J.U.

Saobraajna i elektro kola

Doboj

Salih Omerovi IV-4

STABILNOST VOZILA
Stabilnost vozila predstavlja jednu od eksploatacionih
karakteristika vozila koja pokazuje njegovu sposbnost da se u
razliitim uslovima kree bez opasnosti da se zanese (proklizi)
ili prevrne.
Stabilnost vozila zavisi od:
a)Konstruktivnih karakteristika vozila:
Visina teita
Razmak osovina i tokova
Sistem oslanjanja...
b)Svojstva pneumatika i
c)Karakteristike podloge.
Stabilnost vozila se moe posmatrati:
U uzdunoj i
Poprenoj ravni

UZDUNA STABILNOST
Uzduna stabilnost vozila podrazumeva sposobnost vozila da se
ne prevrnu oko prednje ili zadnje osovine.
Do toga moe doi samo pri velikim usponima ili pri velikim
padovima.
Prevrtanje oko zadnje osovine
Ovakav sluaj prevrtanja savremenih drumskih vozila je vie
teorijskog karaktera, s obzirom da su uslovi, koje treba da ispuni da se ne
bi prevrnulo oko zadnje osovine, skoro uvek zadovoljeni.
Teorijski gledano, prevrtanje oko zadnje osovine e nastupiti
kada se ispuni uslov da se prednja osovina potpuno rastereti.

Prevrtanje vozila oko prednje osovine

Razmatranje ovakvog sluaja nestabilnosti vozila ima
smisla samo kada se vozilo kree nizbrdicom i da je voza iz
nekih razloga primoran da intenzivno koi.
U takvim sluajevima sila inercije, zbog menjanja
smera, rastereuje zadnju osovinu a optereuje
prednju.

POPRENA STABILNOST
Provera poprene stabilnosti je mnogo potrebnija, jer
je esto bezbednost saobraaja ugroena zbog poprenog
isklizavanja ili prevrtanja vozila.
Kada se govori o poprenoj stabilnosti vozila, u sutini
se radi o stabilnosti sa aspekta kretanja u dva sluaja:
Kretanje vozila na putu sa poprenim nagibom
Kretanje vozila na ravnom horizontalnom putu u
krivini
Pri kretanju vozila u pravcu poprena stabilnost moe
biti ugroena poprenim nagibom puta.
Na javnim putevima popreni nagib u pravcu se
odreuje s obzirom na mogunost odvodnjavanja vode sa
kolovoznog zastora.
Popreni nagib u pravcu obino iznose 2.5% i ovaj
nagib ne predstavlja opasnost po stabilnost vozila.

Pri kretanju vozila kroz krivinu na vozilo deluju vie

sila.
Pored sila koje nastaju usled poprenog nagiba krivine
(oko 5%, kod serpentina i do 7%), u krivini deluje i
centrifugalna sila koja zavisi od brzine vozila, njegove mase i
radijusa krivine.

mV
Fc
r

m masa vozila
V brzina kretanja vozila
r poluprenik (radijus) krivine

Popreni nagib puta koji se radi u krivini, ima zadatak,

da pored toga to obezbeuju odvoenje vode sa kolovoza,
smanji uticaj centrigufalne sile.
Zbog toga je vrednost poprenog nagiba vei u krivini
nego u pravcu.

Sa uzdunom stabilnou vozila (mogunost

prevrtanja oko prednje i zadnje osovine) uglavnom
nema velikih problema i nezgode ovakve vrste su
retke, zbog propisanog nagiba puta (drugo je kada se
vozilo koristi na uzbrdicama i nagibima van puta).
Saobraajne nezgode su mnogo ee povezane
sa poprenom stabilnou vozila (klizanje-prevrtanje
oko uzdune ose) u krivinama.
Kritina brzina u krivini bez poprenog nagiba je
granina dozvoljena brzina iza koje svako poveanje
dovodi do prevrtanja i moe se izraziti formulom:

Gde je:
Vk - kritina brzina [km/h]
g - ubrzanje sile zemljine tee [m / s2 ]
r - poluprenik krivine [m]
l - razmak izmeu tokova [m]
h - visina teita [m]
Uticaj sila u krivini: A = sila inercije; B = usmeravanje pravca; C =
centrifugalna sila