DOC.

DR VLADIMIR MUČENSKI

UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU I ZDRAVLJEM NA

RADU U OKVIRU GRAĐEVINSKOG PROJEKTA

ZAŠTITA NA RADU PRI IZVOĐENJU GRAĐEVINSKIH

OBJEKATA
 Građevinski projekat

PMBOK
„privremeni poduhvat preduzet u cilju stvaranja jedinstvenog proizvoda,
usluge ili rezultata“.

Privremenost podrazumeva da svaki projekat ima svoj početak i kraj pri čemu
je kraj projekta dostignut tada kada su ispunjeni ciljevi istog ili kada je
projekat prekinut.
 Građevinski projekat

Osnovne grupe procesa koje međusobno povezane čine celinu su:

1. inicijacija (pokretanja projekta),
2. planiranje (projektovanje i planiranje realizacije - planiranje obima,
tehnologije, vremena, rizika, troškova, kvaliteta, itd.),
3. izvršenje (realizacija radova),
4. nadzor i kontrola (odgovorni izvođači radova, stručni nadzor, lice za BZR,
koordinator za BZR u fazi izvođenja radova, inspekcija itd.) i
5. završni procesi (tehnički prijem objekta, probni rad, primopredaja objekta
ili radova i zatvaranje projekta),
 POMOĆNI PROCESI UPRAVLJANJE LJUDSKIM
Pokretanje projekta RESURSIMA
UPRAVLJANJE
KOMUNIKACIJAMA - Zahtev
- Projekat/Faza/Zadatak/ UPRAVLJANJE
Aktivnost/Radni pokret ZAINTERESOVANIM
- Korekcija podataka STRANAMA
UPRAVLJANJE BZR I
ŽIVOTNOM - Postavljanje ciljeva preko: Obim,
SREDINOM Vreme i/ili Troškovi

OSNOVNI PROCESI Primopredaja

- Završetak
- Projekat/Faza/Zadatak
Aktivnost/Radni pokret
- Pouke sa projekta
Planiranje

Projektovanje
- Cilj
- Obim
- Vreme
- Troškovi Kontrola

Izveštavanje
- Napredovanje
- Ostvareni rezultat
- Vremenski plan
Izrada - Budžet (troškovi)
- Detaljni planovi
- Plan projekta
- Vremenski plan
- Troškovi (budžet)

Nadzor
- Projekat/Faza/Zadatak/
Aktivnost/Radni pokret
- Obim
- Vreme
- Troškovi

Izvršavanje
- Izvršavanje plana projekta
- Nastojanje izvršenja: UPRAVLJANJE
- Obima RIZIKOM
- Vremena
- Troškova
UPRAVLJANJE KVALITETOM
UPRAVLJANJE
FINANSIJAMA PROJEKTA

UPRAVLJANJE NABAVKOM
 Interakcija grupa procesa pri realizaciji projekta
(PMBOK)
ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA

POKRETANJE PLANIRANJE REALIZACIJA OKONČANJE

RIZICI I PRILIKE

FINANSIJSKO ULAGANJE
PORAST RIZIKA

PERIOD KADA NASTAJU

NAJVEĆI RIZICI

IZNOS KOJI JE PERIOD NAJVEĆEG

POTENCIJALNO UTICAJA RIZIKA
UGROŽEN NA CILJEVE
PROJEKTA

Zavisnost veličine rizika i ulaganja u odnosu na

vreme i faze projekta VREME
Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
građenja

Zavod za statistiku Republike Srbije nalaže drugačiju podelu pri

čemu se objekti dele na:
• Zgrade
• Stambene
• Nestambene
• Zgrade
• Saobraćajna infrastruktura
• Cevovodi, komunikacioni i električni vodovi
• Složene industrijske građevine
• Ostale nepomenute građevine
Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
građenja

Kada se posmatraju zgrade i drugi objekti visokogradnje

sistemi građenja se grubo mogu podeliti na:
• tradicionalni sistem
• tradicionalni unapređeni sistem,
• montažni sistem,
• savremene sisteme i
• kombinovani
Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
građenja

tradicionalni sistem građenja zidanog tradicionalni sistem građenja armirano-

objekta u masivnom sistemu betonskog objekta u skeletnom sistemu

Primeri tradicionalnog unapređenog sistema građenja

 Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
Primeri montažnih sistema građenja građenja

montaža gotovih AB elemenata - skeletni sistem konstrukcija čelične hale - skeletni sistem

montaža gotovih zidova od drveta - krupnopanelni sistem montaža gotove ćelije zgrade - ćelijasti sistem
 Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
Primer savremenog sistema građenja građenja

prikaz mašine za 3D štampu i montažu

deo mašine za 3D štampu i izgled zida nakon štampe

 Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
Primer kombinovanog sistema građenja građenja

montaža LKV nosača na objekat građen tradicionalnim sistemom montaža ošupljenih AB nosača zidani zid

Spregnuta tavanica - beton liven na licu mesta u kombinaciji

sa trapezastim limom čini jednu celinu
 Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
PRIMERI MASIVNIH SISTEMA građenja

građenje zidanog objekta u masivnom sistemu građenje AB objekta u masivnom sistemu

Masivni sistem podrazumeva da su zidovi ti koji nose

opterećenje od konstrukcije kao i sva ostala opterećenja,
npr. korisno opterećenje (ljudi, nameštaj itd.) i
povremena opterećenja

građenje montažnog objekta u masivnom sistemu

 Osnovne vrste građevinskih objekata i načini njihovog
PRIMERI SKELETNIH SISTEMA građenja

Faza izrade AB konstrukcije u momentu motaže Faza izrade AB konstrukcije 3. sprata i završena
oplate i armature stubova 3. sprata izrada zidova na nižim etažama

Skeletni sistem podrazumeva da su grede i stubovi ti koji

nose opterećenje od konstrukcije kao i sva ostala
opterećenja, npr. korisno opterećenje (ljudi, nameštaj
itd.) i povremena opterećenja
 Vrste građevinskih radova

Bez obzira na klasifikaciju objekata i sistem građenja radove na realizaciji (izgradnji) građevinskih
projekata (objekata) moguće je podeliti u tri osnovne grupe
1. prethodni radovi,
2. pripremni radovi i
3. glavni radovi

Prethodni radovi obuhvataju neophodne radove koje je potrebno izvršiti kako bi se mogla započeti
realizacija glavnih radova.
U prethodne radove između ostalog spadaju:
• oslobađanje lokacije tj. uklanjanje postojećih objekata,
• raščišćavanje lokacije,
• izmeštanje saobraćajnica,
• uklanjanje i/ili stavljanje van funkcije postojećih podzemnih instalacija (gasovod,
vodovod, kanalizacija i sl.),
• osiguranje susednih objekata (podbetoniranje temelja i sl.),
• sanacije klizišta,
• skretanje vodotoka (kod hidrotehničkih objekata),
• izrada obaloutvrda (ovi radovi mogu da budu i glavni radovi) i sl.
 Vrste građevinskih radova

Pripremni radovi se odnose na radove koje je neophodno izvršiti kako bi se realizacija glavnih
radova odvijala neometano.

Pripremnim radovima su obuhvaćeni sledeći radovi:

• izgradnja privremenih (gradilišnih) saobraćajnica,
• izgradnja i/ili postavljanje privremenih objekata za neometano funkcionisanje procesa
izgradnje,
• postavljanje ograde gradilišta,
• transport i montaža neophodne građevinske mehanizacije,
• postavljanje privremenih (gradilišnih) instalacija (vodovod, elektroinstalacije, kanalizaciona
mreža i sl.).

Glavni radovi obuhvataju radove koje je nepohodno izvršiti kako bi predmetni objekat bio
izgrađen, a koji su predviđeni projektom za dobijanje građevinske dozvole.
 Vrste građevinskih radova

Građevinski radovi (grubi radovi)

• zemljani radovi,
• zidarski radovi,
• armirački radovi,
• betonski radovi (nearmirani, armirani i prednapregnuti beton),
• tesarski radovi (drvene konstrukcije i oplate),
• čelične konstrukcije, itd.
Građevinsko-zanatski radovi (fini radovi) i/ili završni radovi
• stolarski radovi,
• bravarski radovi,
• limarski radovi,
• gipsarski radovi,
• keramičarski radovi,
• podopolagački radovi,
• teracerski radovi,
• staklorezački radovi,
• tapetarski radovi,
• parketarski radovi,
• molerski radovi,
• izolaterski radovi,
• pokrivački radovi, itd.
 Vrste građevinskih radova

Instalaterski radovi:
• instalacije vododvoda (pitka voda, protivpožarna voda),
• instalacije kanalizacije (fekalna kanalizacija, atmosferska kanalizacija),
• elektro instalacije (jaka struja, slaba struja),
• termo-tehničke instalacije (grejanje, hlađenje, ventilacija) i
• ostale instalacije u zavisnosti od potreba korisnika i procesa koji će se odvijati u
novoizgrađenom objektu.
 Projekti u procesu građenja i BZR

U građevinarstvu se pod pojmom „planiranja“ podrazumeva svesno organizovanje realizacije

radova kako bi se postigli zahtevani ciljevi.

Neophodno je imati odgovarajuću projektnu dokumentaciju koja definiše radove sa aspekta

položaja, oblika, dimenzija, kvaliteta, količina, troškova građenja itd.

Prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji razlikujemo sledeće vrste projekata i projektnih
dokumenata:
• generalni projekat (deo prethodne studije opravdanosti),
• idejno rešenje,
• idejni projekat (deo studije opravdanosti),
• projekat za građevinsku dozvolu,
• projekat za izvođenje,
• projekat izvedenog objekta,
• projekat rušenja i
• projekat tehnologije i organizacije građenja (nije definisan zakonom)
 Vrste planova građenja i BZR

Jedan od najznačajnijih planova građenja jesu mrežni planovi koji su široko primenjivani u
građevinarstvu.

10 1 11 12 1 13
Izrada mršavog betona Izrada mršavog betona
1/2 objekta 2/2 objekta
11 1 12 12 0 13

0 3 3 3 5 8 8 2 10 10 2 12
Postavljanje tampon Postavljanje tampon
Skidanje humusa Široki iskop
sloja šljunka 1/2 objekta sloja šljunka 2/2 objekta
0 0 3 3 0 8 8 0 10 10 0 12
 Vrste planova građenja i BZR

Za složenije projekte na osnovu mrežnog plana formira se gantogram.

Gantogram ne prikazuje veze između aktivnosti ali je odličan za određivanje vremenskih odnosa
jer prikazuje realizaciju radova u okviru kalendara sa preciziranim danima.

Pored navedenog, gantogrami (kao i mrežni planovi) mogu prikazati tzv. kritične aktivnosti tj.
aktivnosti koje ne smeju da kasne jer će tada kasniti ceo projekat.

Pored istih, na gantogramu je moguće prikazati i vremenske rezerve što može biti veoma značajno
za proces planiranja i upravljanja BZR. Vremenske rezerve definišu vreme za koje je moguće
produžiti posmatranu aktivnost a da pri tome projekat ne kasni.
Vrste planova građenja i BZR
 Vrste planova građenja i BZR

Za planiranje građenja cikličnih

procesa kao što su montažni
radovi tj. za planiranje građenja
montažnih objekata
najpogodniji su ciklogrami.

Ciklogrami se razlikuju od
prethodna dva prikaza toka
građenja jer u svom osnovnom
obliku imaju dve dimenzije,
vremensku i dimenziju količine.
 Vrste planova građenja i BZR

U slučaju planiranja građenja

„linijskih“ objekata kao što su
putevi, pruge, tuneli, kanali i sl.
najpogodnije je primenjivati
ortogonalne planove.

Ortogonalni planovi su proistekli

iz gantograma i za razliku od
istih omogućavaju uvid i u
vreme ali i u položaj i intenzitet
radova.
 Odnos planiranja i BZR u okviru procesa građenja

Inkorporiranje sistema BZR u građevinske planove sprovodi se kroz oblast upravljanja rizicima BZR.

Kako je već navedeno, BZR se definiše kroz četiri dokumenta - Akt o proceni rizika preduzeća
(izvođača radova), Plan preventivnih mera za konkretno gradilište, Elaborat o uređenju gradilišta za
konkretno gradilište i eventualno Projekat tehnologije i organizacije građenja.

Potrebno je ponoviti da Akt o proceni rizika baziran na radnim mestima dok je za građevinske
projekte bolji pristup procene rizika baziran na aktivnostima iz građevinskih planova (eng.
activity based risk assessment). Ovaj pristup je bolji jer je u skladu sa načinom realizacije procesa
građenja i preporučuje se od strane stručnjaka.

Pristup baziran na radnim mestima potencijalno može pretstavljati problem prilikom realizacije
radova jer isti radno mesto može biti izloženo značajno drugačijim rizicima u toku realizacije
radove.

Mnogo je teže planirati preventivne mere i kontrolisati svakodnevnu realizaciju ako planiranje
BZR nije kompatibilno građevinskim planovima.
 Odnos dokumentacije o BZR, projekata i odgovornih
lica u procesu izgradnje

Lice za BZR
Izvođačeva lica Nema uticaj na ovaj deo procesa sem ukoliko Odgovorni izvođači
za kontrolu ugovorom nije navedeno da obezbeđuje PTD radova
(građ.inž., maš.inž.,
inž.el., itd.)

Izrada projektno-
Izbor izvođača radova i Izrada elaborata o
Iniciranje projekta tehničke (PTD) Izvođenje radova
ugovaranje uređenju gradilišta
dokumentacije

Izrada plana
preventivnih mera u Izrada projekta
skladu sa PTD i tehnologije i
pretpostavljenom organizacije građenja
tehnologijom građenja

Stručni nadzor
Investitorova lica (građ.inž., maš.inž.,
za kontrolu Koordinator za BZR u fazi projektovanja inž.el., itd.)
Koordinator za BZR u fazi izvođenja radova

Aktivnosti za koje je
odgovoran Investitor
Aktivnosti za koje je
odgovoran Izvođač radova
Odnos dokumentacije o BZR, projekata i odgovornih
lica u procesu izgradnje
 Odnos dokumentacije o BZR, projekata i odgovornih
lica u procesu izgradnje

Prilikom realizacije radova neophodno je voditi prateću dokumentaciju na gradilištu.

Jedan od osnovnih dokumenata koji vodi odgovorni izvođač radova jeste građevinski dnevnik u koji
se unose sve bitne informacije o realizaciji radova za posmatrani dan.

U dnevnik informacije mogu unostiti i članovi stručnog nadzora kao i lica za BZR i koordinator za
BZR u fazi izvođenja radova.

Građevinski dnevnik je potrebno voditi za svaku vrstu radova pri čemu je za svaki dnevnik
odgovoran poseban odgovorni izvođač radova sa odgovarajućom inženjerskom licencom.

Inspektori uočene zamerke unose u posebnu knjigu - Knjigu inspekcije

Odnos dokumentacije o BZR, projekata i odgovornih
lica u procesu izgradnje
Odnos dokumentacije o BZR, projekata i odgovornih
lica u procesu izgradnje
 Organizovanje neposredno nakon povrede,
istraživanje povrede i izveštavanje

Iako se veliki broj aktivnosti preduzima kako do povreda ne bi došlo, one su sastavni deo rada na
gradilištima.

Ukoliko se desi povreda na gradilištu izuzetno je važno da postoji plan reagovanja u takvim
situacijama kao i da su svi na gradilištu a pre svega odgovorna lica budu dobro upoznata sa istim.

Ukoliko se povreda desi treba izvršiti sledeće aktivnosti:

1. spasavanje povređenog radnika kao i drugih radnika

2. istovremeno sa spasavanjem vrši se pozivanje hitne medicinske službe i hospitalizovanje
radnika
3. pružanje prve pomoći povređenima
4. obezbeđivanje mesta nesreće tj. sprečavanje pristupa opasnoj zoni
5. što ranije usmeno prijavljivanje smrtnih slučajeva i teških povreda
6. pružanje pomoći od strane odgovornih lica službenim licima policije i inspekcije rada
7. organizovanje internih istražnih radnji preduzeća u cilju utvrđivanja činjenica
8. izrada izveštaja o povredi ili povredama je veoma značajan dokument koji će poslužiti da se na
narednim projektima iste greške ne ponavljaju
 Organizovanje neposredno nakon povrede,
istraživanje povrede i izveštavanje

Bez obzira što će nadležne službe odnosno policija i inspekcija rada izvršiti svoje istrage i napraviti
zapisnike i što će dodatne informacije biti sakupljene u istražnom postupku tužilaštva (ukoliko
izveštaji inspekcije rada i policije ukažu da postoje elementi ozbiljnije povrede zakona odnosno
krivičnog dela) neophodno je da preduzeće pokrene, organizuje i sprovede svoje istražne radnje.

Istražnje radnje se sprovode u cilju utvrđivanja činjenica nastanka nesreće. U zavisnosti od

ozbiljnosti nesreće zavisi i pozicija rukovodioca istrage kao i broj lica koji će učestvovati u istrazi.

Važno je da istragom rukovode kompetentna i poštovana lica koja nisu ni direktno ni indirektno u
vezi sa nastalim događajem

Odgovorna lica odnosno tim sastavljaju izveštaj s kojim se mora složiti svaki član tima a ukoliko se
neki član sa istim ne slaže, mora navesti segmente izveštaja sa kojima se ne slaže i mora da
obrazloži razloge neslaganja.

Redovno izveštavanje je od esencijalnog značaja za građevinske projekte. U okviru izveštavanja o

napretku radova neophodno je formirati i izveštaje o stanju sa aspekta BZR.
 Organizovanje neposredno nakon povrede,
istraživanje povrede i izveštavanje

Obim redovnih izveštaja može zavisiti i od veličine gradilišta i obima radova ukoliko se izveštaj
izrađuje po delovima gradilišta. Preporuka je da se izveštaj sastoji iz sledećih delova:

1. naslovna strana - sadrži naslov i podnaslov, informacije o tome kome se upućuje izveštaj, ime i
prezime osobe koja je odgovorna za izveštaj kao i datum formiranja izveštaja
2. rezime izveštaja - jeste kratak opis (do 500 reči) koji objedinjuju informacije iz izveštaja
3. sadržaj - predstavlja listu poglavlja i podpoglavlja sa brojevima strana na kojima se nalaze
4. uvod - navodi ko je izveštaj izradio, svrhu izveštaja, način njegove pripreme tj. metodologiju,
primenjene metode, ispitana lica, proverenu opremu, alat itd, uočene probleme i detalje o
informacije o kominikaciji sa investitorom, zaposlenima i sl.
5. glavni deo - detaljno opisuje lokacije, načine kontrole, uočene probleme, značaj uočenih
problema, pozitivne primere itd. Preporučuje se korišćenje dijagrama, slika i tabele u cilju
jasnog prikazivanje rezultata. Sve eventualne obimnije analize i rezultet treba prikazai u
prilozima. Bitno je jasno strukturirati ovaj deo izveštaja i podeliti isti na tematska podpoglavlja
(okolina gradilišta, BZR gradilišta, radnici, mehanizacija, alat, oprema, provera kontrolnih mera,
neidentifikovane opasnosti itd.)
 Organizovanje neposredno nakon povrede,
istraživanje povrede i izveštavanje

Obim redovnih izveštaja može zavisiti i od veličine gradilišta i obima radova ukoliko se izveštaj
izrađuje po delovima gradilišta. Preporuka je da se izveštaj sastoji iz sledećih delova:

6. zaključci - obuhvataju ceo izveštaj i ponavljaju osnovne informacije iz celog izveštaja sa

akcentom na najznačajnije zaključke sa obaveznom ocenom stanja celog projekta
7. preporuke - u ovom delu treba jasno definisati korektivne mere i predloge koje treba sprovesti
u okviru gradilišta ili radova za koje su uočeni nedostaci. Preporuke moraju biti koncizne i jasne.
8. prilozi - sadrže sve informacije i podatke koji bi pomogli za bolje razumevanje glavnog dela.
Npr. dodatne fotografije, podatke o proračunima, finansijske analize, izveštaje institucija o
kvaru mehanizacije, spisak ispitanih lica itd.
9. literatura - nije obavezan deo izveštaja ali ukoliko se u glavnom delu i/ili preporukama autor
poziva na neku literaturu u cilju rešavanja problema, onda se ta literatura navodi u ovom delu