SREDNJA STRUČNA ŠKOLA

TEHNIČAR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Predmet: Bezbednost saobraćaja

MATURSKI RAD
Raskrsnice

Učenik :
Ivan Ranđelović

Niš, 2019.
 Raskrsnice

Sadržaj

Uvod ........................................................................................................................................... 3

1. Pojam raskrsnica ..................................................................................................................... 4

2. Tipovi raskrsnica .................................................................................................................... 5

2.1 Denivelisane raskrsnice .................................................................................................... 5

2.1 Površinske nesignalisane raskrsnice ............................................................................... 10

2.2 Površinske kružne raskrsnice ......................................................................................... 12

2.3 Signalisane (semaforisane) raskrsnice ............................................................................ 12

Zaključak .................................................................................................................................. 13

Literatura .................................................................................................................................. 14

2
 Raskrsnice

Uvod

Raskrsnice predstavljaju mesta gde se dva ili više putnih pravaca ukrštaju. Sa
stanovišta kapacitivnih sposobnosti i bezbednosnih karakteristika predstavljaju kritična mesta
na putnoj i uličnoj mreži. Osnovna funkcija je raspodela korisnika po pravcima kretanja.

Rešenje raskrsnice sa građevinskog aspekta zahteva planski uređenu građevinsku

osnovu, čiji je svaki elemenat pojedinačno, kao i rešenje u celini,proveren po kriterijumu
maksimalne bezbednosti, optimalne protočnosti i minimalnih investicionih ulaganja. Uređenje
raskrsnice podrazumeva dosledno vođenje ideje o raskrsnici kroz čitav process nastajanja
puta, počev od planerskih postavki, preko trasiranja do konačne razrade.

3
 Raskrsnice

1. Pojam raskrsnica

Raskrsnice predstavljaju čvorne tačke koje povezuju puteve različitog funkcionalnog

nivoa sa različitim saobraćajnim opterećenjem omogućavaju distribuciju korisnika naželjene
smerove kretanja, zona usporenja, kočenja i skretanja traži uređenu građevinsku osnovu koja
će omogućiti bezbedno izvođenje ovih manevara.

 Kriterijumi za usvajanje projektnih elemenata raskrsnica :

 Maksimalna bezbednost
 Optimalna protočnost
 Minimum investicionih ulaganja
 Minimum ekoloških posledica

 Faze izgradnje raskrsnice :

 Planerska faza :
 Odluka o opravdanosti raskrsnice
 Generalna prostorna pozicija
 Eksploatacioni pokazatelji

 Trasiranje :
 Lokacija raskrsnice
 Prostorni odnosi

 Projektantska faza :
 Raščlanjenje elemenata prema saobraćajnoj funkciji
 Dimenzionisanje
 Oblikovanje

4
 Raskrsnice

2. Tipovi raskrsnica

 Tipovi raskrsnica :

 Denivelisane raskrsnice (petlje)

 Površinske
 Nesignalisane (AWSC i TWSC)
 Kružne
 Signalisane

2.1 Denivelisane raskrsnice

 Denivelisane raskrsnice (prednosti) :

 Osnovna karakteristika je da nemaju konfliktnih tačaka
 Značajno veća bezbednost saobraćaja-Veća brzina kretanja vozila u levom i desnom
skretanju
 Maksimalan protok po saobraćajnoj traci, skoro na nivou otvorene deonice puta
 Minimalno 2x veći kapacitet od površinske raskrsnice

 Denivelisane raskrsnice (nedostaci) :

 Zahtevaju mnogo veći prostor za izgradnju
 Višestruko veći troškovi gradnje i održavanja

 Uslovi za primenu :
 Tip puta –autoputevi obavezno moraju imati denivelisana ukrštanja
 Saobraćajno opterećenje PGDS > 12.000 voz/dan
 Sporedni pravac treba da ima više od 3.000 voz/dan, što je put najmanje III razreda; za
manja opterećenja nije ekonomski opravdano-rešenje povezivanja takvog pravca
ostvariti indirektno kroz putnu mrežu

5
 Raskrsnice
 Ritam raskrsnica :
 Kod brzih dvotračnih puteva optimalno rastojanje na 10-15km
 Kod autoputeva sa više od 20.000voz/dan 12-18km
 Kod autoputeva sa naplatom rastojanja između raskrsnica se povećavaju za 20-25%

Slika 1. Denivelisana raskrsnica

 Projektovanje :

Bez obzira na rang saobraćajnica koje se ukrštaju, svaka denivelisana raskrsnica sadrži
tri grupe funkcionalnih elemenata:

1. Saobraćajnice koje se ukrštaju

2. Ulivi (U) I izlivi (I)
3. Rampe Kod kombinovanih rešenja javljaju se I sekundarne površinske raskrsnice
(SR), a kod komercijalnih auto puteva I naplatna platforma(NP).

6
 Raskrsnice

Slika 2. Funkcionalni elementi denivelisanih raskrsnica

Denivelisane raskrsnice – rampe

 Samostalni putevi namenjeni tokovima koji vrše promenu pravca
 Vezne rampe opslužuju samo jedne struje na relaciji izliv-uliv
 Priključne rampe opslužuju dva toka za priključak SP-GP i obratno i mogu biti
dvosmerne

a. Direktne
b. Poludirektne
c. Indirektne

Direktne rampe se grade za direktno povezivanje dva pravca u okviru skretnog ugla
90 ̊, to su najjednostavnije veze, rampa služi samo za desna skretanja, kapacitet jednotračne
rampe je 1.300-1.600 voz/h-

Poludirektne rampe sastavljene su od složenih krivinskih oblika koji se grade kada je

potrebno spojiti pravce pod uglom od 120 ̊, koriste se isključivo za komfor na leva
skretanja, kapacitet jednotračne rampe je 1.100-1.400voz/h

Indirektne rampe se grade kada saobraćajnice koje treba da se spoje zaklapaju ugao od
270 ̊ ,zbog čega imaju spiralni oblik koji izaziva povratnu vožnju I ograničeni režim brzina,
grade se za leva skretanja, kapacitet jednotračne rampe je 800-1.000voz/h

7
 Raskrsnice

Slika 3. Direktne, poludirektne i indirektne rampe

Denivelisane raskrsnice – tipovi rampi

Slika 4.Truba Slika 5. Kruška

Slika 6. Trougao Slika 7. Račva

8
 Raskrsnice

Slika 8. Romb Slika 9. Polovina detelin

Slika 10. Indirektna truba Slika 11. Dupla truba

Slika 12. Denivelisana kružna raskrsnica Slika 13. Detelina

9
 Raskrsnice

Slika 14. Modifikovana detelina Slika 15. Malteški krst

2.1 Površinske nesignalisane raskrsnice

Površinske nesignalisane raskrsnice su najčešći tip ukrštanja na putnoj i uličnoj mreži.

Prihvatljivo rešenje za putne pravce čija opterećenja ne prelaze 800 voz/h u oba smera,
srednja vremenska praznina saobraćajnog toka veća od 6s. Putni pravci II do V razreda-
lokalni, regionalni i magistralni putevi.

Istovremena primena regulativnih (saobraćajna signalizacija -jasna diferencijacija na

glavni i sporedni pravac) i konstruktivnih mera (obezbediti preglednost, funkcionalnost i
ekonomičnost).

 Ritam raskrsnica :

 Učestali - Umanjuje saobraćajnu vrednost puta i povećava broj pozicija

potencijanlihsaobraćajnih nezgoda,

 Preveliki razmak - Neravnomerno opterećenje putne mreže.

 Uslovi lokacije :

 Mogućnost sagledavanja sa glavnog putnog pravca najmanje sa daljine izoštrene

vizure preglednosti ( La = 4*Vr ). Najpovoljnije mesto za površinsku raskrsnicu u
situacionom planu je u pravcu ili u području infleksione tačke kod S krivine.

10
 Raskrsnice
 Priključak sporednog puta treba da bude izveden upravnim vođenjem osovine u zoni
raskrsnice-najkraće putanje vozila kroz konfliktnu zonu i bolja preglednost, prinudno
se smanjuje brzina vozila, lako izvođenje potrebnih proširenja uz održanje kontinuiteta
ivičnih linija.

 Unutrašnja preglednost :
 Mogućnost slobodnog uočavanja vozila na sigurnosnim rastojanjima
 Zona oslobođena svih vizuelnih prepreka
 Izbegavati useke ili neposrednu blizinu tunela i dugih mostova
 Birati plitke nasipe koji ne zahtevaju zaštitne ograde

 Projektovanje :

 Stroga funkcionalnost svih primenjenih elemenata i detalja, racionalno oblikovanje i

dimenzionisanje pristupa raskrsnici i uređenje konfliktne zone.

 Pristup raskrsnici treba da sadrži funkcionalne elemente koji omogućavaju razdvajanje

saobraćajnog toka na smerove kretanja (P/L/D).

 Saobraćajni tokovi koji se presecaju treba da budu kanalisano vođene, kako bi se

smanjile razmere konfliktne zone i presecanja obavila pod približno pravim uglom.

Slika 16. Primer površinske nesignalisane raskrsnice

11
 Raskrsnice

2.2 Površinske kružne raskrsnice

Slika 17. Primer površinske kružne raskrsnice

2.3 Signalisane (semaforisane) raskrsnice

Slika 18. Primer signalisanih (semaforisane) raskrsnica

12
 Raskrsnice

Zaključak

Raskrsnica je mesto ukrštanja dva ili više puteva u drumskom saobraćaju. Raskrsnice
mogu biti u nivou (raskrsnica sa ili bez semafora i kružni tok) i van nivoa (nadvožnjak,
podvožnjak i petlja). U kom je raskrsnica nivou zavisi od razlike nadmorske visine puteva
koji se ukrštaju na mestu gde se ukrštaju. Postoji tri vrsta raskrsnica a to su: raskrsnica bez
semafora, raskrsnica sa semaforom, kružni tok. Sve ove raskrsnice se razlikuju po nivou,
bezbednosti, praktičnosti i mogućnosti i troškovima za izgradnju. Pored raskrsnica u nivou se
uglavnom nalaze pešački prelazi.

Raskrsnica bez semafora je najosnovnija, najnebezbednija, najprostija i najsporija

vrsta raskrsnice. Prvenstvo prolaza je određeno na osnovu saobraćajnih znakova ili u
vandtednoj situaciji na osnovu signala saobraćajnog policajca. Na raskrsnici sa semaforima
saobraćaj regulišu semafori. U slučaju kvara semafora sve je isto kao i na raskrsnici bez njih

13
 Raskrsnice

Literatura

1. http://www.grf.bg.ac.rs/p/learning/predavanje7_1555579840515.pdf?fbclid=IwAR0B
eXDJsogjqucw_VzGFgok8KvUnZU0tLHV-7_WjlHjT_TdVjpZLaeGZf4

2. http://www.putic.com/res/sr/Raskrsnice_sa_kruznim_tokom.pdf?fbclid=IwAR2Hb9P8
AlIHDFyYTdg8MyGeAkG81cB71eZMo6KUu6_y7cXRelx19_HgLg4

3. http://www.apeironuni.eu/lycboardclient/Detail.aspx?DocumentID=21052&fbclid=Iw
AR1WsI8z2QKIIX4s7OLUbzHNyWaXEVi4BCKliAvtEA5cWVQkd7sPB8Upqco

14