KORIENJE ATHEZIJE U VUI

PREDAVA: Prof. dr eljko Despotovi

 UVOD
Za realizovanje pokretake sile vunog vozila je potreban
spoj izmeu pogonskog toka i ine
Ovaj spoj se u strunoj literaturi naziva athezija.
Pod dejstvom sila athezije se kreu inska i drumska vozila
Pod dejstvom dela ukupne mase vozila, odnosno pod
dejstvom vertikalne sile u taki dodira toak-ina mogue je
preneti vunu silu sa oboda toka na inu, pod graninim
uslovom koji odreuje jednaina athezije
Athezija izmeu toka i ine postoji jer elik tokova i ina
pod dejstvom mase vozila preko motorne osovine trpi
elastinu deformaciju
Ova deformacija je posledica velikog pritiska u oblasti toak-
ina koji je reda veliine 5-10t/cm2.
Pod vertikalnim dejstvom teine vozila dolazi do elastine
deformacije tako da se kontakt izmeu ine i toka vri po
eliptinoj, tzv. Hercovoj povrini.
Praktino nastaje utapanje toka u podlogu.
 ATHEZIJA U SLUAJU
TOKA KOJI NIJE POGONSKI
Fv = 0

Taka od A-B prelazi put:

l = R
Ugaona brzina obrtne osovine
0
Periferna brzina take na obodu
toka je jednaka translatornoj
brzini:
v = R 0
U sluaju kada je posmatrani toak pogonski tj. kada je njegova
osovina pogonska, stvari se znaajno menjaju!!!!!!!!
 ATHEZIJA U SLUAJU POGONSKOG TOKA
1.Kada toak pokua da se zarotira pod
pogonski momenat dejstvom pogonskog momenta prenetog
sa osovine, dolazi do elastine
deformacija i toka i podloge

2. Deformacije su najuoljivije u
povrinskim slojevima i one, na neki nain,
akumuliraju energiju koju im prenosi
motor.

Kod toka se jedan deo obima toka razvlai (npr. 1 cm se razvlai na 1.1
cm), a u drugom se sabija (npr. 1 cm obima se sabija na 0.9 cm)
Kod podloge se dogaa ista stvar, samo to je obrnuto
Ako vuna sila promeni smer ovo se menja u suprotnu stranu
Zapaa se da deo toka ne nailazi uvek na podlogu istog oblika trase
Dolazi do guvanja podloge i ne dolazi do klizanja

Ako je vuna sila Fv, koja je potrebna da vozilo savlada otpore kretanja,
suvie velika tako da nastupe plastine deformacije dolazi do
proklizavanja!!!!!!
ATHEZIJA-uslovi pokretanja vunog
vozila
Ne sme se preneti suvie velika sila na kontaktu
toak-podloga, i ako za to moda postoje uslovi
(dovoljno snani motori), zbog opasnosti od
proklizavanja
Ako je vuna sila Fv, koja je potrebna da se
savladju otpori kretanja, dovoljno velika a da
istovremeno i ne izazove plastine deformacije na
spoju toak-podloga, ve samo elastine, tada
dolazi do kretanja vunog vozila.
 POJAM PSEUDOKLIZANJA
Kada je , F v > 0 deo obima toka nalee na krai
deo trase i tada e biti:
v < R 0
U sluaju , deo obima toka nalee na dui deo trase i
tada je:
v > R 0
Zakljuujemo da je brzina kretanja razliita od periferne
brzine, ali ne dolazi do klizanja jer postoje uzdune
deformacije
Razlika obimne brzine i translatorne brzine vunog
vozila se naziva pseudoklizanje , oznaava se sa vk i
dato je relacijom:

vk = R 0 v
 POZITIVNO I NEGATIVNO
PSEUDOKLIZANJE
U praktinim sluajevima pseudoklizanje
iznosi oko 0.1%.
Pseudoklizanje ima osobinu da se menja za
razliite vrednosti vune sile.
Ono je jednako nuli kada je vuna sila
jednaka nuli
Vee je od nule kada je vuna sila vea od
nule - pozitivno pseudoklizanje,
Manje od nule kada se vuna sila manja od
nule - negativno pseudoklizanje
 ATHEZIONA KRIVA
Koeficijent athezije fa opisuje onaj
deo vozila koji se oslanja na pogonske
osovine .On predstavlja vezu izmeu
maksimalne vune sile i athezione
teine.
Fv max = Ga f a
(ova jednaina vai bez obzira na jainu
pogonskih motora)
Atheziona kriva predstavlja zavisnost
vune sile od brzine pseudoklizanja
Ova zavisnost je data krivom koja nije ni
glatka ni linearna
Na noj se uoavaju dve oblasti od kojih
svaka ima razliitu zavisnost vune sile
od vrednosti pseudoklizanja
Prevalnom takom na grafiku razdvajaju
se dve oblasti: oblast nepostojanja
klizanja i oblast klizanja izmeu dodirnih
povrina.
Kada se pree prevalna taka na
grafiku, nastupa proklizavanje. Zona
nepostojanja klizanja je zona
pseudoklizanja
Ukoliko se prevazie vuna sila ukupno
naprezanje e biti toliko da povrine
poinju da klizaju meu sobom i vuna
sila se tada ne razvija na raun athezije
ve na raun trenja . Nastupa zona
klizanja, odnosno zona trenja.
 ANALIZA PROKLIZAVANJA PRI
KONSTANTNOM POGONSKOM MOMENTU
vk = R 0 v
Jednaina ravnotee momenata u
odnosu na centar osovine toka je
data jednainom:
d 0
J0 = M 0 R Fv
dt
Ako se radna taka nalazi u oblasti
athezije tada nema klizanja pa je
vrednost momenta:
M 0 = R Fv1
Sve take do prevalne take predstavljaju
take stabilne ravnotee

0 v k Fv
brzina se vraa na vrednost pre promene
pri poremeaju brzina osovine se ne menja
 Kada se doe do vrha
athezione krive, dolazi se do
take labilne ravnotee
Fv max
Pri porastu ugaone brzine
povealo bi se
pseudoklizanje ali bi vuna
sila opala (ona stvara sada
koioni momenat) to bi
dovelo do daljeg porasta, jer
je : d
J0 0
>0
dt

MATEMATIKA FORMULACIJA:
d 0
0 v k Fv (FV < 0) J 0 > 0
dt
 NESTABILNOST: DALJE POVEANJE
KLIZANJA-pojava BOKSIRANJA
Dalje se dogaa poveanje klizanja i nastavlja se
smanjenje vune sile, a pokretaka osovina e nastaviti da
progresivno ubrzava jer koeficijent trenja opada sa
poveanjem brzine kojom se taru dve povri.
Dolazi do pojave koja se u eleznici naziva boksiranje
Ukoliko bi se ovaj proces nastavio dolo bi do znatnog
oteenja leajeva, ina i tokova
Opasnost od svega ovoga dominira na nizbrdici kad je
Fv<0, a ne pri polasku.
Rizik da se ovo dogodi je mali zahvaljujui tome to i
vagoni mogu da koe pa je karakteristika koenja bolja
Da bi se izbeglo labilno stanje u Fmax potrebno je uvesti
pogon sa tvrdom mehanikom karakteristikom!!!
 UTICAJ TVRDEMEHANIKE KARAKTERISTIKE
POGONSKOG MOTORA NA ISKORIENJE ATHEZIJE
Ukoliko je mehanika
karakteristika pogonskog
motora strmija od
athezione krive
2
N M em
D Fv
>
v k vk
Tada se u taki gde je
Fmax brzina povea,
dolazi do smanjenja
vune sile, ali jo vie
opada elektromagnetni
moment motora, pa
VUNA SILA PRENIK TOKA
sledi:
Fv = N
2M em d 0
D
D M 0 R Fv = J 0 <0
dt
EL.MAGN.MOMENAT PRENOSNI ODNOS POGONA
Stoga postoji tendencija povratka
M em N sile na vrednost Fmax!!!
PRAKTINA (NE)OSTVARIVOST MAKSIMALNE
GRANINE SILE ATHEZIJE

U praksi je nemogue ostvariti da budemo blizu Fmax

(recimo, Fv=0.98Fmax ili slino) u oblasti athezije (koje se
karakterie koeficijentom athezije fa , zato to sila
osovinskog pritiska (pritisak tokova na ine) varira
(recimo, kod prelaza tokova preko spoja ina)
Usled toga varira Ga pa je nemogue odrati Fv jako blizu
Fmax
Pored toga, i trenutno stanje ina u zavisnosti od
atmosferskih prilika ima veliki uticaj na gore navedeno,
tako da athezioni koeficijent (izmeu ina i tokova) moe
imati vrednosti u opsegu 0.1.0.4
 VREDNOSTI KOEFICIJENTA
ATHEZIJE
Veoma suve,iste i oprane ine fa =0.38
Suve ine fa=0.22
Vlane i iste ine fa=0.25
Vlane i prljave ine fa =0.18
Masne ine fa =0.10
Od prljavtine je najkritinije ulje (posebno u tunelima u kojima
idu i dizel lokomotive).
Minimalna vrednost koeficijenta adhezije moe biti fa=0.1.
Najgora situacija je u sluaju pruge kojom ide parna, dizel i
elektrina vua, kroz tunel sa krivinom (u krivini je loije
naleganje tokova).
Jo jedan od razloga zato Fv ne moe biti jako blizu Fmax je i
zavisnost koeficijenta athezije od translatorne brzine vunog
vozila fa=f(v).
 ZAVISNOST KOEFICIJENTA
ATHEZIJE OD BRZINE
f a max
fa = Vrednost koeficijenta athezije fa
1 + 0.01 v[km / h ]
opada sa poveanjem brzine
kretanja vozila.
Kriva kojom se predstavlja
promena koeficijenta athezije je
data hiperbolom

Granica maksimalne sile, a da pri tome ne doe do klizanja:

Fv max = 1000 Ga f a g [N]

Fv max = 1000 Ga f a [daN]

 MAKSIMALNA VUNA
SNAGA
Maksimalna vuna snaga koja se moe
preneti na obode tokova:
P = Fv max v = 1000 Ga f a v[m / s ]
1
P[kW ] = Fv max [daN ] v[km / h] = 1000 G a f a v[km / h]
360
1 f a max
P[kW ] = Fv max [daN ] v[km / h ] = 1000 Ga v[km / h ]
360 1 + 0.01 v[km / h ]

Ovo znai da u laganu lokomotivu nema smisla ugraivati

jak motor. Zbog male athezije pri velikim brzinama ne moe
se iskoristiti sva instalisana snaga vunog pogona.
 MAKSIMALNE VUNE SILE
OBZIROM NA ATHEZIJU
Koeficijent athezije odreuje maksimalnu
tangencijalnu silu, koja se moe ostvariti a
da ne doe do prekida athezije, odnosno
nastanka klizanja.
Pri tome razlikujemo tri sluaja:
f ot G > Fv
MIROVANJE
F v 1000 G a fa
f ot G < Fv
KRETANJE
Fv 1000 G a f a
Fv > 1000 Ga f a KLIZANJE
 ATHEZIONE MASE TIPOVA
LOKOMOTIVA
U elektrinoj vui najee koriste tri tipa lokomotiva
obzirom na broj osovina i obrtnih postolja
BB (dva obrtna postolja sa po dve pogonske
osovine), BBB (tri obrna postolja sa po dve
pogonske osovine), CC (dva obrtna postolja sa po
tri pogonske osovine).
Dozvoljeni osovinski pritisak (atheziona masa) za
evropske prilike iznosi 20t .
Tako su atehzione mase pojedinih lokomotiva:
-za tip BB (4x20t=80t)
-za tip BBB (6x20=120t)
-za tip CC (6x20=120t)
 MAKSIMALNA VUNA SILA OBZIROM
NA ATHEZIJU
f a max
Fv max = 1000 Ga f a = 1000 Ga
1 + 0.01 v
Vuna sila treba da savlada stalne i povremene otpore vue, kao i da
ubrza voz. Jednaina koja ovo izraava ima oblik:

Fv max = 1000 Ga f a = 1000 Ga

f a max
1 + 0.01 v
[ ]
f otp + 100(1 + ) 1 i [Ga + Gv ]

v -brzina u [km/h]
Ga -atheziona masa lokomotive u [t]
GV -masa vuenog tereta u [t]
fa -koeficijent athezije
f otp -suma otpora vue u [daN/t]
-koeficijent korekcije masa
a -ubrzanje voza u [m/s2]
i - uspon u []
 MAKSIMALNO UBRZANJE
Vrednost za maksimalnog ubrzanja, koje
kod teretnih eleznica tipino iznosi 1
[m/s2], a kod putnikih od 1.5 do 2 [m/s2],
Vrednost maksimalnog ubrzanja je data
izrazom:

1000 f a Ga
amax =
100 (1 + ) (Ga + Gv )
 PROTIVKLIZNA ZATITA -ABS
U praksi, lokomotive od 80 [t], ije su brzine do 120 [km/h],
imaju snage do 10 - 12 [MW] (tipino se prave od 4 [MW]).
Pvmax je ograniena zbog adhezije.
Pogodno je da vuni motor moe da obezbedi i brzo upravljanje
momentom.
Ako bi voz stajao nekoliko sekundi u jednom mestu i
proklizavao stvorila bi se rupa u ini.
Kad se detektuje proklizavanje brzina osovine ubrzano raste, pa
je potrebno smanjiti vuni momenat.
Ovakva zatita se zove aktivna protivklizna zatita.
Pomou nje uvek "jaemo" na prevojnoj taki adhezione krive.
Kod automobila i vozova postoji i tzv. ABS (Anti Blocking
System) - mehanizam za maksimalno iskorienje adhezije.
Neophopdno je, a to predstavlja i problem, detektovati klizanje i
izmeriti ga, pogotovu u okolini Fmax.
Klizanje se meri tako to se detektuje ubrzanje osovine
 PESKIRANJE INA-kao sredstvo za bolje
korienje athezije
Ako se nalazimo u zoni klizanja, toak se praktino otkai od
podloge i jedino inercija same osovine ograniava ubrzanje.
d0 d0 M 0
J0 = M 0 =
dt dt J0
Moment inercije
osovine je za dva reda
veliine manji od
momenta inercije vozila
Iz ovoga sledi da je
ubrzanje klizanja za
dva reda veliine vee
od normalnog ubrzanja
Da bi se izbeglo Ovom metodom se poveava koeficijent adhezije ukoliko su ine
klizanje mogue je jako prljave. Ovo je ujedno i najstarija mera zatite od proklizavanja
koristiti i ureaj za i sastoji se u sipanju peska pod pogonske tokove. Ovaj nain ima
peskiranje, koji je jako erozivni uticaj na ine i tokove i koristi se iskljuivo gde su
ine jako prljave (rudnici, itd.).
prikazan na slici
 UTICAJ KONSTRUKCIJE
LOKOMOTIVE NA ATHEZIJU
Ovaj uticaj se moe
sagledati kroz analizu
veanja odnosno visinu
kvaila preko koga su
vezani lokomotiva i vagoni
Poznato je da se na
kontaktu toak podloga
razvija vuna sila.
Lokomotiva ima dve
pogonske osovine sa po
jednim motorom koji su
Ga = G1 + G2
meusobno identini.
Posmatraemo taku A i u
odnosu na nju izvriti
L L
G1 G2 Fvag h = 0 balansiranje momenata koji
su prisutni.
2 2 Vagoni deluju na
lokomotivu silom reakcije
G1 G2 = 2 Fvag h / L = G Fvag.
IZRAUNAVANJE OSOVINSKIH OPTEREENJA

G1 + G2 = Ga
G1 G2 = 2 Fvag h / L = G

G0 G G0 G
G1 = + G2 =
2 2 2 2
 G0 G G0 G
G1 = + G2 =
2 2 2 2
2 Fvag h / L = G

U zavisnosti od sile Fvag osovinski pritisci se

menjaju, kao to se to vidi iz prethodnih izraza.
Porastom Fvag poveava se G, tj. razlika izmeu
G1 i G2, to znai da lokomotiva tei propinjanju.
Smanjuje se osovinski pritisak na prednjoj osovini,
pojavljuje se opasnost od proklizavanja,
maksimalna vuna sila koja moe da se razvije je
manja.
Zato je maksimalna vuna sila koja moe da
se razvije manja?
OPTIMIZACIJA LOKOMOTIVA OBZIROM NA ATHEZIJU
Ekonomski neopravdano je u lokomotivu ugraivati motor od
1[MW] ako ona zbog adhezije moe da iskoristi samo 40% te
snage.
Vuni motori moraju biti prilageni posebnim vunim potrebama
lokomotive.
Radi jednostavnosti, pretpostaviemo da naa posmatrana
lokomotiva ima samo dve osovine sa po jednim motorom.
To znai da su ti motori projektovani za athezionu teinu od Ga/2.
Smanjenjem te teine se smanjuje maksimalna mogua vuna sila
koju je mogue ostvariti usled athezije.
Povenjem te teine poveava se maksimalno mogua snaga koja
se moe dobiti to se athezije tie, ali to motor ne moe da prui
jer je dimenzionisan za manju snagu (manju athezionu teinu).
Nain na koji se to moe spreiti je da se izvri preraspodela
teine tako to e vea teina da se smesti na prednji deo
lokomotive.
Drugi nain je da se smanji visina kvaila, to takoe umanjuje
rizik od propinjanja lokomotive.