ELABORAT

O UREĐENJU GRADILIŠTA I MERAMA

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Objekat: „KOPAONIK RESORT HOTEL“, Kopaonik

Izvođač: “M ENTERIJER GRADNJA” DOO

Bakićeva 4a, Beograd

21.04.2017

1
 Elaborat o uređenju gradilišta

SADRŽAJ:

I OPIS RADOVA
1. Način i organizacija izvođenja radova (tehnološki i radni proces)
2. Pregled sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu prema poslovima koji zahtevaju njihovo
korišćenje

II MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1. MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA U ODNOSU NA RADOVE KOJI SE
IZVODE NA GRADILIŠTU
Obezbeđenje gradilišta
Mesto za skladištenje građevinskog materijala i hemikalija
Pristup gradilištu i gradilišne saobraćajnice
Označavanje i obezbeđivanje zona opasnosti i ugroženih zona
Električne instalacije na gradilištu
Obezbeđivanje opasnih mesta i ugroženih prostora na gradilištu
Način transportovanja, utovara, istovara i deponovanja opreme i materijala
Betonski radovi
Armirački radovi
Zidarski radovi
Tesarski radovi
Rad na visini (rad na krovu)
Mere za bezbedan rad sa cevnim ( fasadnim ) skelama
Mere za bezbedan i siguran rad sa drvenim ili metalnim lestvama
Mere za bezbedan rad sa ručnim mehanizovanim alatom
Uputstvo za rad sa motornom testerom
Mere za bezbedan rad sa dizalicom i prilikom prenosa materijala dizalicom
Mere za bezbedan rad pri utovaru tereta u motorna vozila i istovaru tereta iz motornih vozila
Zaštita od pada preko ivice i upada u otvore
Radni podovi
Zaštitna ograda
Uputstvo za bezbedan rad sa električnom prenosnom bruslilcom
Uputstvo za bezbedan rad sa električnom prenosnom bušilicom

2. ORGANIZACIJA PRVE POMOĆI

Prilog:

1. Šema gradilišta
2. Spisak radnih mesta sa povećanim rizikom
3. Rešenje o odgovornom izvođaču radova

2
 Elaborat o uređenju gradilišta

I OPIS RADOVA
1. NAČIN I ORGANIZACIJA IZVOĐENJA RADOVA (TEHNOLOŠKI I RADNI PROCES)

Ugovorom je predviđeno izvođenje građevinskih radova na izgradnji hotela “KOPAONIK

RESORT HOTEL” na Kopaoniku .
Građevinske radove će izvoditi “M ENTERIJER GRADNJA” DOO sa sedištem u ul. Bakićeva 4a
Beograd-Voždovac.
U skladu sa utvrđenom tehnologijom građenja, izvodiće se sledeći radovi:
 Betonski radovi
 Armirački radovi
 Zidarski radovi
 Tesarski radovi
 Pokrivački radovi

Angažovani kooperant ne sme otpočeti radove dok ne potpiše sporazum o zajedničkom

sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu (sporazum po osnovu čl. 19. Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu), i dužan je da se pridržava potpisanog sporazuma.

2. PREGLED SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU PREMA POSLOVIMA KOJI

ZAHTEVAJU NJIHOVO KORIŠĆENJE

Lična zaštitna sredstva za Šefa gradilišta:

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (kožne sa pet prstiju) Z.B1.O21.  3 Meseca
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi

Lična zaštitna sredstva za Zidara:

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (kožne sa pet prstiju) Z.B1.O21.  3 Meseca
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi
 Naočare sa prozirnim staklom ZN-1 Z.B1.200  Po potrebi
 Opasač Z.B1.050  po potrebi

3
 Elaborat o uređenju gradilišta

Lična zaštitna sredstva za Tesara:

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (kožne sa pet prstiju) Z.B1.O21.  3 Meseca
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi
 Naočare sa prozirnim staklom ZN-1 Z.B1.200  Po potrebi
 Opasač Z.B1.050  po potrebi

Lična zaštitna sredstva za Armirača:

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (od prirodne ili sintetičke gume sa 5
Z.B1.O25.  3 Meseca
prstiju)
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi
 Naočare sa prozirnim staklom ZN-1 Z.B1.200  Po potrebi
 Opasač Z.B1.050  po potrebi

Lična zaštitna sredstva za Pomoćnog radnika :

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (kožne sa pet prstiju) Z.B1.O21.  3 Meseca
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi
 Naočare sa prozirnim staklom ZN-1 Z.B1.200  Po potrebi
 Opasač Z.B1.050  po potrebi

Lična zaštitna sredstva za vozača i rukovaoca građevinske mašine :

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Odelo (keper, dvodelno ili kombinezon)  1 god
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Zaštitne rukavice (kožne sa pet prstiju) Z.B1.O21.  3 Meseca
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi

4
 Elaborat o uređenju gradilišta

Lična zaštitna sredstva za Tehničkog Direktora:

Sredstvo/oprema za ličnu zaštitu: SRPS Rok trajanja
 Cipele (kožne sa ojačanom kapicom i gumenim rebrastim
Z.B1.300  1god
đonom).
 Šlem (plastični)  Prema uputstvu
Z.B1.031
proizvođača
 Obeležavajući prsluk  Po potrebi

Radnik koji za vreme rada ne koristi sredstva lične zaštite na radu ili ih koristi nenamenski,
čini težu povredu radne dužnosti i može biti udaljen sa rada.
Neposredni rukovodilac je dužan da radnicima kojima rukovodi obezbedi sredstva lične
zaštite na radu i da kontroliše njihovo korišćenje.
Neposredni rukovodilac koji svojim radnicima ne obezbedi sredstva lične zaštite na radu, čini
težu povredu radne dužnosti.
Sredstvo lične zaštite na radu koje je u toku rada oštećeno i time izgubilo svoju zaštitnu
funkciju, mora se zameniti ispravnim. Radi brže i efikasne zamene na gradilištu se mora nalaziti
dovoljna količna zaštitnih sredstava u rezervi.
U slučaju namernog oštećenja sredstva lične zaštite na radu i lične zaštitne opreme od strane
korisnika ili drugog radnika, rukovodilac gradilišta pokrenuće postupak za naknadu štete protiv
učinioca.
Sva lica i radnici na gradilištu moraju nositi svetloodbojne prsluke i šlemove.
Zavisno od radne funkcije i opasnosti i štetnosti koje se javljaju pri izvršenju poslova i
zadataka, radnicima se daje na raspolaganje i korišćenje oprema i sredstva za ličnu zašitu na radu
u skladusa aktom o proceni rizika.
Svi zaposleni zadužuju se ličnim zaštitnim sredstvima, i o tome se vodi evidencija na
posebnom obrascu „Evidencioni list zaduženja ličnim zaštitnim sredstvima“.

5
 Elaborat o uređenju gradilišta

II MERE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1. MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA U ODNOSU NA RADOVE KOJI SE
IZVODE NA GRADILIŠTU
OBEZBEĐENJE GRADILIŠTA
Gradilište će biti obeleženo propisnom vertikalnom i horizontalnom saobraćajnom
signalizacijom, u skladu sa Projektom saobraćajne regulacije.

MESTO ZA SKLADIŠTENJE GRAĐEVINSKOG MATERIJALA I HEMIKALIJA

Sav građevinski materijal se skladišti tako da je omogućen bezbedan prilaz, utovar i istovar i
zaštićen od oštećenja. Na samom radilištu se skladišti minimalna količina potrebne opreme i
materijala.

PRISTUP GRADILIŠTU I GRADILIŠNE SAOBRAĆAJNICE

Pri izvođenju radova za kretanje vozila i građevinske mehanizacije, koriste se postojeće i
novoizgrađene saobraćajnice. Koordinaciju saobraćaja na gradilištu kao i nadzor tokom utovara i
istovara vršiće Rukovodilac gradilišta.

OZNAČAVANJE I OBEZBEĐIVANJE ZONA OPASNOSTI I UGROŽENIH ZONA

Na gradilištu će biti postavljeni znakovi za upozoravanje zaposlenih.
Radovi u opasnim zonama biće pažljivo nadgledani. Nadzor u radnim zonama mašina je
prvenstveno odgovornost rukovaoca mašina. Kritične radove nadgledaće Rukovodilac gradilišta.
Neki kritični radovi zahtevaju prethodno odobrenje Rukovodioca gradilišta.

ELEKTRIČNE INSTALACIJE NA GRADILIŠTU

Za korištenje ručnog mehanizovanog alata koristi se električni orman, koji je postavljen na
gradilištu-objektu.
Električni kablovi moraju biti oblogom ili drugim pogodnim načinom zaštićeni od mehaničkih
oštećenja.
El. razvodni orman na gradilištu, postaviće se na nosač i biće povezan sa “S” zaštitnim
provodnikom ili provodnikom za izjednačavanje potencijala, a na način i u skladu sa Pravilnikom za
električne instalacije niskog napona.
Privremene el. instalacija ce se izvesti, tako da sa jednog mesta mogu da se isključe svi
provodnici pod naponom. Razvodni el. orman, traba da ima obezbeđenu el. sklopku za istovremeno
isključenje svih el. mašina i potrosača.
El. razvodni orman, mora da ima zaštitno uzemljenje adekvatnog el. otpora, a prema
specifičnom otporu zemljišta ili tla gde je isti postavljen, cija vrednost ne sme prelaziti vrednost od
1,85 oma.
El. razvodni orman, mora da bude povezan sa gromobranskom el. instalacijom adekvatnog
električnog otpora.
Pre puštanja u rad i početka radova, ovlašćena ustanova izvršiće pregled i ispitivanje el.
razvodnog ormana i novopostavljene električne gradilišne instalacije, a u smislu tehničke ispravnosti.
Na osnovu propisa za el. instalacije niskog napona (uzemljenje, zaštita od indirektnog napona dodira,
ispravnost izolacije, raspoznavanje strujnih kola), o čemu se mora posedovati odgovarajući stručni
nalaz (atest), što je obaveza GLAVNOG IZVOĐAČA RADOVA, odnosno onoga ko je i postavio
privremenu građevinsku el. instalaciju za potrebe gradilišta (ERO, utičnice, kablovi, njihovo bezbedno
polaganje i vođenje i sl).

6
 Elaborat o uređenju gradilišta

OBEZBEĐIVANJE OPASNIH MESTA I UGROŽENIH PROSTORA NA GRADILIŠTU

Opasna mesta na gradilištu su:
 Ulazi u objekat
 rad na visini
 prostor u blizini mašina: dizalica, mešalica za beton, miksera, cirkulara, stuceva, motorne
testere i dr.,
 razvodni ormani sa elektropriključcima i razvodnim kablovima
 prostor ispod dizalice i objekta koji se gradi,
 prostor ispod skele (fasadne, konzolne i viseće),
Za sve opasnosti koje se mogu predvideti, potrebno je postaviti odgovarajuća upozorenja, tj.
na prikladan način obeleziti, kao i obezbediti opasne zone na gradilištu ( ograđivanjem,
postavljanjem tabli upozorenja ...)
Sva radna mesta na visini većoj od 300cm iznad kote rada, moraju se štititi izgradnjom
fasadnih visećih skela, koje moraju biti čvrsto fiksirane za fasadu objekta i komisijski pregledane, a
prolazi i otvori u koje se moze pasti na objekat ili oko njega, biće ogradjeni zaštitnom ogradom visine
100cm sa zaštitnom popunom na svakih 30cm do 35cm, kao i nogobranom visine od 20cm .
Ugrožena mesta, gde postoji mogućnost pada predmeta sa visine, upada u rupu, kod prilaza
opasnoj zoni kretanja prihvatnog sredstva dizalice i sl., mora biti obeleženo i obezbeđeno
odgovarajućom zaštitnom platformom.
Postaviti zaštitnu ogradu od žice ili plastične mreže, na par metara od objekta, radi
upozorenja prolaznika, da se na objektu izvode gradjevinski radovi i da ne smeju prilaziti objektu.
Radovi koji se izvode na ivici objekta, a pritom ne postoji zaštitna ograda u visini od najmanje
100cm, radnik mora biti vezan odgovarajućim zaštitnim opasačem i užetom fiksiran za anker na zidu.
Svi radnici na ovom gradilištu, obavezni su da nose šlemove, dok u protivnom čine težu
povredu radne dužnosti i moraju biti odstranjeni sa posla, za isto je neposredno odgovoran direktor,
šef gradilista i brigadir, odnosno neposredni rukovodilac na gradilištu.

NAČIN TRANSPORTOVANJA, UTOVARA, ISTOVARA I DEPONOVANJA OPREME I MATERIJALA

Vozilo se može opterećivati teretom u granicama dozvoljene nosivosti. Za prevoz materijala
na gradilištu koristiće se kamion i transportno vozilo.
Sme se upotrebljavati samo ispravno vozilo koje svojim oblikom i vrstom odgovara težini i
obliku materijala.
Pri utovaru i istovaru tereta vozilo se mora zakočiti, a stranice sanduka (arnjeva) treba da
istovremeno otvaraju i zatvaraju dva radnika.
Po završenom istovaru tereta vozač je dužan da proveri da li su stranice vozila osigurane od
otvaranja.
Za istovarivanje paleta obezbediće se viljuškar, odnosno isto se moze i istovarati sa
dizalicom. Ostali teret istovarivaće se ručno.
Vozač motornog vozila dužan je da se pridržava saobraćajnih propisa.
Pri utovaru materijala mehanizovanim sredstvima, svi radnici koji su u blizini moraju biti
udaljeni od vozila, a vozač mora izaći iz kabine.
Penjanje na prikolicu vozila, zabranjeno je bez obezbeđenja svih mera bezbednosti i zdravlja
na radu.
Teret mora da se pravilno slaze do visine stranica vozila. Dugački tereti, kao sto su cevi i sl.
utovaruju se u obliku piramide, tako da se duzi elementi stavljaju dole pri dnu.
Slaganje se vrši po vrstama tereta. Teret čija duzina prelazi duzinu vozila, obeleziti oznakom
za duze terete, a u skladu sa propisima iz bezbednosti saobracaja.

7
 Elaborat o uređenju gradilišta

Transport materijala i opreme koji se obavlja pomoću ručnih prevoznih kolica u krugu
gradilista, obavljace lica koja su prethodno upoznata sa merama bezbednosi pri utovaru,
transportovanju i istovaru materijala rucnim transportnim sredstvima.

BETONSKI RADOVI
Betonskim radovima (betoniranje) smatraju se prevoz ili prenos po objektu i ugrađivanje
sveže betonske mase, a zatim nega ugrađene betonske mase za vreme odležavanja u oplati.
Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad zaposlenih i to:
 na ivice preko kojih može da dođe do pada u prostor dubok preko 1m postavlja se zaštitna
ograda;
 iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betonske mase i kretanje
zaposlenih;
 radni podovi za prijem sveže betonske mase kad sudove prenosi dizalica, radni podovi za
ubacivanje mase u oplatu, staze za kretanje zaposlenih pri ugrađivanju i ravnanju površine
ugrađenog betona i staze i radni podovi ne smeju seoslanjati na armaturu, nego moraju
da imaju sopstvene oslonce postavljene na oplatu;
 oštri vrhovi ili ivice spojnih i drugih delova armature uklanjaju se, podvijaju ili podrivaju;
 čišćenje oplate i ugrađene armature od prljavštine i otpadaka mlazom vode ili vazduhom pod
pritiskom, izvode se tako da ne dođe do povređivanja zaposlenih ili lica koja se kreću u
blizini, usled udara odbačenih čestica ili predmeta;
 kad se betonira noću ili kad dnevno svetlo nije dovoljno, postavlja se električna rasveta, koja
treba da obezbedi osvetljenost od najmanje 250Lx na mestu ugradnje betona, a najmanje
120 Lx na prilazima i stazama;
 električni uređaji za ugrađivanje betona moraju da imaju transformisan napon najviše do 42
V, a prenosne svetiljke sa pripadajućim pokretnim kablovima do 24 V;
 kod konstrukcija većih raspona (hale, mostovi i sl.) postavljaju se slegomeri ili se vrši
geodetsko osmatranje ugiba i ponašanja konstrukcije skele pri nanošenju opterećenja
ugrađivanjem sveže betonske mase.
Betoniranje počinje isključivo po naređenju rukovodioca radova ili od njega određenog
odgovornog zaposlenog.
Pri betoniranju se sprovode sledeće mere bezbednosti i zdravlja na radu:
 sudovi za transport sveže betonske mase koje donosi i odnosi dizalica ne smeju da se
prenose preko glava zaposlenih;
 prihvat sudova sa betonskom masom koji vise o kuki dizalice vrši se pomoću sigurnosnih
konopaca za usmeravanje, a kad rukovalac dizalice sa svog radnog mesta nije u mogućnosti
da u potpunosti prati kretanje tereta, usmeravanje obavlja zaposleni osposobljen za davanje
znakova (signalista);
 spuštanje na radni pod mora da bude izvedeno bez udara i njihanja, a odvezivanje od kuke
dizalice može da usledi tek pošto je sud stabilno oslonjen, kad se može pristupiti izlivanju
mase;
 sud ne sme da se pretovaruje betonskom masom;
 pri ugrađivanju betonske mase pervibratorom zaposleni mora da bude čvrsto oslonjen, da ne
bi izgubio ravnotežu pri uranjanju igle pervibratora u betonsku masu;
 kad se sveža betonska masa doprema na mesto ugrađivanja pumpom za beton, mora stalno
da se kontroliše ispravnost nastavka, pogotovo fleksibilnog creva i cevovoda, kao i priključka
fleksibilnog creva za cevovod;
 fleksibilno crevo ne sme se oštro previjati, niti pri rukovanju njime pomerati nosač cevovoda,
koji može u povratnom hodu da odbaci zaposlenog;
 pri betoniranju i pranju fleksibilno crevo ne sme da bude upereno u zaposlene;
 kod prijema betonske mase automešalicom ne sme da se sipa masa iz bubnja dok se metalni
zglavkasti žljeb (riža) ne pričvrsti i obezbedi od iznenadnog pomeranja;

8
 Elaborat o uređenju gradilišta

 pre nego što se pristupi polivanju ugrađene betonske mase, uklanja se električna instalacija
koja je služila pri betoniranju;
 nasilno skidanje oplate sa betonskih površina pomoću dizalice, zabranjeno je.

ARMIRAČKI RADOVI
Radovi na istovaru, utovaru, prenosu, pripremi, ispravljanju, sečenju i savijanju, nastavljanju i
ugradnji betonskog gvožđa, namenjenog za armirano-betonske elemente (armerački radovi), ne sme
se pristupiti:
 Sa dugom kosom, ako nije vezana maramom, ili pokrivena kapom,
 Sa razdrljenom, odnosno neutegnutom odećom, ili neodeven,
 Bez zaštitnih cipela i rukavica.
Pri utovaru, ili istovaru armature dizalicom, teret se prethodno oslobađa od armature, a
nasilno čupanje iz gomile nije dozvoljeno.
Šipke armature obezbeđuju se od ispadanja za vreme prenosa vezivanjem za ram.
Zaposleni koji su obavili vezivanje noseće čelične užadi za kuku dizalice, moraju se ukloniti na
bezbednu udaljenost pre nego što teret počne da se podiže.
Prisustvo lica u području kruga gradilišta u kome se vrši prenos armature, zabranjena je.
U toku ispravljanja armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima na stazi za istezanje.
Za vreme istezanja armature na stazi ne sme da bude zaposlenih, ili drugih lica, kao ni
predmeta ili materijala.
Pri ugrađivanju i vezivanju armature, zaposleni mora da ima obezbeđen siguran oslonac i
bezbednu stazu za kretanje pri radu.
Slobodni krajevi žice, kojom je izvršeno vezivanje armature, savijaju se ili podvijaju.
Električni kablovi pod naponom ne smeju da budu položeni preko armature, niti postavljeni
tako da može da dođe do dodira sa armaturom.
Armiračke mašine i električna instalacija, na placu i objektima gde se priprema armatura
moraju biti redovno prigledane i održavane u ispravnom stanju, o čemu se vodi evidencija na
gradilištu.
Metalne šipke za izradu armature, kao i gotova armatura moraju biti pregledne i prema
dimenzijama složene na gradilištu, tako da rad sa njima ne prouzrokuje opasnost za zaposlene.
Ispravljanje, sečenje, savijanje i ostali radovi na obradi šipki za armaturu mora se vršiti na
naročito za to odabranom mestu na gradilištu, sa odgovarajućim uređajima, napravama i alatom i uz
preduzimanje odgovarajućih zaštitnih mera predviđenih važećim propisima o zaštiti na radu pri
preradi i obradi metala.
Sa polaganjem armature sme se odpočeti tek posle izvršenja odgovarajućih zaštitnih mera iz
Pravilnika o zaštiti na radu u građevinarstvu.

ZIDARSKI RADOVI
Zidanje zidova izvoditi do visine od 1,5m mereno od podloge na kojoj zaposleni stoji.
Materijal za zidanje (opeka, malter i sl.), koji stoji uz radno mesto zidara, mora biti
ravnomerno i stabilno složen, prema uputstvima koja izdaje odgovorni zaposleni, a odnosi se na
način i veličinu opterećivanja podloge sa koje se vrši zidanje (tlo, međuspratna konstrukcija, skela,
radna platforma i sl.).
Odlaganje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu određena
zabranjeno je.
Zidarski materijali, koji se odlažu, prenose i prevoze na paletama, skladište se na posebno
pripremljenoj podlozi koja je horizontalna, ravna, očišćena i ima dovoljnu čvrstoću da ne dođe do
krivljenja i sleganja pod težinom složenog.

9
 Elaborat o uređenju gradilišta

Palete imaju potrebnu površinu da složeno može stabilno složiti, zatim čvrstu konstrukciju,
da bez deformacija mogu preneti opterećenje od složenog na podlogu i prilagođene su uređaju za
transport, tako da se podizanje, prenos i prevoz paleta može jednostavno i lako obaviti.
Skladište građevinskog materijala složenog na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od
prolaza i saobraćajnica da u slučaju rušenja složenog ne budu ugroženi prolaznici i saobraćaj i
obezbeđeno je od pristupa lica koja ne rade na skladištu.
Pri podizanju, prenosu i prevozu slobodno složenih (nisu osigurani korpama, ramovima ili na
neki drugi način) materijala na paletama, zaposleni koji opslužuju moraju da se udalje na rastojanje
veće od domašaja najvišeg elementa u slučaju preturanja ili pada sa visine i mora se obezbediti da se
ostala lica ne nađu u ovoj opasnoj zoni.
Prilazi, prolazi, staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se
vrši zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat, izvode se tako da na njima bez smetnji i
bezbedno mogu da se kreću zaposleni koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal i alat.
Podloga na kojoj se kreću zaposleni pri opsluživanju mešalice treba da bude podešena tako
da zaposleni ne podižu teret na visinu veću od 1,2 m, a kod kratkotrajnih radova najviše do 1,5m.
Pri mašinskom spravljanju zidarskih smeša (malter) dok je bubanj mešalice u pokretu
zabranjeno je:
 Ručno sipanje sastavnih delova smeše iz vreća, kofa i sličnih sudova, neposredno u otvor
bubnja.
 Ubacivanje u otvor predmeta i alata pridržavanih rukom, radi pražnjenja, odgrtanja, čišćenja
i drugih radovi.
 Udaranje čvrstim predmetima po delovima mešalice.
Kada se zbog potrebe procesa rada zaviruje u bubanj, koristiti zaštitne naočare.

Uključivanje mešalice u električni pogon, ako nije sprovedena propisana zaštita od udara
električne struje – zabranjeno je.
Mora se koristiti zaštita (sklopke, nulovanje i sl.) obližnjeg objekta sa kojeg se vrši napajanje,
a ako to nije moguće, moraju metalni delovi mešalice, da se obezbede pomoću zaštitnog uzemljenja
(sonde, trake, ploče i sl.).
Kod izvođenja navedenih unutrašnjih građevinskih radova koristiće se radne platforme, a
kod izvođenja spoljašnjih građeninskih radova (zidanje, malterisanje, izrada fasade i oluka i dr.)
koristiće se cevna skela.
Prilazi i prolazi za sva radna mesta na kojima se vrše zidarski radovi moraju da budu izvedeni
tako da se po njima bez smetnje mogu kretati zaposleni i prenositi i prevoziti materijal.
Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na prolazima i mestima koja za to nisu
određena – zabranjeno je.
Slaganje materijala uz radna mesta, sme se vršiti samo u količinama koja odgovaraju
nosivosti i veličini raspoloživog prostora. Visina naslaga mora odgovarati vrsti materijala i ne sme
prelaziti visinu koja bi ugrožavala stabilnost materijala, odnosno prouzrokovala rušenje složenog
materijala i time zaposlene dovela u opasnost.

TESARSKI RADOVI
Građa i elementi građe koje će se koristiti na gradilištu, delimično će se obrađivati na
gradilištu, a za obradu iste koristiće se cirkular i motorna testera.
Spisak sa imenima zaposlenih, osposobljenih za bezbedan rad koji se određuju za rukovanje
uređajem za mehaničku obradu drveta, mora biti potpisan od odgovornog lica na gradilištu, ili
poslodavca overen pečatom preduzeća i istaknut na vidnom mestu pored uređaja.
Građa i elementi izgrađeni od građe (oplate i sl.) posle svake upotrebe čiste se od prljavštine,
eksera, metalnih delova i drugih predmeta koji mogu biti uzrok povrede zaposlenih.

10
 Elaborat o uređenju gradilišta

Građu ili elemente oplate posle čišćenja skladištiti na odgovarajući način i na određenom
mestu.
Prljavštinu i otpatke ukloniti odmah posle nastanka sa radnih površina, prolaza i prilaza.
Građa, oplata i njeni delovi ne smeju se ostavljati:
 Delimično montirani, ili delimično demontirani sa neučvršćenim ili nestabilnim preostalim
delom,
 U blizini nezaštićenih ivica objekta, skela ili oplate,
 Na radnim podovima prilaza, prelaza, radnih platformi ili skela ukoliko to nije projektom ili
uputstvom o korišćenju predviđeno, a ako jeste, obezbeđuje se od preturanja i pada sa
skele, naročito za slučaj udara vetra.
Oplata se ne sme koristiti kao prilaz, a po elementima oplate zabranjeno je kretanje
zaposlenih.
Oštra sečiva tesarskog alata (sekire, testere, dleta i sl.) moraju pri prenosu da budu na
podesan način pokrivena, radi zaštite zaposlenih od povređivanja.
Rukovanje mašinama ili mehanizovanim alatom za obradu drveta na gradilištu sme se
poveriti samo kvalifikovanim ili obučenim zaposlenim licima upoznatim sa opasnostima koje im prete
pri radu sa mašinama ili mehanizovanim alatom.
Građa se mora posle svakog korišćenja očistiti od eksera, okova i sl. i uredno složiti.

RADOVI NA VISINI
Za vreme rada na visini radnik mora da se pridržava sledećeg:
 uvek da je vezan zaštitnim opasačem, po mogućnosti iznad svoje glave, za mesto čiju
sigurnost proverava pre nego što zakorači na novi oslonac;
 na novi oslonac zakoračuje i oslanja se tek pošto je proverio njegovu sigurnost;
 ne opterećuje svoj novi privremeni oslonac dodatnim opterećenjem (materijal, alat i sl.), ako
nije siguran da oslonac može da izdrži dodatno opterećenje;
 ne koristi istovremeno sa drugim radnikom privremeni oslonac;
 priručni alat i ostali pribor neophodan za obavljanje rada ostavlja na dohvat ruku na mestima
sa kojih neće da padne ili ga po potrebi veže;
 ne saginje se do položaja labilne ravnoteže tela ili labilne ravnoteže tela sa predmetom koji
drži u rukama ili nosi na sebi;
 prevezivanje prihvatnog konopca zaštitnog opasača sa jednog mesta na drugo obavlja u
položaju u kome je čvrsto oslonjen na proverene i sigurne oslonce ili, ukoliko ima drugi
prihvatni konopac, kad je vezan njime za siguran oslonac;
 ne iskoračuje iznad praznog prostora i ne čini nagle pokrete;
 kad se montažni elemenat približava, stalno ga prati pogledom i uklanja se sa njegove
eventualne produžne putanje;
 ako nije moguće izvesti radnu operaciju na način ili po redosledu koji je propisan projektom
montaže ili po dogovoru sa rukovodiocem montaže, radnik ne nastavlja rad, već zauzevši
siguran položaj čeka i prima nova uputstva od odgovornog radnika po kojima nastavlja dalji
rad.
Radnik ne sme da otpočne rad, niti da radi na visini ako je umoran, neispavan, psihički
rastrojen, pod dejstvom lekova, sedativnih sredstava, alkohola i drugih opojnih sredstava.

11
 Elaborat o uređenju gradilišta

U delu kruga gradilišta u kome se vrši montaža elemenata prestaju druge aktivnosti i
sprečava se kretanje motornih vozila sve dok se elemenat ne postavi na mesto po projektu montaže,
učvrsti i radnici ne napuste mesta rada i kretanja na visini.
Obezbeđenje područja u kome može doći do pada predmeta vrši se u skladu sa odredbama
pravilnika.
Po završenom postavljanju montažnog elementa na mesto određeno projektom montaže,
elemenat mora da se obezbedi od pomeranja ili prevrtanja, u skladu sa detaljima iz projekta
montaže.
RADOVI NA KROVU
1. Krov i njegovi delovi, krovni pokrivač i konstrukcija koja nosi krovni pokrivač, moraju
da budu pre početka radova detaljno pregledani sa ciljem utvrđivanja nosivosti,
obezbeđivanja sigurnih putanja za kretanje radnika po krovu i preduzimanje mera
zaštite na mestima rada za sprečavanje propadanja kroz krovni pokrivač i za
sprečavanje pada sa krova.
2. Kod krovnih pokrivača od crepa, salonita, lima i drugih pokrivača male nosivosti za
sprečavanje propadanja postavljaju se patosi od dasaka na površinu krovnog
pokrivača duž prilaza mestima rada i na mestima rada.
3. Patosi od dasaka treba da budu pričvršćeni za krovni pokrivač, da pri kretanju
radnika ne dođe do pomeranja ili klizanja.
4. Daske patosa polažu se na krovnu površinu tako da im krajevi budu prepušteni
preko pravaca ispod kojih se nalaze nosači krovnog pokrivača.
5. Ako je patos izrađen u obliku povezanih dasaka u polja ("štosovi"), polja treba da
budu laka i pogodna za ručno premeštanje i pričvršćivanje.
6. Kretanje izvan postavljenih patosa po krovnom pokrivaču, zabranjeno je.
7. Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili kod neprohodnih krovova, sigurnost
kretanja i rada radnika obezbeđuje se postavljanjem prelaza i radnih platformi, koji
moraju da budu izrađeni u skladu sa odredbama pravilnika.
8. Za sprečavanje pada sa krova ili prilaza krovu pre početka radova mora da bude
postavljena propisana zaštitna ograda iznad slobodnih ivica u čijim se blizinama
izvode radovi i na mestima određenim za izvlačenje ili spuštanje alata i materijala,
kao i obezbeđen siguran prilaz.
9. Ukoliko se iznad ivica krova, ne može postaviti zaštitna ograda ili kod krovova čiji je
nagib veći od 20o, na krovnoj površini mogu raditi samo radnici zdravstveno
sposobni za radove na visini obučeni za upotrebu sredstava lične zaštite.
10. Kod slučajeva iz stava 9, pre izlaska na površinu krova radnik mora da bude privezan
preko zaštitnog pojasa i zaštitnog užeta za siguran oslonac.
11. Otvori, svetlarnici i okna sa staklenim pokrivačem, ukoliko se nalaze u ravni krovnog
pokrivača, obezbeđuju se u skladu sa propisima.
12. Prilaz površini krova, ukoliko nije postavljen iz unutrašnjosti objekta, mora da bude
obezbeđen u skladu sa propisima.
13. Kad se ne mogu u potpunosti sprovesti mere zaštite na radu iz člana 90 ovog
pravilnika, postavljaju se prihvatne mreže, zaštitne skele sa prihvatnim platformama
ili čak pojačanja nosača krovne pokrivke i druge mere.

12
 Elaborat o uređenju gradilišta

14. Prostor ispod krova, odnosno gradilišni prostor oko objekta mora da bude za vreme
radova na krovu obezbeđen od pristupa lica nezaposlenih na gradilištu.
15. Kad pri radovima na krovu, nije sprečen pad predmeta s krova, u ugroženom
prostoru oko objekta i ispod krovne površine zabranjeno je prisustvo i kretanje
radnika i drugih lica.

MERE ZA BEZBEDAN RAD SA CEVNIM ( FASADNIM ) SKELAMA

Mere za bezbedan rad sa cevnom skelom su :
Montirati je i demontirati prema projektu koji sadrži :
 dimenzije skele i svih njenih sastavnih elemenata;
 sretstva za međusobno spajanje sastavnih elemenata;
 način pričvršćenja skele na objekat;
 najveće dopušteno opterećenje;
 vrste materijala i njihov kvalitet;
 statički proračun nosećih elemenata;
 uputstvo za montažu i demontažu skele;
 sastavni delovi cevne skele moraju se međusobno čvrsto vezani u stabilnu jedinstvenu
konstruktivnu celinu;
 elementi cevne skele moraju biti izrađeni po važećim standardima;
 svaki elemenat koji se ugrađuje u cevnu skelu se mora vizuelno detaljno pregledati (rđom ili
na neki drugi način oštećeni elemenat metalnih skela se ne smeju ugrađivati );
 vertikalni noseći štapovi stubova skele moraju biti položeni na posebne elemente skela
( oslonci , papuče ) pričvršćeni na ravnu podlogu;
 svi vertikalni štapovi stubova skele moraju biti u uzdužnom i poprečnom pravcu vezani i
učvršćeni pomoću dijagonalnih veza postavljenih pod uglom od 45 stepeni u oba pravca;
 odstojanje izmeđunoseih vertikalnih štapova određuje se projektom skele , zavisno od
predviđenih opterećenja i visine skele;
 skele mogu montirati , prepravljati , dopunjavati i demontirati samo stručno obučeni
radnici , zdravstveno sposobni za rad na visini i to pod nadzorom određenog stručnog lica
na gradilištu;
 ispravnost skele će proveravati povremeno u toku rada rukovodilac radova ili od njega
određeni stručni radnik koji rezultat provere unosi u kontrolnu knjigu skele;
 radni patos vezuje se za skelu tako da se spreči pomeranje ili odizanje pojedinih elemenata ili
patosa u celini;
 radni pod radne platforme po kome se kreću i stoje radnici mora da bude horizontalan i
postavljen na elemente za oslanjanje;
 radni pod ne sme da ima preko oslonca propuštene slobodne krajeve, a kada je izdignut od
podloge više od 1m , po slobodnim ivicama radnog poda postavlja se propisana zaštita;

Prilikom izrade radnog poda od drveta pridržavati se sledećih normativa :

 širina istog mora biti najmanje 80 cm;
 daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj širini radnog poda i
obezbeđene od razmicanja;
 ivice radnog poda ne smeju da budu udaljene od objekta više od 20 cm kad nije postavljana
zaštitna ograda;

13
 Elaborat o uređenju gradilišta

 po slobodnim ivicama postavlja se zaštitna ograda sa ivičnom zaštitom za sprečavanje pada

predmeta ( visina rukohvata 1m od gazišta do rukohvata );
 kad se daske postavljaju jedna preko drugih , na čeonim stranama gornjih dasaka postavlja
se poprečnatrougla letva;
 pre upotrebe i u toku korišćenja radni pod pregleda odgovorni radnik i u slučaju
neispravnosti preduzima odgovarajuće mere;

Ako se u prostoru izrade i korišćenja skele nalaze aktivni električni vodovi ili druge prepreke,
postavljanje se ne sme započeti dok se kod preduzeća nadležnog za održavanje ne preduzmu mere
za isključenje struje , odnosno izmeštanje ili uklanjanje prepreke.
Skela postavljena pored ili iznad saobraćajnica pokriva se na spoljnoj strani pokrivačem
( trska , juta, gusta metalna ili plastična mraža i sl. ) , radi sprečavanja padanja predmeta na
saobraćajnicu.

MERE ZA BEZBEDAN I SIGURAN RAD SA DRVENIM ILI METALNIM LESTVAMA

Pre upotrebe drvenih ili metalnih lestvi za prilaz do radnog mesta ili obavljanje radova
sprovesti sledeće mere za bezbedan rad :

 drvene lestve izrađivati samo od odabranog drveta koje ne sme da ima mehanička
oštećenja , niti čvorove , pukotine trula mesta , lisičavost i druge nedostatke;
 stranice lestvi izrađivati odjednog komada drveta tako da se u gornjem dalu mogu oslanjati i
po potrebi pričvršćivati za objekat ili konstrukciju;
 Prečke lestvi izrađivati od tvrdog drveta pravougaonog preseka , na međusobnom rastojanju
ne većem od 32cm;
 prečke lestvi moraju biti usađene ili urezane u stranice , a ne prikovane ekserima ili vezane
žicom;
 rastojanje stranica lestvi ( čist otvor ) ne sme da bude manji od 45 cm;
 u gornjem kraju stranica lestvi prelaze ivicu poda na koji se izlazi , odnosno na koji su
naslonjene najmanje 75 cm ,a u donjem kraju izmiču se od vertikale za 1/4 kosog rastojanja
izmrđu oslonaca na podu i oslonca u gornjem delu;
 ako se radovi izvode na klizavoj podlozi , na donjem kraju , lestve moraju da imaju papuče
koje sprečavaju klizanje , a po potrebi mogu se gornjim krajem vezati za objekat;
 dvokrake lestve osigurati od nedozvoljenograzmicanja krakova;
 dvokrake lestve ne koristiti kao prilaz izdignutim radnim platformama;
 na jednokrakim i dvokrakim lestvama dozvoliti rad samo jednom radniku;
 metalne lestve izrađivati i upotrebljavati sa gore navedenim merama za bezbedan rad;
 lestve koje se upotrebljavaju za rad moraju biti čvrste i stabilne pri upotrebi.

14
 Elaborat o uređenju gradilišta

Pad sa merdevina je jedan od vodećih uzroka

povreda građevinskih radnika

Pregledaj svaku merdevinu pre upotrebe. Merdevine sa

labavim, slomljenim,savijenim ili nedostajućim prečkama ili
drugim nedostatcima moraju biti identifikovane i uklonjene iz
upotrebe.

Koristite samo odobrene merdevine namenjene za teške

poslove ili merdevine izgrađene od drveta prema
WorkSafe BC Standard LDR 1-2004.

Merdevine vrhom moraju da pređu strukturu na koju se

naslanjaju.za ≈1m.

Merdevine se moraju postaviti na način dat kao na slici

(donji oslonac merdevina se postavlja na rastojanju od zida
koji je jednak ¼ visine zida).

Merdevine moraju biti vezane, blokirane, ili na drugi način

obezbeđene da se spreči njihovo proklizavanje.

Oprez za nadzemne vodove pre korišćenja

merdevina. Metalne, uključujući i pojačane žicom drvene
merdevine, ne smeju se koristiti u blizini električnih
provodnika.

MERE ZA BEZBEDAN RAD SA RUČNIM MEHANIZOVANIM ALATOM

Prilikom rada sa prenosnim mehanizovanim alatima pridržavati se sledećih mera za

bezbedan rad :

 Na otvorenom prostoru obavljati rad samo sa prenosnim alatima klase II i III;

 Priključivanje prenosnog alata na električnu instalaciju vršiti pomoću kvalitetno izolovanog
provodnika u zajedničkom plaštu ili zajedničkim gajtanom čiji je presek provodnika najmanje
1,5 mm 2 ;
 Kabl prenosnog alata zaštititi od oštćenja;
 Za verme rada sa prenosnim alatom ne :
- natezati i lomiti priključni kabl,
- ukrštati ih sa čeličnim užadima , kablovima za zavarivanje ,sa cevima koja služe za
dovod gasa kod zavarivanja i koji mogu da ih oštete .
 Uključivanje i isključivanje prenosnog alata vršiti samo kad je prekidač za uključivanje i
isključivanje na alatu na u nultom položaju ( isključen );
 Alat isključiti iz električne instalacije ako se radnik udalji od radnog mesta ili ako je u toku
rada dođe do prekida napona;
 Kod rada sa prenosnim alatom zabranjeno je dodavanje alata u aktivnom stanju;

15
 Elaborat o uređenju gradilišta

 Kod rada sa prenosnim alatom zabranjeno je davanje alata na upotrebu drugim licima a
naročito licima koja nisu obučena za ad sa takvim alatom;
 Prenosni alat, kad se ne koristi čuvati u prostoriji bez vlage;
 Prenosne alate proveriti na :
- spoj sa masom
- neprekidnost zaštitnog provodnika
- neispravnost izolacije napojnih provodnika
- ogoljenost provodnih delova
- izolovanost između radnog i pogonskog dela alata
 Ne sme se izdati neispravan alat od lica za izdavanje istog;
 Ako u toku rada radnik primeti neispravnost alata dužan je da odmah prekine rad i vrati alat
na popravku i ponovnu proveru .

UPUTSTVO ZA RAD SA MOTORNOM TESTEROM

Motorne lančane testere za obradu drvene građe moraju da ispunjavaju uslove propisane
tehničkim normativima za primenu motornih lančanih testera u građevinarstvu.
Motorne lančane testere se redovno moraju održavati u skladu sa uputstvom proizvođača.
Za primenu u građevinarstvu mogu se upotrebljavati samo motorne testere koje imaju ugrađenu
kočnicu lanca.
Radnik zadužen za upotrebu motorne testere dužan je da pre upotrebe pažljivo pregleda i
utvrdi količinu ulja za podmazivanje , čistoću filtera za vazduh i ispravnost:
 Lanca testere
 Vodilice testere i pogonskog zupčanika
 Kočnice i hvatača lanca
 Izduvnog lonca i prigušivača buke
 Osigurača poluge gasa
Popravke motorne testere vrši stručni radnik u radionici ili na terenu u koliko za to postoje
uslovi .
Pri radu sa motornom radnici se pridržavaju sledećeg :
 Pre puštanja u rad , motorna testera biti očišćena od tragova goriva , maziva i prljavština .
 Provera zategnutosti lanca može se vršiti samo kod testera nije u pogonu .
 Sekač motorista zauzima stabilan položaj za rad sa motornom testerom .
 Sekač motorista puštanje testere urad vrši nakon što se sva lica udalje od njega najmanje 2m
od njega .
 Ukopčavanje lanca testere vrši se neposredno pre testiranja.
 Motorna testera se stavlja u pogon samo u slučaju da je lanac testere isključen .
 Pri punjenju rezervoara testere gorivom zabranjeno je pušenje i upotreba otvorenog
plamena .
 Testera se može prenositi sa jednog mesta rada na drugo samo kad je motor testere van
pogona , a prilikom dužeg nošenja vodilica i lanac testere moraju biti zaštićeni navlakom.
 Zabranjeno je prelaženje preko motorne testere dok je motor testere u radu.

MERE ZA BEZBEDAN RAD SA DIZALICOM I PRILIKOM PRENOSA MATERIJALA DIZALICOM

Na gradilištu na kome se za dizanje i prenos tereta koriste dizalice sa kukama i drugim
zahvatnim napravama koje vise na čeličnom užetu dizalice, obezbeđuju se u manevarskom i
manipulativnom prostoru dizalice sledeće mere:
 ugroženo područje se ograđuje i postavljaju se upozorenja sa zabranom prolaska;
 kod radnih operacija dizanja i prenosa tereta u trajanju nekoliko časova, ugroženo područje
se označava vidnim oznakama, najčešće trakama razapetim izmedju stubova visine 1,0m i

16
 Elaborat o uređenju gradilišta

postavljaju radnici koji upozoravaju i sprečavaju pristup u ugroženo područje, sve dok se
radna operacija ne zavrsi;
 ako na gradilištu nemože da se izbegne stalno kretanje radnika kroz područje dejstva
uređaja, postavljaju se zaštitne nadstrešnice od pada tereta sa visine, koje se izrađuju na
osnovu projekta, kojim mora da bude dokazano da će teret, u slučaju pada, da bude
zaustavljen na konstrukciji nadstresnice i da neće biti rasut po okolini.

Na gradilištu na kome postoji dizalica sa ugrađenim vođicama (teretni građevinski lift),

prostor oko dizalice bilo da je u oknu ispod terena ili između stubova iznad terena, mora da bude sa
svih strana ogradjen punom ogradom i to po visini, ako platforma dizalice nije zatvorena ili nema
zaštitnu ogradu po ivicama platforme.
Ako je platforma dizalice zatvorena ili je pod platforme ograđen, puna ograda oko okna ili
(sahta) ili kaveza dizalice ne mora biti izvedena po celoj visini lifta, nego samo na spratovima , do
visine 2,0m od poda.
Kad se za ogradu okna upotrebljava metalna mreža, okca mreže nesmeju biti veća od
20X20cm.
Na gradilištu na kome se koristi dizalica sa vođicom na sopstvenom montažnom stubu (skip-
dizalica), mesto utovara i istovara tereta obezbeđuje se zaštitnom ogradom, a radnik koji prihvata
korpu dizalice i radi pored ivice otvora u zaštitnoj ogradi, mora da bude vezan zaštitnim opasačem
preko sigurnosnog užeta za siguran oslonac.
Pristup u ugroženi prostor stubne dizalice imaju samo radnici koji rade na utovaru i istovaru
materijala, ali samo kada je teretna platforma na terenu odnosno nije iznad njihovih glava.
Postavljanje, rukovanje, održavanje, demontaža i prenosenje dizalice na drugo mesto rada
vrši se u skladu sa uputstvom koje obezbedjuje izvođac radova.
Pomoćna noseća sredstva za dizanje tereta (čelična uzad, lanci, karike, kuke i sl.) i zahvatna
noseća sredstva, koja se koriste na dizalicama ili samostalno, u pogledu zaštitnih mera moraju da
odgovaraju propisima o dizalicama i jugoslovenskom standardu.
Zahvatne naprave i druga sredstva za prenošenje sipkog i sličnog materijala, svojom
konstrukcijom i oblikom moraju da odgovaraju vrsti materijala koji se u njima prenosi, a ispadanje
materijala iz ovih naprava za vreme prenošenja sprečava se zaštitnim poklopcem ili na drugi pogodan
način.
Zahvatne naprave u obliku suda mogu se puniti samo do visine označene ispod gornje ivice
suda.
Na sudovima zahvatnih naprava vidno se označava njihova sopstvena tezina, zapremina i
visina punjenja.
Prostor ispod viseće gradjevinske koturace ili noseće kuke dizalice, ogradjuje se i na ogradu
postavlja upozorenje na opasnost.
Ispod i oko vitla postavlja se zaštitna ograda radi zaštite od udarca užeta u slučaju njegovog
prekida.
Nosači konzolne dizalice, njihova veza sa objektom i dizalicom, izrađuje se i postavljaju tako
da mogu sa sigurnošću preuzeti najnepovoljnije radno opterećenje konzolne dizalice.
Nosaci i detalji veza izvode se prema projektu koga obezbeđuje izvođač, a koji sadrži
proračun stabilnosti , crteže za izvođenje , redosled i opis montaze i demontaze.
Radno mesto radnika koji prima materijal sa konzolne dizalice mora da bude ograđen
čvrstom ogradom, a radnik vezan sigurnosnim užetom za zaštitni pojas i siguran oslonac, radi zaštite
od pada.
Naginjanje preko ivice radne platforme zabranjeno je.
Privlačenje visećeg tereta obavlja se pomoću šipke sa kukom, čiji drugi kraj radnik drži u ruci.
Prilikom dizanja dugačkih predmeta konzolnom dizalicom (grede, daske, šipke i sl.) radnici
koji primaju i skidaju teret ne smeju uklanjati zaštitnu ogradu ukoliko nisu obezbedjeni zaštitnim
pojasom od pada u okolni prostor.

17
 Elaborat o uređenju gradilišta

Prilikom dizanja tereta, po celoj visini građevinskog objekta uklanjaju se istureni delovi ili se
postavljaju zaštitne daske koje sprečavaju zapinjanje tereta.
Osvetljenost gradilišta pri noćnom radu ili prenosu ili pretovaru tereta treba da bude
najmanje 120Lx, a na mestima rada sa dizalicom (vezivanje, odvezivanje tereta i sl.) najmanje 250Lx.
Vrh stuba ili kraka stubne dizalice , mora da ima crveno signalno svetlo, ako je dizalica višlja
od 20m ili ako to zahtevaju mesne prilike.

MERE ZA BEZBEDAN RAD PRI UTOVARU TERETA U MOTORNA VOZILA I ISTOVARU TERETA IZ
MOTORNIH VOZILA

Mere za bezbedan rad kod utovara i istovara tereta u teretna motorna vozila su :
 pre početka utovara tereta u vozilo i istovara tereta iz vozila , vozač je dužan da obezbedi
vozilo da samo ne krene;
 otvaranje sanduka vozila radi istovara tereta odnosno zatvaranja strana sanduka posle
završenog utovara , moraju vršiti istovrameno dva radnika;
 pre otvaranja sanduka vozila radi istovara tereta proveriti položaj tereta u sanduku vozila;
 po završenom utovaru tereta u vozilo , vozač je dužan da proveri da li je teret pravilno
smešten , a kod vozila sa stranama da li su sigurno zatvorene;
 ako utovar ili istovar vrši grupa radnika , takav rad mora se vršiti pod kontrolom za to
određenog radnika;
 mehanizovani utovar u vozilo i istovar iz vozila tereta pomoću dizalice , mora se vršiti
izdvojeno od mesta na kome se vrši ručno prenošenje tereta;
 na mestima na kojima se vrši mehanizovani utovar ili istovar tereta smeju se zadržavati samo
ona lica koja vrše te poslove;
 utovar u vozilo tereta u komadima preko strana sanduka vozila sme se vršiti samo ako su
strane dobro osigurane;
 obezbeđenje tereta u komadima od pomeranja tokom vožnje ili pri naglom kočenju vozila se
vrši umetanjem čvrstih drvenih umetaka;
 kod skidanja tereta u komadima koji je bio složen u naslagama u karoseriji mora se
prethodno proveriti stabilnost tih naslaga;
 pri utovaru u vozilo tereta različite vrste i težine ( građevinski materijal , metalna roba,
montažni elementi itd) u vozilo se prvo slaže teret veće težine;
 zapaljive tečnosti se smeju utovariti u vozilo u većim količinama samo ako su u nepropusnim
metalnim sudovima;
 posle utovara zapaljivih tečnosti u vozilo , kao i u toku vožnje , vozač mora proveriti da li
sudovi propuštaju tečnost;
 prevoz boca sa zapaljivim gasovima i tečnostima u kabini vozača zabranjen je .
Utovar u vozilo , istovar iz vozila i prevoz čeličnih boca za zapaljivim gasovima mora se vršiti
pod sledećim uslovima :
 ventil čelične boce sa zapaljivim gasom , mora biti zaštićen metalnom kapom;
 u sanduku vozila moraju za prevoz čeličnih boca biti ugrađene pregrade sa udubljenima koja
odgovaraju veličini boca koja imaju meke oslonce za grlo boce;
 pune čelične boce sa gasovima pod pritiskom moraju se u vozilu slagati u horizontalnom
položaju sa malo uzdignutim grlom osim čeličnih bosa sa propanom i butanom;
 međusobno dodirivanje i trenje čeličnih boca , kao i udaranje u kapu ventila , mora biti
onemogućeno;
 čelične boce sa gasovima pod pritiskom moraju se pokriti ciradom ili drugim sličnim
pokrivačem , ako su takve boce pri prevozu izložene suncu;
 zabranjen je prevoz radnika u sanduku vozila u kome se prevoze čelične boce sa gasovima
pod pritiskom;

18
 Elaborat o uređenju gradilišta

 za vreme utovara tereta u vozilo i istovara tereta iz vozila motor mora biti stavljen van
pogona;
 utovar tereta u vozilo i istovar tereta iz vozila ne smeju vršiti radnici koji boluju od nesvestice
, vrtoglavice ,padavice , grčeva mišića i sličnih bolesti.
ZAŠTITA OD PADA PREKO IVICE I UPADA U OTVORE

Na ivice preko kojih se može pasti u prostor dublji od 1,0 m, na delovima objekta na
kojima se vrše radovi, zatim na prilazima objektu, na pomoćnim konstrukcijama ili
uređajima, na delovima objekta koji se koriste za kretanje radnika ili u čijoj se neposrednoj
blizini nalaze prolazi, postavlja se zaštitna ograda propisana ovim pravilnikom. Ostale ivice,
na primer spoljne ivice na donjim nedovršenim spratovima, na kojima se privremeno ne vrše
radovi, a ne nalaze se u neposrednoj blizini prolaza radnika, obezbeđuju se zaprečavanjem
prilaza ka njima ili se postavlja na visini 1,0 m od podloge upozoravajuće uže o kome vise
obojene trake (ili horizontalna letva obojena kosim prugama) sa natpisom o zabrani prolaza.
Na nezaštićene ivice liftovskog otvora i nedovršenog stepeništa i odmorišta, mora se
postaviti propisana zaštitna ograda na svim spratovima. Po ovim ivicama zabranjeno je
postavljati nesigurnu ogradu po principu "rasponke". Ako zbog potrebe radnog procesa nije
moguće postaviti zaštitnu ogradu, radnik koji radi pored ivice mora da ispunjava propisane
uslove za rad na visini i mora da bude vezan preko zaštitnog opasača za siguran oslonac.
Posle završenog rada na ivicu se postavlja zaštitna ograda ili se na prilaz ivici postavlja
zapreka sa znakom upozorenja. Zaštita od upada u otvore sprovodi se kako za vreme rada i
kretanja radnika u blizini otvora, tako i kad se mesto radova udalji od otvora, pa sve dok se
otvor ne ukloni ili konačno ne obezbedi. Otvori koji se moraju ostaviti u delu objekta ili
konstrukciji na prilazu ili u blizini prolaza radnika, ograđuju se čvrstom zaštitnom ogradom i
označavaju vidnim oznakama, a ukoliko se zbog potrebe radnog procesa ne može postaviti
ograda, moraju da se odmah posle nastanka pokriju poklopcima. Poklopci kojima se
pokrivaju otvori na gradilištu ne smeju da budu pomerljivi ili obrtni, a moraju da budu
izrađeni i ugrađeni tako da mogu da prenesu najnepovoljnije opterećenje koje može da
naiđe. Kod otvora kroz koje prolaze radnici ili se izvlači materijal, ivice koje se ne koriste
moraju da se ograde zaštitnom ogradom, a po prestanku korišćenja postavlja se zaštitna
ograda i na ostale ivice. Otvori u zidovima zaštićuju se zaštitnom ogradom ukoliko je
postojeći parapetni zid niži od 80 cm od poda, ili ima otvore šire od 35 cm na kraćoj strani
otvora.

RADNI PODOVI

Radni pod mora da bude izrađen od materijala čije su osobine u skladu sa

odredbama propisa i jugoslovenskih standarda o materijalima koji se upotrebljavaju za
noseće konstrukcije. Radni pod mora da bude oslonjen tako da se u toku korišćenja ne može
pomeriti. Kad se radni pod izrađuje od drveta, građa mora da bude odabrana i obeležena da
bi se upotrebljavala isključivo za radne podove. Izrada radnog poda od dasaka prepuštenih
preko oslonca sa slobodnim krajem, zabranjena je. Radni pod izrađuje se prema sledećim
normativima: 1) kad je namenjen za prolaz i kretanje radnika pri radu ne sme da bude manje
širine od 80 cm, a kad je namenjen i za druge svrhe (deponovanje materijala, prevoz
materijala i opreme i sl.) za prolaz radnika obezbeđuje se prostor širine najmanje 60 cm; 2)
daske patosa moraju da budu priljubljene jedna uz drugu po celoj širini radnog poda i
19
 Elaborat o uređenju gradilišta

međusobno obezbeđene od razmicanja; 3) daska od četinara I klase, širine 20 cm, debljine 5

cm, ne sme se koristiti u sastavu radnog poda, na rastojanju oslonca većem od 2,0m, pri
radu na otvorenom prostoru; 4) ivica radnog poda ne sme da bude udaljena od objekta više
od 20 cm, kad nije postavljena zaštitna ograda; 5) po svim slobodnim ivicama postavlja se
zaštitna ograda sa ivičnom zaštitom za sprečavanje pada predmeta; 6) kad su daske patosa
postavljene jedna preko druge, na čeonim stranama gornjih dasaka postavlja se poprečna
trouglasta letva.

ZAŠTITNA OGRADA

Privremena zaštitna ograda (u daljem tekstu: zaštitna ograda) postavlja se na mesta

rada i kretanja radnika da upozori na opasnost, a u slučaju potrebe spreči pad sa visine,
upad u dubinu ili zaštiti od određene opasnosti na terenu. Materijal od koga se izrađuje
zaštitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. Zaštitna ograda
treba da bude izgrađena prema sledećim normativima: 1) dimenzije, rastojanja i veze
elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterećenju na rukohvat ograde od
najmanje 300 N po dužnom metru, što mora da bude dokazano proračunom i prikazno na
crtežima za izvođenje; 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrašnje strane stubova; 3) u
ispuni ograde jedna dimenzija čistog otvora ne sme da bude veća od 35 cm; 4) kad se za
ispunu ograde upotrebljava žičana mreža otvori kvadratnih okaca ne smeju imati dužu ivicu
od 4 cm, a kod kružnih prečnik ne sme prelaziti 4,5 cm; 5) krajevi ispune ne smeju se
završavati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve; 6) visina zaštitne ograde
od gazišne površine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm; 7) kad ispod
mesta na kojem se postavlja zaštitna ograda postoji mogućnost rada ili kretanja drugih
radnika, u donjem delu ograda ima punu ivičnu zaštitu, koja se sastoji od daske postavljene
nasatice, visine namanje 20 cm od površine poda; 8) površine zaštitne ograde treba da su
glatke, ne smeju imati ispade, niti oštre ivice, da ne bi došlo do zakačinjanja odeće i opreme
ili povređivanja radnika.

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD KOD RUČNOG PRENOŠENJA TERETA

U najvećoj meri, nesreće koje se javljaju prilikom prenošenja tereta na ramenima i rukama
zavise od težine tereta koji se prenosi i fizičkim mogućnostima čoveka. Da bi se smanjio zamor i
izbegle nesreće pri radu pri prenošenju tereta, potrebno je da se poštuju sledeća pravila:

 Simetrično rasporediti teret koji se mora nositi i izbegavati udare o eventualnim

preprekama;
 Teret treba postaviti tako da se težina rasporedi na sve delove tela koji ga nose;
 Rad se mora odvijati sa dovoljnim intervalom odmora, da bi čovek mogao normalno nastaviti
posao;
 Teže terete mogu da prenose jedino lica koja su navršila najmanje 18 godina starosti i imaju
normalno razvijeno telo;
 Prilikom transporta supstanci ili proizvoda koji mogu da izazovu povrede i opekotine, treba
obavezno upotrebljavati potpuno zatvorene posude;
 Izbegavati hodanje bosim nogama ili sa neodgovarajućom obućom;
 Prilikom podizanja tereta sa zemlje, noge se moraju držati sastavljene i savijene.

20
 Elaborat o uređenju gradilišta

Ručno dizanje većih tereta vršiti na propisan način, tako da su noge savijene u kolenima, a
kičma i leđa uspravni. Kičma ne sme biti savijena prilikom podizanja predmeta, jer tako može doći do
povrede.

a)

b)

Slika 16. Ručno podizanje tereta a) nepravilno; b) pravilno

UPUTSTVO ZA UPOTREBU KRUŽNE TESTERE ( CIRKULARA )

Uređaji ( komande ) za podizanje i spuštanje lista kružne testere i zaštitne kape montiraju se
u skladu sa uputstvima proizvođača i na način koji omogućava bezbedan rad radnika .
List kružne testere iznad i ispod stola obezbeđuje se zaštitnom napravom , osim na mestu na
kome se neposredno reže.
Zaštitna naprava lista kružne testere učvršćena je tako da se za vreme rezanja ne može
pomicati uzduž ni upravno na list testere .
Zaštitna naprava kružne testere postavlja se tako da ne umanjuje preglednost pri rezanju , s
tim da rastojanje između naprave i gornje ivice predmeta koji se reže ne sme biti veće od 5 mm .
U slučaju kad se obrađuje neravan predmet ,rastojanje se određuje u odnosu na najvišu
tačku na gornjoj ivici predmeta.
Pri obradi neravnih predmeta koriste se zaštitne naprave za sprečavanje okretanja , odnosno
prevrtanja materijala.
List kružne testere sa klatnom ( njihalicom ) obezbeđuje se sa čvrstom zaštitnom kapom do
visine rezanja .
Širina raspora , u stolu kružne testere iznosi koliko širina razvoda zubaca uvećana za po 1-
3mm od debljine testere.

21
 Elaborat o uređenju gradilišta

Za preradu i obradu drveta mogu se koristiti samo ručne kružne testere sa pokretnom
zaštitnom napravom koja pri praznom hodu automatski pokriva ceo obod lista testere.
Razdvojni klin postavlja se na udaljenost od 3 - 10 mm od ivice lista testere , s tim da mu vrh
ne bude niži od dna najvišeg zuba .

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD SA ELEKTRIČNOM PRENOSNOM BRUSLILCOM

Ovo uputstvo se odnosi na bezbednost pri radu sa električnom prenosnom bruslilcom ,
namenjenom za obradu metala brušenjem u daljem tekstu brusilica.

Priprema i puštanje u rad

Pre puštanja u rad brusilice , rukovaoc mora preduzeti sledeće mere za bezbedan rad:
 Izvrši vizuelnu kontrolu brusilice radi utvrđivanja njene ispravnosti , kao bi se pre početka
rada uklonili eventualni nedostaci.
 Pregleda brusnu ploču i utvrditi :
- da nije naprsla,
- da je dobro pritegnuta za pogonsku osovinu,
- da njene karakteristike odgovaraju karakteristikama brusilice.
 Izvrši vizuelni pregledispravnosti kabla , utikača i utičnice,
 Uključi u utičnicu , a zatim startuje prekidač na brusilici i na kratko je pusti u rad kako bi
utvrdio dali je brusna ploča dobro centrirana,
 Brusilicu rukovaoc može pustiti u rad tek kad se uveri da je ona ispravna za rad.
Rukovanje u toku rada
U toku rada rukovaoc mora brusilicu :
 Da čvrsto drži rukama.
 Da brusnu ploču drži pod uglom od 10% do 15% u odnosu na obrađivanu površinu.
 Da pritisak brusne ploče na obrađivanu površinu ili na površinu koja se seče ne bude takav
da broj obrtaja vidno ne opada .
Prestanak rada sa brusilicom
Kod normalnog prestanka rada sa brusilicom potrebno je postupiti na sledeći način :
 Odmaknuti brusilicu od predmeta koji se obrađuje.
 Preko prekidača koji se nalazi na brusilici isključiti el.motor koji je pokreće
Održavanje brusilice
Održavanje brusilice od strane rukovaoca sastoji se u tome da sve primećene kvarove prijavi
svom neposrednom rukovodiocu , a neposredni rukovodilac je dužan da opravku poveri
osposobljenom stručnom licu .
Posle svakog rada lice koje brusilicu izdaje na rad dužno je da izvrši vizuelni pregled
pojedinih delova, kao što su :
 Brusna ploča
 Priključni kabl
 Utikač i sl.
Prilikom korišćenja brusilice nije potrebno ugrađivanje posebnog nulovanja , jer je kabl za
priključivanje zaštitno izolovan.
Brusilice čiji je kabl za priključak nije zaštitno izolovan moraju biti propisno nulovani i
snabdeveni šuko utikačem.
Izvori opasnosti
Izvori opasnosti kod rada sa brusilicom su :
 Udar od el.energije.

22
 Elaborat o uređenju gradilišta

 Zahvatanje radne odeće rotirajućom brusnom pločom.

 Leteće čestice koje nastaju prilikom brušenja i sečenja .
 Rasprsnuće brusne ploče.
Mere za bezbedan rad
Prilikom rada sa brusilicom preduzeti sledeće mere za bezbedan rad:
 Brusilicu priključiti samo na ispravnu i odgovarajuću priključnicu;
 priključni kabl ne polagati preko oštrih i šiljastih predmeta kako nebi došlo do njegovog
oštećenja;
 kod brušenja i sečenja rukovaoc mora da koristi sledeća zaštitna sredstva : radno odelo,
radne cipele, zaštitnu kožnu kecelju, zaštitne rukavice i štitnik za lice;
 u blizini brušenja i sečenja se nesmeju raditi drugi radnici ili ako je to nemoguće mesto
brušenja ograditi odgovarajućim paravanima.

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD SA ELEKTRIČNOM PRENOSNOM BUŠILICOM

Ovo uputstvo se odnosi na bezbednost pri radu sa električnom prenosnom bušilicom ,

namenjenom za obradu metala brušenjem u daljem tekstu bušilica.
Priprema i puštanje u rad
Pre puštanja u rad bušilicom , rukovaoc mora preduzeti sledeće mere za bezbedan rad:
 Izvrši vizuelnu kontrolu bušilice radi utvrđivanja njene ispravnosti , kao bi se pre početka
rada uklonili eventualni nedostaci;
 Naročitu pažnju usmeriti na ispravno pričvršćivanje burgije u zahvatnoj čeljusti
 Izvrši vizuelni pregledispravnosti kabla , utikača i utičnice;
 Uključi u utičnicu , a zatim startuje prekidač na brusilici i na kratko je pusti u rad kako bi
utvrdio dali je burgija dobro centrirana;
 Bušilicu rukovaoc može pustiti u rad tek kad se uveri da je ona ispravna za rad.
Rukovanje u toku rada
U toku rada rukovaoc mora bušilicu :
 da čvrsto drži rukama;
 bušenje iznad 8mm vršiti manjim brzinama;
 promenu brzine na bušilici vršiti samo kad bušilica miruje ili kada se okreće neopterećena.
Prestanak rada sa bušilicom
Kod normalnog prestanka rada sa bušilicom potrebno je postupiti na sledeći način :
 Odmaknuti bušilicu od predmeta koji se obrađuje;
 Preko prekidača koji se nalazi na bušilici isključiti el.motor koji je pokreće.
Održavanje bušilice
Održavanje bušilice od strane rukovaoca sastoji se u tome da sve primećene kvarove prijavi
svom neposrednom rukovodiocu , a neposredni rukovodilac je dužan da opravku poveri
osposobljenom stručnom licu .
Posle svakog rada lice koje bušilicu izdaje na rad dužno je da izvrši vizuelni pregled pojedinih
delova, kao što su :
 burgija,
 priključni kabl,
 utikač i sl.
Prilikom korišćenja bušilice nije potrebno ugrađivanje posebnog nulovanja, jer je kabl za
priključivanje zaštitno izolovan.

23
 Elaborat o uređenju gradilišta

Bušilice čiji je kabl za priključak nije zaštitno izolovan moraju biti propisno nulovani i
snabdeveni šuko utikačem.
Izvori opasnosti
Izvori opasnosti kod rada sa bušilicom su :
 Udar od el.energije,
 zahvatanje radne odeće rotirajućom glavom i burgijom,
 ogrebotine od špona koji nastaje bušenjem materijala.
Mere za bezbedan rad
Prilikom rada sa bušilicom preduzeti sledeće mere za bezbedan rad:
 Bušilicu priključiti samo na ispravnu i odgovarajuću priključnicu;
 Priključni kabl ne polagati preko oštrih i šiljastih predmeta kako nebi došlo do njegovog
oštećenja;
 Kod bušenja rukovaoc mora da koristi sledeća zaštitna sredstva : radno odelo, radne cipele,
zaštitne rukavice i zaštitne naočare.

2. ORGANIZACIJA PRVE POMOĆI

Kompleti prve pomoći će biti raspoređeni u prisutnoj mehanizaciji tako da budu brzo
dostupni u slučaju potrebe.
U ormariću se mora uvek nalaziti najmanje sledeći sanitetski materijal:
o 2 komada flaster - zavoja;
o 5 manjih i 5 većih sterilnih prvih (zaštitnih) zavoja;
o 4 komada kaliko-zavoja dužine 5m širine 8cm;
o 2 trouglaste marame i 4 sigumosne igle ("ziherice");
o 3 paketića bele vate po 10 g i 1 paket proste vate od 100 g;
o 6 komada naprstaka od kože u tri veličine;
o 1 manja anatomska pinceta;
o 1 makaze za rezanje zavoja, sa zavrnutom glavicom;
o 1 Esmarh guma 80 do 100 cm dužine a 2, 5 cm širine;
o 4 udlage za prelom kostiju vatirane, i to 2 komada Kramerovih po 100 cm i 2 komac po 50 cm
dužine, a 10 cm širine.
U svakom ormariću za prvu pomoć treba da se nalazi uputstvo za rukovanje sredstvima:
pružanje prve pomoći kratko uputstvo o načinu pružanja prve pomoći pri povredama i naglim
oboljenjima radnika na radu.
Utrošeni materijal iz sandučeta priručne apoteke mora se odmah popunjavati a kontrolu
sadržaja priručne apoteke vrši odnosno sugeriše izvođaču radova lice za bezbednost i zdravlje na
radu.
Ormani se moraju konstantno održavati i proveravati od strane šefa gradilišta.
U slučaju potrebe, povređeni će biti prevezeni do najbliže medicinske ustanove radi pružanja
adekvatnog medicinskog tretmana, ili će biti pozvana kola hitne pomoći ako povreda bude ozbiljna.
Ukoliko dođe do nastanka povreda, prvu pomoć je dužan da pruži svaki zaposleni – radnik
koji se nađe u neposrednoj blizini unesrećenog, u okviru svojih znanja i mogućnosti, odnosno da
žpreuzme sve što je potrebno da bi tu pomoć mogao dalje da pruži medicinski radnik – lekar koji je
posebno obučen za pružanje prve pomoći.

24
 Elaborat o uređenju gradilišta

NAPOMENE
Obaveštenje o početku radova biće poslato nadležnoj inspekciji najmanje osam dana pre
početka.
Uz obaveštenje biće dostavljen primerak ovog elaborata i šema gradilišta.
Elaborat navodi zakonske zahteve o organizaciji i primeni mera kao i kriterijume koji se
moraju poštovati na gradilištu.
Svi zaposleni koji rade na neposrednoj implementaciji projekta moraju biti upoznati sa
tehnologijom radova, potencijalnim opasnostima koje se mogu pojaviti tokom izvođenja radova,
opasnim zonama na gradilištu, kao i da poštuju posebne mere bezbednosti na radu. Mere
bezbednosti navedene u ovom Elaboratu dopunjavaju se merama bezbednosti predviđenim u
procedurama rada firme.
Kada Rukovodilac gradilišta i lice za BZNR nisu na gradilištu, odgovoran za primenu mera
BZNR je poslovođa.
Zaposlenima koji ne budu koristili predviđena lična zaštitna sredstva ili budu pod uticajem
alkohola i droga neće biti dozvoljeno da rade. Zaposleni koji se ne budu pridržavali predviđenih
mera BZNR i time ugrožavali svoj život i zdravlje ili život i zdravlje ostalih zaposlenih biće udaljeni
sa gradilišta.
Svi zaposleni biće upoznati sa merama za bezbedan i zdrav rad o čemu će postojati i posebna
izjava o tom upoznavanju.

Šef gradilišta : Milan Vodoplav

Tel: 062/822-37-02

___________________________________
“M ENTERIJER GRADNJA” DOO

25