Visoka Tehnika kola Ni

SEMINARSKI RAD
Bezbednost na radu kod izvoenja objekata
niskogradnje

Student Mentor
Stankov Janko KIs 2/16 Dr Danijela Zlatkovi
oki Nemanja Kis 8/16

Normativna regulativa 1
 1. UVOD

Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih pri izvoenju graevinskih radova

na objektima niskogradnje ureeni su Zakonom o bezbednosti saobraaja na
putevima i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i veim brojem
podzakonskih propisa, kako u jednoj tako i u drugoj oblasti.

U skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, preventivne mere u

ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih
tehnikih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i
drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja
zaposlenih, i /ili njihovog svoenja na najmanju moguu meru, izmeu ostalog i u
postupku izvoenja graevinskih radova na putevima, odnosno prilikom
projektovanja, izgradnje, korienja i odravanja objekata namenjenih za radne i
pomone prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na otvorenom prostoru u
cilju bezbednog odvijanja procesa rada.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere ijom se

primenom, odnosno sprovoenjem osigurava bezbednost i zdravlje na radu. Pored
toga, zakonom se ureuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenih koji treba da
omogue to potpunije sprovoenje mera bezbednosti na radu. Analiza zakonskih
odredbi pokazuje da je odgovornost za stvaranje i odravanje bezbedne radne
okoline i na poslodavcu i na zaposlenima, koji, svako na nain koji odgovara
njegovoj ulozi u radnom procesu, treba da se pridrava propisanih mera.

Normativna regulativa 2
 2. PRAVNI OKVIR SA ASPEKTA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA
NA RADU U DELATNOSTI SAOBRAAJA PRI IZVOENJU
GRAEVINSKIH RADOVA

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno odredbama lana 18 i 19

ovog zakona,ureene su obaveze poslodavaca prilikom izvoenja graevinskih
radova na putevima.Odredbama navedenih lanova propisano je da je poslodavac
duan da, najmanje osam dana pre poetka rada izvesti nadlenu inspekciju rada o
poetku svoga rada i da izradi propisan elaborat o ureenju gradilita koji uz
izvetaj o poetku rada dostavlja nadlenoj inspekciji rada.

Poslodavac je duan da na gradilitu obezbeuje, odrava i sprovodi mere za

bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa elaboratom o ureenju gradilita.

Kad dva ili vie poslodavaca u obavljanju poslova pri izvoenju

graevinskih radova na putevima dele radni prostor, duni su da sarauju u primeni
propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Poslodavci uzimajui u obzir prirodu poslova koje obavljaju, duni su da

koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od
povreivanja, odnosno oteenja zdravlja zaposlenih, kao i da obavetavaju jedan
drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za
njihovo otklanjanje.

Znaajno je naglasiti da se pri izvoenju graevinskih radova na putevima

primenjuje Uredba o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim
gradilitima ("Sl. glasnik RS", br. 14/2009). Navedenom uredbom uvedena je
obaveza investitora koji, pored izvoaa radova, ima obavezu da utie na doslednu
primenu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu pri projektovanju puteva kao
graevinskih objekata i pri izvoenju radova na putevima.Tako npr.investitor,
odnosno zastupnik investitora je duan da odredi jednog ili vie koordinatora za
izradu projekta i jednog ili vie koordinatora za izvoenje radova kada na
gradilitu izvode ili je predvieno da e radove izvoditi dva ili vie izvoaa
radova istovremeno,kao i da pre poetka rada na gradilitu obezbedi da se izradi
Plan preventivnih mera.

Normativna regulativa 3
 Izvoai radova poslodavci imaju posebne obaveze u primeni mera za
bezbedan i zdrav rad, to je utvreno podzakonskim propisima i to:

Pravilnik o zatiti na radu pri izvoenju graevinskih radova(Sl.

glasnik RS, br. 53/97);
Pravilnik o sadraju elaborata o ureenju gradilita (Slubeni glasnik
RS, broj 121/12);
Pravilnik o obezbeivanju oznaka za bezbednost i zdravlje na radu
(Sl. glasnik RS br.95/10).

Sprovoenje mera za bezbedan i zdrav rad pri izvoenju graevinskih

radova na putevima ostvaruje se primenom Zakona o bezbednosti saobraaja na
putevima (l. 154 i 155) (Slubeni glasnik RS, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13-
US i 55/14), Pravilnika o saobraajnoj signalizaciji na putevima (Slubeni glasnik
RS, br. 26/10) i drugim propisima.

3. PRIMENA MERA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U

DELATNOSTI SAOBRAAJA NA GRADILITIMA
Prema statistikim podacima Inspektorata za rad u 2012 godini u Republici
Srbiji dogodile su se 26 smrtnih povreda na radu, od toga jedna u delatnosti
saobraaja, 13 tekih povreda na radu sa smrtnim ishodim, od toga dve u delatnosti
saobraaja i 1003 teke povreda na radu, od toga etiri teke povrede na radu u
saobraaju.

Analizom uzroka i okolnosti zbog kojih je dolo do povreda na radu, pri

izvoenju graevinskih radova na putevima najei uzroci povreivanja su:

neprimenjivanje osnovnih naela organizacije izvoenja radova;

odstupanje od propisanog i utvrenog procesa rada;

nepropisna saradnja (koordinacija) uesnika u radu;

nepropisan rad sa opremom za rad;

neosposobljenost angaovanih na radu za bezbedan i zdrav rad;

Normativna regulativa 4
 angaovanje znatnog broja neobuenih lica koja rade na ''crno''.

Uzimajui u obzir injenicu da se graevinski radovi na putevima obavljaju

uglavnom na otvorenom procenjuje se da su radna mesta na tim gradilitima
uglavnom radna mesta sa poveanim rizikom (rad sa vibracionim ekiem, vozai
teke graevinske mehanizacije, armirai i td.).

4. PREDLOZI ZA AKCIJU U CILJU POBOLJANJA STANJA U

NAREDNOM PERIODU
U cilju spreavanja povreivanja na radu pri izvoenju graevinskih radova
na putevima, a radi poboljanja sranja u narednom periodu predlae se:

dosledna primena Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonskih

akta u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
dosledna primena propisa iz oblasti bezbednosti saobraaja na putevima,
kojima se obezbeuje bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu;
donoenje Nacionalne strategije bezbednosti saobraaja na putevima do
2020.godine, u skladu sa Polaznim osnovama za donoenje Nacionalne
strategije bezbednosti saobraaja na putevima.

U skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraaja na putevima Vlada

Republike Srbije je obrazovala Telo za koordinaciju poslova bezbednosti
saobraaja na putevima iji lanovi su ministri Vlade RS, akoji su u okviru svojih
nadlenosti obrazovali Strune radne grupe.Izmeu ostalih, obrazovana je i Struna
radna grupa za rad, zapoljavanje, boraka i socijalna pitanja, Ova struna radna
grupa e svoje aktivnosti uskladiti sa utvrenim aktivnostima u Akcionom planu
koji e pratiti Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraaja na putevima u delu
primene mera bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u delatnosti saobraaja.

Normativna regulativa 5
 5. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU RADNIKA KOJI
RADE NA POSLOVIMA ASFALTIRANJA PUTEVA

Poslovi na asfaltiranju puteva predstavljaju deo zavrnih radova prilikom

izgradnje puta, izuzimajui poslove na ureenju gradilita i poslove na postavljanju
vertikalne signalizacije i opreme puta, kao i poslove na obeleavanju horizontalne
signalizacije. Realizacija ovih poslova obavlja se nakon zavretka pripremnih
radova, zemljanih radova, radova na izgradnji objekata na putu, kao i radova na
izgradnji donje podloge gornjeg stroja puta. Prilikom realizacije asfalterskih
radova na putu, prvo se izvode radovi na izradi gornje podloge gornjeg stroja puta
koja se radi od bituminiziranog nosivog sloja (BNS-22, BNS-32), a zatim radovi
na izradi zastora, odnosno, habajueg sloja, koji se radi od asfalt betona ( AB-11,
AB-16).
Poslovi na asfaltiranju puteva obuhvataju: poslove na proizvodnji asfaltne
meavine, poslove na transportu asfaltne meavine do mesta ugraivanja i poslove
na ugradnji asfaltne meavine. U radu e biti obraene opasnosti po bezbednost i
zdravlje radnika koji rade na poslovima ugradnje asfaltne meavine i predlog mera
za spreavanje ovih opasnosti.

Postupak ugraivanja asfaltne mase

Struktura rada obuhvata poglavlja kojima je objanjena ugradnja asfalta,

opasnosti koje se javljaju po bezbednost i zdravlje radnika prilikom ugradnje
asfaltne meavine, mere zatite i bezbednosti, sa zakljukom i literaturom na kraju
rada.

Normativna regulativa 6
5.1. Ugradnja asfalta

Nakon proizvodnje asfaltne meavine u postrojenjima za proizvodnju

(asfaltnim bazama), asfaltna masa se transportuje do gradilita, gde se pomou
odgovarajue mehanizacije mainski ugrauje. Glavna maina za razastiranje
asfaltne meavine i delimino sabijanje bez vibracije i uz vibraciju je finier.
Idealna temperatura asfaltne meavine za ugradnju je 1300 C 1400 C.

Finier je potrebno zagrejati pre ugradnje asfaltne meavine. Greje se

peglafiniera pomou ugraenih grejaa na pegli, jer finier ima instaliran
generator, od koga se dobija potrebna struja za grejae. Kada se finier postavi na
deonicu na kojoj treba da se razastire asfalt, postupak rada je sledei:

- poinje se sa ugradnjom asfaltne meavine iz poslednjeg vozila koje je

stiglo na gradilite (sa najtoplijom asfaltnom meavinom);

- razastiranje se vri od nie kote ka vioj, kako u podunoj, tako i u

poprenoj projekciji;

- obezbeuje se kontinuitet ugradnje (finier ne sme da stane);

- odreuje se trenutak ulaska lakog vibracionog valjka sa glatkom peglom,

gumenog valjka i tekog vibracionog valjka sa glatkom peglom;

- potuju se odreena pravila valjanja asvaltne meavine u zavisnosti od tipa

valjka (proizvoa je propisao optimalne brzine kretanja valjka, kao i frekvencije i
amplitude pri korienju vibracije pri sabijanju);

- prilikom valjanja temperatura asfaltne mase opada, jer je stalno kvaenje

vodom pegle i gumenih tokova valjaka.

Normativna regulativa 7
 Postupak razastiranja asfaltne mase

Proces sabijanja asfaltne meavine je veoma vaan zbog dobijanja

zahtevanog kvaliteta ugraenog asfalta i postupak rada je sledei:

- poinje se sabijanje sa lakim glatkim vibracionim valjkom;

- kod valjanja kod podunog i poprenog nagiba, kree se sa valjanjem od

nie kote ka vioj, odnosno, od nie ivice ka vioj na 20 cm od ivice;

- brzinu kretanja valjka treba prilagoditi preporukama proizvoaa;

- pri povratku valjak mora ii istim tragom kako je iao unapred, ali mora da
ima iskljuenu vibraciju;

- vibracija se obavezno iskljuuje ako valjak stoji u mesto;

- okretanje valjka se vri na ve sabijenom ili na starom asfaltu;

- drugi sloj prilikom ugradnje treba da bude paralelan sa prvim, ali mora da
bude pomeren sa preklopom od 15 cm;

- svaki sledei pojas valjanja ne sme da bude u istoj liniji iza finiera;

Normativna regulativa 8
 - valjak se ne sme naglo zaustavljati na vruoj masi i ne sme naglo menjati
pravac, jer dolazi do zabijanja valjka ili guvanja mase;

- na toploj asfaltnoj masi ne sme se zaustaviti valjak.

Nepotovanje bilo kojeg postupka rada od navedenog pri razastiranju i

sabijanju asfaltne meavine, dovodi do loe ugradnje i odraava se na ravnost i
zbijenost asfaltne meavine.

Kontrola kvaliteta ugraenog asfalta, ravnost i zbijenost je rigorozna i

izvoa radova moe snositi posledice loeg kvaliteta. Pored navedene
mehanizacije i vozila sa mainistima i vozaima u rad su ukljueni i graevinski
radnici-asfalteri, koji runo popravljaju razasrtu asfaltnu meavinu i dodaju gde
ona nedostaje, a prisutni su tokom celog procesa ugradnje asfaltne meavine.
Obino je uz jedan finier i potrebnu garnituru valjaka prisutno u radu i 8-10
graevinskih radnika-asfaltera.

Postupak sabijanja asfaltne mase

5.2. Opasnosti koje se javljaju po bezbednost i zdravlje radnika

prilikom ugradnje asfaltne meavine
Prikaz tehnologije razastiranja i sabijanja asfaltne meavine ukazuje na
sledee opasnosti po bezbednost i zdravlje radnika koje se javljaju prilikom
ugradnje asfaltne meavine rad se odvija:

Normativna regulativa 9
 - uglavnom, bez prekida saobraaja, jer zbog nepostojanja alternativnih
pravaca nije mogue usmeriti saobraaj na druge putne pravce;

- sa stalnim gradilinim kretanjem maina i vozila koja uestvuju u

ugraivanju asfaltne meavine;

- na otvorenom prostoru gde su prisutne instalacije elektrine struje, PTT-a i

druge;

- na otvorenom prostoru uz znatno poveanu temperaturu vazduha, zbog

potrebe da temperatura asfaltne meavine prilikom ugradnje bude 1300 - 1400C;

- uz stalnu buku zbog kretanja maina i vozila koja ugrauju asfaltnu

meavinu;

- uz este vibracije koje nastaju kada finier i valjci dodatno sabijaju asfaltnu
meavinu kod ugraivanja;

- uz stalna isparavanja vode koja se koristi za kvaenje pegle valjaka koja

negativno utie na disajne organe i smanjuju vidljivost.

5.3. Mere zatite i bezbednost

Navedene opasnosti po bezbednost i zdravlje radnika koje se javljaju
prilikom asfaltiranja puteva ukazuju na to da se rad mainista i asfaltera obavlja u
uzuzetno tekim uslovima i da je zbog toga potrebno za ove radnike primeniti:

- osnovna pravila zatite bezbednosti i zdravlja radnika,

- posebna pravila zatite bezbednosti i zdravlja radnika.

Osnovna pravila zatite bezbednosti i zdravlja radnika obuhvata vei broj

mera zatite od kojih navodimo samo neke:

- izbegavanje opasnosti i tetnosti;

- spreavanje opasnosti i tetnosti na njihovom izvoru;

- zamene opasnog, neopasnim ili manje opasnim;

Normativna regulativa 10
 - davanje prednosti optim merama zatite pred pojedinanim,

- odgovarajue osposobljavanja radnika;

- planiranje zatite na radu s ciljem meusobnog povezivanja tehnike, uslova

rada, ljudskih odnosa i uticaja okoline na radno mesto;

- prilagoavanje tehnikom napretku;

- prilagoavanje rada zaposlenim radnicima, naroito u svezi s oblikovanjem

mesta rada, izbora opreme, kao i naina rada i proizvodnje posebno u svrhu
ublaavanja jednolinog rada i rada po uinku, kako bi se smanjio njihov tetan
uinak na zdravlje;

- da sva sredstva rada budu snabdevena potrebnim zatitnim ureajima, to

se utvruje propisanim ispitivanjima i o emu se vodi propisana dokumentacija i
evidencija;

- da sva sredstva rada moraju imati propisano ispitivanje od udara elektrine

struje o emu se vodi propisana dokumentacija i evidencija;

- da se moraju se preduzeti sve potrebne zatitne mere za spreavanje poara

i eksplozije u toku rada u skladu sa vaeim propisima;

- procene opasnosti i tetnosti koje se ne mogu otkloniti primenom osnovnih

pravila bezbednosti i zdravlja na radu.

Ako se opasnost na bezbednost i zdravlje radnika ne moe otkloniti

primenom osnovnih pravila zatite bezbednosti i zdravlja radnika, primenjuju se
posebna pravila zatite koja se odnose na zaposlene i na nain obavljanja radnog
postupka. Poslovi sa posebnim uslovima rada utvruju se na osnovu sprovedene
posebne procene radnog mesta i procene opasnosti koja se javlja u toku rada i te
poslove na osnovu sprovedene analize mogu obavljati samo radnici odreenog
pola, odreene doba starosti, odreenog zdravsvenog stanja i psihike sposobnosti.
Takoe, za posebne uslove rada poslodavac mora obezbediti i odgovarajua
zatitna sredstva uz obaveznu primenu.

Generalno, posebne mere zatite prilikom obavljanja poslova na asfaltiranju

puteva obuhvataju:

Normativna regulativa 11
 - mere zatite zbog odvijanja procesa rada pod saobraajem;

- mere zatite zbog kretanja vozila i maina;

- mere zatite zbog odvijanja procesa rada na otvorenom prostoru i poveane

temperature vazduha;

- mere zatite od buke i vibracije.

5.3.1. Mere zatite zbog odvijanja procesa rada pod saobraajem

Za potrebe izvoenja radova na popravci, odnosno, rekonstrukciji puta, radi
se projekat privremene saobraajne signalizacije dok traju radovi, da bi saobraaj
uz odreena ogranienja mogao da se odvija. Projektom se definie plan odvijanja
saobraaja i poloaj privremene saobraajne signalizacije dok traju radovi.
Izvoenje radova i odvijanje saobraaja se obezbeuje:

- postavljanjem vertikalne horizontalne signalizacije (znakovima opasnosti,

znakovima izriitih naredbi, znakovima obavetenja),

- postavljanjem svetlosne signalizacije i svetlosnih oznaka,

- postavljanjem i obeleavanjem odreenih oznaka na kolovozu,

- postavljanjem odgovarajue opreme za usmeravanje saobraaja,

- runim regulisanjem saobraaja.

Oprema za usmeravanje saobraaja

Normativna regulativa 12
 5.3.2. Mere zatite zbog kretanja vozila i maina
Za potrebe ugraivanja asfaltne meavine pored navedene mehanizacije
ukljuen je odreeni broj graevinskih radnika-asfaltera, koji runo uz pomo
grtalice lopate i runih kolica uestvuju u procesu asfaltiranja puta. Potrebno je
tano definisati postupak ukljuivanja ovih radnika u proces rada da ne bi bili
ugroeni zbog kretanja vozila i maina koja uestvuju u ugradnju asfaltne
meavine. O postupku ukljuivanja radnika u tehnoloki proces detaljno treba da
budu upoznati svi radnici koji uestvuju u procesu asfaltiranja puta.

Graevinske maine, pre postavljanja na mesto rada, moraju biti pregledne i

proverena njihova ispravnosti. Mehanizacija se smeta du trase saobraajnice.
Obezbeenje graevinske mehanizacije vri se organizovanom uvarskom
slubom. Rukovalac graevinskom mainom koju pokree motor sa unutranjim
sagorevanjem, mora da bude zatien od tetnog dejstva izduvnih gasova. Mesto za
rukovanje samohodnim graevinskim mainama mora da bude postavljeno tako da
je rukovaocu mainom omoguena laka preglednost terena po kojem se kree.
Samohodne garevinske maine moraju da imaju napravu za davanje zvunih
signala (Petrovi, 2010, pp.62-69).

Da bi se orua i ureaji pravilno koristili, izvoa radova mora da obezbedi:

pristupni put mestu rada ureaja, tako da vrstoa kolovoza, elementi puta,
gabarit, udaljenost puta od ivice ili noice kosine ili iskopa, zatim
mimoilaznice, prelazi preko smetnji i drugi ekploatacioni elementi
obezbeuju sigurno kretanja ureaja i transportnih sredstava,
manevarski prostor ureaja na mestu rada osloboen od nadzemnih,

podzemnih i prizemnih smetnji,

u radnom poloaju radnost i tvrdou podloge, potrebnu povrinu oslanjanja

i ostale uslove iz uputstva proizvoaa,
radni poloaj ili radnu stazu ureaja, tako da ureaj pri kretanju i radu
potresima ili sopstvenom teinom ne izazove poremeaje tla, deformacije
zatitnih konstrukcija ili susednih objekta, i
zatvaranje ili obezbeivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor
ureaja (Republika Srbija, 2005).

Normativna regulativa 13
 Kad prolaz ne moe da se zatvori, rad ureaja se zaustavlja do radnici ne
prou ili se zaustavljaju na bezbednoj udaljenosti dok ureaj ne zavri radnu
operaciju. Ako ne moe da se izbegne stalno kretanje radnika kroz podruje rada
ureaja, postavljaju se zatitni privremeni objekti, kao to su zatitne platforme,
nadstrenice, zatitni zidovi, galerije, pasarele ili podzemni prolazi ispod zone
dejstva delovanja ureaja. Ureaj se po pravilu postavlja tako da se u njegovom
manevarskom prostoru, a kod dizalica i u manipulativnom prostoru, ne nalaze
mesta rada i kratanja radnika, kao ni objekti sa radnim i pomonim prostorijama
(Republika Srbija, 1997). Kretanjem ureaja pri obavljanju radnih operacija ne
sme da bude ugroena bezbednost radnika koji opsluuju ureaj ili rade u blizini
njegovog manevarskog prostora. Kad vie ureaja rade istovremeno na stenjenom
prostoru, rad radnika obavlja se pod stalnim, neposrednim nadzorom strunog
radnika koji zvunim signalom upozorava radnike. Svaki samohodni ureaj mora
da bude opremljen zvunim i svetlosnim signalom za upozoravanje radnika.
Zvuni signal koristi se samo kad je to neophodno, da se ne poveava postojea
buka. Preko kabine rukovaoca ili preko radnika koji opsluuju ureaj ili rade u
neposrednoj blizini ureaja ne sme se obavljati utovar, istovar ili prenos tereta.
Penjanje ili zadravanje radnika na ureaju dok je ovaj u pokretu je zabranjeno.
ienje, popravka ili bilo kakav dodir ureaja nije dozvoljen dok se ureaj ne
zaustavi i obezbedi od iznenadnog ukljuenja (Republika Srbija, 1997). U blizini
objekta treba koristiti ureaje sa najmanjim vibracijama. Pre upotrebe ureaja sa
vibracijama susedne objekte treba pregledati i oceniti, a po potrebi i ispitati njihovu
osetljivost na vibracije. Ureaj koji obavlja radne operacije i pri kretanju unazad
oprema se i sa ogledalima sa strane i u upravljakoj kabini sa mogunou
osmatranja iz upravljake kabine dela putanje iza zadnjih tokova i preglednosti
prostora iza zadnjeg dela ureaja. Delovi samohodnih graevinskih maina (bageri,
buldozeri, valjci, utovarivai, damperi i sl.) treba da budu lako zamenljivi, a
njihova zamena ne sme da bude povezana sa opasnostima od povreivanja.
Ramovi pokretnih delova maina (raonik, korpa utovarivaa, prednja i zadnja
strana vibrovaljka i sl.) boje se utom bojom ili crno-belim trakama pod ugom od
45% prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnicima. Radna mesta kod
graevinskih maina i ureaja kao to su upravljaka i rukovalaka radna mesta,
kad su postavljena na otvorenom prostoru, moraju da budu zatiena od
vremenskih nepogoda. Rukovodilac orua ili ureaja na pogon motorom sa
unutranjim sagorevanjem i radnici koji ga opsluuju zatiuju se od tetnih dejstva
Normativna regulativa 14
izduvanih gasova. Ureaj se moe upotrebiti za obavljanje samo onih radnih
operacija za koje je namenjen. Zabranjeno je upotrebljavati neispravan i oteen
alat. Za vreme opravke i snabdevanja vozila gorivom i mazivom motor vozila mora
biti van pogona. Za vreme podizanja vozila pomou ureaja na hidraulini ili
elektromehanini pogan na dizalici se mora postaviti tablica sa natpisom ne diraj
pod vozilom su ljudi. Pranje vozila pomou creva na otvorenom prostoru vri se na
mestu dovoljno udaljenom od elektrinih instalacija. Zabranjeno je pranje delova
vozila etiliziranim benzinom (Republika Srbija, 1997).

Graevinske maine u niskogradnji

5.3.3. Mere zatite zbog odvijanja rada na otvorenom prostoru i

poveane temperature vazduha
Put, kao linijski graevinski objekat, prolazi pored raznih objekata za
stanovanje, pored magacinskog prostora, pored ograda i vodova elektrine struje,
vodova PTT linija i drugo, pa se prilikom ugradnje asfaltne meavine mogu desiti
sluajevi oteenja objekata i vodova. Oteenje objekata i vodova moe
prouzrokovati povrede radnika. Da se to ne bi desilo, tano treba propisati
postupak rada u tom sluaju. Radovi na ugraivanju asfaltne meavine se odvijaju
pri poveanoj temperaturi, zbog potrebe ugraivanja asfaltne meavine pri
temperaturi od 1300-1400. Za postupak rada u ovakvim uslovima detaljno treba da
budu upoznati svi radnici koji uestvuju u asfaltiranju puta. Radnici-asfalteri

Normativna regulativa 15
takoe, treba da dobiju odgovarajuu zatitnu opremu za rad na otvorenom
prostoru i to:

- sredstva i opremu za zatitu glave;

- sredstva i opremu za zatitu ruku;

- sredstva i opremu za zatitu nogu;

- sredstva i oprema za zatitu tela;

- sredstva i opremu za zatitu oiju;

- sredstva i opremu za zatitu sluha;

- sredstva i opremu za zatitu organa za disanje.

Zatitna sredstva radnika asfaltera za rad na otvorenom

Zatita glave
Sredstva za zatitu glave treba radniku da zatite glavu od pokretnih delova
maina i vozila, plamena i intenzivnog toplotnog zraenja, udarca glavom o tvrde
prepreke i pada predmeta. U nekim sluajevima sredstvo za zatitu glave treba da
titi radnika i od elektrine struje.

Normativna regulativa 16
 Najee se za zatitu glave upotrebljavaju kape sa titnikom. Za zatitu od
prljavtine, praine i opasnog pribliavanja glave pokretnim delovima maina slue
kapuljae od tekstilnog materijala. Posebno su vane zatitne kacige od materijala
kao to su polivinil, poliesteri, fenolne smole i laki metali koji tite od pada tekih
predmeta na glavu, od udara glavom o zapreku ili od sluajnog dodira glave sa
vodovima visokog napona.

Zatita ruku
Ruke se tite od mehanikih povreda, vibracija, razliitih tekuina, od
nagrizajuih materijala, od zraenja (toplotnog, ultraljubiastog, jonizacijskog), od
plamena, usijanih predmeta i uarenih estica i od elektrine struje. U tu se svrhu
upotrebljavaju rukavice izraene od razliitog materijala i razliite izrade, titnici
za pojedine delove ruke (runog zgloba, lakta, podlaktice), kao i naprstci.

Zatita nogu
Noge se tite od toplotnog zraenja prilikom ugradnje asfaltne mase,
mehanikih povreda udarom, od predmeta u padu, od vlage, od nagrizujuih
materija, od plamena, i estica uarenog materijala. U tu se svrhu upotrebljavaju
zatitne cipele (npr. sa elinom kapicom), zatitne izme, zatitne potkolenice i
kolenice. Sredstva za zatitu nogu treba da budu otporne na poveanu temperaturu.

Zatita tela
Zatitna sredstva za telo treba da tite radnika od toplotnog zraenja kod
ugraivanja asfalta, od praine, vode i drugih tekuina, od nagrizajuih materija, od
plamena i uarenih estica, od nepovoljnih klimatskih uslova i od povreda. Tu
spadaju razliite vrste radnih odela od razliitih materijala, kao i posebni titnici za
pojedine delove tela (rame, trbuh, bok), kabanice i ogrtai.

Normativna regulativa 17
 Zatita oiju
Posebna zatitna sredstva za zatitu oiju treba da tite oi radnika od
isparenja kod hlaenja asfalta, od leteih estica kod obrade materijala, od
korozivnih para, od prskajuih korozivnih kapljica, od svetlosnog bljeska i od
ultraljubiastog, odnosno, infracrvenog zraenja. Za zatitu oiju upotrebljavaju se
razliiti tipovi zatitnih naoara, titnika za oi i celo lice, kombiniranih po potrebi
sa kacigama.

Posebnu panju treba obratiti izboru zatitnih naoara od ultraljubiastog

zraenja (varioci gasom i elektrovarioci), uzimajui u obzir potrebne optike
karakteristike zatitnih stakala u zavisnosti od radnih uslova (npr. amperaa
elektrinog luka).

Zatita sluha
Posebna zatitna sredstva za zatitu sluha upotrebljavaju se na radnim
mestima gde su radnici izloeni delovanju intenzivne buke, a kada se buka ne
moe smanjiti drugim metodama. Glavna zatitna sredstva za zatitu sluha su: uni
uloci (epovi od pamuka impregniranog voskovima i uljima), epovi od staklene
vune ("vedska vata"), epovi izraeni od plastinih masa, uni pokrovi (pokrovi
obloeni materijalom koji slabo provodi zvuk, a pokrivaju celu unu koljku),
kacige koje su iznutra obloene materijalom koji slabo provodi zvuk,
upotrebljavaju se za zatitu od vrlo intenzivnih buka titei od direktne buke kao i
od akustike energije koja se prenosi preko kostiju. Uni epovi smanjuju intenzitet
buke u proseku za 15-20 decibela, a uni pokrovi za oko 25 decibela, to zavisi od
naina izrade.

Zatita organa za disanje

U ovu grupu ubrajaju se sloena lina zatitna sredstva koja su potrebna za
zatitu radnika od tetnog delovanja isparenja prilikom sabijanja asfaltne mase
valjcima, aerosola (otrovnih i fibrogenih), plinova i para kao i od manjka
kiseonika. Zatitna sredstva kojima se proiava udahnuti vazduh, (ime se

Normativna regulativa 18
uklanjaju zagaenja), mogu se upotrebiti samo uz uslov da u atmosferi ima iznad
16% kiseonika. Tu spadaju plinske maske (obino ih nije preporuljivo
upotrebljavati uz koncentracije plina ili tetnih isparenja iznad 2%), hemijski
respiratori (koncentracije plina ili para do 0,1%).

Plinska maska i hemijski respirator uraeni su od filtra punjenog aktivnim

ugljenom, esto hemijski obraenim, koji zadrava plin ili pare adsorpcijom ili
hemijskom reakcijom. Filtar je uvren na obraz ili poluobraz na koji su ugraeni
i ventili za udisanje i izdisanje.

5.3.4. Mere zatite od vibracije

Prilikom razastiranja asfaltne meavine kretanjem finier ukljuuje vibraciju

da bi izvrio delimino sabijanje asfaltne meavine. Takoe, valjci kretanjem
unapred ukljuuju vibraciju da bi dodatno sabili asfaltnu meavinu. Tom prilikom
kod mainista, kao i kod radnika-asfaltera vibracija moe negativno da utie na
ovekov organizam i to dvojako:

- vibracije aka-ruka - jesu mehanike vibracije koje kada se prenesu na

sistem aka-ruka predstavljaju rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenog, a naroito
od nastanka vaskularnih, kotanih ili oteenja zglobova, neurolokih ili miinih
poremeaja;

- vibracije celog tela - jesu mehanike vibracije koje kada se prenesu na celo
telo predstavljaju rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenog, a naroito kada postoji
rizik od nastanka bolesti donjeg dela lea i povrede kime zaposlenog.

Poslodavac je duan da za radna mesta mainista na ugraivanju asfaltne

meavine i radna mesta graevinskih radnika-asfaltera, gde postoji mogunost
izlaganja zaposlenih mehanikim vibracijama izvri procenu rizika od nastanka
povreda i oteenja zdravlja zaposlenih, sa ciljem da utvrdi nain i mere za
otklanjanje ili smanjenje tih rizika.

Na osnovu procene rizika, kada su izmerene vrednosti izloenosti vibracijom

vee nego to su dozvoljene, poslodavac je duan da odmah donese i sprovede plan
Normativna regulativa 19
tehnikih i/ili organizacionih mera za smanjenje izloenosti mehanikim
vibracijama i drugim povezanim rizicima, uzimajui u obzir naroito:

- obezbeenje dodatne opreme koja smanjuje rizik prouzrokovan

mehanikim vibracijama, kao to su sedita koja efektivno smanjuju vibracije
celog tela i rukohvati koji smanjuju vibracije koje se prenose na sistem aka-ruka;

- odgovarajue postupke odravanja opreme za rad, radnog mesta i s njim

povezana radna mesta;

- informisanje i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad za

korienje opreme za rad u cilju smanjenja izloenosti na najmanju moguu meru;

- ogranienje trajanja i intenziteta izloenosti;

- radni raspored sa odgovarajuim periodima odmora.

6. ZAKLJUAK

Procesi izgradnje su sloeni i otvoreni sistemi koje odlikuje veliki broj

razliitih vrsta resursa, pri emu njihova interakcija, kao i interakcija sistema sa
okolinom, generie uestalu pojavu rizika zatite na radu sa potencijalno velikim
posledicama. Rizici uoeni na jednom gradilitu mogu se samo delimino pojaviti i
na drugom u identinom obliku, dok se preostali rizici moraju iznova razmatrati.
Za razliku od ostalih industrija, proizvod graevinskog procesa je stacionaran i
najee unikatan. Graenje se realizuje na otvorenom, pri emu je proces izloen
atmosferskim uticajima. Graevinske procese odlikuju sloen uticaj
zainteresovanih strana (investitor, izvoa radova i podizvoai, drava, korisnici
itd.) pri emu su njihovi ciljevi esto meusobno iskljuivi, to se projektuje na
realizaciju procesa i aspekte zatite na radu. to je preduzee koje izvodi proces
izgradnje kvalitetnije, negativni uticaji zainteresovanih strana su vise ublaeni i
proces upravljanja zatitom na radu je uspeniji.

Normativna regulativa 20
 Specifinost procesa izgradnje ogleda se procesnoj razdvojenosti
projektovanja i izgradnje, ime se generiu rizici zatite na radu koji su mogli biti
izbegnuti u fazi projektovanja. Ovaj problem delimino je reen uvoenjem
koordinatora za bezbednost i zatitu na radu u procesu projektovanja, iji je
zadatak da izbegnu ili umanje pojavu rizika koji proistiu iz usvojenih projektnih
reenja (Muenski, 2013). Strogom kontrolom nadlenih organa i kanjavanje
nepotovanja propisa i zakona, zatita radnika, ivotne sredine i materijala moe se
dovesti na zavidni nivo. ivotna sredina i odrivi razvoj, energetska efikasnost,
korienje obnovljivih izvora energije i zatita okoline jesu najaktuelnija pitanja na
poetku novog veka.

Putna mrea u Republici Srbiji je takvog stanja da se izgradnja i odravanje

puteva obavlja uz istovremeno odvijanje saobraaja, to zahteva posebnu panju u
primeni mera za bezbedan i zdrav rad zaposlenih koji se angauju na tim
poslovima. Poslovi izgradnje i odravanja puteva koji se obavljaju pod navedenim
okolnostima mogu se svrstati u poslove visokog rizika uvaavajui njihovu
sloenost i specifinost. est je sluaj da pri obavljanju ovih poslova zaposleni
doive teke, smrtne pa ak i kolektivne povrede na radu. Pravni okvir za
sprovoenje mera za bezbedan i zdrav rad pri izvoenju radova na putevima u
velikoj meri ve postoji, ali je potrebno da se i pored toga uini napor i preduzmu
dodatne akcije kako bi se broj povreda na radu pri obavljanju ovih poslova smanjio
na najmanju moguu meru. Cilj ovog rada je da se ukae na mogue mere za
bezbedan i zdrav rad pri izvoenju gtraevinskih radova na putevima kojima bi se
smanjio broj povreda na radu.

Da bi se zdravlje radnika sauvalo donose se odgovarajui propisi sa

pravilima ponaanja na konkretnom radnom mestu i preporukama za upotrebu
predviene zatitne opreme za pojedine radne zadatke, a odgovorna lica na
gradilitu obavezna su da osiguraju sprovoenje ovih propisa i izvrenje rada po
propisanim pravilima. Odgovarajuom organizacijom rada, radnike treba u to
manjoj meri izlagati opasnostima. Kada je to neophodno onda se mora osigurati
primena obavezne zatitne opreme i edukacija radnika o njenoj pravilnoj upotrebi.

7. LITERATURA

Normativna regulativa 21
[1] Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Slubeni glasnik RS br. 01/2005.

[2] Peri, D., Saobraajnice 2, Autorizovana predavanja, VT, Ni, 2012.

[3] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad prilikom izlaganja

vibracijama, Beograd, 01.12.2011. god.

[4] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri izlaganju buci,
Beograd, 06.12.2011. god.

[5] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korienju

sredstava i opreme za linu zatitu na radu, Beograd, 30.09.2008. god.

[6] Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korienju

opreme za rad, Beograd, 30.03.2009. god.

[7] Pravne osnove za donoenje Nacionalne strategije bezbednosti u saobraaju na

putevima (Sl.glasnik RS, br. 94/14).

[8] Petrovi, M. 2010. Zatita na radu prilikom pripreme za izgradnju, izgradnje i

eksploatacije objekta. Put i saobraaj, 56(3), pp. 62-69.

[9]http://www.yubs.rs/Simpozijumi/RAP_2014_Radovi/047_Bozic_Trefalt_Preven
cija_povreda_na_radu_RAP_2014_Rad.pdf?usp=sharing

[10] https://www.scribd.com/document/329350360/Tempus-Knjiga-4-Full

8. SADRAJ

Normativna regulativa 22
1. Uvod 1
2. Pravni okvir sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu u delatnosti saobraaja pri
izvoenju graevinskih radova 2
3. Primena mera bezbednosti i zdravlja na radu u delatnosti saobraaja na
gradilitima 3
4. Predlozi za akciju u cilju poboljanja stanja u narednom periodu 4
5. Bezbednost i zdravlje na radu radnika koji rade na poslovima asfaltiranja 6
5.1.Ugradnja asfalta 7
5.2. Opasnosti koje se javljaju po bezbednost i zdravlje radnika prilikom
ugradnje asfaltne meavine........................................................................................9

5.3. Mere zatite i bezbednost...........................................................................10

5.3.1. Mere zatite zbog odvijanja procesa rada pod saobraajem..................12

5.3.2. Mere zatite zbog kretanja vozila i maina............................................13

5.3.3. Mere zatite zbog odvijanja rada na otvorenom prostoru i poveane

temperature vazduha................................................................................................15

5.3.4. Mere zatite od vibracije.........................................................................19

6. Zakljuak.............................................................................................................20

7. Literatura.............................................................................................................22

8. Sadraj.................................................................................................................23

Normativna regulativa 23