УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У

НОВОМ САДУ

Ime i prezime: Nikola Lopaćanin ZR04/2016

ZADATAK 1

Izrada prvog kolokvijuma

02.04.2020. godine
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

SADRŽAJ

1. UVOD 1

2. REŠENJA 3

2.1. KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU FIZIČKOG I TEHNIČKOG SMERA STRUJE? ŠTA JE REFERENTNI SMER STRUJE? 3
2.2. IZRAČUNATI EKVIVALENTNU OTPORNOST RAB (SLIKA 2.1). 3
2.3. NAPIŠITE KIRHOFOVE ZAKONE ZA KOLO NA SLICI. KOLIKO JE POTREBNO JEDNAČINA PO OVIM ZAKONIMA NAPISATI DA
BI SE KOLO MOGLO REŠITI? 6
2.4. KAKO GLASI FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE? 7
2.5. OBJASNITI POJAM NAIZMENIČNE VELIČINE? 7
2.6. ŠTA SU AKTIVNA, REAKTIVNA I PRIVIDNA SNAGA? KOJE SU JEDINICE ZA OVE VELIČINE? 8
2.7. KOJE JE SPREŽNO POLJE DOMINANTNO KOD ELEKTRIČNIH MAŠINA? ZAŠTO SE NA OVOJ VRSTI SPREŽNOG POLJA
BAZIRAJU ELEKTRIČNE MAŠINE? 9
2.8. UKRATKO OPISATI PRINCIP RADA ASINHRONE MAŠINE? PO ČEMU SU ASINHRONE MAŠINE DOBILE NAZIV? 9
2.9. KOJE KONSTRUKCIJE ROTORA SE KORISTI PRI REALIZACIJI SINHRONIH MAŠINA? PO ČEMU SU SINHRONE MAŠINE? 10
2.10. GRAFIČKI PRIKAZATI I UKRATKO OPISATI MEKU I TVRDU MOMENTNU KARAKTERISTIKU ELEKTRIČNOG MOTORA? 10

3. ZAKLJUČAK 12

4. LITERATURA 13
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

1. Uvod
Kolokvijum je zasnovan na deset pitanja iz dosad obrađenih oblasti iz predmeta bezbednost i
zaštita na radu u električnim pogonima i postrojenjima. Primer kolokvijuma je postavljen 31. marta
2020. godine na sajt https://sova.uns.ac.rs/ i rok predaje je 07. april 2020. godine do 00:00 h. Na sledećoj
strani je dat prikaz samog kolokvijuma kao prilog, pogledati stranu 2.
U sledećem poglavlju biće objašnjen svaki traženi pojam iz postavljenog kolokvijuma, pri čemu je
svako pitanje označeno kao pod glava u okviru jednog velikog poglavlja koje se zove “Rešenje” (videti
stranu 3 za više informacija).

Strana 1 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
I kolokvijum: BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU U ELEKTRIČNIM POGONIMA I
POSTROJENJIMA
RAD PREDATI U ELEKTRONSKOJ FORMI KORIŠĆENJEM ŠABLON DOKUMENTA. GRAFICI TREBAJU BITI
PREGLEDNI, UREDNO URAĐENI I SA JASNO OZNAČENIM VELIČINAMA NA OSAMA I MOGU BITI DODATI U
DOKUMENT U VIDU FOTOGRAFIJE (ZADATAK URAĐEN NA LISTU PAPIRA I ONDA FOTOGRAFISAN I DODAT U
DOKUMENT).

1. Koja je razlika između fizičkog i tehničkog smera struje? Šta je referentni smer struje?
2. Izračunati ekvivalentnu otpornost RAB.

3. Napišite Kirhofove zakone za kolo na slici. Koliko je potrebno jednačina po ovim

zakonima napisati da bi se kolo moglo rešiti?

4. Kako glasi Faradejev zakon elektromagnetne indukcije?

5. Objasniti pojam naizmenične veličine?

6. Šta su aktivna, reaktivna i prividna snaga? Koje su jedinice za ove veličine?

7. Koje je sprežno polje dominantno kod električnih mašina? Zašto se na ovoj vrsti sprežnog
polja baziraju električne mašine?

8. Ukratko opisati princip rada asinhrone mašine? Po čemu su asinhrone mašine dobile naziv?

9. Koje konstrukcije rotora se koristi pri realizaciji sinhronih mašina? Po čemu su sinhrone
mašine dobile naziv?

10. Grafički prikazati i ukratko opisati meki i tvrdu momentnu karakteristiku električnog motora?

Strana 2 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
2. Rešenja
Odgovori na pitanja su dati primenom raznih literatura iz oblasti elektrotehnike i fizike, kao i
primenom prezentacija iz predmeta bezbednost i zaštita na radu u električnim pogonima i
postrojenjima. Svaka naredna podglava u okviru ove predstavlja zaseban odgovor.

2.1. Koja je razlika između fizičkog i tehničkog smera struje? Šta je referentni
smer struje?

Usvojeno je da smer električne struje u provodniku bude od kraja na višem potencijalu ka kraju na
nižem potencijalu i to je tehnički smer struje, a taj smer suprotan stvarnom kretanju elektrona naziva se
fizički smer struje.
Pri rešavanju složenih strujnih kola, struji se pridodaje pretpostavljeni tzv. referentni smer struje.
Ukoliko po završetku izračunavanja, struja u razmatranom provodniku ima pozitivnu vrednost to znači
da je pretpostavljeni referentni smer struje ispravan (odgovara tehničkom smeru), a u slučaju da je
izračunata vrednost struje negativna zaključuje se da struja ima suprotan smer od pretpostavljenog. [1]

2.2. Izračunati ekvivalentnu otpornost RAB (slika 2.1).

Slika 2.1 Analizirano kolo

Za kolo prikazano na slici 2.1 potrebno je odrediti ekvivalentnu otpornost RAB, najpre se kolo razlaže na
jednostavnija. Kada su samo dva otpornika vezana paralelno iz izraza za ekvivalentnu otpornost (2.1), na
osnovu prve paralelne veze uokvirene crvenom linijom (slika 2.2), dobija se

Slika 2.2 Obeležavanje prve paralelne veze

Strana 3 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
2
RR R
Rekv = = ................................................................................................................................................................ 2.1
R +R 2 R
U sledećem slučaju obeležava se redna veza datotog kola, pošto postoje dve redne veze donja se
uokviruje žutom linijom, dok se gornja uokviruje sa ljubičastom, kao što je prikazano na slici 2.3

Slika 2.3 Obeležavanje dve redne veze

R2 3R
Rekv =Rekv + R= + R= ......................................................................................................................................... 2.2
2R 2
Rekv =R+ R=2 R .................................................................................................................................................................. 2.3

Na osnovu dobijenih izraza, označava se još jedna paralelna veza plavom linijom(slika 2.4) i
pristupa se rešavanju iste

Slika 2.4 Obeležavanje druge paralelne veze

3R
2R
R ekv R ekv 2 6R
Rekv = = = ................................................................................................................................ 2.4
R ekv + Rekv 3 R 7
+2 R
2
Sa slike 2.5 se vidi još jedna paralelna veza, pristupa se označavanju sa narandžastom linijom, i
polazeći od izraza dobija se

Strana 4 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

Slika 2.5 Obeležavanje treće paralelne veze

6R
R
R ekv R 7 6R
Rekv = = = ....................................................................................................................................... 2.5
R ekv + R 6 R 13
+R
7
Na kraju, slika 2.6 jasno pokazuje prostu rednu vezu sa dva otpornika za krajeve A i B, pristupa se
rešavanju na osnovu formule

Slika 2.6 Prosta redna veza

6R 19 R
R AB=R ekv + R= + R= ....................................................................................................................................... 2.6
13 13

2.3. Napišite Kirhofove zakone za kolo na slici. Koliko je potrebno jednačina

po ovim zakonima napisati da bi se kolo moglo rešiti?

Slika 2.7 Analizirano kolo

Pre rešavanja električnog kola potrebno je pretpostaviti referentne smerove struja u svim granama
kola, kao na slici. Sa znakom + su označeni krajevi otpornika u koje struja ulazi (usklađeni referentni
smerovi napona i struje na otporniku). Takođe, potrbno je izabarti konture i pretpostaviti njihove
orjentacije. Na slici konture su označene sa k 1 , k 2i k 3, a smerovi obilaska isprekidanim linijama sa
strelicama. Smerovi obilaska kontura k 1 , k 2i k 3 su u smeru kretanja kazaljke na časovniku.

Strana 5 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

Slika 2.8 Usvojeni referentni smerovi struja i orjentacija kontura

Po Prvom Kirhofovom zakonu (I KZ) moguće je napisati onoliko jednačina, koliko ima čvorova.
Čvorovi su tačke spajanja tri ili više provodnika. Označiti ukupan broj čvorova sa n č, što znači na
osnovu gore navedene slike kolo ima 4 čvora. Međutim, broj nezavisnih jednačina je za jedan manji od
broja čvorova, na osnovu prvog Kirhofovog zakona može da se napiše n č −1=3 .

Matematička formulacija prvog Kirhofovog zakona glasi

∑ I =0.................................................................................................................................................................................... 2.7
Za čvor 1 nezavisna jednačina glasi

I 1−I 2 −I 6 =0......................................................................................................................................................................... 2.8

Za čvor 2 nezavisna jednačina glasi

I 6−I 4−I 5=0........................................................................................................................................................................ 2.9

Za čvor 3 nezavisna jednačina glasi

I 2+ I 3−I 1=0 ....................................................................................................................................................................... 2.10

Ukoliko električno kolo ima n č čvorova i n g grana, grana predstavlja deo kola koji neposredno
spaja dva čvora, broj nezavisnih jednačina koje mogu da se napišu na osnovu Drugog Kirhofovog
zakona (II KZ) jednak je n g−( nč −1 ) . Obzirom da električno kolo sa slike ima 6 grana dobija se
6−( 4−1 ) =3.
Drugi Kirhofov zakon kaže da je algebarski zbir napona duž ma koje zatvorene konture jednak
nuli. Matematička formulacija Drugog Kirhofovog zakona glasi

∑ U =0................................................................................................................................................................................ 2.11
Za pretpostavljeni smer obilaska konture k 1 , glasi

−E1−R 1 I 2−R3 I 1=0..................................................................................................................................................... 2.12

Za pretpostavljeni smer obilaska konture k 2 , glasi

E1−R 4 I 6 −R5 I 4 −R6 I 3 + R1 I 2 =0............................................................................................................................. 2.13

Za pretpostavljeni smer obilaska konture k 3 , glasi

Strana 6 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
E2−R 2 I 5+ R5 I 4 =0.......................................................................................................................................................... 2.14

2.4. Kako glasi Faradejev zakon elektromagnetne indukcije?

Faradejev zakon elektromagnetne indukcije glasi: "Ako se provodnici kreću u magnetnom polju,
ili se magnetno polje u kome se oni nalaze menja, u njima se indukuje elektromotorna sila
proporcionalna izvodu fluksa". [2]

−d Φ dΨ
e= =−N ........................................................................................................................................................ 2.15
dt dt
Znak minus znači da elektromotorna sila i sturjaimaju takav smer da teže da spreče uzrok svog
nastajanja (sila magnetnog polja F koja deluje na provodnikprotivi se njegovom pomeranju). [3]
gde je:
[e] - elektromotorna sila
[] - magnetni fluks
[] - broj navoja kalema
[t] - vreme
(-) sledi iz Lencovog pravila koje kaže da smer indukovane elektromotorne sile suprotan je uzroku
koji je proizvodi.
Merna jedinica za indukovanu elektromotornu silu je Volt [V] [V]=Wb/S.

2.5. Objasniti pojam naizmenične veličine?

U elektrotehnici, za prostoperiodične veličine koristi se naziv naizmenične veličine.

Prostoperiodične veličine predstavljaju se trigonometrijskim funkcijama. Prostoperiodične funkcije su
sinusoidalne funkcije vremena (slika 2.9). Prostoperiodične funkcije su sinusna ( sin x ) i kosinusna
funkcija (cos x ). Sinusna funkcija može se predstaviti preko kosinusne funkcije na sledeći način

π
sinx=cos ⁡( x− )............................................................................................................................................................. 2.16
2
π
- sinx=cos ⁡( x + )............................................................................................................................................................ 2.17
2
Prostoperiodične funkcije su periodične funkcije vremena, što znači da im se trenutne vrednosti
posle nekog vremena ponavljaju. Za svaku periodičnu funkciju (t) postoji pozitivna veličina T takva da
za svako t važi (t +T )=(t). Najmanja vrednost T, koja ispunjava prethodnu relaciju, naziva se osnovnom
periodom funkcije (t). Periodu je najlakše odrediti kao vremenski interval između dva uzastopna
maksimuma ili dva uzastopna minimuma (slika 2.9). [4]

Strana 7 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

Slika 2.9 Primer prostoperiodične funkcije vremena.

2.6. Šta su aktivna, reaktivna i prividna snaga? Koje su jedinice za ove

veličine?

Aktivna (srednja) snaga prijemnika, P, definiše se kao

P=UIcos ............................................................................................................................................................................. 2.18

gde je:
[P] - aktivna (srednja) snaga prijemnika
[U] - napon
[I] - jačina struje
Jedinica za aktivnu snagu je vat [W].
π
Za ||≤ aktivna snaga prijemnika je pozitivna i veća je što je manji ugao , tj. što je veći cos .
2
Reaktivna snaga prijemnika, Q, definiše se kao

Q=UIsin=Ssin................................................................................................................................................................ 2.19
[Q] - reaktivna snaga prijemnika
[U] - napon
[I] - jačina struje
Jedinica za reaktivnu snagu je volt-amper reaktivni (VAr ili var). Često se koristem veće jedinice
kao na primer kVAr ili MVAr. [4]
Reaktivna snaga prijemnika opisuje periodičnu razmenu energije između prijemnika i ostalog dela
mreže. Ovo razmenjivanje energije vrši se posredstvom struja u provodnicima koji napajaju prijemnik.
Zbog ove komponente struje, u napojnom vodu javljaju se dodatni gubici (gubici zbog dovođenja
energije prijemniku su neizbežni). Kada je reaktivna snaga jednaka nuli, onda ovih dodatnih gubitaka
nema. Dodatni gubici rastu kada se reaktivna snaga povećava. U praksi se teži da se ovi dodatni gubici
smanje, što znači da se u praksi teži da se smanji reaktivna snaga. Smanjenje reaktivne snage se izvodi
tako što se smanji sin što je ekvivalentno povećanju faktora snage cos . [4]
Prividna snaga prijemnika, S, definiše se kao proizvod efektivnih vrednosti napona i jačine struje

S=UI .................................................................................................................................................................................... 2.20

Strana 8 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
gde je:
[S] - prividna snaga prijemnika
[U] - napon
[I] - jačina struje
Ovaj proizvod jednak je srednjoj snazi samo ako je cos=1. U svim ostalimslučajevima aktivna
snaga je manja od prividne, P< S. Zato se proizvod UI naziva prividna snaga.
Jedinica za prividnu snagu je volt-amper (VA). Kao i za vat, često se koriste veće jedinice kao na
primer kVA ili MVA. [4]

2.7. Koje je sprežno polje dominantno kod električnih mašina?

Zašto se na ovoj vrsti sprežnog polja baziraju električne
mašine?
Sprežno polje omogućuje da se električna snaga konvertuje u mehaničku i obrnuto. [5]
Sprežno polje može biti:
 dominantno električno i
 dominantno magnetsko
Princip rada električne mašine se oslanja na magnetsko polje koje spreže strujna kola i pokretne
delove mašine. Na provodnike u magnetskom kolu deluje elektromagnetska sila, dok promena fluksa u
strujnim konturama dovodi do indukovanja elektromotorne sile. [5]
Veličina elektromehaničkih pretvarača zavisi od gustine energije sperežnog polja. Energija koja se
može akumulirati u magnetnom polju mnogo je veća od energije koja se može akumulirati u
električnom polju (≈105 puta). Na osnovu toga se može zaključiti da elektrostatička mašina nema
praktičan značaj jer je gustina energije energije u elektrostatičkom polju mala u odnosu na
elektromagnetnu mašunu. [5]

2.8. Ukratko opisati princip rada asinhrone mašine? Po čemu su asinhrone

mašine dobile naziv?

Rad asinhrone mašine je zasnovan na obrtnom elektromagnetnskm polju, koga je otkrio Nikola
Tesla. [5]
Ako se kroz namotaj na statoru, koji je sačinjen od više navojaka, propusti naizmenična struja
koja se menja po sinusnom zakonu, po obodu zazora će se javiti sinusno raspodeljeno elektromagnetsko
polje. Ovo polje je nepokretno u prostoru, a promenljivo je u vremenu i naziva se pulzirajuće magnetsko
polje. [5]
Dodavanjem još dva namotaja na isto magnetno kolo statora, koja su takođe sastavljena od više
navojaka, i pomerena za 120°, odnosno 240° u odnosu na prvi namotaj i kroz drugi se propusti struja
fazno pomerena u odnosu na struju prvog namotaja za 120°, a kroz treću struju pomeraja 240°, stvoriće
se još dva magnetska polja, takođe pulzirajuća, ali pomerenih osa u odnosu na prvi namotaj. Ova tri, u
prostoru nepokretna i vremenski promenljiva magnetska polja, kao rezultat daju zajedničko obrtno
magnetsko polje, čiji se položaj u prostoru menja, a amplituda je konstantna u vremenu. [5]

Strana 9 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’
Ukoliko se u oblast gde deluje Teslino obrtno polje ubaci rotor (npr. kavezni), pod uticajem tog
polja u namotaju rotora će se indukovati elektromotorna sila (EMS), koja će proterati struju kroz
namotaj rotora (jer je rotor kratko spojen). [5]
Rezultat dejstva struje u namotaju rotora i obrtnog polja sa statora je elektromagnetski momenat
koji deluje na namotaj rotora i rotor počinje da se obrće u smeru obrtnog elektromagnetskog polja.
Rotor nikada ne dostiže sinhronu brzinu obrtanja (brzina obrtnog elektromagnetnog polja), jer i kada bi
se to desilo, ne bi se indukovala EMS u rotoru, a time ni struja u provodnicima rotora, pa bi
elektromagnetski momenat bio nula, usled čega bi rotor usporio. [5]
Prema tome, rotor i obrtno polje se ne obrću istom brzinom (sinhrono), već različitom
(asinhrono), pa se zbog toga ovakve mašine i nazivaju asinhrone mašine. [5]

2.9. Koje konstrukcije rotora se koristi pri realizaciji sinhronih mašina? Po

čemu su sinhrone mašine?

Kod sinhronih mašina primenjuju se sledeće konstrukcije rotora:

 cilindrični rotor (slika 2.10 pod a),
 rotor sa isturenim polovima (slika 2.10 pod b),,
 rotor sa stalnim (permanentnim) magnetima (slika 2.10 pod c). [5]

Slika 2.10 Konstrukcije rotora a) cilindrični rotor, b) rotor sa isturenim polovima i c) rotor sa stalnim
(permanentnim) magnetima.

Kod sinhronih mašina uslov pretvaranja energije, tj. postojanja momenta je da su brzina obrtanja
rotora i sinhrona brzina jednake. Naziv sinhrona potiče od grčkih reči ‘‘syn‘‘ što znači zajedno ili isto i
od reči ‘‘khronos“ što znači vreme.

2.10. Grafički prikazati i ukratko opisati meku i tvrdu momentnu

karakteristiku električnog motora?

Veza koja postoji između brzine obrtanja i momenta u stacionarnom stanju se zove momentna
(mehanička) karakteristika: M (n). Ona prvenstveno zavisi od sistema pobude i može biti:

 "tvrda“, kod koje se brzina obrtanja vrlo malo menja sa promenom momenta
opterećenja (nezavisna i paralelna pobuda) i
 "meka“, kod koje se značajno menja brzina obrtanja sa promenom momenta
opterećenja (redna pobuda). [5]
Pogledati grafikon ispod.

Strana 10 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

Grafikon 2.1 Grafikon momentne karakteristike električnog motora

3. Zaključak
Cilj ovog zadatka je da se student kroz postavljena pitanja upozna sa određenim pojmovima i
stekne znanja iz oblasti statike, vremenski konstantnih stuja, naizmeničnih struja, magnetizma, kao i
električnih mašina u okviru predmeta bezbednost i zaštita na radu u električnim pogonima i
postrojenjima. Pitanja treba da pruže osnovno znanje iz gore pomenutih oblasti, kao i da se obnovi i
podseti na prethodna iz oblasti elektrotehnike i fizike.

Strana 11 od 12
 Nikola Lopaćanin “Izrada prvog kolokvijuma’’

4. Literatura
[1] Dragan Milićević “Osnovi elektrotehnike Vremenski konstantne struje - Ponavljanje’’, 2020.
dostupno na:
https://sova.uns.ac.rs/pluginfile.php/100228/mod_resource/content/0/2.%20Vremenski
%20konstantne%20struje.pdf
[2] Dragan Milićević “Osnovi elektrotehnike Magnetizam- Ponavljanje’’, 2020. dostupno na:
https://sova.uns.ac.rs/pluginfile.php/100231/mod_resource/content/0/4.%20Magnetiza
m.pdf
[3] Darko Kapor, Sonja Skuban, Fizika zakoni i formule, Zmaj, Novi Sad, 2008.
[4] Anamarija Juhas, Predavanja iz elektrotehnike, FTN, Novi Sad, 2016.
[5] Dragan Milićević “Električne mašine - Ponavljanje’’, 2020. dostupno na:
https://sova.uns.ac.rs/pluginfile.php/118303/mod_resource/content/1/5.%20Elektricne
%20masine.pdf

Strana 12 od 12