M Jelić - Opšti Deo.

DRUŠTVO ZA USLUGE U OBLASTI ZAŠTITE TEHPRO d.o.o.
- Centar za edukaciju –
1
KURS PRIPREMNE NASTAVE
ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA U OBLASTI
BZR
31.05.-04. 06. 2016. godine
Milutin Jelić
3
TEHPRO
OSNOVNE DELATNOSTI
• BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
• ZAŠTITA OD POŽARA
• ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
• EDUKACIJE
• IZDAVAŠTVO
• PRAVNA PODRŠKA U OBLASTI RADNOG PRAVA
• KONSULTANTSKE USLUGE IMS
• PRODAJA SPECIFIČNE ZAŠTITNE OPREME
Posetite naš sajt www.tehpro.org i naš internet forum
bznr.org
4
TEHPRO
Društvo je prijavljeno, ima licence, stručni
kadar i dugogodišnje iskustvo u obavljanju
poslova i edukacija u oblastima:
– Bezbednosti i zdravlja na radu,
– Zaštite od požara,
– Zaštite životne sredine,
– Uvođenje sistema kvaliteta i dr.
5
KURS
OSPOSOBLJAVANJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I PRIPREME
KANDIDATA ZA POLAGANJE STRUČNOG ISPITA
LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Polazišta osposobljavanja
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (SG 101/05 i 91/15).

• Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja
stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu i poslova odgovornog lica (SG 29/06,
62/07, 91/12, 126/14 i 111/15 ).
• Program o polaganju stručnog ispita – o praktičnoj
osposobljenosti lica za obavljanje poslova bezbednosti i
zdravlja na radu i poslova pregleda i ispitivanja opreme za
rad i ispitivanja uslova radne okoline (SG 126/14).
• Poslovna politika preduzeća TEHPRO
7
CILJ OSPOSOBLJAVANJA
Da se polaznici osposobe za obavljanje poslova

iz domena bezbednosti i zdravlja na radu kod
poslodavca, i da se, teorijski i praktično,
pripreme za polaganje stručnog ispita pred
komisijom u ministarstvu nadležnom za rad.
PRAVILNIK O POLAGANJU
STRUČNOG ISPITA
Ko polaže?
– Lica za BZR,
– Lica za pregled i ispitivanje opreme za rad,
– Lica za ispitivanje uslova okoline.
9
PRAVILNIK O POLAGANJU
STRUČNOG ISPITA
Gde i kako?
– U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu
politiku,
– Pred komisijom,
– Opšti i posebni deo,
– Usmeno i pismeno.
10
Program stručnog ispita
Opšti deo:
– Međunarodni pravni izvori i sistem BZR u Srbiji,
– Prava, obaveze i odgovornosti prema propisima iz oblasti
rada:
Opšti deo obezbeđuje da se stručno, odnosno odgovorno
lice osposobi za poznavanje i praktičnu primenu propisa
kojima su utvrđena prava, obaveze i odgovornosti
poslodavaca i zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu.
11
Program stručnog ispita
Poseban deo programa:
– Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u
radnoj okolini;
– Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu;
Posebni deo obezbeđuje da se stručno lice, saglasno
poslovima koje obavlja, osposobi za primenu specifičnih
mera i postupaka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
koji se mogu primeniti ili koji se obavezno primenjuju kod
poslodavca kod koga obavlja poslove.
12
Način polaganja
• Komisiju čine predsednik i 4 člana. Svi imaju
zamenike i visoku stručnu spremu.
• Prijava, na obrascu, sa prilozima:
– Kopija diplome,
– Kopija LK,
– Uplatnica.
13
Način polaganja
• Opšti deo - usmeno
• Posebni deo: usmeno i pismeno
– Pismeni deo:
• pisani rad iz oblasti procene rizika, i
• Pisani rad iz opštih i posebnih mera BZR,
– Usmeni deo:
• odbrana rada i provera poznavanja problematike procene rizika i
• odbrana rada i provera poznavanja opštih i posebnih mera BZR.
14
Način polaganja
• Ako se položi opšti deo
ponovno polaganje samo
posebnog dela.
• Ako se položi pisani deo
opšteg dela ponovo se
polaže samo usmeni deo
• Cena 12.000,00 din.
SREĆNO!
Program osposobljavanja
• Potpuno pokriva program polaganja

• Način realizacije: predavanja, razgovor,
prezentacije, praktične vežbe,
• Literatura,
• Pomoćni materijali.
16
TRAJANJE PROGRAMA
42 часa
• Pripremni deo 1 čas

• Opšti deo 22 časova
• Posebni deo 18 časova
• Analiza 1 čas
17
IZVOĐAČI
• Milutin Jelić, GŠ puk. u penz.

van. prof. operatike
• Radivoj Rajaković, dipl.
pravnik
• Branko Radonjić, dip. inž. ZNR
• Boris Pavlov, dipl. maš. inž.
• Jovana Aritonović,
dip.menadž.bez.
• Srđan Breka, dipl. Biolog
• Borko Kovačević, inž. kvaliteta
Plan realizacije kursa
• 6 dana
• 7 časova po 40 minuta
• Pauza za kafu posle 2. časa 30 minuta
• Ručak posle 5. časa od 12:20 do 13:10, (za
kurseve u Beogradu)
19
T – 1 Međunarodni pravni izvori
sistema BZR u Srbiji
Milutin Jelić
NASTAVNE JEDINICE
• NJ - 1 Bezbednost i zdravlje na radu u dokumentima

MOR-a, 1 čas,
• NJ - 2 Bezbednost i zdravlje na radu u dokumentima
Evropske unije (EU), 3 časa.
21
ZAŠTO BZR
• Ova tema, ili ovaj deo Programa za polaganje
stručnog ispita treba da nas uvede u
savremeni pristup BZR.
• Treba sagledati odakle i zašto ti visoki
standardi koji su uneti u naš Zakon o BZR?
Odnosno, treba razumeti da BZR nije (samo)
ujdurma EU, već nužan i prirodan deo procesa
rada.
22
Društvena suština zaštite u
procesima rada
• Treba razumeti da je zaštita na radu stara koliko i sam rad,
• Od momenta kada je rad posto društven, zajednička aktivnost
više jedinki, pojavila se prirodna potreba za upravljanjem i
prirodna potreba za zaštitom ljudi koji ga obavljaju, jednako
kao što se pojavila i prirodna potreba razvoja i održavanja
sredstava rada.
23
• Mi danas možemo samo nagađati da li su prvo nastala
sredstva rada ili sredstva zaštite, koplje ili štit, mač ili šlem?
• Biće da su se razvijala skladno
• I ne samo sredstva, sve vreme se usklađeno razvijaju i
društvena shvatanja bezbednosti na radu,
• Jednom rečju, bezbednost na radu se usklađeno razvijaju kao
prirodne funkcije društvenog rada i upravljanja,
• Nema procesa bez upravljanja,
• I nema upravljanja bez funkcije održavanja.
24
BZR kao funkcija održavanja
procesa
• Razvoj i održavanje procesa rada suštinski podrazumeva:
– Održavanje sredstava rada i tehničkih sistema i
– Održavanje sposobnosti ljudi da učestvuju u radnim
procesima.
• To najbolje vidimo na primeru roba u davnom i ne tako
davnom vremenu (kad je imati roba bilo prirodno i moralno),
• Robovlasnik ima prirodni interes da održava svog roba, svoje
„oruđe koje govori,“ jer samo zdrav rob mu vredi!
• Ili, kasnije, samo zdrav i sposoban kmet vlasniku donosi danak.
25
Osnova na kojoj počiva
savremeni sistem BZR
• Današnji sistem robne proizvodnje ima potpuno drugačiju
društvenu osnovu,
• U procesu razvoja ljuskog društva, u jednom istorijskom
periodu, oslobođeni su robovi i kmetovi,
• Oni su postali slobodni ljudi koji su oslobođeni od svega!
Nemaju čak ni svog gospodara koji brine o njima!
• Postaju radnici, najamnici koji su prinuđeni da na tržištu
prodaju ono jedino što imaju – svoj rad.
26
DRUŠTVENI SUKOBI POVODOM
RADA
Kapital Rad
Ideja,
Radna snaga
$
Objekti
Sredstva
(…)
27
• U početku, poslodavci nisu imali nikakvu obavezu prema
radnicima, osim da im isplate najamninu,
• Bolji tretman imaju mašine nego ljudi, jer mašine su
vlasništvo, a radnici su slobodni!
• Ako se „pokvare“ (povrede ili razbole) idu na ulicu, a na
njihovo mesto dolaze drugi,
• Društva još nisu bila uspostavili nikakve mehanizme zaštite
ljudi u procesu rada primereno robnoj – kapitalističkoj
proizvodnji.
28
• Čak i tada kada ne postoje nikakve zakonske obaveze za zaštitu
radnika, postoje poslodavci koji uviđaju svoj vlastiti interes da
se obezbede bezbedni uslovi rada, jer,
• Ako se povredi radnik koji izrađuje 100 jedinica, na njegovo
mesto dolazi novi koji u početku uradi 10 jedinica,
• Nažalost, tada, kao i danas u našem ponovo ranom
kapitalizmu, ta logika je sporo ovladava.
29
PROFITNA LOGIKA
SAMO ZDRAV I OSPOSOBLJEN RADNIK DONOSI

PROFIT
Zato su odgovorni poslodavci oduvek mislili o
bezbednosti
30
RANI KAPITALIZAM
• Socijalni problemi,
• Bunt,
• Revolucije
• Razaranje i samouništenje društava
31
Uređenje BZR
• I pre Oktobarske revolucije, zbog eskalacije
sukoba povodom rada, pojedine kapitalističke
države su pokušavale da urede prava
zaposlenih – uključujući i pravo na BZR:
– Fabričko zakonodavstvo u Engleskoj,
– Bizmarkovi socijalni fondovi i dr.
Tek od revolucije i formiranja MOR-a to postaje

obaveza država KOJA SE STALNO UNAPREĐUJE
32
MEĐUNARODNA ORGANIZACIJA
RADA (MOR)
• Nakon mnogih štrajkova, buna, ratove i revolucija,
nužda je naterala vlastodršce da počnu da razmišljaju
o zaštiti radnika na radu,
• Formirana je MOR: Versajski ugovor (Pariz 1919.),
deo “RAD” postao ustav MOR-a,
• Direktna posledica Oktobarske revolucije.
33
Postavljanje zahteva u oblasti
BZR
Težeći ka državi blagostanja i tzv. opštoj

dobrobiti države, savezi država i dr. institucije
postavljaju sve oštrije standarde zaštite na radu
u skladu sa postignutim standardom življenja
kako bi sprečili socijalni bunt i poremećaje u
funkcionisanju kapitala.
34
Sloboda preduzetništva
• Svi evropski ustavi, pa i naš ustav garantuje
slobodno preduzetništvo, koje može biti
ograničeno samo:
– Obavezom organizovanja bezbednog i zdravog
rada
– Zaštitom životne sredine
– Očuvanjem prirodnih resursa
– Interesima bezbednosti države
35
Odgovornost poslodavca
• Svako ko uđe u avanturu preduzetništva mora
da organizuje rad na bezbedan i zdrav rad,
• Država postavlja pravila, standarde,
• Poslodavci organizuju, odgovaraju i plaćaju.
36
OSNOVNE SANKCIJE NEBEZBEDNOG RADA
• Prekršajne
• Parnične
• Krivične
• Naknade lečenja
• Naknade plata za vreme bolovanja
• Saniranje akcidenta
• Troškovi zastoja
• Materijalni gubici, havarije
• Produženje rokova
• Gubitak poslova
• Gubitak imidža …
• EFEKAT LEDENOG BREGA!
37
Proces donošenja zakona
Kako je nastao Zakona o BZR
ZAKON PROCES IZRADE

ZAKON
O O
OKRUŽENJE LJUDSKI
FAKTOR
38
RADA (MOR)
• Realizacija ideje međunarodne zaštite radnika, od
Prve internacionale, 1866., preko sindikalne i Soc.
Internacionale,
• Potreba poslodavaca za uravnoteženim kretanjem
rada i kapitala,
• Eho Oktobarske revolucije
• Rezultat: Versajski ugovor (Pariz 1919.), deo “RAD”
postao ustav MOR-a kao dela Društva naroda
39
RADA (MOR)
• Organizovana je na tripartitnom principu:

predstavnici vlada, organizacija radnika i org.
poslodavaca.
• CILJ: poboljšanje socijalnog i ekonomskog položaja
radnika i očuvanje mira,
• Organi: Međunarodna konferencija rada,
Administrativni savet i Međunarodni biro rada.
40
MOR
• Usvaja, proklamacije, preporuke, posebne programe i konvencije –

obavezujuće za države članice koje ih ratifikuju iz različitih oblasti rada:
– Zapošljavanja,
– Administracije rada,
– Statistike,
– Inspekcije,
– Tripartitne konsultacije,
– Bezbednost i zdravlje na radu,
– Plate i dr.
41
MOR
• Konvencije o BZR kod nas su bile prihvaćene,
zakonski razrađene, ali u duhu socijalističkog
samoupravljanja - pravičnost i jednakost
naspram profita i zakonitosti.
42
KONVENCIJE MOR-a
• EU prati zahteve MOR-a
• Značajne:
– Konvencija 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini iz
1946/47.
– Konvencija 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i
radnoj okolini, iz 1981. (Ženeva)
– Konvencija 161 o službama medicine rada, iz 1989.
– Konvencija 187 o promotivnom okviru bezbednosti i
zdravlja na radu
43
Konvencija 81 o inspekciji rada u
industriji i trgovini iz 1946/47
• O inspekciji rada doneto je više preporuka i
protokola:
– Preporuka o inspekciji rada iz 1929.
– Konvencija 81 iz 1947.
– Preporuka uz Konvenciju 81 iz 1947.
– Konvencija o plantažama iz 1958.
– Konvencija 129 o inspekciji rada u poljoprivredi iz 1969.
– Preporuka 133 o inspekciji rada u poljoprivredi iz 1969.,
– Protokol iz 1995. uz Konvenciju 81 iz 1947.
44
• FNRJ je ratifikovala 1956.
– Postavljeni temelji savremene inspekcije rada koja pokriva i
oblast BZR,
– U članu 1. se nalaže da svaki član Međunarodne
organizacije rada za koga je ova Konvencija na snazi treba
da ima jedan sistem inspekcije rada u industrijskim
preduzećima.
– U članu 22. isto se nalaže za trgovinska preduzeća.
– Tek protokolom iz 1995. konvencija je postala univerzalna,
za sve delatnosti osim specifičnih.
45
• Reguliše:
– Principe organizovanja i funkcionisanja: centralizacija
inspekcije, saradnja sa drugim državnim organima,
poslodavcima i zaposlenima,
– potreba stvaranja svih neophodnih uslova za neometano
funkcionisanje inspektora,
– izbor i osposobljavanje kadrova,
– nezavisnost u obavljanu poslova,
– tehnička opremljenost, naknada troškova i dr.
46
U članovima 12. do 15. regulišu se ovlašćenja i
ograničenja inspektora rada:
ulazak u preduzeća, pravo da ispituju, da traže
podatke, da uzimaju dokumentaciju i uzorke i
sl, kao i da zahtevaju i daju rokove za
otklanjanje uočenih propusta.
47
Odgovornost inspektora:
• ne smeju da imaju direktan ili indirektan
interes u kontrolisanim preduzećima,
• da štite tajnost njihovog poslovanja,
• tajnost predstavnika zaposlenih koji ukazuju
na određene propuste.
48
• Sankcije su prepuštane nacionalnim
zakonodavstvima,
• Detaljno regulisani periodični i godišnji izveštaji koji
se slivaju do centralnog inspekcijskog organa.
Godišnji izveštaji centralnog organa se rade
najkasnije do 12. meseca za prethodnu godinu, javni
su i u roku od 3 meseca dostavljaju se Generalnom
direktoru Međunarodnog biroa rada.
• Ostale odredbe uglavnom regulišu postupak
ratifikacije.
49
Konvencija 155 o zaštiti na radu,
zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini, iz 1981.
• Osnovna za oblast BZR. Daje osnove (principe i zahteve)

nacionalnog zakonodavstva.
• Pokriva oblast zaštite u procesu rada i zaštite životne sredine.
Stavove iz ove konvencije prepoznajemo u potonjim
dokumentima EU.
• U prvom delu se definišu oblasti primene, gde se ističe njena
univerzalnost, primenjuje se na sve grane privredne
delatnosti, i važenje pojedinih izraza koji se koriste u
Konvenciji.
50
zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini, iz
1981.
U drugom delu nalaže se državama da, u saradnji sa

reprezentativnim organizacijama poslodavaca i
radnika, formulišu, sprovode i periodično revidiraju
nacionalnu politiku u ovoj oblasti, s ciljem
sprečavanja nesreća i oboljenja na radu.
51
1981.
U čl. 5. se navode težišne aktivnost koje utiču na sveru
bezbednosti i zdravlja na radu kao što su:
• aktivnosti vezane za projektovanje, testiranje, održavanje i
dr. materijalnih elemenata rada,
• aktivnosti vezane za odnos materijalnih elemenata i lica
koje ih koriste – prilagođavanje materijalnih elemenata
fizičkim i mentalnim sposobnostima radnika,
• osposobljavanje, obučavanje i motivacija zaposlenih za
primenu mera zaštite,
• komunikacija i saradnja svih nivoa i zaštita radnika od
sankcija zbog zalaganja za podizanje bezbednosti i zdravlja na
radu.
52
1981.
• U trećem delu se usmerava akcija na nacionalnom
planu i nalaže donošenje zakona ili drugih
odgovarajućih propisa iz ove oblasti
• Četvrti deo reguliše isto to, samo za nivo preduzeća.
U našem Zakonu to su odredbe o obavezama
poslodavaca i zaposlenih i o saradnji i koordinaciji u
razradi i primeni ovih mera.
• Na kraju, u završnim odredbama regulisan je
postupak ratifikacije konvencije.
53
Konvencija 161 o službama medicine
rada, iz 1989.
• Usvojena je, takođe, u Ženevi juna 1985. godine.
Predstavlja logičan sled ranijih konvencija i preporuka
o službi medicine rada, kao i prethodne konvencije
155 o zaštiti na radu.
• U prvom delu su date definicije i osnovni principi
nacionalne politike. Nalaže se utvrđivanje,
sprovođenje i povremeno preispitivanje jedinstvene
nacionalne politike vezane za službu medicine rada.
54
rada, iz 1989.
FUNKCIJE (čl 5.):
– Identifikacija i procena rizika,
– Nadgledanje faktora rizika u radnoj okolini,
– Davanje saveta o planiranju i org. Rada,
– Učestvovanje u izradi programa za poboljšanja načina rada,
– Davanje saveta u oblasti zdravlja,
– Praćenje zdravstvenog stanja radnika, uslova rada, i dr.
– Učestvovanje u edukaciji, organizovanju prve pomoći,
rehabilitacije, analizama povreda i dr.
55
rada, iz 1989.
• U 3. i 4. delu konvencije dati su organizacija i uslovi
funkcionisanja službe medicine rada
• SMR mogu organizovati
– Preduzeća ili grupe preduzeća,
– Javni organi ili državne službe,
– Ustanove socijalne zaštite,
– Drugi organi koje ovlasti nadležni organ,
– Kombinacijom navedenih.
56
Konvencija 187 o promotivnom
okviru BZR
• Usvojena je 2006. a ratifikovana 2009. godine,
• Ističu obaveze iz ranijih konvencija i preporuka MOR u vezi
BZR, naročito iz Konvencije 155.
• Na početku, u članu 1 se daju definicije osnovnih pojmova o
kojima se govori u konvenciji. Čitava konvencija je zapravo
posvećena postavljanju zahteva u oblastima:
– nacionalna politika,
– nacionalni sistem bezbednosti i zdravlja na radu,
– nacionalni program bezbednosti i zdravlja na radu i
– nacionalna preventivna kultura bezbednosti i zdravlja na radu.
57
OSNOVNI ZAHTEVI
• Sve članice koje ratifikuju ovu konvenciju se
obavezuju:
– na stalnu promociju BZR,
– da stalno preduzimaju korake na progresivnom
poboljšanju
– u dogovoru sa socijalnim partnerima da
povremeno razmatraju potrebu za ratifikacijom
konvencija MOR koji se odnose na BZR.
58
Nacionalna politika
• Članice se obavezuju na formulisanje nacionalne
politike i promovisanje i unapređenje pravo radnika
na BZR i da
• promovišu osnovna načela kao što su:
– procena profesionalnih rizika
– borba protiv profesionalnih rizika ili opasnosti na izvoru,
– razvoj nacionalne preventivne kulture bezbednosti i
zdravlja na radu, koja uključuje informisanje, konsultovanje
i obuku.
59
Nacionalni sistem BZR
• Obaveza definisanja, održavanja, stalnog razvoja i periodičnog
preispitivanja nacionalnog sistema BZR koji, između ostalog,
treba da obuhvata:
(a) zakone, propise i druga odgovarajuća podzakonska akta;
(b) imenovanje odgovarajućih organa ili tela u skladu sa
nacionalnim zakonom i praksom;
(c) mehanizme za obezbeđenje poštovanja zakona i propisa,
uključujući i sisteme inspekcije;
(d) aranžmane za unapređenje BZR na nivou preduzeća i
saradnju između poslovodstva, radnika i njihovih
predstavnika;
60
Elementi nacionalnog
sistema BZR
• Nacionalni sistem BZR treba da se sastoji iz:
– nacionalnog savetodavnog tripartitnog tela;
– informativne i savetodavne službe o bezbednosti i zdravlju na radu;
– predviđene obuke o bezbednosti i zdravlju na radu;
– službe bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa nacionalnim
zakonom i praksom;
– istraživanja bezbednosti i zdravlja na radu;
– mehanizma za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim
povredama i bolestima;
– mehanizama saradnje sistemima osiguranja i socijalne zaštite;
– mehanizama podrške u malim i srednjim preduzećima i neformalnoj
ekonomiji.
61
Nacionalni program BZR
• Obaveza sprovođenja, praćenja, evaluiranja i periodičnog
preispitivanje nacionalnog programa, kojim se:
– razvija nacionalna preventivna kulture bezbednosti i zdravlja;
– doprinositi eliminaciji i svođenju na najmanju meru, svih rizika;
– formuliše i preispituje stanje i celokupan nacionalnog sistema BZR;
– definišu širi i uži ciljevi i indikatori napretka;
– pruža podrška sistemu BZR kroz druge nacionalne programe
Na kraju, zahteva se da najviši nacionalni organi imaju obavezu da
široko publikuju i operacionalizuju nacionalni program.
62
Bezbednost i zdravlje na radu u
dokumentima Evropske Unije (EU)
ZAŠTO UJEDINJENA EVROPA?

• Na tlu Evrope najviše ratova iz kojih su drugi
izlazili moćniji
• Eliminisanje osnovnih uzroka ratova kroz:
- Stvaranje prostora za funkcionisanje kapitala,
- Eliminisanje socijalnih uzroka društvenih
sukoba.
63
Razvoj Evropske integracije (Unije)
• SAVET EVROPE
osnovan Ugovorom u Londonu 1949. Sedište u Strazburu.
– Rukovodeća ideološka organizacija u procesu integracije. Koordinira
druge zapadnoevropske organizacije.
– Cilj: “...ostvarenje uskog jedinstva među njegovim članovima,
obezbeđenje društveno-ekonomskog i socijalnog napretka u cilju
zaštite i unapređenja ideala i načela na kojima počiva zapadna
civilizacija i demokratija” ( čl. 1. Statuta).
– Prvo nadnacionalno parlamentarno telo. Poslanici se biraju
neposredno i nisu direktno odgovorni nacionalnim telima.
– Značajna konvencija o pravima čoveka i osnovnim slobodama.
– Posebno mesto ima u “tranziciji” i usvajanju zapadnih standarda.
64
Evropske ekonomske integracije
• Zajednica za ugalj i čelik, 1951.,
• EEZ i EUROATOM, Rim 1957. Spojene u jednu org. (izvršni organi, 1965.),
• 1968. sporazum o carinskom jedinstvu,
• 1969. sporazum o monetarnoj uniji,
• 1970. odluka o političkoj saradnji (“jednoglasnost o krupnim međunarodnim
problemima”),
• 1972. proširen delokrug Rimskog ugovora na čovekovu okolinu, energetiku i
regionalni razvoj,
• 1974. Pariz, odluka o direktnim izborima za Evropski parlament
• 1985. Luksemburg, revidiran rimski ugovor Jedinstvenim Evropskim aktom,
orijentacija ka jedinstvenom tržištu.
• 1992. Mastriht, stvorena politička unija,
• 1997. Amsterdam, dogovor o unapređenju integracija,
• 2000. Nica, usvojena nova glasačka formula (primat najrazvijenijih).
65
EVROPSKA UNIJA
• Zajedničko tržište,
• Ekonomska i monetarna unija,
• Usklađen razvoj, podizanje kvaliteta života, solidarnost i dr.
• Slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala,
• Saradnja u svim oblastima uključujući i bezbednost,
• Usklađivanje nacionalnih zakonodavstava,
• Pravo građanstva unije (svi građani država članica),
• Organi: Evropski parlament, Savet, Komisije, Sud pravde i
Finansijski sud.
66
Bezbednost i zdravlje na radu u
dokumentima Evropske Unije (EU)
Regulativa u osnovnom Sporazumu o osnivanju
• Ugovor o osnivanju EEZ, Rim, 1957/58., čl. 100. i 118.
• Jedinstveni evropski akt, Luksemburg 1987. čl. 118A,
• Mastriht, 92/93. čl. 136. i 137.
• Lisabon 151. i 153. – Ugovor o funkcionisanju EU
Osnovna dokumenta koja regulišu BZR
• Rezolucija Saveta EU 88/C28/01,
• Direktiva EU 89/391 EEC,
• Zakon o potvrđivanju Revidirane Evropske socijalne povelje, čl. 3
• Strateški okvir zdravlja i bezbednosti na radu EU, 2014.-2020.
67
BZR u osnivačkom ugovoru EU
Početak – Ugovor o osnivanju EEZ, 1957/58.

– Čl. 100. i 118. otvara se evropska priča o BZR. Ugovor je, u ovom delu
oslonjen na Evropsku konvenciju o zaštiti prava čoveka i osnovnih
sloboda, iz 1950.
– Dogradnjom osnovnog Ugovora u Jedinstvenoj evropskoj povelji u
Luksemburgu, (čl. 118a) preko Mastrihta, (čl. 136. i 137.) do Lisabona,
151. i 153 provlače se osnovna načela na kojima počiva zajednica:
• Sloboda kretanja,
• Ravnopravnost polova, jednaka plata za jednak rad i dr.
• Zajedničke osnove socijalne politike
• Zaštita radnika na radnom mestu.
68
BZR u osnivačkom ugovoru EU
Ovim članovima se stalno podstiče i unificira oblasti

BZR.
Posebno je značajan čl. 118A “JEP” iz 1987. kojim je
uvedena kvalifikovana većina, umesto ranije
jednoglasnosti, u odlučivanju. Poveljom je olakšano
usvajanje direktiva kao oblik usaglašavanja
minimalnih standarda uz izbegavanje novih
finansijskih i administrativnih ograničenja.
69
Mastriht, 92/93. čl. 136. i 137.
• Prvenstveno ekonomska asocijacija postaje politička Unija,
• U članu 136., Zajednica i države članice (...) imaju za cilj
podsticanje zaposlenosti, poboljšanje uslova života i rada, uz
njihovo usklađivanje u toku poboljšanja, odgovarajuću
socijalnu zaštitu, dijalog između socijalnih partnera –
poslodavaca i radnika, razvoj ljudskih resursa, sa ciljem
postizanja visoke i trajne stope zaposlenosti i borbe protiv
socijalne marginalizacije.
70
Mastriht, 92/93. čl. 136. i
137.
• U članu 137. su detaljnije razrađena ova osnovna
opredeljenja.
– Nalaže se usklađivanje aktivnosti u oblasti: poboljšanja
uslova radne okoline, radnih uslova, soc. zaštite, zaštite kod
otkaza ugovora o radu, obaveštavanje radnika, prava
radnika iz trećih zemalja, ravnopravnost polova i dr.
• Lisabon, 151. i 153: to su zapravo preuzeti članovi
136 i 137 iz Mastrihta
71
Rezolucija saveta EU
• Rezolucija saveta EU od 21. decembra 1987. godine o
bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu (88/C28/01)
• Naglašena potreba da se stavi jednak akcenat na postizanje
ekonomskih i socijalnih ciljeva u zaokruživanju unutrašnjeg
tržišta. Pitanja bezbednog i zdravog rada se posmatraju i
rešavaju kao ekonomska pitanja koja utiču na kvalitet
proizvodnje i ekonomiju preduzeća. Rezolucijom se
prvenstveno daju instrukcije Komisiji za bezbednost, higijenu i
zdravlje na radu, Saveta EU, kako da se operacionalizuje i
usmeri aktivnost na usklađivanju nacionalnih politika u ovoj
oblasti putem direktiva.
72
Direktiva EU 89/391
• Zakon o BZR R. Srbije - 2005. DIREKTIVE EU
89/391 (12. jun 1989.) 16 godina za Evropom
• Polazišta:
– Čl. 118a Sporazuma,
– Rezolucija iz 1987. i dr. rezolucije o BZR.
– Neusklađenost nacionalnih sistema
– Veliki broj nezgoda i td.
73
Direktiva EU 89/391
• Direktiva daje minimalne zahteve
• Cilj direktive: podsticanje i unapređivanje BZR
• Primenljiva na sve sektore osim specifičnih
oblasti: vojska, policija, delovi CZ ...
74
Direktiva EU 89/391
• Slična struktura kao naš Zakon o BZR, nalaže
rešenja u oblastima:
– Obaveze poslodavaca,
– Obavljanja poslova BZR,
– Obaveštavanje zaposlenih,
– Konsultovanje i učešće zaposlenih,
– Obuka za BZR
– Obaveze radnika i dr.
75
Direktiva EU 89/391
• U članu 1. Direktive se opredeljuje njen cilj: da uvede
mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja
radnika na radu. Precizno su navedene opšte i
posebne obaveze poslodavaca, usluge zaštite i
preventive, obaveštavanje i obučavanje radnika,
konsultovanje i učešće radnika, obaveze radnika,
medicina rada i dr.
Ova direktiva je osnov za posebne direktive u
pojedinim sektorima rada.
76
Posebna direktiva 92/57/EEC
• Posebnim direktivama se regulišu pojedina
pitanja iz oblasti BZR. Do sada doneseno
dvadesetak posebnih direktiva
• Naprimer, osma pojedinačna direktiva reguliše
BZR na gradilištima
• Transponovana u Uredbu o BZR na
privremenim i pokretnim gradilištima
77
Zakon o potvrđivanju revidirane
Evropske socijalne povelje
• 1950. Evropska konvencija o zaštiti prava
čoveka i osnovnih sloboda,
• 1961. Evropska socijalna povelja.
• 2006. godine Savet Evrope je usvojio
Revidiranu evropsku socijalnu povelju
• Srbija je potvrdila (ratifikovala) 2009.
78
• Zakon ima samo 4 člana u kojima se formalno
potvrđuje povelja,
• U sklopu člana 2. zakona data i povelja u celini.
• Po ranijem programu, dat je bio samo najbitniji član
u oblasti BZR - član 3.
• Po najnovijem programu, opet je vraćeno na staro.
Za ispit se traži samo ovaj član!
79
Poveljom se zemlje članice Saveta Evrope, u

skladu sa ranije donesenim odlukama i
izgrađenim standardima obavezuju na dalji
zajednički rad na unapređenju prava po
osnovu rada.
80
ČLAN 3.
• Čl. 3. iz 1996. obavezuje članice da:
– Formulišu nacionalnu politiku BZR,
– Donesu propise,
– Regulišu nadzor,
– Unaprede medicinu rada.
81
STRATEŠKI OKVIR ZA BZR EU (2014 –
2020.)
• Stvaranje bezbednog i zdravog radnog okruženja za preko 217 miliona
zaposlenih Evropskoj komisiјi јe strateški cilj.
• Uniјa želi da ohrabri saradnju između država članica i da unapredi BZR
• U ovom dokumentu se ističu naјvažniјi strateški ciljevi i broјne aktivnosti
za unapređenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih, na osnovu
prepoznavanja izraženih problema i naјvećih izazova.
• Aktivnosti EU u oblasti BZR se godinama baziraju na ovakvim strateškim
okvirima kojima se:
– Definišu naјznačaјniјi rizici na radu i osnovna pravila koјa države članice prilagođavaju svoјim
nacionalnim okolnostima i
– Izrada periodičnih strategija EU, na osnovu kojih se rade nacionalne strategiјe.
82
Koјi su naјveći izazovi?
• Prvi izazov: Unapređivanje procesa poboljšanja kapaciteta

mikro i malih preduzeća da postave efikasne i efektivne mere
za sprečavanje rizika.
• Drugi izazov: unapređenje prevenciјe profesionalnih
oboljenja prevazilaženjem postoјećih, novih i rizika u
nastaјanju.
• Treći izazov: Prevazilaženje demografskih promena
83
Naјvažniјi strateški ciljevi
• 1.Dalje učvršćivanje nacionalnih strategiјa
• 2. Olakšati usklađivanje sa BZR zakonodavstvom, posebno za
mikro i mala preduzeća
• 3. Bolja primena BZR zakonodavstva u državama članicama
• 4. Poјednostaviti postoјeće zakonodavstvo
• 5. Razmotriti starenje zaposlenih, nove rizike u nastaјanju,
prevenciјu profesionalnih oboljenja
• 6. Unaprediti prikupljanje statističkih podataka i razvoј baze
informaciјa
• 7. Bolja usklađenost nacionalnih i EU stremljenja ka
rešavanju pitanja BZR i uključenost u internacionalne
organizaciјe
84
Instrumenti EU
• 1. Zakonodavstvo
• 2. EU fondovi
• 3. Sociјalni diјalog
Kako?
• Komunikaciјa i informaciјe
• Sinergiјa sa drugim oblastima politike
• Uvođenje strateškog okvira BZR
85
SIŽE
(RAZVOJ EVROPSKIH STANDARDA)
• MOR, Versaj, (RAD) 1919.
• Konvencija 81 1947.
• 1957. EEZ Rim,100., 118.
• 1987. Luksemburg 118A
• 1992. Mastriht 136. i 137.
• 2007. Lisabon 151 i 153.
• Konvencija 155 1981.
• 1961/96. Zakon o potvrđivanju
• Konvencija 161 1989. revidirane Evr. soc. Povelje, čl. 3
• Konvencija 187 • 1988. Rezolucija

• 1989. Direktiva 391
• Strateški okvir 2014 – 2020.
86
STANDARDI BZR
Svi daju minimum

Poslodavac
standarda
87
KO HOĆE U EVROPU MORA DA PRATI INSTRUKCIJE ZA PRILAGOĐAVANJE
POLITIKE, VOJSKE, SUDSTVA, FINANSIJA ... ZAŠTITI KVALITETA, ŽIVOTNE
SREDINE I
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU.
JEDNAKO VAŽI ZA DRŽAVE I ZA

POSLODAVCE - PREDUZEĆA
UMESTO ZAKLJUČKA
• Hoćemo u Evropu
• Moramo razumeti jezik i
duh Evrope
• Time jačamo poziciju
Srbije i svojih firmi
• Usvajanje standarda – veći
profit, veća zarada,
socijalni mir i blagostanje
T–2
Pravne političke osnove sistema bezbednosti
i zdravlja na radu u R Srbiji;
Milutin Jelić
Sadržaj ovog dela programa
• Ustav R Srbije
• Rezolucija Skupštine R Srbije o pridruživanju
EU,
• Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP),
članovi 79. i 101.
• Odluka o formiranju saveta za BZR
91
STARI USTAV
• U LITERATURI DAT STARI USTAV R. SRBIJE

Usvojen 1992. Daje osnovu za organizaciju BZR
- ČL. 38. “ Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu u skladu sa

zakonom”
- čl. 72. stav 1. tačka 4. “R Srbija uređuje i obezbeđuje:
Svojinske i obligacione odnose ...sistem u oblasti ekonomskih
odnosa sa inostranstvom, tržišta, planiranja, radnih odnosa,
ZAŠTITE NA RADU, zapošljavanja, socijalnog osiguranja...
92
Ustav R Srbije
• NOVI USTAV RS
– Stupio na snagu 8. novembra 2006.
– Nešto drugačije i na više mesta reguliše oblast BZR
i ZŽS,
– Nema suštinskih novina, ali je sve drugačije
upakovano,
– Uočljiva žurba, mešanje stare i nove terminologije.
93
Čl. 21
• Пред Уставом и законом сви су једнаки.
• Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
• Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по
било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне
припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести,
политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика,
старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија
може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе
лица која су суштински у неједнаком положају са осталим
грађанима.
94
Čl. 25
• Fizički i psihički integritet je nepovrediv.
• Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili
ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti
podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez
svog slobodno datog pristanka. Niko ne može biti
držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.
95
ČL. 26
• Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.
• Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
• Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje
je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.
• Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne
lišenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz
novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na vojnoj službi, kao ni rad ili služba
za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim
prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
96
ČL. 55
• Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog
udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
• Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar
koji vodi državni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.
• Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje
usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih
ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mržnje.
• Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana,
pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih
stranaka.
97
Član 60.
• Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

• Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
• Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
• Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu,
bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno
radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu
naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.
Niko se tih prava ne može odreći.
• Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i
posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.
98
Čl. 61
• Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa
zakonom i kolektivnim ugovorom.
• Pravo na štrajk može biti ograničeno samo
zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.
99
Član 66.
Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta
Član 66.
• Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju

posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
• Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.
• Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su
ometena u psihičkom ili fizičkom razvoju.
• Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od
18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili
moral.
100
ČL. 68
• Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
• Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva,
samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari
ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne
ostvaruju na drugi način, u skladu sa zakonom.
• Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje
zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.
• Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.
101
Član 83.
Sloboda preduzetništva
Član 83.
• Preduzetništvo je slobodno.
• Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi
zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih
bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
102
Čl. 86
• Jemče se privatna, zadružna i javna svojina.
Javna svojina je državna svojina, svojina
autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne
samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku
pravnu zaštitu.
• Postojeća društvena svojina pretvara se u
privatnu svojinu pod uslovima, na način i u
rokovima predviđenim zakonom.
• Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i
pod uslovima utvrđenim zakonom.
103
Član 97.
Nadležnost Republike Srbije
Član 97. (u 8. od 17 tačaka)
• 8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na

radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i
drugih oblika socijalne sigurnosti; druge
ekonomske i socijalne odnose od opšteg
interesa;
104
REZOLUCIJA O PRIDRUŽIVANJU
EU
• REZOLUCIJA O PRIDRUŽIVANJU EU R. SRBIJE (SG 112/04)
• Narodna skupština R Srbije izražava opredeljenje ka Evroatlanskim integracijama.

- Strateški i nacionalni cilj punopravno članstvo u EU i pristupanje Partnerstvu za mir.
- spremnost za ispunjenje svih preduslova za integraciju i za poštovanje prava čoveka i
manjinskih prava
- ubrzanje usklađivanja zakona
- traži od vlade informacije na svaka 3 meseca o stanju procesa
- traži od Vlade da izradi Nacionalnu strategiju
- obavezuje se na saradnju sa parlamentima drugih zemalja
- širenje evropskih vrednosti i upoznavanje javnosti
- poziva sve subjekte (i sindikate i udruženja poslodavaca) na saradnju
U literaturi je data i rezolucija Skupštine SCG!
105
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
(SSP)
• Potpisan je 29. aprila 2008. godine.
• Važan korak ka punopravnom članstvu u EU.
• Definiše međusobne obaveze prvenstveno u:
– pogledu usaglašavanja zakonodavstva i ispunjenja
određenih standarda u domenu kvaliteta državne uprave i
kapaciteta institucija.
– sporazumom se stvara zona slobodne trgovine između
Srbije i EU u prelaznom periodu od šest godina.
106
SSP
Član 79. reguliše uslove rada, odnosno, Srbija

preuzima obavezu postepenog usklađivanja
zakonodavstva sa UE u pogledu uslova rada,
naročito u pogledu bezbednosti i zdravlja na
radu.
107
SSP
• Saradnja u oblasti socijalne politike definisana

je članom 101.
– Akcenat je na saradnji i razvoju službi za
posredovanje u zapošljavanju,
– podrška lokalnom razvoju,
– restrukturiranju industrijskog tržišta i tržišta radne
snage sa osnovnim ciljem da se što pre prilagodi
sa zahtevima i standardima EU.
108
Obrazovanje Saveta za BZR
•Formiran u maju 2005. odlukom Vlade RS
•Zadaci:
- inicijativa u oblasti BZR,
- doprinos socijalnom dijalogu,
- inicira prevenciju.
Članove saveta imenuje Vlada, a stručne i
administrativne poslove radi Ministarstvo rada –
Uprava za BZR
109
Pravne osnove sistema bezbednosti i
zdravlja na radu u R Srbiji
Sistem BZR je usklađen sa zahtevima EU i dobro
utemeljen u širem pravnom sistemu.
Primena će zavisiti od poznavanja duha i odredbi
novih rešenja i posebno od podizanja svesti i
spremnost svih subjekata da se menja odnos prema
bezbednosti i zdravlju na radu.
Dostizanje standarda EU moguće je samo

shvatanjem njegove profitne i socijalne logike.
110
T-3 Sistem bezbednosti i zdravlja
na radu u R Srbiji
Milutin Jelić
Sistem bezbednosti i zdravlja na
radu u R Srbiji
• Definisan je Zakonom o BZR i odnosnim
odredbama:
- krivičnog zakona,
- Zakona o radu,
- zakon o zdravstvenoj zaštiti,
- Zakona o zdravstvenom osiguranju,
- Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
112
ZAKON O BEZBEDNOSTI I
ZDRAVLJU NA RADU
• SG RS 101/05 od 21. 11.2005.
• Važi od 29. novembra 2005.
• Zakon celovito i savremeno reguliše BZR.
• Potpuno usklađen sa Direktivama EU, većina
odredbi doslovno prenesena.
• Izmene i dopune 91/2015. Važe od 13.
11.2015.
113
STRUKTURA ZAKONA
Zakon je struktuiran u 12 poglavlja, ukupno 82. člana
I. OSNOVNE ODREDBE, 1. – 6. čl.

II. PREVENTIVNE MERE, 7. čl.
III. OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA, 8. – 31. čl.
IV. PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH, 32. – 36. čl.
V. ORGANIZOVANjE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU, 37.-43. čl.
VI. PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU,44-48.
VII. EVIDENCIJA, SARADNjA I IZVEŠTAVANjE, 49. - 53. čl.
VIII. STRUČNI ISPIT I IZDAVANjE LICENCI, 54. – 58. čl.
IX. UPRAVA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, 59. – 60. čl.
IXa NACIONALNA PRIZNANJA, član 60a
X. NADZOR, 61. – 68. čl.
XI. KAZNENE ODREDBE, 69. – 75. čl.
XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE, 76. – 82. čl.
114
OSNOVNE ODREDBE
• U ovom delu su date osnovne odredbe:
– Šta se uređuje zakonom?
– Ko obavlja poslove državne uprave u oblasti BZR?
– Kako se bliže uređuju prava obaveze i
odgovornosti?
– Koji su osnovni pojmovi?
– Ko sve ima pravo na BZR?
115
OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
• Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i
unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica
koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se
zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda
na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom.
• Uprava za bezbednost i zdravlje na radu
116
OSNOVNE ODREDBE
Ovaj zakon se ne primenjuje pri obavljanju specifične
vojne službe u Vojsci Srbije i obavljanju policijskih i
poslova zaštite i spasavanja iz delokruga nadležnog
državnog organa, kao i obavljanju poslova zaštite i
spasavanja koje obavljaju drugi subjekti u skladu sa
posebnim zakonom, u kojima su pitanja
bezbednosti i zdravlja na radu pri obavljanju te
službe i tih poslova uređena posebnim zakonom i
propisima donetim na osnovu tog zakona.
117
OSNOVNE ODREDBE
Zakonske obaveze se bliže uređuju:

– Kolektivnim ugovorom,
– Posebnim aktom poslodavca,
– Ugovorom o radu.
118
OSNOVNI POJMOVI
Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje

je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice
koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se
osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica
koje je u radnom odnosu kod poslodavca radi
obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja;
119
OSNOVNI POJMOVI
Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice,

odnosno fizičko lice koje zapošljava, odnosno
radno angažuje jedno ili više lica;
• Kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu
obezbeđuje posao zaposlenom, izuzimajući lice, koje posao obezbeđuje u
domaćinstvu i nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji
obavljaju posao sa članovima porodičnog poljoprivrednog domaćinstva u
skladu sa propisima o poljoprivredi,
• Kao poslodavac smatra se i fizičko lice koje sa članovima svog porodičnog
domaćinstva obavlja privrednu ili drugu delatnost;
120
OSNOVNI POJMOVI
Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da

predstavlja zaposlene u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu kod poslodavca
121
OSNOVNI POJMOVI
Bezbednost i zdravlje na radu jeste
obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima
se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede
na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u
vezi sa radom i koji pretežno stvaraju
pretpostavku za puno fizičko, psihičko i
socijalno blagostanje zaposlenih;
122
OSNOVNI POJMOVI
Preventivne mere jesu sve mere koje se

preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na
svim nivoima rada kod poslodavca, radi
sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja
zaposlenih;
123
OSNOVNI POJMOVI
Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje

poslova kod poslodavca (u objektu ili na otvorenom
kao i na privremenim i pokretnim gradilištima,
objektima, uređajima, saobraćajnim sredstvima, i sl.)
u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i
koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom
poslodavca;
124
OSNOVNI POJMOVI
Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja

rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove,
radne postupke i odnose u procesu rada;
125
OSNOVNI POJMOVI
Sredstvo za rad jeste:

(1) objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekat
na otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama
(instalacije fluida, grejanje, električne instalacije i dr.),
(2) oprema za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja
se koristi u procesu rada,
(3) konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu
(zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i
drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i
klimatizacija i sl.),
(4) pomoćna konstrukcija i objekat, kao i konstrukcija i objekat koji se
privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma,
tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri
kopanju dubokih rovova i sl.),
(5) drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način
povezano sa procesom rada;
126
OSNOVNI POJMOVI
Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu

jeste odeća, obuća, pomoćne naprave i uređaji
koji služe za sprečavanje povreda na radu,
profesionalnih oboljenja, bolesti u vezi sa
radom i drugih štetnih posledica po zdravlje
zaposlenog;
127
OSNOVNI POJMOVI
Opasne materije jesu eksplozivne, zapaljive,
oksidirajuće, otrovne, gadne, zarazne, korozivne,
kancerogene i radioaktivne materije utvrđene
standardima i drugim propisima, a koje se proizvode,
koriste ili skladište u procesu rada, kao i materije čija
su svojstva, kada su vezane za neke supstance,
opasna po život i zdravlje zaposlenih
128
OSNOVNI POJMOVI
Opasnost jeste okolnost ili stanje koje može
ugroziti zdravlje ili izazvati povredu
zaposlenog;
Opasna pojava jeste događaj kojim su
ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život i
zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od
povređivanja zaposlenog
129
OSNOVNI POJMOVI
Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede,

oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog
usled opasnosti
130
OSNOVNI POJMOVI
Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis

procesa rada sa procenom rizika od povreda
i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u
radnoj okolini i mere za otklanjanje ili
smanjivanje rizika u cilju poboljšanja
bezbednosti i zdravlja na radu
131
OSNOVNI POJMOVI
Procena rizika jeste sistematsko evidentiranje i
procenjivanje svih faktora u procesu rada koji
mogu uzrokovati nastanak povreda na radu,
oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje
mogućnosti, odnosno načina sprečavanja,
otklanjanja ili smanjenja rizika
132
OSNOVNI POJMOVI
Radno mesto sa povećanim rizikom jeste

radno mesto utvrđeno aktom o proceni rizika
na kome, i pored potpuno ili delimično
primenjenih mera u skladu sa ovim zakonom,
postoje okolnosti koje mogu da ugroze
bezbednost i zdravlje zaposlenog
133
OSNOVNI POJMOVI
Lice za bezbednost i zdravlje na radu jeste lice
koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na
radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj
osposobljenosti i koje poslodavac pismenim
aktom odredi za obavljanje tih poslova
134
OSNOVNI POJMOVI
Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i

provere opreme za rad i ispitivanja uslova
radne okoline, odnosno hemijskih, bioloških i
fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja),
mikroklime i osvetljenosti jeste pravno lice
kojem je ministar nadležan za rad izdao
licencu, u skladu sa ovim zakonom;
135
OSNOVNI POJMOVI
Služba medicine rada jeste služba kojoj

poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite
zdravlja zaposlenih
136
OSNOVNI POJMOVI
Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom

pregledu i proveri opreme za rad ili ispitivanju
uslova radne okoline sa zaključkom da li su
primenjene ili nisu primenjene propisane mere
za bezbednost i zdravlje na radu
137
OSNOVNI POJMOVI
Odgovorno lice za obavljanje pregleda i
provere opreme za rad i ispitivanja uslova
radne okoline, kao i za potpisivanje stručnih
nalaza, jeste lice sa licencom za vršenje tih
poslova (u daljem tekstu: odgovorno lice);
138
OSNOVNI POJMOVI
Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan

za rad daje pravnom ili fizičkom licu za
obavljanje određenih poslova u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa
ovim zakonom.
139
OSNOVNI POJMOVI
• Prevencija jeste proces obezbeđivanja mera na
radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca u
cilju sprečavanja ili smanjenja rizika na radu;
• Jezik koji zaposleni razume jeste maternji jezik, jezik
koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj
poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja
poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, kao i jezik
koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova
radnog mesta.”
140
Ko ima pravo na BZR?
svako ko se poslom nalazi u radnom prostoru, čl. 5.
• Zaposleni - poslodavac
• Učenici i studenti na praksi - poslodavac
• Lica na usavršavanju – obrazovna org.
• Lica na profesionalnoj rehabilitaciji – poslodavac
• Zatvorenici za vreme rada – kazneni zavod
• Lica na dobrovoljnim javnim radovima – organiz.
• Lica koja se zateknu u radnom prostoru, ako je upoznat,
obezbeđuje poslodavac
• Posebna prava mladih, žena, invalida … uređuju se ovim i

drugim zakonima (čl. 6) – obavezno regulisati u skladu sa
članom 14. Zakona
141
II PREVENTIVNE MERE
• Najkraći odeljak Zakona, samo jedan čl. 7.

• Nalaže opšte preventivne mere,
• Nalaže se preduzimanje svih preventivnih mera još u
postupku projektovanja i izgradnje i u toku korišćenja i
održavanja:
– objekata namenjenih za rad,
– tehnoloških procesa sa pripadajućom opremom,
– Opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost
– Opasnih materija,
– Sredstava i opreme za ličnu zaštitu
– Obrazovanje, vaspitanje i osposobljavanje
Ove mere propisuje ministar rada pravilima i uputstvima
142
PREVENTIVNE MERE
PROPISUJE IH MINISTAR ZA RAD
Zakon nalaže otklanjanje ili svođenje na najmanju meru

svih rizika, primenom tehničkih, ergonomskih,
zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, organizacionih i
dr. mera, još u postupku:
1) projektovanja, izgradnje, korišćenja i
održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne
prostorije, kao i objekata namenjenih za rad na
otvorenom prostoru u cilju bezbednog odvijanja
procesa rada;
143
PREVENTIVNE MERE
2) projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja
tehnoloških procesa rada sa svom pripadajućom
opremom za rad, u cilju bezbednog rada zaposlenih i
usklađivanja hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti,
mikroklime i osvetljenja na radnim mestima i u
radnim i pomoćnim prostorijama sa propisanim
merama i normativima za delatnost koja se obavlja
na tim radnim mestima i u tim radnim prostorijama;
144
PREVENTIVNE MERE
3) projektovanja, izrade, korišćenja i održavanja
opreme za rad, konstrukcija i objekata za kolektivnu
bezbednost i zdravlje na radu, pomoćnih konstrukcija
i objekata i drugih sredstava koja se koriste u procesu
rada ili koja su na bilo koji način povezana sa
procesom rada, tako da se u toku njihove upotrebe
sprečava povređivanje ili oštećenje zdravlja
zaposlenih;
145
PREVENTIVNE MERE
4) proizvodnje, pakovanja, prevoza, skladištenja,
upotrebe i uništavanja opasnih materija, na način i
po propisima i pravilima kojima se otklanjaju
mogućnosti povređivanja ili oštećenja zdravlja
zaposlenih;
146
PREVENTIVNE MERE
5) projektovanja, proizvodnje i korišćenja sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom
otklanjaju rizici ili opasnosti koji nisu mogli da budu
otklonjeni primenom odgovarajućih preventivnih
mera;
6) obrazovanja, vaspitanja i osposobljavanja u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
147
PREVENTIVNE MERE
• Akcenat u preventivi je na prethodnim
merama,
• Prvo učiniti bezbednim samo pristupanje na
rad, pa tek onda sam rad, to je suština
preventive.
148
III OBAVEZE I ODGOVORNOSTI
POSLODAVCA
• Zakon celim svojim duhom postavlja
poslodavca u centar sistema BZR.
• Poslodavac ima nedeljivu odgovornost za
organizovanje i provođenje mera BZR.
• Odgovoran je za sve u svom radnom prostoru.
• Poslodavac delegira poslove na zaposlene, ali
odgovornost ostaje.
149
SISTEM BZR
UPR. MIN. MIN.

BZR RAD. ZDR. MED.
RAD.
P.L.
INSP. POSLODAVAC BZR
RADA Direktor
Top menadžment
Lice za BZR
ZDR. Neposredni rukov. P.L.
OSIG. Predstavnik zap. PREG.
Ostali zaposleni
SOC. OSIG.
OSIG. PENZ.
MUP DRUŠ.
INV.
150
Propisi od poslodavca
zahtevaju da:
- Definiše ciljeve u oblasti BZR,
- delegira, podeli, dužnosti zaposlenima,
- Utvrdi zadatke u oblasti BZR,
- Prati i analizira rizike,
- Izrađuje planove i
- Stalno prati funkcionisanje sistema.
151
POSLODAVCA
• Poslodavac:
– Opšte obaveze,
– Posebne obaveze,
– Osposobljavanje zaposlenih.
152
POSLODAVCA
POSLODAVAC
Opšte obaveze
Obaveze =prava
Mere BZR Posebne obaveze
Osposobljavanje zaposlenih
Bez prenosa odg.
Prilagođavanje rada Izveštavanje insp.
Kad
Finansiranje Koordinacija
Sadržaj i način
Preventiva Označav. Radn. Prostora
Ospos. Zap. Kod drug. Posl.
Načela prevencije Angaž zaposl. Drug. Posl.
Posebna uputstva
Akt o proceni rizika Korišćenje opreme, uputstva
Upoznavanje sa opasnostima
Pravilnik
Konkretne dužnosti
Zdravstvena spos.
SLZ
OBAVEZE I ODGOVORNOSTI
POSLODAVCA
• Opšte obaveze:
- obaveze poslodavaca – prava zaposlenih (čl. 8)
- dužan je da obezbedi zaposlenom BZR i ne
može da prenese odgovornost,
- kod nepredvidivih okolnosti nema
odgovornosti, ako su preduzete preventivne
mere,
154
POSLODAVCA
• Poslodavac je dužan da obezbedi da radni
proces bude prilagođen telesnim i psihičkim
mogućnostima zaposlenog, a radna okolina,
sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu
zaštitu na radu budu uređeni, odnosno
proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju
bezbednost i zdravlje zaposlenog.
155
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5453/95 od 13.02.1996.
godine).
• Tužilac je radnik tuženog preduzeća, a povređen je dok je obavljao svoje

redovne poslove na gradilištu na koje je tuženi izvodio određene radove. Prema
čl. 85. st. 1. Zakona o radnim odnosima, za štetu koju radnik pretrpi na radu ili
u vezi sa radom preduzeće odgovara po opštim načelima o odgovornosti za
štetu. Ta opšta načela su u odredbama čl. 154. do 208. Zakona o obligacionim
odnosima. Do povrede tužioca došlo je usled pada kroz otvor, koji budući da je
bio nezaštićen, predstavlja opasnu stvar. Pošto je šteta nastala u vezi sa
opasnom stvari to u smislu čl. 173. Zakona o obligacionim odnosima, tuženo
preduzeće odgovara nezavisno od krivice, po osnovu rizika poslovanja, jer je na
gradilištu tuženi razgradio, a nije zaštitio otvor radi unošenja materijala
neophodnog za klimatizaciju objekata. Stoga tuženi neosnovano u reviziji navodi
da nije kriv za štetu i da ne postoji odgovornost zbog koje je obavezan da
naknadi štetu tužiocu.
156
(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5453/95 od 13.02.1996.
godine).
• Tužilac je radnik tuženog preduzeća, a povređen je dok je obavljao svoje

redovne poslove na gradilištu na koje je tuženi izvodio određene radove. Prema
čl. 85. st. 1. Zakona o radnim odnosima, za štetu koju radnik pretrpi na radu ili
u vezi sa radom preduzeće odgovara po opštim načelima o odgovornosti za
štetu. Ta opšta načela su u odredbama čl. 154. do 208. Zakona o obligacionim
odnosima. Do povrede tužioca došlo je usled pada kroz otvor, koji budući da je
bio nezaštićen, predstavlja opasnu stvar. Pošto je šteta nastala u vezi sa
opasnom stvari to u smislu čl. 173. Zakona o obligacionim odnosima, tuženo
preduzeće odgovara nezavisno od krivice, po osnovu rizika poslovanja, jer je na
gradilištu tuženi razgradio, a nije zaštitio otvor radi unošenja materijala
neophodnog za klimatizaciju objekata. Stoga tuženi neosnovano u reviziji navodi
da nije kriv za štetu i da ne postoji odgovornost zbog koje je obavezan da
naknadi štetu tužiocu.
157
POSLODAVCA
• Bez finansijskih posledica i narušavanja drugih
prava zaposlenih, čl. 10.
• Obaveza obezbeđivanja preventivnih mera,
pre, u toku rada i kod izmene tehnološkog
postupka zasnovanih na propisima i
standardima.
Poslodavac u centru.
Na sudu mora da dokazuje nevinost!
158
Načela prevencije (čl.12.)
1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;
4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme
za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u
radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnog bezopasnim ili manje opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na
radu;
7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje
uputstava za rad na siguran način;
8) prilagođavanja tehničkom napretku;
9) razvijanja koherentne celokupne politike prevencije.
159
Akt o proceni rizika
Član 13.
• Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva
radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo
otklanjanje.
• Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake
nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
• Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i
štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena
rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.
• Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini
propisuje ministar nadležan za rad. – odloženo dejstvo zakona
160
Akt o proceni rizika
• Akcenat Zakona je na samoj proceni i ona je,
Pravilnikom, univerzalno postavljena za sva
preduzeća i sve uslove.
• Akcenat DIREKTIVE 391 je na:
– Poboljšanju BZR nakon procene,
– Ugradnji elemenata procene u sve aktivnosti preduzeća na
svim hijerarhijskim nivoima.
– Diferenciranom pristupu izradi akta zavisno od kategorije
preduzeća.
161
OPŠTE OBAVEZE
Regulisanje BZR, utvrđivanje prava, obaveza i

odgovornosti:
• Opštim aktom - pravilnikom

• Kolektivnim ugovorom
• Ugovorom o radu (do 10 zaposlenih)
162
Čl. 112. tačka (5) KZ
• (5) Odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice
koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši
određene poslove upravljanja, nadzora ili druge
poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je
faktički povereno obavljanje tih poslova. Odgovornim
licem smatra se i službeno lice kad su u pitanju
krivična dela kod kojih je kao izvršilac označeno
odgovorno lice, a u ovom zakoniku nisu predviđena u
glavi o krivičnim delima protiv službene dužnosti,
odnosno kao krivična dela službenog lica.
163
Konkretne dužnosti poslodavca
1) aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje
na radu;
2) zaposlenom odredi obavljanje poslova na radnom mestu na
kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
3) obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju
novih tehnologija i sredstava za rad, kao i o opasnostima od
povreda i oštećenja zdravlja koji nastaju njihovim uvođenjem,
odnosno da u takvim slučajevima donese odgovarajuća
uputstva za bezbedan rad;
4) osposobljava zaposlene za bezbedan i zdrav rad;
5) obezbedi zaposlenima korišćenje sredstava i opreme za ličnu
zaštitu na radu;
164
Konkretne dužnosti poslodavca
6) obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava i opreme za ličnu zaštitu
na radu u ispravnom stanju;
7) angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i
periodičnih pregleda i provera opreme za rad, kao i preventivnih i
periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
8) obezbedi na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada
propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom;
9) obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj
zaposlenih za pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju u slučaju
opasnosti;
10) zaustavi svaku vrstu rada koji predstavlja neposrednu opasnost za život ili
zdravlje zaposlenih.
11) obezbedi mere zaštite od požara, spasavanje i evakuaciju u skladu sa
posebnim zakonom.
165
I još:
• U aktu o proceni rizika, na osnovu mišljenja
medicine rada, određuje posebne zdravstvene
uslove za rad na radnom mestu sa povećanim
rizikom (čl. 16).
• Da na osnovu akta o proceni rizika izda
odgovarajuća SLZ (čl. 17).
166
Posebne obaveze
• Prijava inspekciji 8 dana ranije:
- početak rada,
- radu odvojene jedinice,
- promeni tehnološkog postupka ako se
menjaju uslovi rada,
Ispunjenost uslova za početak delatnosti
utvrđuje ministar
167
Prijava radove i elaborat
• Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji objekta u skladu sa
propisima o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili
pokretnim gradilištima, dužan je da izradi propisan elaborat o
uređenju gradilišta koji uz izveštaj o početku rada dostavlja
nadležnoj inspekciji rada.
• Sadržaj elaborata o uređenju gradilišta propisuje ministar
nadležan za rad.
• Poslodavac je dužan da odmah, od nastanka, usmeno i u
pismenoj formi prijavi nadležnoj inspekciji rada izvođenje
radova radi otklanjanja velikih kvarova ili havarija na
objektu, koji mogu da ugroze funkcionisanje tehničko-
tehnoloških sistema ili obavljanje delatnosti.
168
Koordinacija
novina u čl. 19
• Kad dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, dužni
su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje
zaposlenih.
• Poslodavci iz stava 1. ovog člana dužni su da, uzimajući u obzir prirodu
poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za
otklanjanje rizika od povređivanja, odnosno oštećenja zdravlja zaposlenih,
kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i/ili predstavnike
zaposlenih o tim rizicima i merama za njihovo otklanjanje.
• Način ostvarivanja saradnje iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavci utvrđuju
pismenim sporazumom.
• Sporazumom iz stava 3. ovog člana određuje se lice za koordinaciju
sprovođenja zajedničkih mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje
svih zaposlenih.
169
Ostale obaveze
• Zabrana pristupa u objekte, gradilišta i sl. (čl.20)
• Obaveza pri angažovanju zaposlenih kod drugog
poslodavca – kao za svoje (čl.21)
• Prethodno prilagođavanje sredstava za rad
tehnološkom procesu, (čl.22)
• Na upotrebu daje samo ispravna sredstva za rad i
SLZ na kojima su primenjene propisane mere BZR i
da kontroliše njihovu upotrebu.
170
Dokumentacija za opremu
(čl. 24)
• Poslodavac može da zaposlenima da na korišćenje opremu za rad i sredstvo i
opremu za ličnu zaštitu na radu, samo ako su usaglašeni sa propisanim tehničkim
zahtevima, ako je njihova usaglašenost ocenjena prema propisanom postupku, ako
su označeni u skladu sa propisima i ako ih prate propisane isprave o usaglašenosti
i druga propisana dokumentacija.
• Poslodavac koji je zaposlenima dao na korišćenje opremu za rad i sredstvo i opremu
za ličnu zaštitu na radu pre stupanja na snagu propisa kojim je utvrđena obaveza
iz stava 1. ovog člana, dužan je da obezbedi uputstvo za njihovu upotrebu i
održavanje.
• Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima uputstva za bezbedan rad po
propisima o bezbednosti i zdravlju na radu za korišćenje opreme za rad i sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu.
• Poslodavac je dužan da obezbedi prevod dokumentacije iz stava 3. ovog člana na
jezik koji zaposleni razume.
• Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na sve promene radnog i tehnološkog
procesa.
171
Dokumentacija za opasne materije
(čl. 24a)
Poslodavac može da zaposlenima da na korišćenje opasne
hemijske materije i druge hemijske materije za koje je propisana
obaveza izrade i dostavljanja bezbednosnog lista samo ako mu je
uz hemijsku materiju učinio dostupnim bezbednosni list, u skladu
sa propisima kojima se uređuju hemikalije, kao i ako je obezbedio
sve mere koje proizlaze iz sadržaja bezbednosnog lista.
•Poslodavac treba da drži bezbednosni list na srpskom jeziku.
• Poslodavac je dužan da obezbedi prevod bezbednosnog lista
na jezik koji zaposleni razume, kao i da omogući zaposlenom
pristup podacima sadržanim u bezbednosnom listu.
172
Ostale obaveze
Kad mere nisu propisane, primenjuje se dobra praksa,

odnosno mere kojima se opasnost/štetnost smanjuje na
razumni nivo(čl.25)
Za nedostatke u BZR koji zahtevaju veća ulaganja poslodavac
može da nastavi rad, ako nema neposredne opasnosti, ali
mora da napravi program otklanjanja nedostataka. (čl.26)
173
• Kod zasnivanja radnog odnosa, drugog radnog
angažovanja, odnosno premeštaja na druge poslove,
prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih
sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji
može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i
zdrav rad.
• Osposobljavanjem, zaposlenog treba upoznati sa
rizicima i merama BZR na radnom mestu u skladu sa
aktom o proceni rizika.
• Sprovodi se po programu, čiji sadržaj poslodavac
mora, kada je to potrebno, da obnavlja i menja.
174
• U radnom vremenu o trošku poslodavca,
• Prilagođeno specifičnostima radnog mesta,
• Rad na više radnih mesta zahteva, osposobljavanje za
svako,
• Teorijski i praktično, na jeziku koji zaposleni razume
• Na radnom mestu, prilagođeno osobama sa
invaliditetom,
• Periodične provere za RM sa povećanim rizikom
minimalno na 12 meseci,
• Za ostale zaposlene provera minimalno na 4 godine,
• Obaveza osposobljavanja zaposlenih angažovanih
od drugog poslodavca. (po bilo kom osnovu).
175
• Kad je potrebno dodatno i pouzdano
osposobljavanje: pisana obaveštenja,
uputstva ili instrukcije.
• Žene za vreme trudnoće, doilje, mladi ispod
18 g. i zaposleni sa smanjenom radnom
sposobnošću se u pisanoj formi upoznaju sa
rizicima radnog mesta i ako su osposobljeni za
bezbedan rad.
176
• Čl. 31. nalaže da se što je moguće pre sva lica
koja se nalaze u RO upoznaju sa opasnim
mestima, i dr. uslovima obeležavanjem,
isticanjem znakova upozorenja, zabrana,
pravaca kretanja i slično.
Ako nije vidno obeležio opasne zone snosi

odgovornost i za putnika namernika.
177
Poslodavac je dužan da obezbedi da pristup radnom
mestu u radnoj okolini, na kome preti neposredna
opasnost od povređivanja ili zdravstvenih oštećenja
(trovanja, gušenja, i sl.), imaju samo lica koja su
osposobljena za bezbedan i zdrav rad, koja su dobila
uputstva da prestanu da rade i/ili odmah napuste
radno mesto i odu na bezbedno mesto, posebna
uputstva za rad na takvom mestu i koja su snabdevena
odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu
na radu.
178
OBAVEZE POSLODAVACA
• Odgovorni poslodavci organizuju tako radni proces da
im je BZR stalna briga.
– BZR se stalno prati i razmatra na svim nivoima odlučivanja,
do vrhovnog,
– BZR je stalna prva tačka svih referisanja,
– BZR obavezno ulazi u sve planove rada uključujući i
strategijske,
– Obavezan budžet za BZR,
– Stalna obuka i informisanje zaposlenih,
– Organizovanje usmerenih akcija,
– Stvaranje bezbednosnog imidža preduzeća i dr.
179
OBAVEZE POSLODAVCA
primer USS
• Principi bezbednosti:
– Bezbednost na prvom mestu je najveća vrednost USS-a.
– Mi verujemo da se SVI incidenti i povrede mogu sprečiti.
– Bezbednost je lična odgovornost. Rukovodstvo je odgovorno za
rezultata.
– Angažovanje radnika i njihova obuka je od suštinske važnosti.
– Izloženost opasnim uticajima se može eliminisati ili osigurati.
– Sprečavanje incidenata i povreda je prava stvar koju treba uraditi i
označava dobro poslovanje.
180
PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
• Pravo i obaveza upoznavanja sa rizicima radnog
mesta pre početka rada i osposobljavanja za
bezbedan rad,
• da poslodavcu daje predloge, primedbe i obaveštenja
o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu;
• da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog
mesta, u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti,
• Da obavi lekarski pregled.
181
• Zaposleni ima pravo da odbije da radi (čl. 33)
- ako preti neposredna opasnost
- ako mu nije obezbeđen propisani lekarski pregled ili ako se utvrdi da nije
sposoban za to radno mesto
- ako nije upoznat sa svim rizicima
- prekovremeno ili noću, ako bi to, po oceni medicine rada pogoršalo njegovo
zdravstveno stanje
- ako na sredstvu za rad nisu primenjene propisane mere. U ovom slučaju traži
napismeno od poslodavca preduzimanje mera. Ako mu se ne udovolji ima pravo da
se obrati inspekciji. Isto pravo ima i poslodavac ako smatra da zahtevi zaposlenog
nisu opravdani.
• Kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zaposleni ima pravo da
preduzme odgovarajuće mere, u skladu sa svojim znanjem i tehničkim sredstvima
koja mu stoje na raspolaganju i da prestane da radi, napusti radno mesto, radni
proces, odnosno radnu okolinu.
• U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni koji prestane da radi, napusti radno
mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu nije odgovoran za štetu koju
prouzrokuje poslodavcu.
182
• Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za
bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za
rad i opasne materije, da koristi propisana sredstava i
opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo
rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje
kao i bezbednost i zdravlje drugih lica. (čl.35)
• Zaposlenom je zabranjeno da samovoljno isključuje,
menja ili uklanja bezbednosne uređaje na
sredstvima za rad.
• Zaposleni je dužan da pregleda i uređuje svoje radno
mesto.
183
• Zaposleni je dužan da, u skladu sa svojim
saznanjima, odmah obavesti poslodavca o
nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili
drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla
da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili
bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
• Prijava poslodavca ako za 8 dana ne otkloni
propuste kod nadležne inspekcije,
• Obaveza saradnje sa poslodavcem.
184
ORGANIZOVANjE POSLOVA
BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU
Čl. 37.
• Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može
da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u
skladu sa ovim zakonom.
185
• Poslove bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac
može da obavlja sam u delatnostima trgovine,
ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga,
finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja,
nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i u
stambeno-komunalnim delatnostima, ako ima do 20
zaposlenih i nije dužan da ima položen stručni ispit iz
stava 2. ovog člana.
186
• Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu
poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih
zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno
preduzetnika koji imaju licencu (lice za bezbednost i
zdravlje na radu).
• Prema Direktivi, odgovornost može biti jednog ili više
radnika, jedne službe ili posebnih službi unutar ili van
preduzeća. U svakom slučaju, moraju da sarađuju!
187
Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za
bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:
1) tehnološkog procesa,
2) organizacije, prirode i obima procesa rada,
3) broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,
4) broja radnih smena,
5) procenjenih rizika,
6) broja lokacijski odvojenih jedinica,
7) vrste delatnosti.
188
• Poslodavac u delatnostima građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i
ribarstva, rudarstva, prerađivačke industrije, snabdevanja električnom
energijom, gasom, parom i klimatizacije (osim trgovine električnom
energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanja
vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja
otpada i sličnim aktivnostima, kao i u delatnostima zdravstvene i socijalne
zaštite, dužan je da za poslove bezbednosti i zdravlja na radu odredi lice
koje ima najmanje stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim
studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim
studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine iz naučne,
odnosno stručne oblasti u okviru obrazovno – naučnog polja tehničko-
tehnoloških nauka, prirodno-matematičkih nauka ili medicinskih nauka.
189
• Poslodavac je dužan da omogući licu za bezbednost i zdravlje
na radu nezavisno i samostalno obavljanje poslova u skladu
sa ovim zakonom i pristup svim potrebnim podacima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu.
• Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je
odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može
da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa
ovim zakonom.
• Poslodavac je dužan da obezbedi usavršavanje znanja u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenom koga odredi
za obavljanje tih poslova.
• Program usavršavanja znanja i druga pitanja u vezi sa
usavršavanjem znanja zaposlenog iz stava 3. ovog člana,
propisuje ministar nadležan za rad. 190
Član 40.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa ovim
zakonom, a naročito:
1) Sprovodi postupak procene rizika;
2) vrši kontrolu i daje savete poslodavcu u planiranju, izboru, korišćenju i
održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu
zaštitu na radu;
3) učestvuje u opremanju i uređivanju radnog mesta u cilju obezbeđivanja
bezbednih i zdravih uslova rada;
4) organizuje preventivna i periodična ispitivanja uslova radne okoline;
5) organizuje preventivne i periodične preglede i provere opreme za rad;
191
6) predlaže mere za poboljšanje uslova rada, naročito na radnom mestu sa
povećanim rizikom;
7) svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje kod
poslodavca;
8) prati stanje u vezi sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, kao
i bolestima u vezi sa radom, učestvuje u utvrđivanju njihovih uzroka i
priprema izveštaje sa predlozima mera za njihovo otklanjanje;
9) priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
10) priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše njihovu primenu;
192
11) zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredstva za
rad, u slučaju kada utvrdi neposrednu opasnost po život ili
zdravlje zaposlenog;
12) sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada po svim
pitanjima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
13) vodi evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod
poslodavca.
Obaveza izveštavanja, u pisanoj formi, poslodavca, i
predstavnika zaposlenih i inspekcije o zabrani rada.
(posl. Prenosi svoje obaveze na LBZR, ali i na sve druge
Pravilnikom!)
Obavezno usavršavanje.
193
Obaveze medicine rada
čl. 41
1) učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i
radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika;
2) upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa
njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih
za pružanje prve pomoći;
3) utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i
bolesti u vezi sa radom;
4) ocenjuje i utvrđuje posebne zdravstvene sposobnosti koje
moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih
poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za
upotrebu, odnosno rukovanje određenom opremom za rad;
194
5) vrši prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na
radnim mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o
lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i
zdravlju na radu;
6) učestvuje u organizovanju prve pomoći, spasavanju i
evakuaciji u slučaju povređivanja zaposlenih ili havarija;
7) daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg
posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog;
8) savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za
rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na
radu, sa zdravstvenog aspekta;
195
9) učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih
oboljenja i bolesti u vezi sa radom;
10) neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i
zdravlje na radu.
• Prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih
ovog člana može da vrši služba medicine rada koja
ima propisanu opremu, prostorije i stručni kadar.
196
• Izveštaj o lekarskom pregledu zaposlenog
dostavlja se poslodavcu na način kojim se ne
narušava princip poverljivosti ličnih podataka.
• Nije dozvoljeno korišćenje podataka
prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda
zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih
197
Pretdhodni i periodični lekarski pregledi
čl. 43.
• Obavezni za radna mesta sa povećanim

rizikom,
• Propisuju ih , sporazumno ministar zdravlja i
ministar za rad,
• Ako se izgubi zdravstvena sposobnost –
premeštaj na drugo radno mesto,
• Gubitak zdravstvene sposobnosti ne može biti
osnov za otkaz.
198
PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA
BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU
• Zaposleni biraju jednog ili više predstavnika.
• Najmanje 3 predstavnika čine odbor.
• Ako je formiran odbor poslodavac imenuje najmanje
jednog svog predstavnika u odbor
• Broj predstavnika zaposlenih barem za 1 veći od
predstavnika poslodavaca.
• Ovo se uređuje kolektivnim ugovorom ili
sporazumom poslodavaca i zaposlenih (po Zakonu o
radu)
199
Poslodavac je dužan da najmanje jednom predstavniku
zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu omogući
odsustvo sa rada u obavljanju poslova radnog mesta
na koje je raspoređen u trajanju od najmanje pet
časova rada mesečno s pravom na naknadu zarade
koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je
radio na poslovima radnog mesta, kao i da obezbedi
tehničko-prostorne uslove u skladu sa prostornim i
finansijskim mogućnostima, radi obavljanja aktivnosti
predstavnika zaposlenih.
200
Član 45.
• Poslodavac je dužan da predstavniku zaposlenih, odnosno
Odboru omogući:
1) uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na
radu;
2) da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na
sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
• Poslodavac je dužan da predstavnika zaposlenih, odnosno
Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na
bezbednost i zdravlje na radu.
201
PREDSTAVNIK ZAPOSLENIH ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLjE NA RADU
Predstavnik zaposlenih, odnosno Odbor imaju pravo:
1) da poslodavcu daju predloge o svim pitanjima koja se odnose
na bezbednost i zdravlje na radu;
2) da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere
za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i
zdravlje zaposlenih;
3) da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije rada, ako
smatraju da poslodavac nije sproveo odgovarajuće mere za
bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnik zaposlenih, odnosno član Odbora imaju pravo da
prisustvuju inspekcijskom nadzoru.
202
EVIDENCIJA, SARADNjA I IZVEŠTAVANjE
Poslodavac je dužan da vodi i čuva evidencije o:
1) radnim mestima sa povećanim rizikom;
2) zaposlenima raspoređenim na radna mesta sa povećanim rizikom i
lekarskim pregledima zaposlenih raspoređenih na ta radna mesta;
3) povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa
radom;
4) zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad;
5) opasnim materijama koje koristi u toku rada;
6) izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline;
7) izvršenim pregledima i proverama opreme za rad;
8) prijavama iz člana 50. ovog zakona;
9) izdatim sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu;
10) izvršenim lekarskim pregledima zaposlenih u skladu sa propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu.
203
ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI
Poslodavac u evidencijama iz člana 49. stav 1. tač. 2), 3), 4), 9) i 10) ovog zakona unosi ime i
prezime zaposlenog i naziv radnog mesta.
•Akti u postupku obezbeđivanja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda zaposlenog na
radnom mestu sa povećanim rizikom iz člana 43. ovog zakona sadrže podatke o ličnosti: ime
i prezime lica, jedinstveni matični broj građana, odnosno datum rođenja, mesto rođenja i
opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom
stanju.
•Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju iz člana 51. ovog zakona sadrže
podatke o ličnosti: ime i prezime lica, pol, jedinstveni matični broj građana, odnosno
datum rođenja, prebivalište, odnosno boravište, stepen stručne spreme, podatke o
radnom mestu i povredi na radu, odnosno o vrsti profesionalnog oboljenja i o
zdravstvenom stanju.
• Podaci o ličnosti iz stava 3. ovog člana dostavljaju se na korišćenje organizacijama
nadležnim za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje
na radu.
•Akta koja se ustanovljavaju podzakonskim propisima kojima se uređuju preventivne mere iz
člana 7. ovog zakona ne mogu da sadrže više podataka o ličnosti od sledećih podataka, i
to: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, datum rođenja, mesto rođenja i
opština, zanimanje, stepen stručne spreme, naziv radnog mesta i podatke o zdravstvenom
stanju.
204
Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku

od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi
prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu
za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili
tešku povredu na radu, povredu na radu zbog koje
zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna
radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da
ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.
205
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od tri

uzastopna radna dana od dana saznanja, prijavi
nadležnoj inspekciji rada profesionalno oboljenje
zaposlenog.
Izveštaj o povredi na radu i profesionalnom oboljenju
koji se dogode na radnom mestu, poslodavac je
dužan da dostavi zaposlenom koji je pretrpeo
povredu, odnosno kod koga je utvrđeno
profesionalno oboljenje i organizacijama nadležnim
za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.
206
Osiguranje
• Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od
povreda na radu, profesionalnih oboljenja i
oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja
naknade štete.
• Sredstva i postupak osiguranja uređuje se
zakonom.
• Plaća naknadu samo iznad osiguranja, može se
osigurati i radno mesto!
207
STRUČNI ISPIT I IZDAVANjE
LICENCI
• Stručni ispit pred komisijom ministra za rad.

• Reguliše ministar.
208
STRUČNI ISPIT I IZDAVANjE
LICENCI
• Licence pravnim licima:
- izdaje ministar i to za: BZR, pregled i ispitivanje uslova radne
okoline i odgovornom licu koje vrši pregled i ispitivanje.
-Licencu za obavljanje poslova u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu, iz člana 40. ovog zakona, može da dobije pravno lice,
odnosno preduzetnik koji najmanje 2 zaposlena sa visokom
školskom spremom (240 ESPB bodova) odgovarajuće struke,
položenim stručnim ispitom iz člana 54. ovog zakona i
najmanje tri godine radnog iskustva na tim poslovima i ako
mu u zadnje 3 godine nije oduzeta licenca.
Licence važe 5 godina pa se vrši resertifikacija.
209
UPRAVA ZA BEZBEDNOST I
ZDRAVLjE NA RADU
• U sastavu ministarstva rada.
• Bavi se pripremama propisa, programa,
istraživanima, podsticanjima, pružanjem
stručne pomoći, sarađuje...
210
NACIONALNA PRIZNANJA
Zakonom su ustanovljena i nacionalna priznanja u oblasti BZR, i to:
1) Povelja, plaketa i pohvalnica „28. april”;
•Povelja dodeljuje se pravnom licu ili preduzetniku, u dve kategorije (do 250 zaposlenih i preko 250
zaposlenih) – za poseban doprinos i afirmaciju BZR, kroz njihovo zakonito, blagovremeno i preventivno
postupanje u primeni utvrđenih mera.
•Plaketa dodeljuje se fizičkim licima, organizacijama i udruženjima za postignute rezultate i zasluge u
promociji BZR.
•Pohvalnica dodeljuje se licu za BZR, predstavniku zaposlenih, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu,
organizacijama i udruženjima koji svojim radom doprinose podizanju svesti kod zaposlenih o značaju
bezbednosti i zdravlja na radu.
•Priznanja se dodeljuju na Dan bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji 28. aprila.
•Inicijativu za dodelu priznanja Upravi za bezbednost i zdravlje na radu mogu podneti pravna i fizička lica,
preduzetnici, organizacije zaposlenih i poslodavaca i druga udruženja.
•Ispunjenost uslova za dodelu priznanja ispituje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu uz učešće
predstavnika socijalnih partnera, odnosno reprezentativnih organizacija zaposlenih i poslodavaca, inspektora
rada i drugih stručnjaka iz oblasti BZR.
•Predlog za dodelu priznanja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu dostavlja ministru nadležnom za rad.
•Sadržinu i izgled nacionalnih priznanja propisuje ministar nadležan za rad.
211
NADZOR
• Ministarstvo rada, preko inspektora rada
• Inspekcija ima pravo da: (čl. 63.)
1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu
dokumentaciju;
2) sasluša i uzima izjave od odgovornih i
zainteresovanih lica;
3) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja,
uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, predmete
i robu i sl.;
4) uzima uzorke radi analize, ekspertiza i sl.;
212
NADZOR
5) naređuje merenja koja obavlja druga stručna
organizacija kad poslodavac samostalno ili preko
određene stručne organizacije vrši merenja u
odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog
merenja pružaju osnov za to;
6) poslodavcima, zaposlenim, njihovim predstavnicima i
sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom
primenom se obezbeđuje izvršavanje ovog zakona na
najefikasniji način;
213
NADZOR
7) u skladu sa podnetim zahtevom, poslodavca i
zaposlenog ili predstavnika zaposlenih
obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i
utvrđenom stanju;
8) preduzima druge radnje za koje je ovlašćen
drugim propisom.
214
NADZOR
Član 64.
Poslodavac je dužan da, radi vršenja nadzora, omogući
inspektoru rada:
1) ulazak u objekte i prostorije, u svako doba kada ima
zaposlenih na radu;
2) odredi najmanje jednog zaposlenog koji će
inspektoru pružati potrebne informacije i
obaveštenja, davati podatke, akte i dokumentaciju;
3) uvid u dokaze o stabilnosti objekta;
215
NADZOR
4) uvid u primenjene mere bezbednosti i zdravlja
na radu na sredstvima za rad i u radnoj okolini;
5) uvid u sredstva i opremu za ličnu zaštitu na
radu;
6) uvid u podatke i evidencije o proizvodnji,
korišćenju i skladištenju opasnih materija.
216
NADZOR
Inspektor zabranjuje rad na radnom mestu kad utvrdi:
1) da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;
2) da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za
bezbednost i zdravlje na radu;
3) da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu
na radu;
4) da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a
ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu,
kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom
roku;
217
NADZOR
5) da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad
na radnom mestu na kom radi;
6) da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio
radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji
dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja
zaposlenog, naložio inspektor rada.
218
XI KAZNENE ODREDBE
• Za poslodavce:
– od 800 000 do 1000 000 po 33 osnova
– od 600 000 do 800 000 po 14 osnova
– od 100 000 do 150 000 po 1 osnovu
• Za preduzetnike:
– od 400 000 do 500 000
– od 200 000 do 300 000
– od 50 000 do 100 000
• Za odgovorna lica od 30 000 d0 50 000
• Za lica za BZR 20 000 d0 50 000
• Za zaposlene 10 000 do 20 000
219
KO JE ODGOVORNO LICE?
• Odgovornim licem, u smislu ovog zakona,
smatra se lice kome su u pravnom licu
povereni određeni poslovi koji se odnose na
upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i
lice koje u državnom organu, organu
teritorijalne autonomije i jedinice lokalne
samouprave vrši određene dužnosti. (član 26.
Zakona o prekršajima)
220
Vrhovni sud Srbije
0dluka o visini naknada
• Duševni bolovi zbog umanjene opšte životne aktivnosti 2.000.000,00 din.(100%)
• Duševni bolovi zbog naruženosti:
• naročito velika naruženost 1.000.000,00 din. (50%)
• velika naruženost 600.000,00 din. (30%)
• srednja naruženost 300.000,00 din. (15%)
• laka naruženost 100.000,00 din. ( 5%)
• Fizički bolovi
• jaki 600.000,00 din. (30%)
• srednji 300.000,00 din. (15%)
• laki 100.000,00 din. ( 5%)
• Strah
• velike jačine 400.000,00 din. (20%)
• srednje jačine 200.000,00 din. (10%)
• laki 50.000,00 din. (2,5%)
221
Vrhovni sud Srbije
• Duševni bolovi zbog smrti bliskog srodnika:
• roditelju 700.000,00 din. (35%)
• detetu 700.000,00 din. (35%)
• supružniku 500.000,00 din. (25%)
• bratu-sestri 400.000,00 din. (20%)
• Duševni bolovi zbog naročito teškog invaliditeta:
• roditelju 400.000,00 din. (20%)
• detetu 400.000,00 din. (20%)
• supružniku 300.000,00 din. (15%)
• Duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda:
• putem medija 500.000,00 - 1.000.000,00 din. (25-50%)
• na drugi način 100.000,00 - 500.000,00 din. ( 5-25%)
222
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
• Period usklađivanja za pravna lica koja se bave
BZR godinu dana
• Do donošenja novih, važe stara podzakonska
akta, ako nisu u suprotnosti sa zakonom
223
Zaključak
Zakon je jasan, a primena će uglavnom zavisiti

od ekonomske nužnosti
224
T – 4 BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU U
KRIVIČNOM ZAKONU R SRBIJE
Milutin Jelić
Krivični zakonik
Zakon o BZR, uglavnom, odrađuje šta treba

raditi.
Krivični zakonik reguliše krivičnu odgovornost
za nepoštovanje osnovne regulative.
226
Krivični zakonik
• Odnosni članovi Krivičnog zakonika: 163, 166 – 169, 251, 280 – 284, 286 –
288, 322, 323. i 353.
• U ovim članovima je regulisana krivična odgovornost za nepoštovanje
odredbi Zakona o BZR.
• Poznavanje ovih članova je stimulativno za poslodavce, ali i za lica za BZR.
• Čl. 9. ZBZR reguliše da: Poslodavac se ne oslobađa obaveza i odgovornosti
u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu određivanjem
drugog lica ili prenošenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
• Kakva je pozicija lica za BZR koje svog poslodavca dovede do krivične
odgovornosti.
• Ništa i nikoga ne oslobađa odgovornosti za nesavestan rad. Predlažem vam
da posebno izučite čl. 40. ZBZR.
227
Krivični zakonik
• Šta kaže Krivični zakonik?

– Povreda prava po osnovu rada:
• Ko se svesno ne pridržava zakona i drugih propisa koji
regulišu prava po osnovu rada – do 2 na štrajk
• Sprečavanje prava na štrajk – do 1 god. (167)
• Zloupotreba istog prava – do 3 god. (!) (167.)
– Zloupotreba prava iz soc. Osig. (simuliranje) – do 1
god.
228
Krivični zakonik
• Nepreduzimanje mera ZNR

Čl. 169. posebno značajan:
Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu
koje se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa
ili opštih akata o merama zaštite na radu usled čega
može nastupiti opasnost za život ili zdravlje
zaposlenih, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.
229
Krivični zakonik
• Čl. 251. nesavesno lečenje – 3 meseca do 3

godine,
• Nepostavljanje, odnosno uklanjanje zaštitnih
uređaja – od 6 mes. do 5 god.
• Nepropisno izvođenje građevinskih radova – 3
mes. Do 5 god. (čl. 281.)
230
Krivični zakonik
• Za oštećenje brana, nasipa ili drugih

vodoprivrednih objekata – do 1 god, a za
objekte od većeg značaje do 5 godina,
• Uništenje, oštećenje i uklanjanje znakova
opasnosti – do 1 god. (čl. 283.),
• Zloupotreba telekomunikacionoh znakova –
do 3 god., odnosno do 5 god.
231
Krivični zakonik
• U čl. 286. i 287. predviđene su kazne od 1 do čak 15

godina za dela nedozvoljenog postupanja sa
eksplozivnim, zapaljivim i nulkearnim materijalom.
• Za teška dela protiv opšte sigurnost zbog
nepridržavanje nekih od predhodnih članaova, usled
čega su nastale teške posledice zaprećana je kazna
od 1 – 12. godina (čl. 288.)
232
Krivični zakonik
• Za sprečavanje službenog lica od 3 mes. –do 5

godina (za sudiju), (čl.322.), a za napad na
službeno lice 3 do 5 god. (čl.323.)
• U čl. 353. za neovlašćeno bavljenje
određenom delatnošću zaprećeno je kaznom
do 1 godine.
233
Krivični zakonik
• Nabrojali smo krivična dela u vezi sa zakonima

iz oblasti rada koja se gone po službenoj
dužnosti.
• Zakon o BZR ostavlja mogućnost za privatne
tužbe zaposlenih za slučaj telesnog oštećenja.
• Odgovornos poslodavca: prekršajna, krivična i
po privatnim tužbama!
234
Vrhovni sud Srbije
• Duševni bolovi zbog umanjene opšte životne aktivnosti 2.000.000,00 din.(100%)
• Duševni bolovi zbog naruženosti:
• naročito velika naruženost 1.000.000,00 din. (50%)
• velika naruženost 600.000,00 din. (30%)
• srednja naruženost 300.000,00 din. (15%)
• laka naruženost 100.000,00 din. ( 5%)
• Fizički bolovi
• jaki 600.000,00 din. (30%)
• srednji 300.000,00 din. (15%)
• laki 100.000,00 din. ( 5%)
• Strah
• velike jačine 400.000,00 din. (20%)
• srednje jačine 200.000,00 din. (10%)
• laki 50.000,00 din. (2,5%)
235
Vrhovni sud Srbije
• Duševni bolovi zbog smrti bliskog srodnika:
• roditelju 700.000,00 din. (35%)
• detetu 700.000,00 din. (35%)
• supružniku 500.000,00 din. (25%)
• bratu-sestri 400.000,00 din. (20%)
• Duševni bolovi zbog naročito teškog invaliditeta:
• roditelju 400.000,00 din. (20%)
• detetu 400.000,00 din. (20%)
• supružniku 300.000,00 din. (15%)
• Duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda:
• putem medija 500.000,00 - 1.000.000,00 din. (25-50%)
• na drugi način 100.000,00 - 500.000,00 din. ( 5-25%)
236
Sudska praksa
III Opštinski sud u Beogradu – Presuda (za prelom butne kosti)
– DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev pa se obavezuje tuženi Beograda da
tužiocu isplati na ime nematerijalne štete zbog pretrpljene povrede na radu od
11.02.1996. godine i to:
– na ime umanjenja opšte životne sposobnosti iznos od 250.000,00 dinara
– na ime umanjenja estetskog izgleda iznos od 150.000,00 dinara
– na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara
– na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara
što sve ukupno iznosi 700.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom
počev od 05.06.2006. godine kao dana presuđenja pa do isplate u roku od 8
dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu
od 273.332,00 dinara,
237
Presuda Okružnog suda u Beogradu, Kž. 2894/98 od 17.02.1999. godine
• Odgovorni rukovodilac građenja koji ne postavi zaštitnu ogradu na stepeništu

objekta u izgradnji, pa radnik koji se kretao stepenicama izgubi ravnotežu,
padne i zadobije povrede, čini krivično delo iz člana 189. stav 3. u vezi sa st. 2.
KZS.
• Iz obrazloženja: Optuženi kao odgovorno lice u građevinskom preduzeću nije

postupio po propisima o merama zaštite na radu, mada je bio svestan da time
može izazvati opasnost za život ljudi, ali je olako držao da takva posledica neće
nastupiti, na taj način što u svojstvu odgovornog rukovodioca građenja, protivno
odredbi čl. 70. Pravilnika o zaštiti na radu u građevinarstvu (''Službeni list SFRJ''
br. 42/68), nije stavo zaštitnu ogradu radi sprečavanja pada radnika u dubinu na
stepeništu objekta u izgradnji. Kako je radnik koji se u toku rada kretao
stepeništem izgubio ravnotežu i pao sa stepeništa i usled toga zadobio tešeke
telesne povrede, pravilno je prvostepeni sud ovakve radnje kvalifikovao kao
teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 3. u vezi sa članom 189. stav
3. u vezi sa stavom 2. KZS.
238
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 5016/99 od
18.01.2000. godine
• Ukazivanje poslodavca da je do povređivanja zaposlenog i štete koja je
iz toga proizašla došlo nedopuštenom radnjom svedoka, koji je
postupao suprotno tehničkom uputstvu za opravku kolskih osovinskih
sklopova, nije osnovano, jer je saslušani svedok radnik tuženog
poslodavca, pa je za njegove propuste odgovoran tuženi poslodavac
koji je izbor takvog radnika izvršio. Odgovornost tuženog poslodavca
za nastalu štetu zasniva se i na riziku od oppasne delatnosti kojom se
on bavi, a od koje potiče i povećana opasnost štete za okolinu, kao i na
činjenici da su tužilac i svedok bili njegovi radnici u momentu kada je
šteta prouzrokovana.
239
Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3394/98 od
22.07.1998. godine
• Onaj ko u savesnom postupanju pretrpi

štetu na radu ili u vezi sa radom, ne može
snositi štetne posledice i kada je takvo
postupanje preduzeto nezavisno od radne
obaveze.
240
T–5 Bezbednost i zdravlje na radu u zakonu o
radu i zakonu o zdravstvenoj zaštiti
Milutin Jelić
Zakon o radu
Osnovne odredbe čl.1-4, 8-11,12,13,15, 16,17,18,20,i 22.
• Zakonom su regulisana prava, obaveze i

odgovornosti po osnovu rada u skladu sa
ratifikovanim međunarodnim konvencijama.
• Deo ovih prava se reguliše kolaktivnim
ugovorom, odnosno, ugovorom o radu ili
pravilnikom kad se nisu stekli uslovi za
zaključivanje kolektivnog ugovora, čl.3.
242
Osnovne odredbe
• Važi za sve zaposlene na teritoriji R Srbije, kod

domaćeg ili stranog poslodavca
• Za zaposlene upućene u inostranstvo
• Za strene državljane ili lica bez državljanstva
na teritoriji R Srbije
• Ako nije drugačije određeno, i za zaposlene u
organima uprave.
243
Osnovne odredbe
• U čl. 8 do 11. utvrđuje se odnos zakona,

ugovora i pravilnika o radu
• Utvrđuje se prioritet zakona i pravo nadležnog
suda da utvrđuje ništavnost odredbi koje nisu
u skladu sa zakonom.
• Opštim aktom se mogu utvrditi veća prava
244
Osnovne odredbe
• U čl. 12 do 17 regulisana su osnovna prava i

obaveze:
– Prava zaposlenih: zarada, BZR, zdravstvena zaštita,
zaštitu ličnog integriteta kod gubitka radne
sposobnosti, matreijalno obezbeđenje za vreme
privremene nezaposlenosti i dr. U skladu sa
zakonom
– Pravo na udruživanje i učešće u pregovorima
245
Osnovne odredbe
• Zaposleni je dužan:
– Da poštuje org. rada i poslovanja kod poslodavca i
usluve za ispunjenje ugovornih obaveza
– Da obavesti poslodavca o opasnostima za život i
zdravlje i materijalna dobra
246
Osnovne odredbe
• Poslodavac je dužan
– Da obezbedi uslove za rad i organizuje bezbedan
rad
– Da zaposleng informiše o uslovima, organizaciji i
pravilima za rad, kao i pravima i obavezama
zaposlenih
247
Osnovne odredbe
• U čl. 18 do 22. zabranuje se bilo kakva

diskriminacija po bilo kom osnovu u odnosu
na uslove rada i prava zaposlenih
• Ne smatra se diskriminacijom favorizovanje
usled prirode posla
248
Zakon o radu
Zasnivanje radnog odnosa, čl. 24-28, 30-35 i
38.
• Radni odnos može zasnovati lice iznad 15
godina
• Pravilnikom se uređuje organizacija i
sistematizacija poslova
• Pravilnik donosi upravni odbor ili direktor
• Do 5 zaposlenih nije obavezan pravilnik
249
Zasnivanje radnog odnosa, čl. 24-28, 30-
35 i 38.
• Kandidat ispod 18 godina mora imati
saglasnost roditelja i lekarsko uverenje
• Kandidat je obavezan da dostavi tražene
dokaze o ispunjavanju uslova
• Poslodavac ne može da traži podatke koji
ukazuju na diskriminaciju, osim ako nije
vezano sa ovećanim rizicima za pojedine
kategorije lica
250
35 i 38.
• Ugovor o radu je zaključen kad ga potpišu zaposleni i
poslodavac. Za sve što ugovorom nije regulisano
primenjuju se odredbe zakona ili opšteg akta
• Prava i obaveze iz radnog odnosa taku sa stupanjem
na rad
• 15 dana po stupanju na rad, poslodavac je obavezan
da dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno
osiguranje
251
35 i 38.
• Za poslove sa povećanim rizikom radnik mora
da ispunjava propisane uslove i da ima dokaz o
zdravstvenoj sposobnosti
• Zaposleni ima pravo na obrazovanje, stručno
osposobljavanje i usavršavanje bez ličnog
finansijskog opterećenja
252
ZAKON O RADU
Obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje
(čl.49)
• Zaposleni ima pravo i poslodavac mora da mu
obezbedi obrazovanje, stručno
osposobljavanje i usavršavanje bez ličnog
finansijskog opterećenja
• Ako neopravdano prekine osposobljavanje
radnik naddoknađuje troškove poslodavcu.
253
Zakon o radu
radno vreme
• Čl. 50. do 63. regulišu radno vreme.
• Sa stanovišta BZR bitno je naglasiti da radnoi vreme
mora biti organizovano u skladu sa zakonom i opštim
aktom, jer može da bude bitan faktor rizika.
– Može biti: puno, nepuno, skraćeno, prekovremeno,
– Raspored radnog vremena: 5 dana, po 8 č.
– Preraspodela (ne duže od 60 č nedeljno i 40 č prosečno)
– Noćni rad i rad u smenama: od 22 do o6 časova
254
Zakon o radu
Odmori i odsustva
• Čl. 64 – 73. i 75. regulišu odmore i odsustva.

• 30 min za puno radno vreme, 12 č dnevno, 24
č nedeljno i min 20 dana godišnje.
255
Zakon o radu
zaštita zaposlenih
• Čl. 80 do 103 regulišu zaštitu zaposlenih

• Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu
života i zdravlja na radu,
• Zaposleni je dužan da poštuje procedure za
BZR i obavesti poslodavca o rizicima
• Posebno je razrađena zaštota ličnih podataka,
omladine, materinstva, i invalida.
256
Zakon o radu
naknada štete
• Čl. 163. i 164. regulišu obavezu naknade štete

koju učini zaposleni
• Izmene ugovora o radu su regulisane čl.171. i
174. Poslodavac može da ponudi zaposlenom
izmenu radi upućivanje na druge poslove, u
drugo mesto ili kod drugog poslodavca.
257
Zakon o radu
Izmene ugovora o radu
• Izmene ugovora o radu su regulisane čl.171. i

174. Poslodavac može da ponudi zaposlenom
izmenu radi upućivanje na druge poslove, u
drugo mesto ili kod drugog poslodavca.
258
Zakon o radu
organizacija zaposlenih i poslodavaca
• Zaposleni imaju pravo na savet zaposlenih, ako
ih ima više od 50, i na sindikalno udruživanje
(čl.205. i 206.)
• Čl. 240 – 250. reguiše kolektivni ugovor koji
može biti OPŠT, POSEBNI i KOD POSLODAVCA.
259
Zakon o radu
kolektivni ugovor
• Čl. 240 – 250. reguiše kolektivni ugovor.

• Može biti OPŠT, POSEBNI i KOD POSLODAVCA.
260
Zakon o radu
nadzor
• Nadzor vrši inspekcija rada, čl. 268 do 272.

• Predviđene su visoke kazne:
– 800 000 do 1000 000 za kršenje zabrane
diskriminacije, ako nije zaključen ugovor o radu sa
licem koje već radi, ako nije osigurao radnika na
obavezno socijalno osiguranje i dr.
– Kazne su visoke, ali još uvek retke!
261
Zakon o radu
kaznene odredbe
• Predviđene su visoke kazne:

– 800 000 do 1000 000 za kršenje zabrane
diskriminacije, ako nije zaključen ugovor o radu sa
licem koje već radi, ako nije osigurao radnika na
obavezno socijalno osiguranje i dr.
– Kazne su visoke, ali još uvek retke!
262
Zaključak
• Problematika prava obaveza i odgovornosti
prema zakonima iz oblasti rada za lica za BZR
su značajna jer upućuju na način obavljanja
poslova i odgovornost, odnosno krivične i
finansijske posledice u slučaju nepravilnog
rada.
263
Zakon o zdravstvenoj zaštiti
• Zdravstvena zaštita je briga celog društva
• Poslodavci imaju posebne obaveze regulisane u čl.
14. Osnovna je preventiva povređivanja i
profesionalnih oboljenja, periodični pregledi i
ukazivanje prve pomoći
• Većina drugih članova koji su dati Programom se
odnose na zdravstvene ustanove. U čl. 124. su
regulisane obaveze medicine rada.
264
T – 6 Bezbednost i zdravlje na radu u zakonu o
zdravstvenom osiguranju i penzijskom i invalidskom
osiguranju
Milutin jelić
Zakon o zdravstvenom
osiguranju
• Obuhvat (čl.9)
– Osiguranje za slučajeve povreda van rada
– Osiguranje za povrede na radu i profesionalne
bolesti
• U čl. 17. u prvom stavu od 1) do25) je regulisano ko sve
i pod kojuim uslovima ima pravo na obavezno
zdravstveno osiguranje.
266
Sudska praksa
• (Presuda Okružnog suda u Valjevu, Gž. 255/03 od 15.10.2003. godine)
Prvostepeni sud pravilno utvrđuje da se povreda koju je zadobila tužilja smatra
povredom na radu odnosno povredom u vezi sa radom, jer je ovu povredu
zadobila prilikom dolaska na posao. Međutim, prvostepeni sud pravilno nalazi da
odgovornost tuženog za nastalu štetu ne postoji, jer nema uzročne veze između
nastale povrede i procesa rada poslodavca. U konkretnom slučaju ne postoji
subjektivna odgovornost poslodavca - tuženog odnosno odgovornost po osnovu
krivice u smislu čl. 154. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, nema ni
objektivne odgovornosti tuženog za nastalu štetu u smislu odredbe iz člana 174.
Zakona o obligacionim odnosima, jer sama povreda tužilje nije u uzročnoj vezi sa
procesom rada tuženog kao poslodavca tužilje. Tužilja je povredu zadobila prilikom
dolaska na posao, prilikom pada sa mopeda zbog klizavog kolovoza, tako da ova
njena povreda nije rezultat propusta tuženog u obezbeđivanju uobičajenih uslova
rada.
267
Zakon o zdravstvenom
osiguranju
• Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja:
– Na zdravstvanu zaštitu
– Na naknadu zarade
– Naknada troškova prevoza
Prava se mogu koristiti samo ako je dospeli doprinos
plaćen (a ovim zakonom nije drugačije regulisano)
268
Zakon o penzijskom i
invalidskom osiguranju
• Obavezno osigurana lica su
– Zaposleni
– Osiguranik samostalnij delatnosti i
– Poljoprivrednik
Može biti osiguran samo po jednom osnovu
269
• U čl. 11, 12. i 13 reguliše se ko su osiguranici
zaposleni, samostalnih delatnosti i poljoprivrednik
• Pravo za slučaj invalidnosti imaju i: (čl. 17.)
– Zaposleni preko omladinske zadruge do 26 g
– Lica na stručnom usavršavanju
– Učenici i studenti na praksi
– Zatvorenici
– volonteri
270
• Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja:
– Pravo na starosnu panziju
– Pravo na invalidsku penziju
– Naknadu za telesno oštećenje
– U slučaju smrti:
• Pravo na porodičnu penziju
• Pravo naknade pogrebnih troškova
271
• U čl. 21 do 27. regulišu se uslovi za ostvarivanje
invalidske penzije kod potpunog gubitka radne
sposobnosti.
• Povreda na radu se definiše prostornom,
vremenskom i uzročnom povezanošću sa radom
• Dalje se definiše način sticanja invalidske penzije,
novčana naknada za telesno oštećenje, staž
osiguranja sa uvećanim trajanjem i dr.
272
Savremeni sistemi penzionog i
invalidskog osiguranja
• Obavezno osiguranje
• Osiguranje preko preduzeća
• Privatna osiguranja
273
Sudska praksa
• Pošto naknada ne može biti veća od štete, sud će
prilikom odlučivanja o visini štete koju zaposleni
pretrpi na radu ili u vezi sa radom, ispitati da li je i
u kojoj meri šteta otklonjena sumom osiguranja,
koju je zaposleni kao oštećeni ostvario po osnovu
osiguranja, pod uslovom da je premiju osiguranja
od povrede na radu uplaćivao poslodavac.
274
OPŠTI DEO PROGRAMA
• Dobro poznavanje ovog dela programa
omogućava:
– Sigurno obavljanje poslova lica za bzr
– Zaštitu preduzeća i poslodavca
– Kvalitetnije poslovanje preduzeća
– Sprečavanje povreda i oboljenja
– Izgradnju poverenja između radnika i
menadžmenta
275

M Jelić - Opšti Deo.

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

M Jelić - Opšti Deo.

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRUŠTVO ZA USLUGE U OBLASTI ZAŠTITE TEHPRO d.o.o.

OSPOSOBLJAVANJA ZA OBAVLJANJE POSLOVA

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (SG 101/05 i 91/15).

Da se polaznici osposobe za obavljanje poslova

• Potpuno pokriva program polaganja

• Pripremni deo 1 čas

• Milutin Jelić, GŠ puk. u penz.

• NJ - 1 Bezbednost i zdravlje na radu u dokumentima

SAMO ZDRAV I OSPOSOBLJEN RADNIK DONOSI

Tek od revolucije i formiranja MOR-a to postaje

Težeći ka državi blagostanja i tzv. opštoj

Kako je nastao Zakona o BZR

ZAKON PROCES IZRADE

• Organizovana je na tripartitnom principu:

• Usvaja, proklamacije, preporuke, posebne programe i konvencije –

• Osnovna za oblast BZR. Daje osnove (principe i zahteve)

U drugom delu nalaže se državama da, u saradnji sa

ZAŠTO UJEDINJENA EVROPA?

Početak – Ugovor o osnivanju EEZ, 1957/58.

Ovim članovima se stalno podstiče i unificira oblasti

Poveljom se zemlje članice Saveta Evrope, u

• Prvi izazov: Unapređivanje procesa poboljšanja kapaciteta

• Konvencija 187 • 1988. Rezolucija

Svi daju minimum

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU.

JEDNAKO VAŽI ZA DRŽAVE I ZA

• U LITERATURI DAT STARI USTAV R. SRBIJE

- ČL. 38. “ Zaposleni imaju pravo na zaštitu na radu u skladu sa

• Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.

• Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju

• 8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na

• Narodna skupština R Srbije izražava opredeljenje ka Evroatlanskim integracijama.

U literaturi je data i rezolucija Skupštine SCG!

Član 79. reguliše uslove rada, odnosno, Srbija

• Saradnja u oblasti socijalne politike definisana

Dostizanje standarda EU moguće je samo

I. OSNOVNE ODREDBE, 1. – 6. čl.

Zakonske obaveze se bliže uređuju:

Zaposleni jeste domaće ili strano fizičko lice koje

Poslodavac jeste domaće ili strano pravno lice,

Predstavnik zaposlenih jeste lice izabrano da

Preventivne mere jesu sve mere koje se

Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje

Radna okolina jeste prostor u kojem se obavlja

Sredstvo za rad jeste:

Sredstvo i oprema za ličnu zaštitu na radu

Rizik jeste verovatnoća nastanka povrede,

Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis

Radno mesto sa povećanim rizikom jeste

Pravno lice za obavljanje poslova pregleda i

Služba medicine rada jeste služba kojoj

Stručni nalaz jeste izveštaj o izvršenom

Licenca jeste ovlašćenje koje ministar nadležan

• Posebna prava mladih, žena, invalida … uređuju se ovim i

• Najkraći odeljak Zakona, samo jedan čl. 7.

Zakon nalaže otklanjanje ili svođenje na najmanju meru

UPR. MIN. MIN.

• Tužilac je radnik tuženog preduzeća, a povređen je dok je obavljao svoje

• Tužilac je radnik tuženog preduzeća, a povređen je dok je obavljao svoje

Regulisanje BZR, utvrđivanje prava, obaveza i

• Opštim aktom - pravilnikom

Kad mere nisu propisane, primenjuje se dobra praksa,

Ako nije vidno obeležio opasne zone snosi

• Obavezni za radna mesta sa povećanim