Послодавац је дужан да за сва радна места на којима се користи опрема за

рад са екраном изврши процену ризика од настанка оштећења чула вида и

физичких и психофизиолошких оштећења здравља, односно да изврши делимичну
измену и допуну акта о процени ризика уколико је процена ризика извршена тако
да нису евидентирани и процењени сви фактори ризика који настају при
коришћењу опрема за рад екраном, са циљем да су утврде начин и мере за
отклањање или смањење тих ризика, узимајући у обзир додатни и/или
комбиновани ефекат утврђених ризика.
Послодавац је дужан да спроведе процену ририка и обезбеди запосленом рад
на радном месту на којем су спроведене мере за безбедан и здрав рад утврђене у
Прегледу мера за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном.

УПУТСТВО

БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД ПРИ КОРИШЋЕЊУ ОПРЕМЕ ЗА РАД СА

ЕКРАНОМ

Рад при коришћењу опреме за рад са екраном (рачунаром) у данашље време је врло
распростраљен и користи се за обавњаље великог броја послова, те је
нецелисходно набрајати послове где се користе.
С обзиром да се рачунари користе већ дуги низ година у радним процесима као
средство за рад, доказано је да су запослени који раде са опремом са екраном
изложени бројним ризицима по здравње.
Проблеми који се најчешће јавњају настају због:
  рада у седећем положају, дуготрајних статичких положаја и рада у
неприродним положајима због некоректно поставњеља радног места;
 рада који изискује честе и понављане покрете руку и зглоба шаке, велику
концентрацију и преоптерећеност информацијама;
 рада који је захтеван, под притиском због рокова, са малим степеном
контроле током радног дана и неодговарајућом подршком од стране руководилаца и
колега;
 рада који се обавља под непогодним температурама или на промаји, са
неодговарајућим осветљењем, уз буку, са ограниченим приступима и са препрекама.
Главни здравствени проблеми који могу да се јаве због ових ризика при
коришћењу опреме за рад са екраном су:
 Мишићно-коштани поремећаји: услови који делују на мишиће, тетиве,
лигаменте, нерве и друга мека ткива и зглобове врата, горњих екстремитета (рамена,
руке, шаке, зглобови руку, прсти), леђа или доњих екстремитета (колена, кукови,
стопала). Симптоми су бол, отицање, трњење и неосетљивост, и могу да доведу до
тешкоћа при кретању или дуготрајне неспособности уколико се не предузму никакве
мере. Овај термин се односи на стања са специфичним медицинским дијагнозама
(нпр. замрзнуто раме, синдром карпусног тунела), и друге где се јавља бол без
специфичних симптома. Бол у врату, горњим екстремитетима и леђима су посебно
забрињавајући за запослене који обављају административне посове имајући у виду
статичну, интензивну природу њиховог посла који се понавља. За ове поремећаје се
користи уобичајени термин Повреда од напрезања које се понавља (RSI).
 Стрес: 'нежељена реакција код људи због претераног притиска или
других захтева који им се постављају. Сви ми доживљавамо притиск на нашем послу,
али пшретерани притисак може да доведе до стреса, који подрива учинак, кошта
послодавце и који може да доведе до физичког и/или психичког обољења
 Замор очију: иако здравствени подаци показују да рад на ралчунарима
није у вези са трајним оштећењем вида, неки запослени могу да имају привремен замор
очију. То може да доведе до погоршаног вида, главобоље и заморених, црвених или
сувих очију. Ове симптоме може изазвати концентрисање на екран током дужег
временског периода, лоше постављен рачунар, треперави екрани, неодговарајуће
осветљење, одсјај и рефлекција или лоша читљивост документа.
Препознавајући проблеме запослених који раде са екраном EU је донела
Директиву Савета 90/270/ЕЕС од 29.маја 1990.године,о минимуму захтева за безбедност
и заштиту здравља који треба да буду испуњени приликом рада са опремом са екраном.
Наведена директива је транспонована у законодавство Републике Србије
доношењем Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при
коришћењу опреме за рад са екраном („Службени гласник РС”, бр.106/09 и 93/13).
Наведеним правилником се утврђује низ захтева које послодавац треба да испуни
приликом коришћења опреме за рад са екраном.
Постављене захтеве можемо сврстати као:
1. захтеве везане за радно место и радну околину и
2. захтеве везане за обавезе послодавца.
Захтеви везани за радно место и радну околину су екран, тастатура, радни сто и
радна столица, држач докумената и ослонац за стопала.
 Захтеви везани за обавезе послодавца јесу да изврши процену ризика од настанка
оштећења чула вида и физичких и психофизиолошких оштећења здравља, спроведе
мере за безбедан и здрав рад утврђене у Прегледу мера за безбедан и здрав рад при
корошћењу опреме за рад са екраном, , обезбеди преглед вида или преглед очију,
пројектује, изабере, наручи или измени програм који одговара одређеном задатку,
изврши оспособљавање и обавештавање запослених који користе ову опрему.
Пре свега послодавац је дужан да за сва радна места на којима се користи опрема
за рад са екраном изврши процену ризика од настанка оштећења чула вида и физичких
и психофизиолошких оштећења здравља, односно да изврши делимичну измену и
допуну акта о процени ризика уколико је процена ризика извршена тако да нису
евидентирани и процењени сви фактори ризика који настају при коришћењу опрема за
рад екраном, са циљем да су утврде начин и мере за отклањање или смањење тих
ризика, узимајући у обзир додатни и/или комбиновани ефекат утврђених ризика.
Посебно се истиче обавеза послодавца да у складу са прописима о здравственој
заштити, запосленима који користе опрему за рад са екраном преко четири сата дневно
(кумулативно), обезбеди преглед вида који ће извршити служба медицине рада или
офталмолог.
Преглед вида, се спроводи пре почетка коришћења опреме за рад са екраном,
периодично у току коришћења опрема за рад са екраном у интервалима не дужим од
три године и уколико се код запосленог појаве проблеми са видом који могу настати као
последица коришћења опреме за рад са екраном.
Послодавац је дужан да, у складу са прописима о здравственој заштити,
запосленом који користи опрему за рад са екраном обезбеди циљани офталмолошки
преглед, уколико резултати прегледа вида покажу да је то неопходно.
Послодавац је дужан да, уколико је на основу резултата офталмолошког прегледа
неопходно и уколико се уобичајена корективна средства не могу користити, обезбеди
коришћење посебних корективних средстава која одговарају пословима који се
обављају.
Преглед вида пада на терет послодавца, као и офталмолошки преглед, а уобичајена
корективна средства, уколико се то офталмолошким прегледом покаже као потребно,
обезбеђује Фонд здравственог осигурања, а ако се офталмолошким прегледом покаже
да запослени треба да користи посебна корективна средства иста падају на терет
послодавца.
При упућивању запосленог на преглед вида послодавац попуњава Упут за
преглед вида (Образац 1.), односно Упут за циљани офталмолошки преглед (Образац
2.).
Послодавац попуњава упуте, у два примерка и један примерак доставља служби
медицине рада или офталмологу, а други примерак задржава за своје потребе.
Извештај о извршеном прегледу вида, односно циљаном офталмолошком
прегледу издаје се у складу са прописима о здравственој заштити.
Обрасци 1. Упут за преглед вида и 2. Упут за циљани офталмолошки преглед
садржани су у прилогу овог текста .

Процена еизика

Коришћење контролне листе може да помогне да се препознају опасности и процене

ризици. Она такође омогућава евидетирање процене ризика. Постоје многе контролне
листе за обављање процена ризика.
Поновна процена ризика треба да се обавља у интервалима које поставља послодавац у
складу са потребама и ресурсима. Оно што је најважније, процена ризика треба да се
обави када се особље мења, када се мења опрема, радни задаци или услови или
софтвер.

Аспекти које треба размотрити када се уређује једно радно место –место рада

Екран на рачунару ● Врх екрана треба да буде на или тек испод

нивоа очију запосленог (можда је потребан
бифокалан носач да спусти монитор)
● Треба да се постави на раздаљини дужине руке
и да је поравнат са трупом
● Треба да је постављен вертикално у односу на
прозоре и/или испод извора светлости
● Треба да је нагнут унатраг
● Лаптопови потпадају под исти режим као и рачунар
уколико се користе дуже времена.
Тастатура ● Она треба да буде поравната са корисником ( са
словом Б испред пупка)
● Треба да је постављена на или незнатно испод
нивоа лакта
Миш/неко друго средство ● Он треба да се постави на или незнатно испод
за унос нивоа лакта
● Треба да буде близу тастатуре (неки људи
користе тастатуру без нумеричког јастучета, да
би били сигурни да је миш у добром положају)
● Руку не треба држати на мишу када се не
користи
Столица ● Она мора да буде подесива и да је стабилна
● Треба да омогући лаку покретљивост
● Седиште треба да је прописно тапацирано
● Наслони за руке треба да су постављени даље
од предње ивице столице, или да могу да се
подесе по висини, како би столица могла да се
увуче под сто
Радни простор ● Радни простор мора да обезбеди довољно
простора за тастатуру и миша
● Предмете који се често користе (телефон,
документа, спајалице, калкулатор) треба да се
поставе на дохват руке унутар нормалног
радног простора
Радна површина ● Руке, шаке или лактови морају се држати даље
од оштрих ивица
● Треба да има довољно простора за ноге под
столом
● Површина не треба да има одсјај
Држач документа ● Држач треба да се постави одмах уз екран и под
истим углом
 Телефон ● Телефон треба држати на удобном дохвату руке
● Ако се често користи, треба размотрити
коришћење телефона са слушалицама на глави
Услови средине ● Треба обезбедити одговарајуће осветљење да
би се избегли одсјај и напрезање очију
● Нивои буке треба да су мали, да би се спречио
губитак слуха и стрес
● Температура, влажност и проток ваздуха треба
да буду на удобном нивоу

Према делу 6 ISO 9241, услови радне околине на радном месту треба да се одржавају
на следећим нивоима:
Температура 19 – 23 °C
Влажност 40 – 60%
Вентилација 1,3 l/с/m2
Брзина ваздуха < 0,25 m/s
Бука < 55dB(A) ако задатак захтева
концентрацију
< 60dB(A) за остале задатке
Осветљење Опште: 300 – 500 lux у радној области
Локално: које може да контролише оператер,
али било какво додатно осветљење не треба
да неповољно утиче на оближња места за
рад
Одсјај Избегавајте претеране контрасте

У данашње време посебну пажњу је потребно посветити употреби лаптопова,

пошто све већи број запослених користи ову врсту рачунара по читав дан. Конструкција
лаптопа не одговара основним ергономским захтевима за рачунаре – нема посебну
тастатуру и екран. Као резултат, ако је тастатура у оптималном положају за корисника,
екран није, а ако је положај екрана у оптималном положају, није тастатура. Коришћење
лаптопа може да доведе до мишићно-коштаних непријатности, нарочито у врату и
шаци, због положаја које заузимају.

Без обзира колико је добар радни положај, статични положаји током дужег
временског периода нису здрави. Стога, радна активност мора да омогући паузе и
микро-паузе, током којих запослени може:
 често да мења свој радни положај малим подешавањем столице или наслона
на столици;
 да испружи прсте, руке, шаке и труп;
 да обави различите задатке, као што је одлагање докумената
 да устане и прошета;
 да трепће и усредсреди поглед на предмете који су ван екрана.

Физичка разноликост и редовне паузе при раду на рачунару током радног дана
помоћи ће мишићима да се опусте. Вежбање и истезање ће такође помоћи да се освеже
и тело и мозак. Такви поступци повећавају и продуктивност и смањују нелагодност и
притужбе код корисника рачунара и смањују ризик у вези са радом на рачунару.