TEMA:ULOGA I MESTO

MEDICINE RADA U SISTEMU

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU-PRAKTIČNI PRIKAZ

Tomović Dragoslav, dipl. inž. ZNR

Tomović David dipl.inž. ZNR
STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU……11 zaposenih
INSPEKTORAT ZA RAD…308. zaposenih, od toga 172 pravnika i 136
inženjera( bilo bi interesantno navrati struktura po godinima života, radnim
iskustvom i profilom obrazovanja) 
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA ISPITIVANJA USLOVA RADNE
OKOLINE-HEMIJSKIH I FIZIČKIH ŠTETNOSTI (OSIM JONIZUJUĆEG
ZRAČENJA), MIKROKLIME I OSVETLJENOSTI………..19pravnih lica
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA PREGLEDA I ISPITIVANJA
OPREME ZA RAD…………………………………. 21 pravnih lica
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA ISPITIVANJA USLOVA RADNE
OKOLINE - BIOLOŠKIH ŠTETNOSTI…………….2 pravna lica
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU………………………………………… 251 pravnih lica/preduzetnika 
LEKARA SPECIJALISTA MEDICINE RADA……………oko 450
zaposlenih, od toga najveći broj u službama opšte zdravstvene zaštite
 STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SA DOKAZOM
DA SU STRUČNO- PRAKTIČNO OSPOSOBLJENA ZA
OBAVLJANJE POSLOVA………………………………oko 4.500 ,
od ovog broja u napred navedenim institucijama zaposleno je
oko 600 praktično osposobljena lica. Na ovim poslovima do
sada su osposobljena lica različitih profila obrazovanja, od III
stepena/ KV radnika do doktora nauka ali za iste nismo bili u
prilici da napravimo analizu jer baza podataka nije dostupna .
Prema nezvaničnim podatcima dominiraju inženjeri zaštite na
radu , zaštite od požara i zaštite životne sredine, oko 2000, kao i
da se oko 40% OVIM POSLOVIMA RANIJE NIJE BAVILA.
STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

260
240
220
200
180 251
160
140
120
100 121
80
60
40 63
20 44
0 12
11

javna i državna zdravstvene visoko školske

pravna lica preduzetnici UKUPNO
preduzeća ustanove ustanove
TABELA 121 63 44 12 11 251
STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU

12; 5% 11; 4%
44; 18%

121; 48%
63; 25%

pravna lica preduzetnici javna i državna preduzeća

zdravstvene ustanove visoko školske ustanove
 LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU- VISOKOŠKOLSKE INSTITUCIJE

1. VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA, NOVI SAD

2. FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU
3. VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA POSLOVNO
INDUSTRIJSKI MENADŽMENT, KRUŠEVAC
4. ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET , UNIVERZITETA U BEOGRADU
5. MAŠINSKI FAKULTET, BEOGRAD
6. FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENAĐMENT , KRUŠEVAC
7. VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA, VALJEVO
8. TEHNIČKI FAKULTET,,MIHAJLO PUPIN” , ZRENJANIN
9. TEHNIKUM TAURUNUM VISOKA INŽENJERSKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA, BEOGRAD-ZEMUN
10. FAKULTET BEZBEDNOSTI, BEOGRAD

11. VISOKA POSLOVNO-TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA,

UŽICE
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJA NA RADU- SLUŽBE MEDICINE RADA

1. DOO ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA - ZASTAVA ZAVOD ZA

ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA, KRAGUJEVAC
2. DOM ZDRAVLJA ''STARI GRAD'' – BEOGRAD
3. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA , NOVI SAD
4. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA ''NIŠ''
5. ZDRAVSTVENA USTANOVA KLINIČKI CENTAR SRBIJE , BEOGRAD
6. DOM ZDRAVLJA ''DR MILUTIN IVKOVIĆ''-PALILULA, BEOGRAD,
7. DOM ZDRAVLJA , OBRENOVAC
8. ZAVOD ZA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU RADNIKA,,ŽELEZNICE SRBIJE”
-BEOGRAD
9. DOM ZDRAVLJA ''VIZIM''- BEOGRAD
10. DOM ZDRAVLJA ,,VOŽDOVAC'' – BEOGRAD
11. ZDRAVSTVENA USTANOVA GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE,
BEOGRAD
12. INSTITUT ZA REHABILITACIJU, BEOGRAD
LICENCA ZA OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I

ZDRAVLJA NA RADU- JAVNA I DRŽAVNA PREDUZEĆA

• PRIVREDNO DRUŠTVO ZA IZDAVAČKU DELATNOST,PROIZVODNJU I SERVISIRANJE
MERNIH I KONTROLNIH UREĐAJA U SAOBRAĆAJU AMSS CENTAR ZA MOTORNA
VOZILA DOO ,BEOGRAD
• DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU PMC INŽENJERING ZA UPRAVLJANJE
PROJEKTIMA I IZVOĐENJE GRAĐEVINSKIH RADOVA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU,
BEOGRAD
• ŽITOPRODUKT ZA PROIZVODNJU MLINSKIH, PEKARSKIH I KOLAČARSKIH
PROIZVODA, TRGOVINU I USLUGE AD, ZRENJANIN
• IMPOL SEVAL PKC , PRAVNO-KADROVSKI CENTAR DOO, SEVOJNO
• GRAĐEVINSKO PREDUZEĆE GEMAX DOO, BEOGRAD,
• PREDUZEĆE ZA INŽENJERING I KONSALTING TIGAR INCON DRUŠTVO SA
OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, PIROT,
• RUDNICI I TOPIONICA AD ZAJAČA , LOZNICA
• AKCIONARSKO DRUŠTVO GOŠA FABRIKA OPREME MAŠINA,SMEDEREVSKA PALANKA
• JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE VODOVOD I KANALIZACIJA, KRAGUJEVAC
• JAVNO PREDUZEĆE ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ JAT AIRWAYS BEOGRAD-NOVI
BEOGRAD
STRUKTURA ORGANIZOVANJA POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

POSEBNO JE DISKUTABILNO NA KOJI NAČIN

SU POSLOVI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU UREĐENI KOD POSLODAVCA KOJI
ZAPOŠLJAVAJU MANJE OD 10 ZAPOSLENIH ,
 Aktuelno stanje u medicini
rada
• Dugo godina doktrina medicine rada u Srbiji
zasnivala se na jedinstvu preventivne i kurativne
delatnosti.
• U praksi je međutim, dominirala kurativna
delatnost.
• Preventivna delatnost se sprovodila u suženom
obimu i neredovno a praktično se svodila na
obavljanje prethodnih i periodičnih pregleda.
 Aktuelno stanje u medicini
rada
• Donošenjem novog Zakona o zdravstvenoj
zaštiti, kao i Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu, i početkom njihove
implementacije započele su neophodne
reformske promene u okviru delatnosti i
organizacije medicine rada, koje su još
uvek u toku
 Zakon bezbednosti zdravlja na
radu –uloga medicine rada
• Zakonom o bezbednosti zdravlja na radu utvrđene su četri
obavezujuće funkcije za poslodavca, i to da:
       ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje
moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na
radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno
rukovanje određenom opremom za rad;
•      vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na
radnim mestima sa povećanim rizikom;
•      izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu;
•   ocenjuje zdravstveno stanje zaposlenih.
Za obavljanje ostalih funkcija službi medicine rada u cilju zaštite zdravlja
zaposlenih na radu ostavljena je mogućnost poslodavcima da angažuju
službu medicine rada.
Zakon o bezbednosti zdravlja na radu –uloga
medicine rada(čl.41)
U funkcionalnom smislu prema odredbama zakona SMR treba da:
• 1) učestvuju u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o
proceni rizika;
• 2) upoznaju zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove
osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći;
• 3) utvrđuju i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
• 4) ocenjuju i utvrđuju posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za
obavljanje određenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje
određenom opremom za rad;
• 5) vrše prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i
izdaju izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu;
• 6) učestvuju u organizovanju prve pomoći, spasavanju i evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili
havarija;
• 7) daju savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti
zaposlenog;
• 8) savetuju poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme
za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;
• 9) učestvuju u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
• 10) neposredno sarađuju sa licima za bezbednost i zdravlje na radu.
 ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE
SLUŽBE MEDICINE RADA
Zakon o bezbednosti izdravlju na radu-

• Служба медицине рада јесте служба којој послодавац повери обављање

послова заштите здравља запослених;-чл.4
• Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писменој форми за сва
радна места у радној околини и да утврди начин и мере за њихово отклањање.
Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве сваке нове
опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.
Акт о процени ризика заснива се на утврђивању могућих врста опасности и
штетности на радном месту у радној околини, на основу којих се врши процена
ризика од настанка повреда и оштећења здравља запосленог.
Начин и поступак процене ризика на радном месту и у радној околини прописује
министар надлежан за рад.-чл.13
 ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE
SLUŽBE MEDICINE RADA

У складу са чл. 15 Послодавац је дужан да:

• обезбеди на основу акта о процени ризика и оцене службе медицине
рада прописане лекарске прегледе запослених у складу са овим законом;
• обезбеди пружање прве помоћи, као и да оспособи одговарајући број
запослених за пружање прве помоћи, спасавање и евакуацију у случају
опасности;
• заустави сваку врсту рада који представља непосредну опасност за живот
или здравље запослених .
• Послодавац је дужан да актом о процени ризика, на основу оцене службе
медицине рада, одреди посебне здравствене услове које морају
испуњавати запослени за обављање одређених послова на радном месту
у радној околини или за употребу поједине опреме за рад.
Послодавац је дужан да служби медицине рада, коју ангажује, обезбеди
услове за самостално обављање послова заштите здравља запослених.-
чл.16
 ZAKONSKA REGULATIVA-UČEŠĆE
SLUŽBE MEDICINE RADA
Лице за безбедност и здравље на раду сарађује и координира рад са службом
медицине рада по свим питањима у области безбедности и здравља на
раду;-чл.40 став 1 тач.12
Надлежност и делокруг рада службе медицине рада дефинисан је у чл.41
закона
Послодавац је дужан да запосленом на радном месту са повећаним ризиком
пре почетка рада обезбеди претходни лекарски преглед, као и периодични
лекарски преглед у току рада.- из чл.43
 PODZAKONSKI PROPISI -UČEŠĆE
SLUŽBE MEDICINE RADA
Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini ("Sl. glasnik RS"
br. 72/06 i 84/06)
• Na osnovu ocene službe medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje
posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim
rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad. –iz čl.13.
• Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika određuje jedno ili više lica
odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem
tekstu: stručno lice).
Stručno lice poslodavac određuje iz reda zaposlenih kod poslodavca sa položenim stručnim
ispitom o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Za vršenje procene rizika poslodavac može da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika sa
licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ugovorom o angažovanju pravnog lica, odnosno preduzetnika određuju se jedno ili više
stručnih lica iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika, kao i druga lica
koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebne za vršenje procene rizika, koja su
odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika.-čl.18
• Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a
koji sadrži između ostalog i    spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje
rizika (u daljem tekstu: procenjivači rizika);- iz čl.19
 IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-
AKT O PROCENI RIZIKA
Zakonsku obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva
radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, ispunilo
je 44% poslodavaca kod kojih je izvršen inspekcijski nadzor, dok je 29% poslodavaca
započeo aktivnosti na izradi akta o proceni rizika .
Kvalitet akata o proceni rizika je različit i zavisi od načina njegove izrade
i donošenja.
Poslodavci su koristili mogućnosti date u Zakonu da sami izrade akt o proceni
rizika ili da te poslove povere pravnim licima i preduzetnicima sa licencom
za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu .
Inspekcijskim nadzorima je utvrđeno da su ovi takozvani ''mali'' poslodavaci izradu
akta o proceni rizika zapravo poveravali advokatskim kancelarijama i knjigovodstvenim
agencijama koji ne poseduju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.
Rezultat ove pojave je da su akta izrađena na ovakav način uglavnom neprimenljiva u
praksi kada je u pitanju njihova primena radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini.
Stiče se utisak da je cilj poslodavaca bio samo da zadovolje zakonsku
obavezu da imaju akt o proceni rizika, a da dalje nisu preduzimali mere
i aktivnosti za poboljšanje uslova rada.
 IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O
PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(1)
- da dokumentacija ne sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika, a da u planovima koji
postoje nije naznačeno da li su isti izrađeni od strane stručnog lica i da li su odobreni od strane
poslodavca,
- da angažovana pravna lica – preduzetnici uz plan ne prilažu fotokopiju licence za obavljanje poslova
bezbednosti i zdravlja na radu,
- da procena rizika nije vršena za radna mesta kao prostor u kojem zaposleni obavlja poslove,
već je vršena za radne aktivnosti zaposlenog, odnosno za poslove onako kako su isti utvrđeni
Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca,
- da u postupku procene rizika nisu prepoznate i utvrđene konkretne opasnosti i štetnosti koje
mogu ugroziti zdravlje i izazvati povredu zaposlenog, već su navedene u opštem pojmu na način kako
su propisane po vrsti i prirodi Pravilnikom o proceni rizika za radna mesta i u radnoj okolini , pa samim
tim da nisu utvrđene ni konkretne mere i načini za njihovo otklanjanje, sprečavanje ili smanjenje na
najmanju moguću meru,
- da prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti nisu grupisane prema vrsti i prirodi,
- da su procene rizika vršene, a da uopšte nisu obavljena propisana ispitivanja uslova radne okoline, i
ako se na radnim mestima (prostorima u kojima zaposleni obavljaju poslove) pri tehnološkim i radnim
procesima pojavljuju fizičke i hemijske štetnosti, pa čak i biološke štetnosti,
IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O
PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(2)
-da je aktima o proceni rizika navedeno postojeće stanje u opisu sredstava i opreme za
ličnu zaštitu na radu koja pripadaju zaposlenima za vreme obavljanja određenih poslova,
odnosno navedeno postojeće stanje na osnovu kojeg je vršeno prepoznavanje i utvrđivanje
opasnosti i štetnosti tj. izvršeno procenjivanje rizika (radi se o sredstvima i opremi za ličnu
zaštitu na radu koja su utvrđena od strane poslodavca, opštim aktom ili kolektivnim
ugovorom, u okviru uređivanja prava, obaveza i odgovornosti u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu pre nego što je izvršena procena rizka, odnosno pre nego što je donet akt
o proceni rizika za radna mesta), a da nije utvrđeno da li ta sredstva odgovaraju
prepoznatim i utvrđenim opasnostima i štetnostima, tj. procenjenim rizicima, odnosno da
nije utvrđeno kojim se sredstvima ili opremom za ličnu zaštitu na radu procenjeni rizici
sprečavaju, otklanjaju ili smanjuju na najmanju moguću meru,
-da aktima o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, nisu određeni
posebni zdravstveni uslovi koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih
poslova na radnom mestu u radnoj okolini , odnosno da nisu utvrđeni posebni zdravstveni
uslovi koji moraju ispunjavati zaposleni na radnim mestima sa povećanim rizikom ili za
upotrebu – rukovanje pojedinom opremom za rad,
-da u aktima u proceni rizika nije utvrđen način i postupak periodične provere
osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenih na radnim mestima sa povećanim
rizikom, ili je utvrđen samo periodicitet takve provere,
IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-AKT O
PROCENI RIZIKA-PROPUSTI(3)
- da se aktom o proceni rizika ne utvrđuju radna mesta sa povećanim rizikom i ako bi
to, prema uslovima rada, bilo realno,
- da se u zavisnosti od procenjivača i metodologije koja je korišćena prilikom procene
rizika događa da ista radna mesta kod dva različita poslodavca sa istim opasnostima i
štetnostima, potpuno drugačije ocenjena sa aspekta nivoa rizika, tako da kod jednog
poslodavca to bude radno mesto sa povećanim rizikom, a kod drugog sa umerenim
rizikom, na primer radno mesto u hladnjači u kome se vrši prebiranje smrznutog
jagodičastog voća gde iz tehnoloških razloga moraju i vladaju isti uslovi rada, kod
jednog poslodavca nije , a kod drugog jeste utvrđeno kao radno mesto sa povećanim
rizikom), s tim što se mora reći da se ova pojava naročito izražena u slučajevima kada
su za vršenje procene rizika angažovana pravna lica, odnosno preduzetnici sa
licencom, kao
- da pojedina pravna lica i preduzetnici sa licencom, postupak procene rizika vrše bez
adekvatnog opisa tehnološkog i radnog procesa i sredstava za rad, kao i bez
snimanja organizacije rada, što ima za posledicu neprepoznavanje i neutvrđivanje
konkretnih opasnosti i štetnosti na radnom mestu, pa samim tim i neutvrđivanje mera
za njihovo otklanjanje, ali i govori o tzv. sprovođenju postupka procene rizika "na
daljinu - sa distance" .
IZVEŠTAJ INSPEKCIJE RADA-SLUŽBE
MEDICINE RADA
Izveštajni period, odnosno 2008.godinu karakteriše ne postojanje volje kod službi
medicine rada u mnogim okruzima u Republici Srbiji da ocenjuje i utvrđuje posebne
zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih
poslova na radnom mestu , odnosno na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za
upotrebu-rukovanje određenom opremom za rad.

Od svih poslova iz čl. 41. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, služba medicine rada je
uglavnom obavljala samo poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći i vršila
prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom i
izdavala propisane izveštaje.
LIČNO VIĐENJE
Pored navedenog , službe medicine rada su se uključile u “kampanju”izrade akta o
proceni rizika, a posebno one koje su licencirane.
Primetno je davanju prednosti profita ispred medicinske etike i perofesionalizma .
NIVO I KVALITET AKATA O PROCENI RIZIKA KOJE SU RADILE SAMOSTALNO SLUŽBE
MEDICINE RADA JE ISPOD PROSEČNOSTI.
ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

• MEDICINSKI NADZOR
• ZDRAVSTVENI NADZOR
• SANITARNI NADZOR
 RAZLIČITI ASPEKTI TUMAČENJA

• Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

• Inspektorat za rad
• Stručna mišljenja- pravna lica sa licencom
koja zapošljavaju lekare- spec. medicine
rada
Broj pregleda u medicini rada 2005-
2007
Udeo preventivnih aktivnosti u
ukupnom prihodu
• Rezultati ankete
ukazali su da je u
većini ustanova
medicine rada
zanemarljiv prihod od
preventivnih aktivnosti
u odnosu na ukupne
prihode, te je 64,7%
ustanova prijavilo je
da je udeo prihoda od
preventivnih aktivnosti
manji od 25% od
ukupnog prihoda
 Kadrovska struktura u
medicini rada (n=278 (%))
Distribucija specijalista medicine
rada po starosti n=278 (%)
Distribucija specijalista medicine
rada prema polu i starosti n=278
(%)
REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA
ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ"

Ishitrena nastojanja Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije u vezi

buduće organizacije delatnosti medicine rada i nadležnosti u vezi sa
njom, nisu u skladu sa aktuelnom situacijom u zemlji. Sve ovo upućuje
na zaključak da su neophodne hitne interventne mere svih struktura
društva kako bi se sačuvalo zdravlje radnika, bez kojih nije moguće
izneti breme tranzicije u trenutku aktuelne ekonomske krize.
Iz tih razloga :
/ 1/ Traži se hitan sastanak sa Ministrom zdravlja i Ministrom za rad i
socijalnu politiku Vlade republike Srbije sa predstavnicima službi
Medicine rada Srbije.
2.             Zahtevamo od Odbora za Zdravstvo Narodne Skupštine Srbije i
novoformiranog Zdravstvenog saveta da razmotri naše zaključke i
pokrene inicijativu za hitno pravno i sadržajno uređenje zdravstvene
zaštite radnika u zemlji.
3.            
REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA
ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ

3. potpisnici ovog dokumenta nisu zadovoljni rezultatima dosadašnjeg

rada i trenutnom situacijom u Nacionalnoj instituciji iz delatnosti medicine
rada (Institut za medicinu rada Dr Dragomir Karajović u Beogradu) i
zahtevaju aktivniji pristup rešavanju problema struke.
4.             Zahtevamo da nadležna Ministarstva formiraju Republičku Stručnu
komisiju za medicinu rada, čiji bi članovi bili predstavnici službi medicine
rada iz svih regiona Srbije.
5.             Insistiramo na formiranju Radne grupe za razvoj medicine rada u
Republici Srbiji, koja bi kontaktirala sa Ministarstvom zdravlja i rada,
davala predloge za unapređenje medicine rada i nudila odgovore na sva
sporna pitanja koja se odnose na ovu oblast. Radnu grupu bi sačinjavali
predstavnici službi medicine rada iz cele Srbije i bila bi zadužena za izradu
Strategije razvoja zdravstvene zaštite radnika u našoj zemlji i pratećih
službi medicine rada.
REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA
ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ
 6.     Tražimo da se zadrži naziv specijalizacije i specijalnosti: MEDICINA
RADA
 7.  Predlažemo da nastavni predmet Medicina rada na svim Medicinskim
fakultetima u zemlji bude samostalan predmet sa istovetnim okvirnim
studijskim programom rada usklađenim sa aktuelnim novinama.
 8. Smatramo da Medicina rada kao preventivna zdravstvena delatnost
još uvek treba da bude dominantno finansirana od strane Ministarstva
zdravlja.
 9.     Mišljenja smo da Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao deo
Ministarsta za rad i socijalnu politiku nije moguća bez specijaliste medicine
rada u svom sastavu i budućem radu.
 10.      Celokupnu preventivnu delatnost medicine rada nije ni prirodno ni
moguće organizovati kao dopunski rad lekara kako stoji u aktuelnom
Pravilniku o dopunskom radu (tačka 4 u članu 9) zbog čega tražimo hitnu
sadržajnu i pravnu korekciju istog.
 REAGOVANJA SLUŽBI MEDICINE RADA-ZAVODA
ZA ZDRAVSTVENU ZASTITU RADNIKA "NIŠ
Skrećemo pažnju nadležnim Ministarstvima da je Akt o proceni rizika na
radnom mestu polazni dokument za ozbiljnu i sveobuhvatnu zdravstvenu
zaštitu radnika koji su upošljeni na takvim radnim mestima, pa je
neophodno da stalni član tima bude specijalista medicine rada.
1 12.  Tražimo da u Komisijama za ocenu radne sposobnosti (privremene i trajne),
kao i u Komisiji za predhodni postupak za ocenu radne sposobnosti pacijenata koji
se obrađuju za IK, obavezan član bude specijalista medicine rada. Podsećanja radi,
jedino se na specijalizaciji iz medicine rada izučava ocena radne sposobnosti.
13. Zahtevamo od Ministarstva zdravlja da preispita odrednicu za normative u vezi
broja specijalista medicine rada u odnosu na broj radnika i iste prilagodi situaciji u
našoj zemlji.
14.   Tražimo od Lekarske Komore da zaštiti interese lekara, specijalista medicine rada
i lekara ostalih specijalnosti koji brinu o zdravstvenoj zaštiti radnika u našoj zemlji.
Buduće aktivnosti na
unapređenju medicine rada-
Institut Karajović
• Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa
Ministarstvom zdravlja Srbije pokrenuće reformu
ustanova medicine rada baziranu na Nacionalnoj
strategiji medicine rada.
• Najveće promene mogu se očekivati u samoj
delatnosti medicine rada, koja će biti
preventivna i dominantno finansirana od strane
poslodavca.
• Pored klasičnih prethodnih i periodičnih pregleda
medicina rada će biti sve više uključena u
promociju zdravlja na radu.
Buduće aktivnosti na
unapređenju medicine rada
• Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa
Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom rada i
socijalne politike Srbije planira da pokrene
inicijativu za izmenu i dopuna Zakona o
bezbednosti i zdravlja na radu kojom bi se uveo
pojam „ovlašćeni specijalista medicine rada“
kako bi se personalizovala odgovornost u okviru
delatnosti medicine rada, ali obezbedili
preduslovi za postojanje i funkcionisanje
preventivnih službi medicine rada.
Buduće aktivnosti na
unapređenju medicine rada
• Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa
Ministarstvom zdravlja će u narednom periodu preduzeti
mere da se problem neadekvatne starosne strukture
kadra u medicini rada ispravi.
• Institut za medicinu rada Srbije u saradnji sa
medicinskim fakultetima pokrenuće seriju edukacija kako
bi se osavremenilo i proširilo znanje specijalista medicine
rada.
Zaključak- Institut
Karajović
• Za održivi razvoj i prosperitet društva u celini, od
vitalne važnosti je da ima zdravu i sposobnu
radnoaktivnu populaciju
• U narednim godinama, ova disciplina treba da
bude kadrovski, infrastrukturno i materijalno
osposobljena da odgovori na savremene izazove
koji se pred nju postavljaju, kako u sistemu
zdravstvene zaštite, tako i u sistemu bezbednosti
i zdravlja na radu.
Zaključak- lično viđenje
• Zakonodavno treba razgraničiti aktivnosti lica za bezbednost i
zdravlje na radu i službe medicine rada i ne dozvoliti dvojstvo osim u
zdravstvu
• Nastaviti sa demistifikacijom Akta o proceni rizika i njegovoj izradi,
zaključivanju i definisanju posebnih uslova zakonodavno a kao
prioritetno definisati mesto i ulogu medicine rada u sistemu BZR
• Na nivou Ministarstva za rad i socijalne politike zauzeti jedinstven
stav oko mesta i uloge službe medicine rada i isti usaglasiti sa
Ministarstvom za zdravlje
• Zakonodavno urediti učešće „ovlašćenog specijaliste medicine rada“
ili službe medicine rada u izradi akta o proceni rizika kao obaveznog
učesnika u multidisciplinarnom timu procenjivača od najmanje tri
procenjivača kada akt izrađuje pravno lice-preduzetnik odn. Kod
učešća u timu kod samog poslodavca.
Zaključak- lični

Javni apel Službama medicine rad, u skladu

sa Zakonom počnite da sarađujete sa
licima za bezbednost i zdravlje na radu
kako je to navedeno u čl. 41 stav 2 tač.10,
ili ćemo tražiti da se ova odredba briše iz
zakona.
PITANJE 5

         DA LI POSTOJI RAD NA CRNO I

KO GA SUZBIJA U
OBLASTI BZR, ŠTA JE SA KORUPCIJOM I DA LI SU ONI
PRISUTNI U OBLASTI BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA
RADU?
• KOLIKO JE INSPEKTORA RAD IZGUBILO POSAO
ZBOG NESAVESNOG RADA I NANETE ŠTETE
POSLODAVCIMA?
PITANJE 6

         KO MOŽE KOD POSLODAVCA DA OBAVLJA

OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH, I DA LI
PRAVNO LICE/ PREDUZETNIK MOŽE PO
OBLIGACIONOM ODNOSU/ ZAHTEVU
POSLODAVCA DA OBAVI SAMO POSLOVE
OSPOSOBLJAVANJA ZAPOSLENIH ?
PITANJE 7

        DA LI I U KOJIM SE SLUČAJEVIMA KOD

PROCENE RIZIKA I KADA SE ANGAŽUJE SLUŽBA
MEDICINE RADA, DA LI SLUŽBA MEDICINE RADA
MOŽE DA BUDE I U KOJIM SLUČAJEVIMA
ODGOVORNI PROCENJIVAČ RIZIKA?
PITANJE 8

        DA LI PRAVNO LICE SA LICENCOM KOJE

ZAPOŠLJAVA LEKARA SPECIJALISTU MEDICINE
RADA MOŽE DA DEFINIŠE ZDRAVSTVENE USLOVE
ZAPOSLENIH NA POSLOVIMA SA POVEĆANIM
RIZIKOM?
PITANJE 9
Tema: Problemi u ostvarivanju uloge službe medicine rada u sistemu BZR i predlog mera Zakon
o BZR je dobar okvir za ostvarivanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu. U čl. 41on jasno definiše
mesto i ulogu službe medicine rada.Trenutno ni sam zakon nije potpuno implementiran,niti službe
medicine rada zauzimaju svoje mestoni ostvaruju zakonom definisanu ulogi.Razlozi: 1. Aktovi o proceni
rizika na radnom mestu i radnoj okolini još nisu uradjeni u svim radnim organizacijama2. Kvalitet aktova
je neujednačen,a broj izvršilaca na radnom mestu se često daje proizvoljno.3. Uloga službi medicine
rada se svodi na odredjivanje zdravstvenih uslova za radna mesta sa povećanimrizikom i obavljanje
prethodnih i periodičnih pregleda radnika koje poslodavac uputi (svi ostali su van sistema BZR).4. Mnogi
specijalist medicine rada se ne bave specifičnom zdravstvenom zaštitom,već rade kao
izabranilekari.  Predlog mera: 1. Potrebno je da se Zakon o BZR dopuni amandmanom da svaka radna
organizacija mora da sklopi ugovorsa službom medicine rada ( odnosno sa specijalistom medicine rada)
koji će biti odgovoran za poslove navedene u članu 41Zakona.To će omogućiti stručno i timsko
ažuriranje Aktova i sprovodjenje svih zakonskoh mera.2. Potrebna je reedukacija specijalista medicine
rada koji žele da se bave specifičnom zdravstvenom zaštitom3. Tržišno finansiranje timova koji se bave
specifičnom zdravstvenom zaštitom treba uvesti tek nakon sprovodjenja prve dve mere.Prerano
izvodjenje timova na tržište dovelo bi do toga da veći broj specijalista medicine rada izabere opciju
izabrani lekar.U tom slučaju bismo se za nekoliko godina suočili sa činjenicom da nemamo dovoljan broj
specijalista medicine rada bez čijeg učešća je sistem BZR nemoguće
sprovesti.                                                                                                                                 
s poštovanjem,                                 Prim. Dr Vesna Janković,spec medicine
rada                                                                                   tehnički ekspert za OHSAS 18001 
PITANJE 10

          DA LI PROCENU RIZIKA MOŽE DA IZVRŠI

SLUŽBA MEDICINE RADA KOJA NE ZAPOŠLJAVA
LICA TEHNIČKE STRUKE , VEĆ ISKLJUČIVO
ZDRAVSTVENE RADNIKE?