabilnost vozila zavisi od:
a)Konstruktivnih karakteristika vozila:
• Visina težišta
• Razmak osovina i točkova
• Sistem oslanjanja...
b)Svojstva pneumatika i
c)Karakteristike podloge.

Stabilnost vozila se može posmatrati:

 U uzdužnoj i
 Poprečnoj ravni
 UZDUŽNA (PODUŽNA) STABILNOST

Uzdužna (podužna) stabilnost vozila podrazumeva sposobnost

vozila da se ne prevrnu oko prednje ili zadnje osovine.
Do toga može doći samo pri velikim usponima ili pri velikim
padovima.

Prevrtanje oko zadnje osovine

Ovakav slučaj prevrtanja savremenih drumskih vozila je više
teorijskog karaktera, s obzirom da su uslovi, koje treba da ispuni da se ne
bi prevrnulo oko zadnje osovine, skoro uvek zadovoljeni.
 UZDUŽNA (PODUŽNA) STABILNOST

Teorijski gledano, prevrtanje oko zadnje osovine će nastupiti kada se

ispuni uslov da se prednja osovina potpuno rastereti.
Z1 ≤ 0
Iz jednačine ravnoteže sila za tačku oslonca zadnje osovine (tačka B)
sledi:

Z1 ⋅ l −G ⋅ lz ⋅ cosα +G ⋅ hT sinα + Ri ⋅ hT + Rv ⋅ hv + Rphp = 0

 UZDUŽNA (PODUŽNA) STABILNOST

odnosno, da bi se vozilo prevrnulo oko zadnje osovine

G ⋅ lz ⋅ cosα + G ⋅ hT ⋅ sinα + Ri ⋅ hT + Rv ⋅ hv + Rphp ≤ 0

S obzirom da u praktičnim uslovima pri kretanju na usponu, na kome

može da dođe do prevrtanja, nema ubrzanja i da je brzina kretanja vrlo
mala, izraz se pojednostavljuje uzimajući da je Ri = Rv= 0, tako da se
dobija:
G ⋅ lz ⋅ cosα + G ⋅ hT ⋅ sinα + Rp ⋅ hp =≤ 0
 UZDUŽNA (PODUŽNA) STABILNOST

Uzimajući da je otpor prikolice Rp = Gp ⋅ sinα , uz zanemarivanje otpora

kotrljanja prikolice Rf , koji je na maksimalnim usponima zanemarljivo
mali u odnosu na otpor uspona, dobija se maksimalan (kritičan) uspon,
koji vozilo sa prikolicom može da savlada na granici prevrtanja:
 Prevrtanje vozila oko prednje osovine

Razmatranje ovakvog slučaja nestabilnosti vozila ima

smisla samo kada se vozilo kreće nizbrdicom i da je vozač iz
nekih razloga primoran da intenzivno koči.

U takvim slučajevima sila inercije, zbog menjanja smera,

rasterećuje zadnju osovinu a opterećuje prednju.
 Prevrtanje vozila oko prednje osovine
Postavljanjem momentne jednačine za tačku oslonca prednje osovine A,
sledi:
Z2 ⋅ l + Ri ⋅ hT + G ⋅ hT ⋅ sinα −G ⋅ l p ⋅ cosα = 0
Uslov za potpuno rasterećenje zadnje osovine, kada može da dođe do
prevrtanja oko prednje osovine nastupa kada je:

Z2 ⋅ l ≤ G ⋅ l p ⋅ cosα − Ri ⋅ hT −G ⋅ hT ⋅ sinα ≤ 0
odnosno
G ⋅ l p ⋅ cosα ≤ hT ( Ri +G ⋅ sinα )⋅ hT
 Prevrtanje vozila oko prednje osovine
Iz uslova ravnoteže horizonatalnih sila K = Ri + G ⋅ sinα i smenom u
sledi
G ⋅ l p ⋅ cosα ≤ hT ⋅ K

odnosno maksimalni ugao, kada dolazi do prevrtanja je

 POPREČNA STABILNOST

U slučaju poprečne (bočne) stabilnosti, može da se govori o

prevrtanju preko točkova leve ili desne strane ili proklizavnju u stranu.

Kada se govori o poprečnoj stabilnosti vozila, u suštini se radi o

stabilnosti sa aspekta kretanja u dva slučaja:
• Kretanje vozila na putu sa poprečnim nagibom
• Kretanje vozila na ravnom horizontalnom putu u krivini

Pri kretanju vozila u pravcu poprečna stabilnost može biti

ugrožena poprečnim nagibom puta.
Na javnim putevima poprečni nagib u pravcu se određuje s obzirom
na mogućnost odvodnjavanja vode sa kolovoznog zastora.
Poprečni nagib u pravcu obično iznose 2.5% i ovaj nagib ne
predstavlja opasnost po stabilnost vozila.
 POPREČNA STABILNOST

Pri kretanju vozila kroz krivinu na vozilo deluju više sila.

Pored sila koje nastaju usled poprečnog nagiba krivine (oko

5%, kod serpentina i do 7%), u krivini deluje i centrifugalna
sila koja zavisi od brzine vozila, njegove mase i radijusa
krivine.
2
mV
Fc 
r
m – masa vozila
V – brzina kretanja vozila
r – poluprečnik (radijus) krivine
 POPREČNA STABILNOST
Poprečni nagib puta koji se radi u krivini, ima zadatak, da pored toga što
obezbeđuju odvođenje vode sa kolovoza, smanji uticaj centrigufalne sile.

Zbog toga je vrednost poprečnog nagiba veći u krivini nego u pravcu.

U ovom slučaju sila koja izaziva nestabilnost vozila sa aspekta

prevrtanja ili proklizavanja niz stranu, jednaka je komponenti težine G ·
sinβ
 POPREČNA STABILNOST
Iz jednačine momenata za leve točkove sledi:

Z"⋅2 ⋅ s −G ⋅ hT ⋅ sinβ − Fc ⋅ s ⋅ sinβ + Fc ⋅ hT ⋅ cosβ −G ⋅ s ⋅ cosβ = 0

Za slučaj prevrtanja potrebno je da unutrašnji točkovi budu potpuno

rasterećeni, to jest da je Z" ≤ 0, te unošenjem vrednosti za centrifugalnu
silu jednačina dobija oblik:
 POPREČNA STABILNOST
sa povećanjem ugla nagiba kolovoza, povećava se i brzina stabilnog
kretanja vozila.

Da ni pri kojoj brzini kretanja nebi došlo do prevrtanja, potrebno je da

ugao bočnog nagiba kolovoza bude:
 POPREČNA STABILNOST

Sa uzdužnom stabilnošću vozila (mogućnost prevrtanja oko

prednje i zadnje osovine) uglavnom nema velikih problema i nezgode
ovakve vrste su retke, zbog propisanog nagiba puta (drugo je kada se
vozilo koristi na uzbrdicama i nagibima van puta).

Saobraćajne nezgode su mnogo češće povezane sa poprečnom

stabilnošću vozila (klizanje-prevrtanje oko uzdužne ose) u krivinama.

Kritična brzina u krivini bez poprečnog nagiba je granična

dozvoljena brzina iza koje svako povećanje dovodi do prevrtanja i može
se izraziti formulom:
Gde je:
Vk - kritična brzina [km/h]
g - ubrzanje sile zemljine teže [m / s2 ]
r - poluprečnik krivine [m]
l - razmak između točkova [m]
h - visina težišta [m]
Uticaj sila u krivini: A = sila inercije; B = usmeravanje pravca; C =
centrifugalna sila