ZAGAĐENJE

VAZDUHA
Dr Predrag Staletić
ZAGAĐENJE VAZDUHA

Vazduh, odnosno atmosfera kao gasovit omotač

i smeša gasova, jedan je od tri medijuma
životne sredine. Kvalitet vazduha utiče na
klimu, kao osnovni prirodni resurs i na život na
Zemlji.

Pod dugotrajnim uticajem antropogenog

faktora, menja se sastav vazduha u gornjim i
donjim slojevima atmosfere.
Загађење ваздуха је један од највећих изазова са којим
се суочава човечанство данас. Проблем који изазива
загађење ваздуха је толико велики да се врло често ово
загађење узима као синоним за озбиљно нарушавање
еко система.
Загађење ваздуха изазива трајне последице у атмосфери
и на врсте на Земљи. Осим тога, ово загађење изазива
промену климе.
Загађење ваздуха настаје услед неконтролисаног
испуштања штетних гасова и честица у атмосферу.
Загађење ваздуха изазива две врсте подједнако опасних
последица: оштећење озонског омотача и промену
састава атмосфере.
Осим тога, испуштање у атмосферу инертних гасова
(који се хемијски не једине са другим једињењима или
елементима) има за последицу уништење озонског
омотача, који је природни одбрамбени систем планетe и
штити при-родни свет од опасних ултраљубичастих
 Zagađenja
vazduha
A
Ambijenatlno zagađenje

B
Difuzno i prekogranično zagaĎenje

C
Ozonski omotač

D
Efekat staklene bašte
 Ambijentalno zagaĎenje vazduha

 Nastaje usled delovanja mobilnih zagaĎivača –

motornih vozila. ZagaĎenje 1-2 m iznad zemlje.
 Veoma je štetno po ljudsko zdravlje.
 Karakteristično je za velike gradove i saobraćajnice.

ZagaĎenje nastaje usled ispuštanja u atmosferu:

 ugljen-dioksida,
 Olovnih oksida,
 Sumpor dioksida,
 ČaĎi.
Izaziva bolesti respiratornih organa, organa za varenje
i nervnog sistema.
 Difuzno i prekogranično zagaĎenje
vazduha
 Nastaje kao posledica nekontrolisane emisije
sumpor dioksida i mikro čestica iz industrijskih
postrojenja.
 ZagaĎenje se nekontrolisano, difuzno širi, u
zavisnosti od ruže vetrova i stvara oblake koji
izazivaju kisele kiše na velikim udaljenostima.
 Kisele kiše sadrže supor dioksid i druge
materije, koje štetno deluju bo biljni svet.
Preko lanca ishrane i na životinjske vrste.
 Kisele kiše ubrzavaju ruiniranje fasada na
stambenim zgradama i drugim objektima koje
su delo ljudskih ruku.
 Prekogranično zagaĎenje izazvano
prahom jalovine iz rudnika

U rumunskom rudniku Moldava Nova, na obali Dunava,

eksploatiše se bakar. Jalovina se nepropisno odlaže na rečno
ostrvo, na granici sa Srbijom. Istočni vetar Košava nosi čestice
opasnog praha i baca ih na okolna srpska naselja, uključujući i
Veliko Gradište.
 Oštećenje ozonskog omotača

 Ozon (O2) je altropska modifakacija kiseonika.

Nalazi se u tankom sloju u atmosferi izmeĎu
15. i 50. km.
 Ozon predstavlja prirodni filtar, koji štiti Zemlju
od UV zraka.
 UV zraci negativno deluju na ljude, izazivajući
rak kože, isušuju ziratno zemljište, uništavaju
zajednice planktona, koji predstavlja najvažniju
kariku u lancu ishrane.
 Prirodni proces oštećenja ozona jeste odlaganje
amonijaka u atmosferu (NH4).
 Antropogeni uticaji na ozonski omotač

 Upotreba inertnih gasova, neona, frenona, i dr.

koji se ne jedine, za punjenje rashladnih
ureĎaja i potisnih gasova u sprejovima,

 Upotreba halona u aparatima za gašenje

požara,

 Upotreba halogenih elementata, broma, hlora i

fluora,

 Upotreba jedinjenja pod zajedničkim nazivom

CFC (ugljen-tetra-florid i metil-hloroform)
 Ozonske rupe
 Ozonska rupa je mesto
u atmosferi gde je
došlo do smanjenja ili
nestajanja ozona.
 Ozonske rupe uočene
su krajem devedesetih
godina iznad polova.
Pokazuju tendenciju
kretanja, u zavisnosti
od temperature.
 Najveća ozonska rupa
zauzima površinu dva
evropska kontinenta.
Ozonska rupa nad Antarktikom (2006)
UV emisija nad Evropom u leto 2006.
 Mere meĎunarodne zajednice

 Montrealska konvencija (1987) zabranjuje

proizvodnju i stavljanje u promet materija koje
uništavaju ozonski omotač

 Rezultati su impozantni. Zabranjene materije

su potisnute 89%,

 Anan: To je najuspešniji međ. Sporazum o

zaštiti Zemlje.

 Oporavak omotača očekuje se oko 2050.

godine.
 Efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je prirodni proces radiacionog transfera toplote.

To je mehanizam kojim se zagreva atmosfera i održava relativno

ujednačena temperatura izmeĎu dana i noći (33 C). Zahvaljujući ovom
efektu, postoji život na Zemlji.

Prosečna temperatura na Zemlji iznosi 16,3 C

 Gasovi staklene bašte
Prema Aneksu I, Kyoto protokola)

Ugljen dioksid Metan

Gasovi
Natrijumovi oksidi staklene HFC - hidroflorokarbonati
bašte

PFC - perflorokarbonati CF ‘ ugljen-heksa-florid

Promene u koncentraciji gasova staklene bašte
Kojto protokol (1999)
Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених
нација о промени климе (енгл. The Kyoto Protocol to the
United Nations Framework Convention on Climate Change)
је додатак међународном споразуму о климатским
променама, потписан са циљем смањивања емисије
угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат
стаклене баште. До сада га је потписало 170 држава и
владиних организација (стање: децембар 2006).

Протокол је ступио на снагу 16. фебруара 2005. године,

када га је ратификовала Русија. Државе које су га
ратификовале чине 61% загађивача.
 Протоколом се смањује испуштање шест гасова који
изазивају ефекат стаклене баште: угљен-диоксида, метана,
азот-диоксида, флуороугљоводоника,
перфлуороугљоводоника и хексафлуорида. У последњих
неколико деценија повећале су се концентрације ових
гасова у атмосфери због коришћења фосилних горива у
индустрији, саобраћају итд, што је допринело глобалном
загревању и климатским променама.
 Сједињене Америчке Државе и неке мање државе одбиле су
да ратификују Протокол из Кјота.
 Гринпис сматра да је протокол поставио превише скромне
циљеве којима се неће постићи већи помаци. Од 3. до 15.
децембра 2007. године на острву Бали у Индонезији је
одржана конференција Уједињених нација о климатским
променама на којој је расправљано о будућности Кјото
протокола.
Kjoto 2008-2012
Otopljavanje naGrenlandu 1992 -
2002
Promena temperature, nivoa mora i
debljine snežnog pokrivača
Научници у Центру за климатолошка
истраживања на Универзитету у Колораду
(САД), саопштили су 4. маја 2007. године да се
арктички морски лед топи три пута брже него
што су предвиђали.

Они су, на основу бројних пода-така и анализа,

закључили да се између 1953. и 2000. године
арктички мор-ски лед сваке деценија смањивао
по стопи од 7,8% .
Научници Међувладиног Панела за климатске
промене (IPCC), у свом четвртом извештају у
2007. години о стању и промени глобалне
климе, са састанка у Банкоку, почетком маја
2007. године закључили су да свет поседује
технологију и новац за ограничавање
глобалног загревања, али мора реаговати
одмах, како би се смањио штетан утицај
емисије гасова стаклене баште. Упозорења не
наилазе на разумевање политичара, пре свега
из Кине и других земаља у развоју.
 ГУБИТАК ОБРАДИВОГ
ЗЕМЉИШТА
Око 46 процената угљеника ускладиштено је у
биомаси и земљишту шума, а 25 процената у
пашњацима и саванама.

Као што је у овом поглављу већ указано, када

се шуме прекомерно експлоатишу, уместо да
усисавају угљен-диоксид, оне почињу да га
емитују, што наноси штету глобалној клими.
Поновна равнотежа у том случају у екосистему
може се успоставити уколико се поштује
биодиверзитет и промовише одрживи развој
шума.
Сакупљање и одржаванје углјен
диоксида у будућности
Површина пољопривредног
земљишта
Од укупне површине планете под копном, на
обрадиво земљиште отпада 13,40%.
Око 90 милиона хектара светског земљишта
мораће да буде претворено у пољопривредна
добра до 2010. године, да би се постигла
глобална обезбеђеност храном, а половина тих
површина требало би да буде добијена
крчењем шума, што ће имати негативне
последице по глобалну климу и биодиверзитет.
Опасност за свет данас представља губитак
агро-биодиверзитета и то, поред осталих
фактора, због употребе пестицида, па чак и
ђубрива.
Главну штету земљишту на европском
континенту наносе загађење тла и ваздуха,
ерозија, салинизација, прекомерна
урбанизација и поплаве, а за његову заштиту
не постоји заједничка стратегија ЕУ, иако ти
проблеми сваког дана попримају све веће
размере, упозорено је у извештају Европске
комисије. У Италији је, на пример, 45
процената обале избетонирано, за Шпанију
нарочит проблем представља исушивање тла, а
када су у питању земље источне Европе
кандидати за чланство у ЕУ на њиховим
територијама изражена је ерозија тла, 35
процената земљишта Пољске је претерано
кисело.
Процењује се да ће промене климе
проузроковати нестанак огромних површина
плодне земље у умереном појасу и претварање
тих истих површина у необрадиво, пустињско
земљиште. Овај феномен имао би за последицу
несташицу намирница и појаву глади у
регионима у којима постојећа пољопривредна
производња задовољава потребе
становништва. Слаби пољопривредни приноси,
који резултирају тзв. гладним годинама. Овај
феномен везан је за државе са неразвијеном
мрежом система за наво-дњавање земљишта и
са уситњеним поседом. Недовољне
агротехничке мере пустоше усеве у време
сушних периода.
Према подацима Светског програма за људски
развој (UNDP) за 1998. годи-ну, за трећину
светског становништва земља је извор живота.
То, другим речима значи, да се на крају
двадесетог века око 2 милијарде људи бави
пољопривредном производњом или неком
активношћу, као што су: лов, риболов,
сточарство и сл.
Проблем уништавања пољопривредног
земљишта и разарања тла изузетно је велики
за ову групу људи.
 ЗАГАЂЕЊЕ ВОДЕ
 Voda je izuzetno značajna
kako za život na Zemlji tako i
za život čoveka. Oduvek je bila
strateški resurs. Potrošnja
vode povećana je od 1950.
godine dvostruko. Čovek
potroši 2-3 l. vode dnevno.
 Postoji razlika u potrošnji kod
bogatih i siromašnih društava.
 Najveći problem sa
kontrolisanom vodom za piće
postoji u najnerazvijenijim
regionima sveta.
Вода је извор живота биљног и животињског
света. Људи су одувек зависили од воде.
Најстарије људске насеобине формиране су
крај река, језера или мора. Вода човеку служи
за пиће, за припремање хране и за прање.
Потребе за водом одраслог човека износе од
2,5 до 3 литара дневно. Вода у свим друштвима
и свим епохама има велику улогу за напредак
људских заједница: или покреће развој или
ограничава прогрес сваке заједнице - од
породице до цивилизације. Вода је у
прошлости била разлог за ратне сукобе и
освајања.
Број становника на Планети убрзано се
повећава, потребе за водом још и брже, а њена
количина се не мења. Процењује се да ће до
2025. године две трећине чове-чанства осетити
озбиљан недостатак воде. Процене стручњака
кажу да на почетку трећег миленијума око 1,1
милијарда људи нема приступ пијаћој води у
довољној количини, 2,6 милијарди нема
обезбеђене елементарне санитарне услове, а
више од пет милиона људи годишње умире од
болести које су узроковане загађеном водом.
Према најновијим истраживањима,
публикованим од стране Фонда Уједиње-них
нација за развој, за 2006. годину, овај проблем
са приступом санитарно контролисаној води за
пиће данас у свету има око 2,6 милијарди
људи. Ако се има у виду чињеница да данас
светско становништво броји 6,5 милијарди
људи, долази се до податка да 40% светског
становништва не пије квалите-тну воду за
пиће.
У Републици Србији 40% становништва не
користи воду за пиће која се редовно
санитарно контролише. Ради се углавном о
становништву које живи у руралним
подручјима и снабдева се водом из копаних
бунара.
Дневне потребе за слатком водом стално се
повећавају. На почетку трећег миленијума
процењује се да дневне потребе појединца за
слатком водом износе између 30 и 80 литара.
Потрошња воде расте брже од раста светског
становништва. Према неким футуролозима,
слатка вода, и, посебно вода за пиће, биће
стратешка сировина у овом миленијуму.
Услед конзумирања воде загађене
микроорганизмима, у у свету дневно обо-ли од
болести органа за варење шест хиљада људи.
Најчешће обољење које изазивају
микроорганизми у санитарно неисправној води
за пиће је дијареја. Потрошња воде у свету
удвостручена удвостручена је у односу на
1950. годину. Најквалитетнију воду имају:
Канада, Финска, Нови Зеланд, Велика
Британија, Јапан, Норвешка, Русија, Јужна
Кореја, Шведска и Француска.
Велики проблем представља и последица
загађења вода са неуређених депонија. Вода и
отпад повезани су нераскидиво и погубно.
Сваки отпад пре или касније доспева до
подземних вода, загађујући је. То је дуготрајан
и људском оку скривен процес.
Stanje sa pitkom vodom kao posledica
klimatskih promena (projekcija 2025.g)
Одрживи развој посматра се као јединство и међузависно деловање три елемента:
животне средине, економије и карактера друштвених односа
Климатске промене – светске
катастрофе
ŠIRENJE ZARAZNIH BOLESTI
Стопа смртности од маларије на 100.000
становника неравномерено је распоређена по
светским регионима

(United Nations, Johanesburg Summit,“ Global

Challenge, global oportunity, trend in sistainable
development“, p.21
Маларија, болест коју преноси комарац
маларичар, велики је проблем за становништво
које живи у региону подсахарске Африке. Исти
проблем слабо је изражен у земљама Северне
Африке и Западне Азије. Развијене државе овај
проблем не познају. Разлози за овакво стање
леже у чињеници да пре-носилац болести не
настањује подручја у којима живи
становништво са највишим животним
стандардом. Такође, здравствена заштита и
друге превентивне мере изостају у земљама
подсахарске Африке, из разлога општег
сиромаштва.
Крчење шума – нарушавање еко
система
Шуме имају значајну улогу у одржању еко система
– помажу производњу чисте воде, кисеоника и
доприносе одржању обрадивог тла; обрадиве зем-
ље. Шуме су значајне за свакодневни живот људи –
извор су горива – огрев-но дрво, хране (воћке), а
служе у производњи боја и лакова.
Данас долази до непланиране и претеране сече
шума, нарочито у тропским крајевима Јужне
Америке, Азије и подсахарског дела Африке.
Tропске шуме чине око 7% шума на планети. Према
неким проценама, крчење тропских шума добија на
интензитету последњих година и сада већ износи
око један проценат годишње. Ако би се такав тренд
наставио, тропске шуме могле би потпуно нестати
до краја XXI века.
Један од начина да се заустави непланско крчење
шума јесте стављање шума у појединим значајним
регионима под заштиту државе. Према подаци-ма
који су публиковани на Светском самиту у
Јоханесбургу, само 2% шумског богатства земље
стављено је под заштиту државе, што је
забрињавајући податак.
Посматрано према регионима, Европа је урадила
највише. У европским државама заштићене шуме
простиру се на 46,7 милиона хектара. У земљама у
развоју готово да не постоји простор заштићених
шума, иако у некима од тих земаља шумски фонд
јако сиромашан.
Zakonom zaštićene šume u
procentima
 Gubitak obradivog zemljišta 1/2

 Zemljište je osnovni resurs Planete. Predstavlja

areal-stanište za brojne vrste i osnovu za
proizvodnju biljne mase, koja predstavlja veliku
rezervu ugljenika.
 13,40% površine pod kopnom, čini
poljoprivredno zemljište.
 Problemi: upotreba natrijumskih veštačkih
Ďubriva
 Krčenje zemljišta radi stambene izgradnje
Značaj održavanja šuma za klimu i
biodiverzitet
Шуме су станиште или животни простор – ареал бројних
ретких животињских и биљних врста, које одумиру са
шумама којих је све мање.
Са нестанком бројних природних врста долази до
поремећаја равнотеже у природном свету.

Крчење шума доводи до ерозије тла и до поплава на тим

подручјима. Наиме, у време кишних периода део воде
апсорбује корење биљака, тако да се природно
спречавају елементарне непогоде попут поплава.
Шуме и њихово земљиште обезбеђују основне
еколошке функције као што су заштита
вододелница (линије раздвајања речних сливова),
регулисање режима воде, одржавање регионалне
климе, чистог ваздуха.
Оне доносе добробит људима кроз храну, туризам,
гориво и друго.
Шуме прекривају око 1.900 милиона хектара у
неразвијеним земљама, а од тог броја 720 милиона
су тропске шуме (чак 50% тропских шума налазе се
у Бразилу, Индонезији и Демократској Републици
Конго). Највећи губитак шума узрокован је дрвном
индустријом, илегалном сечом и претварањем шума
у обрадиве површине.
 Шуме – обновљиви ресурси
природе
Шуме спадају у изворе живота на планети који се
троше, али и обнављају. Друштво мора водити
сталну политику обнављања животних ресурса који
су, по природи ствари, обновљиви. У том смислу
државе и међународне организације морају водити
активну политику очувања шума и, уопште,
површина под биљним врстама на читавој планети
и у ту сврху морају обезбеђивати и одговарајућа
материјална средства за реализацију одређених
програма пошумљавања.
 ТРОПСКЕ ШУМЕ
Тропске или кишне шуме су последње природне
шумске оазе. Сматрају се најбогатијим, најстаријим
и најсложенијим еко системима на Земљи. Због
своје величине у дрвној маси, могу да апсорбују
велике количине угљен-диоксида из атмосфере, а
да у замену емитују кисеоник – стога играју пресу-
дну улогу у климатском систему планете, као
својеврстан биљни регулатор глобалне
температуре. Нажалост, њихово уништавање због
неконтролисане сече, спаљивања и крчења
смањило им је површину и знатно угрозило њихову
улогу у климатским процесима.
 Стање кишних шума
Према подацима Светског института за природне
ресурсе, до данас је уништено више од 80 одсто
природних прашума на Земљи.
Од 1900. године нестало је скоро 90 одсто шуме у
западној Африци, док је у Бразилу и Индонези
ји, земљама с највећим областима под кишним
шумама, ситуација забрињавајућа – до сада је
уништено 2,3 милиона од некадашња четири
милиона хектара прашуме, а сваке године се у
овим регионима искрчи око 62.000 хектара џунгле,
што је еквивалентно величини једног милионског
града.
 Брзина уништавања кишних
шума - Мајерс
Према истраживању енглеског биолога Нормана
Мајерса, на Земљи сваке секунде нестане један
хектар тропске шуме, 86.000 хектара за дан или 31
милион хектара за годину дана, што је једнако
површини Пољске. Није само планетарни климатски
систем погођен оволиким уништавањем кишних
шума. Њихов нестанак одражава се и на локалне
климатске услове – према подацима објављеним у
часопису "Natonal geografics", рушење шума у
Нигерији, Гани и Обали Слоноваче изазваће две
деценије велике суше у централној Африци, уз
пратећу масовну глад и оскудицу.
 Тропске шуме заузимају мање од два
процента површине планете, али у њима
живи готово половина свих познатих облика
живота.
 Уништавањем тропских шума, за годину дана
нестане око 50.000 разних живих врста.
 Статистика показује да због нестанка свог
животног станишта, свакога дана изумре или
се истреби 137 различитих животних облика,
од којих већина није чак ни класификована.
Миленијумски циљеви човечанства
На Миленијумском самиту Уједињених нација,
одржаном у Њујорку 2 – 4. септембра 2000. године,
лидери 189 земаља чланица УН усвојили су
Миле-нијумску декларацију у којој су наведене
основне вредности на којима треба да се заснивају
односи међу људима, друштвеним групама и народима
у трећем миленијуму.
Миленијумски циљеви представљају основу за акцију
и деловање најразличитијих друштвених субјеката,
који се баве политиком као делатношћу која је
усмерена ка одржању, продужењу и напретку
људских заједница.
У целини узев, миленијумски циљеви поруком и
садржајем изражавају суштину концепта одрживог
развоја на данашњем степену развитка светске
заједнице.
Миленијумски циљеви реафирмисали су најважније
вредности на којима се и до сад у великој мери
заснивао светски поредак и односи међу народима,
као што су: слобода, једнакост, солидарност,
толеранција, поштовање природе, подела
одговорности.
Циљеви се односе на период од петнаест година, од
2000 – 2015. године.
1. Искоренити крајње сиромаштво и глад
-У периоду 1990 -2015. преполовити проценат
људи чији су приходи мањи од 1$ дневно;
-У периоду 1990 -2015. преполовити проценат
људи који пати од глади.

2. Постићи универзалност основног

образовања
-До 2015. године осигурати да сва деца, дечаци и
девојчице подједнако, буду у могућности да доврше
своје основно образовање.
3. Промовисати једнакост међу половима и дати
већа права женама
- Елиминисати разлике међу половима по
питању основног и средњег образовања уколико је
могуће до 2005. године, а на свим нивоима
образовања најкасније до 2015. године.

4. Смањити смртност деце

- У периоду 1990 -2015. смањити смртност
деце старости испод пет година за две трећине.
5. Побољшати здравље мајки
- У периоду 1990 -2015. смањити стопу
смртности мајки/породиља за три четвртине.

6. Изборити се са ХИВ-ом/АИДС-ом, маларијом

и осталим болестима
До 2015. зауставити ширење и започети
искорењивање болести ХИВ-а/АИДС-а;
- До 2015. зауставити ширење и започети
искорењивање маларије и других озбиљних
болести.
7. Осигурати одрживост природне средине
- Интегрисати принципе одрживог развоја у
политику и програме државе и окренути процес
пропадања природних ресурса у супротном смеру;
- До 2015. преполовити проценат људи без
трајног приступа исправној пијаћој води;
8. Развити глобално партнерство за
развој
- Даље развијати отворену, регулисану,
предвидиву и недискриминативну трговину и
финансијске системе. Укључује опредељење за
добро управљање, развој и смањење сиромаштва,
како на националном тако и на интернационалном
нивоу.
Ljudi su ti koji probleme stvaraju i
probleme rešavaju